Pred novu epizodu  besmisla, što sledi u avgustu,  u balkanskoj nedođiji patrljci i  potrčci  uvereni da  rade prave  i dobre stvari bi da pojačaju stepen  hibernacije. Trend vređanja zdravog razuma, i avgustovsko dovođenje, naravno narodnim parama “zvezda”  estrade   novosadske Beke  kume prajda,  i Želje mostarskog mobitel operatOra, izazivaju  limun  osmeh na licu svakog normalnog Valjevca i Valjevke.

Ali nije baš sve  u požarima, raskopanim trotoarima i ulicama, medijskom spinovanju o  narandžastom  i  žutom talasu vrućina, zloslutnim sirenama zla u najavi, i naravno   smeću.

Međutim stižu i VRLO  prijatne  vesti!

Grad Valjevo će  posle promocije u  ex YU,   IMATI  još veću evropsku  prezentaciju!

Zlatnim   Mediterancima  vaterpolistima  VK Valis  i tim  menadžeru nacionalne  selekcije nije   priređen  prijem  u valjevskom “Sivonji”, što je manje bitno, jer za sok sok i priču radi priče, uvek ima vremena. O ukusima i bačenom na smeće  sistemu vrednosti nema  potrebe raspravljati, iako znamo da nije teško biti pristojan.

Vreme  za preko potrebno bujanje zdravorazumske pameti i obrtanje nezdravog u zdravo je pred nama.

 Pet zlatnih  medalja jedinog  ekipnog sporta na Meditersnakom igrama su  odraz  uspeha posvećenosti, kvalitenog rada  i lične odgovoronosti.

Marginalci, patrlji   i potrčci  korisni isključivo svojim nalogodavcima, ali i samo sebi samima, iznikli  niotkud dobiše novu šamarčinu.

VK VALIS  će igrati LEN KUP naredne jeseni!

Sa Partizanom  i Zvezdom VK Valis će biti predstavnik Srbije u drugom  klupskom Evropskom, odnosno Svetskom takmičenju LEN KUPU.

U najjačoj ligi u Evropi,  zdrava ambicija da budeš medju 4 najveća kluba u svojoj zemlji, može da se rodi samo u Valjevu.

Vlast u Gradu apsurda neslućenih razmera   poslušno prihvata nametnute  voljom vrha države,  dve Nemačke investicije, za 120-130 i kusur miliona evra.

BOLI srce i duša pri  pomisli koliko će to koštati tek rođenu valjevskui decu.

A  marginalci,  patrlji  i svakorazni potrčci   asfaltiraju i kopaju gde stignu,  prave magistrale na livadima, ni do čega.

Pre nepune dve godine otvorena  saobraćajnica  od kolubarske plaže  smrti i klanice do Sepija  “se izgužvala” i mora da se “pegla”, kao I  Miloš  Veliki na delu oko prestoničke Stublenice.

U Valjevu o trošku INGRAP OMNI-a  za auto put valjda takođe izvođač  radova će snositi troškove.

Vlast, a ko drugi je uništila gigante   Srbijanku,  Stefil, Jablanicu,   MK UZor, Elind, Gradac, Kožaru "Milan Kitanović"…  Posle opljačkane i uništene trgovine Divčivare- DIVA,  Pekara 15.septembar,  VA pivara su završili u varoši ispod Vučjaka, taman velikoj  da ponese ime Grada koliko joj je ime.

Kolubaru, Obnicu, Jablanicu, planine od Povlena  Maljena, Jablanika I Medvednika ne mogu  “preneti” mada ne sumnjam da su  radi.

Niču oko Valjeva raznorazni centri.

Loznica je malo pre Uba postal centar fudbala Zapadne Srbije. Stadion sa 8.000 mesta  na Lagatoru raste ko kukuruz ovog leta. Taman da se spakuje svi ko u onoj pesmici o “torbici I Loznici”.  

U Šapcu  preksinoć otvoriše velelepan gradski bazen, sa sve reflektorima, i uz vatromet.

 Grad  bez zatvorenog bazena, moderne hale sportova, atletskih staza, hipodromčića, sa 3 fudbalska stadiončića,  bez ambicija da makar jedan bude stadion  zove se Valjevo!

GRAD VALJEVO  IMA PROJEKAT  SPORTSKO POSLOVNOG CENTRA SA ZATVORENIM BAZENOM I HALOM SPORTOVA DA 5.000 MESTA, I TO PO CENI OD 14 MILIONA EVRA. Postoji i projekat FABRIKE ARMATURA PO CENI OD 25 MILIONA EVRA., umesto švapskih  "samo" 4 puta više!

VK Valis je ponos svog grada, a vlast  bi ga se najradije  odrekla!

VK Valis nije kao VEĆINA  drugih štetočina i parazita što vređajući zdrav razum.

VK Valis nije privilegovam  apsurdnim   pravilima po kojima marginalci,  patrljci,   šačica  potrčkovića,  deli narodni novac.

VK Valis napreduje  za razliku  od   većine za svaku osudu zbog svog  postojanja i besmisla.

Porobić, Živković, Jegorov, Živojinović su razdužili kapice VK VALIS. Nove akvizicije su golman  Bulajić, i bekovi  Dimitrije Obradović, Radovanović i Bursać.

VK Valis je vicešampion  A-1 Jadranske lige sa novim snagama i svojom decom, krenuo  korak dalje, u evropski LEN KUP.

Zatvoren bazen kragujevački od -5-6 miliona evra, ma i onaj  šabački upola  jeftiniji  na bilo kojoj koti u gradu  Valjevu je preko potreban!

Na žalost faza projektovanja i preprojktovanja traje, i nikako da se završi.

Znači čekaćemo još nešto manje od dve godine, a tada  valjda znate šta VAM JE KONAČNO  ČINITI!

Košarkaška klinika u prestonici Srbije  održana do sad 20 puta ove godine nosi ime  Dušana-Dude-Ivkovića okupila je više od 800 trenera iz Srbije i Evrope i sveta, imala je i svečarski karkater.  Udruženje košarkaških trenera Srbije je dodelilo Nagrade za životno delo i Zlatne plakete za doprinos i razvoj košarke u Srbiji. Među leaureatima  je Valjevac Luka Stančić(1939-1999), kome je posthumno dodeljena   Zlatna plaketa za doprinos u razvoju košarke u Srbiji.

Milan Minić  član Upravnog odbora UKTS je uručiuo Lukinoj  ćerki, Nataši Stančić Ćuk Zlatnu plaketu na ceremoniji  u hali "Ranko Žeravica" na Novom Beogradu.

Luka Stančić je bio svestrani sportista, rukometaš i košarkaš  proglašen u svom gradu za sportistu Valjeva 1957. godine.

Fudbaler u pionirima Budućnosti, prekomandovao se ubrzo na  košarku, Na   teniskom terenu na “Zdravljaku” u parku „Pećina“ upoznao je i zavoleo  novi sport.

Sportska gospoda Nedeljko -Bata  Pavlović i dr Čedomir –Šeka Vidaković su Luku  za čas zarazili košarkom, i usmerili da iako još mlad razmišlja u trenerskom pozivu.

Antonije Purić, Budimirović, Vidaković, Srećković, Petrović, Orlović, Nikoljski. Đurović… igrali su sa Lukom košarku u Omladincu na terenu kod Doma omladine, na terenu u blizini sadašnje SO Valjevo,

Stančić je tada već bio u startnoj postavi   Radničkog u velikom rukometu. Osvojanjem    titule prvaka Srbije  Valjevo je dobilo  klub  u Prvoj ligi velikog rukometa FNRJ 1957.godine.

Luka je na vreme shvatio da je Beograd mesto za dalji trenerski napredak.

U  Radničkom sa Crvenog Krsta je radio sa  pionirima i kadetima.

Od Ranka Žeravice,   Bore Cenića  i Pive Ivkovića “krao” zanat, a da ga baš prihvate kao najrođenijeg Luka se postarao. Valjevski specijaliteti   domaći sir, kajmak, slanina čvarci suvo meso,  domaća “mučenica” su bili  viza za ulazak u krug  “nedodriljvih" već magova košarke.

Na Crvenom krstu je naučuo kako se i bez novca sport voli, postaje deo sistema vrednosti, ali i stvara  karakter pobednika.

Po ugledu na “krstaše” Luka je u  Metalcu tokom prve  polovine 60-tih  počeo rudatski posao od nule.

Okupljao je  momke trenirao, čistio je I obeleavao  teren, menjao sijalice iznad igrališta, kuvao čaj, nalazio saradnike, a Šiki i Dragan du  mirisom raspaljenog roštilja mamili  prijatelje, i goste na druženje  ulazak u Metalac.

Krvavi rad od jutra  do mraka  na „petnaestom“ sa mlađima i delom prvog tima,  a zatim ekspresni  odlasci u Beograd na treninge sa studenima doneli su  prve uspehe.

Već 1962.  Metalac postaje  prvak Srbije  u Čačku a  1966. nakon nove titule Metalac ide na  kvalifikacije za Prvu saveznu ligu u Slavonsko Brodu, dok je  Luka bio u vojsci.

Metalac u najjačoj ligi u Evropi je životni cilj  Luke Stančića.

„15.septembar“ postaje kultno mesto valjevske košarke, stižu valjevski privrednici uz pomoć prfedsednika opštine .

Metalac raste, iz godine u godinu. Dominacija je sve uočljivija.

Druga savezna  liga postaje tesna za u tom trenutuku jedine  iz stare garde  Ćana   Đorđevića Genija Ivkovića. Talas mladih  je nadirao poput plime. Braća Kovačević Branko I Zoća, Vojica Kecojević,  Rajko Borisavljević, Mića Jerinić, Radisavljevi', Medan, Kebac-Ružičić, Marjanović, Kole Stanojević, ubrzo su im  pridružili Voja- Koska- Ilić, Kaljević, Mihailo Poček, Marjan Đurić, Milan Đurica, Dex Dobrivojević, malo kasnije Dule Stevanović, Nebojša Matić- Rogač, Bojan Tadić... su se žestoko nametali. Pokazali su da su velikani popu kasnije pristglog  Vladimira Đokića, i poslednjeg i najvećeg  od svih, Miloša Teodosića!

U sezoni 1972-73 i konačno dosanjan  san svih Valjevki  i Valjevaca što vole sport i košarku.

Metalac postaje član YU  košarkaškog krema, najjaće lige u Evropi, posle nezaboravnig trijumfa u  meču odloke protiv Vojvodine u Novom Sadu.

Uspeh košarkaša ne prlazi bez reakciju grada.

Predsednik opštine  Desimir  Maksimović ne okleva, rešava problem preko noći. Industrijska  hala  postaje rešenje. Ruše se zidovi i deo tribina. Valjevo dobija privremenu sportsku halu sportova 15. Septembar. 

Metalac  postaje sportski hit Jugoslavije.

U MK Uzor se šiju kultna  narandžasta oprema, dresovi i trenerke. Krušik, Srbijanka, Stefil, Elind, Gradac, Jablanica… su uz Metalac.

Luka Stančić vodi Metalac u debitantskoj sezoni u Prvoj ligi SFRJ. Karta za utakmice sa Partizanom, Jugoplastikom, Bosnom, Lokomotivom, Radničkim iz Beograda, OKK-om, Zvezdom. Rabotničkim, čačanskom Borcem  je privilegija. Svaki meč se igra pred  skoro 3.000 neverovatna cifra, za to vreme 3,000 vatrenih pistalica Metalca.  

Na kraju  prve sezone igra Metalac igra majstoricu u maloj Skenderiji sa zagrebačkom  Industromontažom. Zastave, sirene, trube, bubnjevi, “okupacija” na tribinama “lukanera”   izaziva šok Sarajlija  na ulasku grad na Mijacki. U paklenoj astmosferi  Metalac ruši Zagrepčane, a posle veličanstvene pobede, dok su podrhtavali svodovi dvorane Luka i svi igrači su završili na rukama egzalitanih Valjevaca.

Prenos celog toka meča na talasima Radio Valjeva i glas ispostaviće se kasnije najboljeg od svih komentatora eks Jugoslavije Jordana Ivanovića mogao se čuti u svakom domu  stotinama kilometara udaljenom Valjevu. Privliegija Valjevki i Valjevaca kakvu niko nije imao!

Doček pobednika  je bio za veličanstven. Valjevo je znalo da proslavi  uspeh.

U leto  1974. Luka Stančić napušta Metalac. Jaz  mladosti  iskustva je bio predubok.

Metalac bez Luke  još pet sezona igra u  Prvoj saveznoj ligi SFRJ.

Metaac i Luka Stančić su bili i ostali  najveći  ambasadori svog Valjeva

Luka je trenersku karijeru nastavio  u sarajevskoj Bosni. Sa “studentima” koju godinu kasnije pravcima Evrope, Delibašićem. Varajićem, Radovanovićem, Vučevićem, Đogićem, Benačkom, Hadžićem, Izićem, Karijem Pešićem, Bosiočićem.. potvrđuje svoj trenerski kvalitet.

U KSJ nastavlja rad sa mladim selekcijama  Jugoslavije.

 U periodu od 1975. do 1980. Stančić je  profesionalac u Košarkaškom savezu Jugoslavije, trener je  kadetskih i juniorskih navcionalnih selekcija Na Na četiri Evropska prvenstva i jednom Svetskom je sa najtalentovanijim „plavim“ dečacima osvojio  zlatnu i bronzanu medalju i dva srebra.

U sezoni 1980-81 trenira Vojvodinu. Od  1981.je ponovo u svom Valjevu,  u  Metalac gde do prerane i iznenadne smrti radi sa svim slekcijama.

Najveći trenerski uspeh Stančić je postigao 1982.godine. Sa Jugoslavojom i Rankom Žeravicom  na Svetskom prvenstvu u Kolumbiji osvaja bronzana medalju.

U  sezonu 1988-89 je radio u Kuvajtu, ali je ponovo u  Valjevo gde sa Metalcem kreće u novi pohod u jugoslovesku elitu  1989-90.

Luka Stančić je preminuo od posledica srčanog udara 2.januara 1990. godini u Valjevu.

Od 2012.godine  uz podršku grada poštovaoci  Luke Stančića organizovali su medjunarodni junoriski turnir u čast barda valjevske  srpske i Yu košarke. Valjevo je bilo u prilcida  vidi najtalentovanije  mlade košarkaše, danas su neki danas I NBA i zvezde Evrologe.

Ideja stara 32 godine da Hala sportova 15.septembar dobije novo ime “Dom košarke Luka Stančić”, do danas je samo neostvarena želja već vrememešnih Valjevaca, tužnih i zbog saznanja da se naredne godine navršava pet decenija od ulaska Metalca u Prvu ligu SFRJ, a valjevski  ekimi sport i dalje  “stanuje” u privemenom sporskom objektu HALI SPORTOVA 15.SEPTEMBAR, čji ime crveno crna vlast krnji bezuspešnom pokušajem  brisanja 15. Septmbar  Dana kada je Valjevo 1944.oslobođeno od namečkih pkupatora i izdajnika svog naroda, sluga fačističkih četnika., ljotoćevaca i nedićevaca.

Sporstke dvorane u košarkaškim centrima širom Evrope i eks SFRJ, Beograd je najbolji dokaz, nose imena košarkaških velikana  prrofesora Ace Nikolića, Ranka Žeravice, … sarajevska Mirza Kinđe  Delibašić, zagrebačka Dražen Petrović...

Vreme je da se   Valjevo u trodecenijskoj hibernaciji, okupirano patrljcima i potrčcima naredne godine,   “otrgne kontroli”

Iako je višedecenijski zakucano, preskočiše ga  Ub, Šabac,  Loznica, uskoro će i Mionica, Valjevo nema izbora.

I ova vlast ma koliko bila loša i protiv svojih sugrađana, mora da  pokaže poštovanje prema velikanu.

Hala sportova mora posle pola veka, da ponese novo ime.

Dom košarke Luka Stančić!

Puna četiri sata borili su se vatrogasci sa vatrenom stihijom u centru  Valjeva. Požar je izbio rano jutros u jednom od objekata brze hrane u Čika Ljubinoj ulici, u delu nekada zvanom “kod kasapa”. Vatrena stihija pretila je da proguta  6 lokala.

Prilikom dolaska na posao radnica u ćevabdžinici je primetila vatru i odmah   u 6,37   pozvala vatrogasce.  Devet vatrogasaca  sa tri   vatrogasna vozila su stigla odmah i počela je borba sa vatrenom  stihijom. Vatra se širila munjevitom brzinim preteći da zahvati pored 6 i preostale objekte preko puta Narodnog muzeja od ulice Vuka Karadžiča do Trga Živojina Mišića.

Iako struja nije odmah isključena vatrogasci su gasili požar ugrožavajući svoju  bezbednost.  Tek  20-ak minuta po izbijanju  požara ekipa EDB je  isključila električnu energiju u delu Čika Ljubine gde je izbio požar.

Devetorica   vatrogasaca  Vatrogasno-spasilačke jedinice Valjevo zaslužuju sve pohvale za izuzetno  profesonalno i uspšeno obavljen,  ni malo lak zadatak.

Ispituju se uzroci  požara, a prema nezvaničnim informacijama, najpre se zapalio odžak  u ćevabdžinici i dotrajale elektro instalacije.

  Plamen je  zahvatio krov i munjevito se  proširio na okolne lokale, kafić - pekaru, menjačnicu,  zlatarsku radnju i dva butika.

U požaru je  šest lokala  izgorelo i načinjena je ogromna materijalna šteta. Prošle noći  Vatrogasno-spasilačke jedinice Valjevo su uspešno ugasili požar na Divčibarama, na Ljutom kršu, nedaleko od hotela Crni vrh.