Kako nezvanično saznajemo, rukovodstvo  FK BK 2014 trpi pritisak vlasti da  se posle godinu dana  dobrovoljnog izgnanstva u mutant vrati Milan Milinović. Decenijska štetočima, najveće zlo što se pojavilo od kada je doneta fudbalska lopta u Valjevu bi opet da zajaše mutanta. Razlog ili bolje rečeno ucena je morbidan.

Samo sa virovačkom neznalicom i parazitom u mutantu, nezvanično saznajemo vlast je  spremna  i pojača budžet kluba.

"Domaćinsko poslovanje" i kosturi što ispadaju sa svih strana, od drugova za struju iz prošlog veka, do ko zna čega što zadižiše raspikuće, bitange, i parazititi, odneli su dve trećine od 7,5 miliona, previđenih za budetom opštine za 2022.

Kažu momci što klub vode da im je posle milenijumskog uspeha, izboren je povratak u Treću ligu, potrebno pored preostala 2 još 12 miliona da završe kalendarsku godinu. Racionalno poslovanje šta li to bi?

Hvale se uspehom kadeta i juniora, a ne vide da u obe selekciie, osim besmilenog troška za putovanja što slede nema ama baš nita više.

O avgusta mutant, i dalje bez identiteta kluba, ostalo je samo ime pored Krušika, neće više igrati u Lešnici, Petkovici, Prnjavoru, Vrelu, Vladimircima,  destinacije niz Kolubaru od Strmova do Vrela.

Pojvališe se da su doveli golmana iz Saragose, pored 10 puta boljeg i mlađeg Valjevca Velimirovića, momka, što bi umesto da sedi na klupi Javora, mogao da brani i da bude kapiten tima, ako ga bude,  spremnog da se za godinu plasira u najviši rang.

Sreći nema kraja jer  im za prvo mesto u Prvoj ligi neće konkurisati komšije, preko par brda, ispod Vučjaka i Šepkovca,  Ubljani.

Srpski fdubal je dobio novu šamarčinu.

Ub sa sve Akva parkom, zatvorenim školskim bazenom, atletskom stadiničićima, terenima za fudbal sa veštaškom travom  drugog dana leta  preko "Male Krsne" uskačio u Prvu ligu. Obrazloženja su smehotresna, od infrastrukture, krov na delu Istočne  tribine je postavljen, Šepkovac če bite okićen reflektorima, i svašta koš nešto. 

Suvisla činjenicada je  Jedinstvo, bilo treće u Trećoj ligi, čaksedam bodova manje od Slobode i kluba iz Požege, ko te pita.     

Na sastanku IO Čelnici Fudbalskog saveza Srbije, drugog dana leta  za "zelenim stolom" dodeliše  ubskom Jedinstvu specijalna pozivnicu za Prvu ligu Srbije!

Srpski fudbal  gori od "Divljeg Zapada, jer kad treći može pr drugoga sve može!

Pored Jedinstva, iza kog stoji neki tvrde da stoji Nemanja Matić, a opet drugi kažu, sve je odradio  kum Darka Glišića, na mala vrata u drugi rang srpskog fudbalasu hteli  Timok 1919, Budućnost iz Dobanovaca, bačkoplanačka  OFK Bačka, Zemun, čačanski Borac 1926, Smederevo 1924 i Mladi radnik 1926 iz Požarevca. PO ugledu na mladinu Loznicu, sad se i stadion gradi, srušen ke stari dobri Lagator, Ubljani postaše građani prvog reda, jer sad imaju i fudbalskog prvoligaša, a sa svim selima u opštini nemaju stanovnika koliko Valjevo ima dece!

U svet sporta ulazi na mala vrata  i još  uvek zabranjen u odlukok suda u Valjevu  Euro Lithium, dresovima, novcem, sutra možda i halom sportova i zatvoenim bazenom!     

Novi pokušaj bahaćenja i ucene vlasti da se vrati štetočina u valjevski fdubal, je samo odraz stanja u prestonici gde je sve podređeno interesima “ljubimice” iz "rupe"i pregrađa.

Umesto da se sačuva ono malo talentovanih dečaka, pristiglih u Park Pećina prisutni na proslavi povratka iz “sela u varoš” videli dečake nalik na sumo rvače, a ne na fudbalere. Tatini sinovi su to!

Ovog leta  je prilika da se Peđi Simiću daju odrešene ruke, mada bi penzionere, naviknute da mudaju po terenu za debele pare,  rasterao malo veći trenerski autoritet, poput Igora Duljaja, na primet, ako bi to samo znali I smeli da prepoznaju Roki i Čočke.

Ali treba se prvo izboriti i sprečiti da  “glas razuma”  ne sprovede  “genijalnu ideju”!

 Biće para za fudbal, samo da se ponovo pita u mutantu za sve nezanlica, fudbalska štetočina,  parazit i fudbalska krvopija, "Sava Savanović". Sa  Milančetom virovačkim ima da "procveta"i najtvrđa kamenčina.

Umesto da krivično odgovora za počinjeno  zlo i pošast , pritisak, odnosno ucena  “odozgo” rastue se baci crveni tepih pod noge  decenijskom uništitelj  valjevskog fudbala.

Surova je istina da su deci jednog fudbalskog kluba podeljene majice, Euro Lithiuma!

Samo jedan roditelj se usprotivio takvoj donaciji.

Neke malo veće, besparica je naterala da uzmu  od Euro Litijuma mnogostruko veće  sponzorstvo. Parola snađi se, i preživi, uvek im smisla!

Grad Valjevo ima sve što mu ne treba, i to skupo plaća, Nikome ne pada na pamet da  angažuje  stručna lica, da  preko njihovih projekata obezbedi novac, da  se deca bave sportom.

Da je Ub je prestonica okruga deceniju  unazad, čik neko neko demantuje.

Toni Cetinski nije pevao  u Valjevu, nego u srcu raspevane Tamnave pre par večeri. Šta se u Valjevu sprema za par dana Tešnjarskih večeri,  i besmileno arčenje para, saznaćemo uskoro. 

A vi dragi moji Valjevci I Valjevke, kako ste!?

Umesto vraćanja identitata FK Budućnost, za početak, konačnog polaganja računa odgovornih za gašenje kluba,  do izbora u leto 2024, sva je prilika, ne gine nam nastavak pomračenja fudbalskog Sunca, uz sve valjevske sportske šizofrene ludosti.

Teško je poverovati da  mogu  tužnu budućnost, devastirane  Stare dame iz Parka Pećina, sprečiti pomenuta dva mlada čoveka,  bačena da na plamenu vatre zla i pošasti gore.

Recept bez povratka mm  je klasičan.

Pored mudre glave na čelu kluba, i tandema opeativaca, potreban je  trener, da renovira i podmladi tim, da uvede gvozdenu discplinu,  da počisi  penzose  što bi i dalje i dalje “sapunjaju” sve redom.

Mudra glava će okupiti sponzore i pokrenuti rad sa mladima,  višemesčnom  školskom  ligom, jeftinijom od svih, novokompomavnih "akademija" i sličnih kvazi fudbalskih Kembridža i Oksforda 

"Legnu li na rudu” i podlegnu li ucenama pomenuta dvojica momaka, odmah  mogu  da citiram  rukometnog velikana  Nikolu – Gužva. “ pišite kući za odelo”

“Riba smrdi od glave”  znaju i to mala deca.

Možda u igru umesto zlatnog kokana, jedino je u kokodakanju nenadmašan, uskoči i sponzor Eurolitijum. U tom slučaju  spasa nam stvarno nema.

I zato već danas izgleda možemo reći: Zbogom fudbalu valjevskom još dve godine, ali i da  svaka sila bude i prođe, nije dovijeka!    

Grad Valjevo će izdvojiti 1,7 miliona dinara za projekata Lokalnog plana akcije za decu.

Od ukupno šest projekata, najviše novca, 1.240.000 dinara, biće uplaćeno Plivačkom klub „Valis“ za projekat obuke neplivača i škole plivanja.

U kasi “Andjela čuvara” naćiće se  100.000 dinara za projekat „Podrška dobrobiti deteta u vrtiću“, “Stotka” će pripasti i  Udruženju Odred izviđača „Ilija Birčanin“ za projekat „111 godina izviđača u Valjevu“,  kao i  ANIP „Valjarica“ Valjevo, za projekat „ Valjano sa Valjaricom“.

Po 80.000 dinara dobiće Planinarski klub „Povlen“ za  tradicionalne akcije „ Planinarenjem do zdravlja“, kao i Centar za održivi razvoj, istraživanje i edukaciju „Korist“ za projekat prevencije polno prenosivih bolesti „Transfer znanja da-transfer infekcije ne“.

Rešenje je potpisao  gradonačelnik Lazar Gojković.

Na  finalnom turniru Prvenstva Srbije za 17 godina u Kragujevcu Banjica- Partizan je trujumfovo ispred domaćina  Radničkog,  i  Šapićevih   Vukova. Valis je finalni turnir završio sa 6.mestu sa jednim 1.bodom prenetim iz polufinala. Biti šesti u Srbiji nije mala stvar!

  Rezultati:Vukovi – Bečej 6:8, Banjica – Crvena zvezda 17.9, Radnički – Bečej 10:8, Banjica – Valis 21:5, Crvena zvezda – Vukovi 8:10, Radnički – Crvena zvezda 9:7, Bečej – Banjica 11:22, NBG Vukovi – Valis 15:7, Radnički – Valis 10:6.Plasman: Banjica 15, Radnički 12, NBG Vukovi 6, Bečej 5, Crvena zvezda 4, Valis 1.

U prvoj rundi  vaterpolo prvenstva Srbije do 12 godina (2010. i mlađi)  pioniri Valisa su bili drugi, taman da izbore plasman u polufinale.

Valis je u SRC Petnica  pobedio kragujevački Radnički sa 12:8, i drugu ekipu Šapca sa 12:9, ali sa šampioni u ovom uzrastu potvdili kvalitet. Mali Šapčani,  najbolja selekcija komšija je potvrdila dominaciju, a rezulat 19:5 protiv Valisa sve govori.

Valjevo i Mionica juna 2020. su je ostali bez još jednog barda fudbalskog sporta. Deo svetlosti što ćemo svi biti,  postao je fudbalski šmeker, neumoljivi golgeter, voljeni i poštovani suprug, otac i deda, boem i šarmer, naš prijatelj i drug  Miroljub Andrić-Gedža(1948-2022).

Bio je fudbaler,  nevidljivi, a neprikosnoveni topdžija  i mag tzv malih  terena.

Žario je i palio, bušio  golmanske mreže u plavo-belim dresovima Riibnice i BELIM Budućnosti i crvenim i crveno belim Krušika.

U “Monci” kraj RIbnice započeo je fudbalsku misiju pred kraj pete decenije prošlog veka i to kao bek.

U bekovskom tandemu sa čuvenim Lićom-Zebićem sredinom 60-tih   postaje standardni prvotimac. Igrao je   u društvu  Paje Simovića, Čitakovića, Kovačevića, Ćosića, Bojića, Topalovića, Pantelića…

Malo ko je mogao pretpostaviti da u lepuškastom omalenom čigrastom tinejdžeru iz Monce  “čuči” pakleni golgeter, više od dve decenije strah i trepet za protivničke golmane.

U godini ulaska Metalca( kasnije vraćeno ime Budućnost) u Drugu ligu, 1969. Gedža je  sa Ribnicom  izborio plasman u izuzezno kvalieitenu  Kolubarsko-podrinjsku ligu.

Gedža je već i kao bek  stizao do protivničkih odbrana i  počeo da trese mreže.

Odlaskom mega zvezde iz Ribnice Milana Simovića "Paje" u Budućnost,  Andriću se otvaraju vrata u napadačkom redu, i odmah  postaje prvi napadač Ribnice.

Izuzetan tajming, snalažljvost, hitrina, jednostavno osećaj za gol, izbacili su talentovanog momka u prvi plan.  Gedža je uvek na pravom mestu, najčeše, poput danas Mitrogola, glavom, a za glavu je bio niži i neuporedivo sitniji od Mitrovića, uvek brži od čuvara i neumoljivo pogađa metu.

Andrić je imao i moćan šut, levicom i desnicom, ali udarci "čelom" su bili specijal.

Golovi se nižu i fudbalski svet valjevskog kraja ubrzo upoznaju Gedžu.

 Specijalac uvek na prvoj stativi brži pod čuvara poput Lala Đurića nestvarno lako postiže golove glavom.

 U "Letopisu FK Ribnica piše da je Gedža bio naplaćeniji igrač u  istoriji kluba, a moralo je tako biti jer postignuti  golovi i radost Mioničana  nisu imali cenu.

Vrhunac igračke karijere prelazak u Budućnost posle dokazivanja u redovima srpskoligaša Krušika 1973.

Sa fudbalskim znalcima poput Vladete Starčevića, Tekira, Žila, Lace, Pula, Rvovića, Štace, Šuce, Šekija, Miće, Fazana, Jekare, Pante... igrača  mnogo jačeg kalibra od onih u matičnoj Ribnici, brka Andrić je “eksplodirao”

Golove postiže fantastičnom lakoćom, i vrlo brzo fudbalski narod masovno dolazi da gleda mioničkog čarobnajka,  naslednika Paje Simovića. U  valjevskoj Budućnosti pošto je izgubila status drugoligaša igra samo jednu sezonu.

Boem i fudbalski šarmer ponovo se vraća u  Krušik, gde nastavlja da sa Šekijem, Milosavam, Rebom,  Grolom, Bracom, Terzom, Žilom, Kurlagom, Srejom, Prejom… i koučima Balaćem i Savom Kristićem  da piše istoriju fabričkog kluba. Nastavlja da cepa mreže  rivala iz zadovoljstva i strasti, u ligi danas ništa slabijoj od elitne u državi Srbiji.

Da je "Gedža" golgeter Krušika svih vremena  nema nikakve dileme.

Pravdoljubiv, častan, i nadasve šarmantan, retko viđeni  šeret i šaljivdžija uvek za spreman časicu razgovora, “tukao” je muški vatrenu vodu”, zatezao sportski u igrama na sreću. Na svoj golgeterski način, strasno, posvećeno i kad je bilo važno, a kad to pa nije, bio je miljenik i sreće, dobio je što svako želi, pored Sranke i dece, i novčanu premiju!

Niko,  pa ni Stanka, nisu ga moglo odvojiti od druženja. Od kafane nije odustajao čak ni kada mu je zdravlje  ozbiljno narušeno, jer to je bio Gedža.

Živeo je do poslednjeg daha na svoj način, punim plućima, zadovoljan šta mu je život  pružio, i on njemu.

Supruga Stanka sin i kćer, i naravno unuci su ljubavlju i neugasivom energijom pržili sve Gedžine slabosti i poroke, vidljive i nevidljive, kojih se nije stideo, jer takav je bio.

Radio je sve od srca i sa voljom, a po pravilu znao je da u moru svakojakih prepozna čoveka, uzvrati istom merom i  i pokaže mu svoj karakter ljudine.

Otuda ne čudi što je Gedžu  na putu  u bezvremenu svetlost pored najbližih ispratilo na stotine i poštovalaca, desetine prijatelja, posebno onih iz Krušikovog sveta fudbala. Udostojiše ispraćajem svog Gedžu uz žito, domaću, i suzu što se ote, i oprži lica jače od vrelog junskog Sunca.

Za utehu Gedža je napustio svet što se prozlio,  svet nevrednosti, šljama i bagre, što hara poput kuge, ali je on, Gedža ostavio nadu da slični njemu ljudskošću, pažnjom, tolerancijom i energijom istrajnošću i ljubavlju  mogu zatvoriti vrata pakla što bi da proguta ljudski rod.

Miroljub Andrić, naš  Gedža je sahranjen na Novom groblju u Valjevu 14.juna.