Menu

zaglavlje

Specijalistička internistička ordinacija Dr Tomić Valjevo, V. Mišića 102. Tel: 014/228-321 i 065/228-3211

Kardiolog (Dr Đorđević) Telefon: 064/9700-041

INTERNISTIČKI PREGLEDI, GASTROENTEROLOGIJA, ENDOKRINOLOGIJA, ALERGOLOGIJA, DIJAGNOSTIKA, GASTROSKOPIJA,

KOLONOSKOPIJA, ULTRAZVUK ABDOMENA, SRCA, ŠTITASTE ŽLEZDE, DOPPLER KRVIH SUDOVA ABDOMENA

SPC: NE KOLONIZACIJI SRBIJE, PODRŠKA ZA ČIST VAZDUH, BISTRU VODU, PLODNU ZEMLJU, ZDRAVU HRANU!

spc zastava 1
 foto spc Srpska pravslavna crkva se konačno oglasila stavljajuči se otvoreno na stranu svog naroda.

Jasnim stavom podrške ZA ČIST VAZDUH, BISTRU VODU, PLODNU ZEMLJU, ZDRAVU HRANU, i protiv svih što bi da Srbiju pretvore u rudarsku  koloniju, Srpska Pravoslavna Crkva je poslala nedvosmilenu poruku Rio Tinta i sličnim kompanijama što u bastionu pravoslavlja, Srbiji da rudare i srpski narod stave u okove ropstva buduće  rudarske kolonije!

Upravnik Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke Oliver Subotić se zalaže da eksploataciju litijuma mudro prepustimo velikim državama, ali na njihovoj sopstvenoj teritoriji.

Na osnovu svega što se moglo čuti u javnoj debati, zdravorazumsko rasuđivanje ukazuje na to da je rizik od iskopavanja litijuma u dolini Jadra prevelik za teritorijalno malu zemlju poput naše, pogotovo stoga zdravog vazduha, čiste vode, plodnog zemljišta i kvalitetne hrane.

Eventualne posledice bile praktično neotklonjive, smatra upravnik Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke Oliver Subotić.
U tekstu objavljenom na zvaničnom sajtu SPC, Subotić predlaže da eksploataciju rude litijuma mudro prepustimo velikim državama, ali na njihovoj sopstvenoj teritoriji, a da mi, koji smo teritorijalno mali, pomno pratimo njihove aktivnosti i učimo na njihovom iskustvu.

Tekst prezvitera dr Olivera Subotića, upravnika Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke prenosimo u celosti:

spc oliver
"U vreme dok sam vodio Centar za proučavanje i upotrebu savremenih tehnologija pri našoj pomesnoj Crkvi, stručnoj javnosti sam, na osnovu višegodišnjeg proučavanja uticaja tehnologije na čoveka i društvo, predložio upotrebu metodologije trostrukog ključa za „otključavanje“ složenih tehnoloških dilema 21. veka.

Osnovna ideja tog pristupa bila je da se savremeni tehnološki izazovi posmatraju u tri različita uzastopna prolaza – kritičkom, kontekstualnom i konceptualnom – da bi odgovor bio celovit i adekvatan.

U narednim redovima ću primenom te metodologije pružiti skromni doprinos otvorenoj javnoj debati koja se tiče predloga projekta iskopavanja rude litijuma (preciznije: minerala jadarita koji u sebi sadrži litijum) u dolini Jadra.


Prvi nivo metodologije trostrukog ključa zahteva nepristrasnu kritičku analizu primene određene tehnologije u praksi. Ta analiza se izvodi u pro et contra formi i tiče se studioznog odmeravanja utvrđenih dobrih i loših strana konkretnog tehnološkog rešenja. U dosadašnjoj polemici u vezi sa iskopavanjem litijuma sasvim jasno su se profilisale pozicije „za“ i „protiv“.

U prvoj se ističe prihod koji bi rudarenjem litijuma u dolini Jadra bio ostvaren i ubrzan industrijski razvoj naše zemlje. Suprotna pozicija napominje veliku verovatnoću ozbiljnog ugrožavanja životne sredine, uzevši u obzir lokaciju potencijalnog rudnika i ranija gorka iskustva nekih država. Na polju sučeljavanja ova dva argumenta narednih meseci se očekuje još intenzivnija rasprava srpskih stručnjakâ, pogotovo iz oblasti hidrogeologije, biologije, ekologije i ekonomije.
Načelno gledano, ovaj početni, kritički nivo opservacije je potreban, ali ne i dovoljan, no tema iskopavanja litijuma u Srbiji je krajnje specifična. Naime, veoma lako se može desiti da nivo kritičke opservacije ujedno bude i završni ukoliko stručna javnost i dalje bude izrazito podeljena. Razlog je jednostavan: u cost-benefit analizi ne postoje finansijske dobiti, ma kolike bile, koje mogu pokriti štetu eventualnog ugrožavanja životnog prostora, a podeljenost stručnjakâ automatski znači i neizvesnost koja u domenu zaštite životne sredine nije pametna.
U narednom periodu će se, najverovatnije, dobar deo težišta polemike preneti i na samu mogućnost davanja punih garancija očuvanja prirodnog okruženja, što će posredno otvoriti temu lične odgovornosti. Podsetimo, s tim u vezi, da u svoje vreme uopšte nije predviđen nastanak globalne ekološke krize, a da za nju danas niko ne odgovara uprkos očiglednim posledicama koje svi osećamo na svojoj koži. Stoga se već na prvom nivou kritičkog ispitivanja postavljaju dva suvisla pitanja. Prvo glasi: ko uopšte može dati stabilne i odgovorne garancije za upotrebu tehnologije koja je već pokazivala negativan uticaj na ekosistem?

Drugo je: na koji način bilo ko lično može odgovarati za eventualnu štetu koja bi mogla nastati decenijama kasnije, kroz kumulativni efekat primene te tehnologije?
Drugi nivo ispitivanja u okviru metodologije trostrukog ključa je kontekstualni. Njime se apostrofira značaj proučavanja društvenog okvira primene određene tehnologije. To je jako važna tema jer je primećeno da korišćenje identične tehnologije u različitom društvenom kontekstu često ne daje slične rezultate. Stoga je u razmatranje ove teme neophodno uključiti pravnike, politikologe i sociologe. Na ovom nivou ispitivanja jasno primećujemo da je predlog projekta iskopavanja litijuma u Srbiji od samog početka par excellence političko pitanje koje ima širi geopolitički kontekst u koji smo, hteli – ne hteli, uvučeni od strane moćnih globalnih korporacija i svetskih sila. Pritisak (neko bi rekao: podrška) dve vodeće zapadnoevropske države u pogledu iskopavanja litijuma u dolini Jadra samo su jasan odraz pragmatičnih geostrateških interesâ, a ne brige za našu zemlju. Sve navedeno implicira potrebu formiranja preciznih mehanizama koji bi nas štitili od pretvaranja Srbije u rudarsku koloniju. To, međutim, nije ni jedina ni glavna tema koju treba razmatrati u domenu kontekstualne opservacije. Glavni izazov je oštra polarizacija u srpskom društvu, koja može dovesti čak i do građanskih nemira, kojima bi se radovali samo srpski neprijatelji. Stoga je rešavanje litijumske zagonetke bez uzimanja u obzir složenog društvenog konteksta čist avanturizam koji može imati nesagledive posledice.
I na kraju, preostaje nam konceptualni nivo sagledavanja ovog tehnološkog projekta, koji je vezan za proučavanje konceptualne dubine i tehnološke konvergencije.

Tehnologija litijum-jonskih baterija je relativno brzo potisnula prethodnu, nikl-kadmijumsku, a već sada postoje naznake o njenoj konvergenciji ka budućim rešenjima koja će izvršiti novu smenu tehnoloških generacija. Ipak, ovo su samo procene koje se zasnivaju na određenom stepenu verovatnoće.

Postoji, međutim, tema o kojoj na ovom nivou analize možemo razgovarati sa potpunom izvesnošću. Ona se tiče komplementarnosti koncepcije projekta rudarenja litijuma sa ranije donetim strateškim dokumentima Republike Srbije vezanim za društveni interes koji se tiče esencijalnih resursa – 

Odgovor na pitanje u kojoj meri postoji sudar koncepcija na ovom polju ostavljam za razmatranje stručnjacima iz datih oblasti.
Lični stav autora teksta je da aktuelni predlog iskopavanja litijuma u dolini Jadra ne može izdržati temeljnu kritiku. Jednostavno govoreći, na osnovu svega što smo do sada čuli u javnoj debati, zdravorazumsko rasuđivanje ukazuje na to da je rizik prevelik za teritorijalno malu zemlju poput naše, pogotovo stoga što bi eventualne posledice bile praktično neotklonjive. Kod teritorijalno velikih i industrijski razvijenih zemalja (poput onih koje nam sugerišu iskopavanje jadarita) situacija je, reklo bi se, značajno drugačija jer zbog veličine svoje teritorije one mogu da eksploatišu rudu litijuma na lokalitetima koji nose neuporedivo manji rizik od nastanka ekološke katastrofe. Stoga je mudro da velikim državama ustupimo avangardnu poziciju u domenu tehnologije rudarenja litijuma, ali na njihovoj sopstvenoj teritoriji, a da mi, koji smo teritorijalno mali, pomno pratimo njihove aktivnosti i učimo na njihovom iskustvu.
Uostalom, čemu tolika žurba?

Litijum neće pobeći iz doline Jadra i strpljivo će čekati podno Cera sve dok tehnologija njegovog iskopavanja ne postane potpuno bezbedna. Tačnije – ako to ikada postane", zaključuje starešina dr Oliver Subotić, upravnik Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.

Read more...

DIVJUNAK ISTINE VUK CVIJIĆ, PRKOSNI KRIK "OSUĐEN, A KRAĐA NE STAJE

mrak

Za iskazani visoki profesionalizam i posebne domete u istraživačkom i analitičkom novinarstvu, kao i novinarsku hrabrost Vuku Cvijiću je uručena nagrada "Stanislav Staša Marinković".

cvijic fonetkiosk

Nagrada je usledila samo nekoliko dana posle fizičkog napada na Vuka u centru srpske prestonice.

Dok istraga tapka u mestu, tužilaštvo i policija se ne oglašavaju. Nije samo Cvijić napadnut. U Novom Sadu je Uglješu Bokića napao i udario pesnicom kasnije prepoznat bivši policajac Vladimir Kezmić. Napad se dogodio dok je Uglješa Bokić izveštavao ispred Novosadskog sajma. Više od stotinu mladih ljudi, pokrivenih lica, je bežalo iz Master centra Novosadskog sajma pošto su ih tamo otkrili predstavnici opozicije, u dan izbora 2.juna. Istog dana je batinaša su ispred sedišta SNS napali  kourednika portala "Mašina"Marka Miletića,  u Zemun Polju!

Prvog petka u junu  portal KRIK je pravosnažno osuđen.

Presuđeno je Kriku na osnovu zaključka da je  prekršena pretpostavka nevinosti tuđioca Predraga Koluvije, jer je u tekstu  osuđenog portala, 2021. označen kao “optuženi narkobos”. U Beogradu, je KRIK pravosnažno osuđen, iako je Koluvija optužen u slučaju “Jovanjica” za proizvodnju više od više od tone ipo  marihuane.

  Iz Krika navode da za sud nije bilo relevantno pojašnjenje da su korišteni izrazi „optuženi i optužba”, odnosno kako nigde nisu naveli da je Koluvija osuđen. Portal je presudom dužan isplatiti mu gotovo 2000 eura na ime odštete i troškova suđenja.

Petak je veče za žurke i terevenike "pobednika" posle junskog izjašnjavanja pola Srbije. Slavi se krađa, i osvajanje vlasti. Pitanje je samo do kada, će vlast potrajati. Miševi pripaziste se!

 Tačka na sve crno da ne može biti crnje stavljena je u sportu, ogledalu svakog društva.

Skandalizam  NAJUPADLJIVIJI u fudbalu gde huligan u pokušaju, HARA. iz lože slavodobitnu likujućin dok traje dodela krune, osvojene na način za muku i povraćanje svakoga ma koliki bio  navijač lažnog šampiona. Gađenje i ogorčenje svih drugih, što prepoznaju dela zatvorskog čuvara i sličnih đavla raste.

Žigosanju sporta ne nazire se kraj.

Sa fubala zlo se "primilo" još jače i intenzivije  u košarci, naizgled kako tako  zaštićenoj od ludila opet najvećeg navijača i krimosa iz predgrađa. 

Klupska košarka brend Srbije pada i tone sve dublje.

Saopšenja skandalozne pretnje, ucene, zastrašivanje, spinoavanje i laži, a kad sve proverene varijante ne "upale" pobeđuje telefonski poziv. O novcu koji s sliva u klub na 16.mestu Evrolige, ne treba trošiti reč.

Slovanje zdravog razuma i bezočno ponižavanje takmičenja, viđeno u  finalu ABA lige, imalo je za posledicu da Evroliga  titulu osvojenu u regionalnim takmičenju , ne slučajno proglasi nevažećom. Mesto bi sad da se kupi konkurisanjem Beograda za treći fajnal for u poslednoj deceniji, ali konkurenti su Atina i Barselona.

A da od goreg ima najgore, je  blato srpske košarke.

Za zaboravne da podsetim, u Krafgjuevcu je prah iz vatrogasnog aparata 2011. doneo Kup već viđenoj u porazu komšinici. Gle čuda Dragan Đilas je bio predsednik KSS,a na drugoj strani zna se ko. Silovanje mozga dakle traje 13 godina!

Poslnji čin je  finale Super lige Srbije. 

U trenutku kada je kada su  već nokautirani  "nedodirljivi i nepobedivi" u paklu Arene, bili na kolenima, nije nestalo struje, sudije su zatajile, ali da li slučajno  desiše se navijači.  Zagrmeše protiv najnedodirljivijeg.

Za uvod iz  kopa" Arene vređana je nedužna žena. Pošto je vređanje,  ne žene već najomraženig lica crnom belom svetu,uzelo maha usledio je mig  sudijama da označe prekid. Grmljavina nije prestajala, gostujuća ekipa je napustila parket Arene.  Spiker je zatim iz "čista mira" najavio da "nastavak dranja"opajdare" sledi  posle pauze od 24 sata..." Ali usldio je povratak posle sat vremena i još 15 minuta čekanja, pobednika već stiglih svojim kućama. Sudije su minus 12 za 75 minuta ničega "prepegale u pobedu gubitnika!? 

To sutra je bilo juče, taman  za proslavu titule, samo  na desnoj obali Save, ali  bez najvećeg od svih što danas  igraju u prekrštenom klubu, i bez dileme očekivanu tiradu sveznajućeg trbohozborca po televizijama u subotu od rane zore.

Nemušta tumačenja  "verbalnog delikta" ulickanog piona gospođi novinaru Radi Nikolić, da nije isto kad vređaš  ženu i čoveka, samo su bila  potvda neviđene lakrdiju i krađe bez presedana u srpskoj košarci. Da li je zloupotrebljena Vesna  da -12 pretvori u +20, ili je pobednika odlučio telefonski poziv procenite sami.

Čekalice "zamoljene" da ne mrdaju SA "MESTA ZLOČINA", dok su neobavešteni ne odu kući, su dočekale "pobedu". Posle  svega nedostojnog bilo kakvog komentara, i valjanja u blatu sopstvenog zla, egoizima, primitivizma, viša matematika je  odlučila šampiona, ali  sva je prilika košarkaški "matiš"neće proći u Nišu.

Dr Dragan Milić neće prepustiti Niš, jasno je ko ovaj sunčani i vreli dan za nama,  i novi što sledi.

A večeras zdiperi slave epski lopovluk svega što se moglo maznuti. Samo ne znaju jedno, slavlje će im presesti, ma koliko mislili da su nedodirljivi.

Samo za potvrdu vere  frontmena  EKV  Milana Mladenovića: "Kad je gotovo za mene znaj, tek tad je počelo" 

Read more...

ĐINO VANELI ZA JUBILEJ DŽEZ FESTA I NADU DA JE VALJEVO IPAK ŽIV GRAD

jazz djino kraj

Đino Vaneli(Gino Vannelli) je  stigao u Valjevo, da bi sinoć  uveličao  jubilej,  40 godina Jazz festa. Fascinantnim nastupom, iako gazi osamdesete  izazvao je buru oduševljenja brojne rok i po publike, što domaće što srpske, jer koncertu je prisustvovao što srpski što muzički svet ex SFRJ.

Italijan Vaneli rođen u Kanadi, trenutno građanin Oregona, sa svojim momcima priredio je  muzički zemljotres za nezaborav, u trajanju od  90-ak minuta.

 Milan Đurđević, frontmen Nevernih beba,  umetnički direktor Valjevskog džez festivala je za jubilej 40-i jubilarni VA DŽEZ FEST,  posle grčevite borbe uspeo da se "dokopa" Đina, čiji nastup i dalje priželjkuju brojne metropole poput Marseja, Mančestera, Glazgova, Minhena...

jazz djino 5

Đurđević je ovog maja konačno je doveo svetsku džez ikonu u svoj grad. Vaneli je pevao svoje hitove  "PeopleGottaMove,  "I Just Vanna Stop", "Living Indisde Miseflf", "Vild Horses"... pesme sa albuma “Brother to Brother”  “Mama Coco”... Očekivano "zapalio" je Omni centar, prostor, predviđen za sasvim drugu vrstu dešavanja.

jazz 24 5

Đino Vaneli se na svoj način družio sa više od 500 prisutnih srećnika, vlasnika ulaznice za koncert. Čovek roka, popa, pop softa, nekada zašititno lice košarkaša Boston Seltiksa, izveo je  muzičku magiju na sveopšte ushićenje prisutnih od 7 do 77.

Valjevski Jazz fest, je poentirao na pravi načini sa  motom „Istorija, tradicija, spektakl“. Dostojno se obeležava četiri decenije postojanja sada je valjda svima jasno kultnog festivala, sve više sa ukusom rok i pop muzike.

40 jazz plakat 830x0

Do sada su gosti bila prestižna imena džez scene sa naših prostora, a  iskorak napred  za festival i Grad  Valjevo, je vizija Milana Đurđevića da iz sveta muzike poslednjih godina trovanog satanizmom i rodnim umesto biološkim polovima, predstavi svetske zvezde, rok i pop muzike, za početak iz inostranstva, Đina Vannelia.

Prvi korak za put u bolju budućnost i lakše prepoznavanje i afirmaciju Grada Valjeva na kulturnoj mapi Evrope se nazire. 

I dalje pod utiskom nastupa Đania Vanelia, usledile svirke na otorenom na Desankinom trgu.

Pred spomenikom Desanki,  ispred pokojng Radio Valjeva nastupili su  pijanista Slobodan Dragović, i Big Band-a RTS, sa neponovoljivim Urošem Perićem, sa  „Tribute to Ray Charles“.

Iako Valjevski džez Fest ima "određenu" publiku Grad Valjevo, dok traje utamničenje Srbije na svim nivoima, i pomračenje kulture ima šansu kao niko.

jazz 24 7

jazz dex

 Sa  Milanom Đurđevićem, umetničkim direktorom  festivala, prostor u evropskom i  svetskom  svetu muzike se otvara do neslućenih  razmera.

Živimo u vreme kada je laž gospodar, a istina i čast su zarobljeni sužanj. Mejnstrim i fejknjuz mediji su poslušne sluge, trovači javnog mnjenja, lažni barjaktari borbe za istinu, slobodu, pravdu jednakost.

U blatu kriminala, bahatosti, licemerja ogrezli u zlo, bi i dalje da vladaju. Ne biraju način i sredstva da dođu do cilja.

Omakne se i njima, i što šta im izmakne kontroli. Tipičan primer je Džez festival. Košta samo 6 miliona dinara. I samo, sa toliko novca, je svetionik kulture.

A šta se moglo uraditi sa onih 15-ak i više miliona evra, "bačenih" u ZAMRAČENJE GRADA. A morali su po "službenoj dužnosti" dovedeni da slušaju,  da reaguju ali nisu. Desila se najvidljiviju  epska pljačka godine narodnih para.

A samo novcem otetim građani Valjeva su mogli  napraviti nešto što treba pre svega deci, sportu i kulturi Grada.

Sportsko poslovni centar, sa 5.000 mesta i zatvorenim bazenom je dobio svoje temelje 1998, ali su srušeni, Na sreću i dalje postoji, generalni plan i studija izvodljivosti!

arena va

Valja istaći, obećali su sadašnji poslušnici i napravili 3D halu sportova i Kongresni centar, parking. Aktuelna je i najnovija  3D laž  Sportski centar Senjak. O ostalim maštarijama i glupostima bez granica drugi put, jer poslovično, poslušnici obećavaja, sa efektom,  ludom radovanje.

I da se ne zaboravi!

Predvodnika "preletač" broj 1, četnika u srcu, bi da optuže da je našao je način da maketa SPC Valjevo, nestane iz prostorija SPS.

Samo još i ovo da se zna.

Nisu zaboravljeni ni oprošteni milioni, za rušenje "trulih" temelja SPC Valjevo, da bi se 100, neki kažu i 200 miliona dinara bacilo u istu rupu  kod "Gorenja" u beton i gvožđe, a za ništa.

Vladu Slavicu projektanta Arene Beograd, zdravlje i bistar um još služe. Naravno novo učenje zaboravljene lekcije se plaća.

Ovo podsećanje zbog onoga što sledi 2.juna, ali pre svega saznanja, kakve su mogućnosti objekta sa 5.000 mesta. Pored sportskih mogućnosti, za brojne  kulturne manifestacije su nesagledive.

Sport je u Valjevu devasitiran, traži vreme, stručnost, posvećenost, spartansku žrtvu, i pre svega infrastrukturu za bilo šta ozbiljno. Mora se konačno prekinuti farsa  i zaustaviti nenamensko trošenje novca, za igre bez granica U SVETU SPORTA. Svima je preko glave  drčnosti penzionisanog "pucača", ali  i mnogo većih i alavijih štetočina što haraju.

Trenutno se 100 i kusur miliona dinara "baca" za sport, sa efektom duplo golo.

Jedina ispravna strategija je  finansiranje  školskog sporta, i to bez učešća roditelja, od plivanja, trčanja, gimnastike, i loptačkih sportova-fudbal, rukomet, košarka, odbojka, vaterpolo...). Referendum i glas Valjevki i Valjevaca je isključivi put da se donese odluka koja dva ili tri profesionalna kluba treba finansirati. Sve istalo ima samisla isklučivo na amaterskom nivou.

Taman da se za pola decenije, možda i desi sportsko proleće.

Sa znanjem, posvećenošću i vizijom Milana Đurđevića, u svom budućem domu, SPC Valjevo, i na otvorenom stadionu u Parku Pećina, Grad Valjevo ima šansu da postane muzički biser, ne Srbije već Balkana.

jazz djurdjevici i djino

foto Deragan Krunić fb  Da Evropa dolazi na muzičke svečanosti, uživa lepotama Tešnjara, Pećine... valjevskog okruženja, da troši novac. Nema izbora, i nema druge na ovaj način ponovo može postane GRAD.

Ko razume shvatiće.

Read more...
Subscribe to this RSS feed
Info for bonus Review bet365 here.

VESTI

Pratite nas