Umesto da izađe pred novinare, gle ludosti, okrivljene za "progon", i ukrsti koplja,  pa ih  razoruža svojom istinom selektor reprezentacije Srbije, i sms trener Aleksandar Đorđević, u prepoznatljivim maniru umišljenih aktuelnih gospodara života i smrti u srpskoj košarci i fudbalu, posanim"saopštenjem", se obraća javnosti.

Đorđević je pokušao da obrazloži svoj kukavičluk i  licemerjece, odnosno   nadubudnu odluku  zašto  na Olimpijske igre ne ide Boban Marjanović.

Đorđević je  samo bezuspešno pokušao da izbegne suočavanje i priznanje  da je Marjanović danas košarkaški bog poput jednog Gasola ili Novickog, a ne tamo neki šraf iz "državnog projekta": Štimac, Katić, Kuzmić, Simonović....

Iz KSS je stigao  apel da se saopštenje objavi u celosti, ali bez  obrazloženja zašto.

Selektor Aleksandar Đorđević tvrdi  da je "Saopštenje posledica dugog razmišljanja i nije čak ni stoti deo od onoga čime se sportska javnost zamara bespotrebnim polemikama, kojima nije mesto u štampi, nego na klupicama u školskim dvorištima”

Od Kulina bana nadugačklo i naširoko analizira “probleme” nudeći besmisleni albi za komplekse koji mu ne daju mira.

Sale nacionale, ali samo kao igrač, sada kao selektor umišljen da je nepogrešiv ističe svoje  obaveze.

"Zadatak  mi je da izaberem  najbolje igrače i najprimernije osobe, koje imaju kvalitet i potrebnu formu za predstojeće takmičenje, i koji žele bezrezervno da prihvate odluke o sastavu tima, sa selekcijom od 24 svedenom na 12 igrača. Skup 12 predstavlja samo one koji NAJBOLJE IGRAJU ZAJEDNO".

Zatim Saša  analizira svoje delovanje i “probleme" sa  Marjanovićem, koga već dve godine pokušava da uključi u rad sa ekipom, ali bezuspešno iako to želi, pri tom poredeći ga sa Raškom Katićem(!?), inače "zaduženog" za sedenje na klupi nacionalnog timai.

Đorđević se ne usuđuje da pojasni kako ljubimac mu Štimac, realno višak i u u timu državnog projekta KKi Crvena zvezda Beograd Telekom, ima prednost i danas je nezamenljiv u repezentaciji, u odnosu na Marjanovića.

“Posle osvojenog srebra na SP 2014,  logično je bilo da  Krstića(oprostio se od reprezentacije) i Katića (igrao u istom klubu i dobio prednost u odnosu na Marjanovića),  zamenimo Bobanom i napravimo jednu plansku, prirodnu smenu generacija na toj poziciji, potrebnu za kontinuitet rezultata” detaljan je Đorđević.

Selektor uporno ističe da je  Marjanović samo njegov izbor,  izbegavajuči da se souči sa istinom u napretku Bobija, da li slučajno teškog danas 20 i više miliona dolara NBA ugovora, što je finansijski mereno u ovom trenutku, više od cene svih igrača u reprezentaciji Srbije.

Đorđević traži alibi za svoju besmislenu odluku u činjenici da je Marjanović  bio član seniorske reprezentacije  samo na jednom velikom takmičenju, 2011. na EP u Litvaniji, i da je odigrao 25 mečeva uključujući i pripremne,  sa malom minutažom i ulogom u timu kod selektora Ivkovića, koji je za velika takmičenja od 2008. do 2013. na toj poziciji birao druge igrače.

Selektor Srbije potom sebe demantuje tvrdnjom da je Marjanović odličan momak i igrač, da je u poslednjoj sezoni u u Crvenoj zvezdi Beograd Telekom bio jako dobar. sa karakteristikama, ljudskim i igračkim potrebnim reprezentaciji, ne skrivaju  da pokaže itekako bitan detalj svog karaktera, sujetu.

“Videlo se koliko na EP 2015, gde je itekako mogao da pokaže svoj kvalitet i pomogne ekipi i svojim saigračima u ostvarenju još boljeg rezultata. Nažalost, njega nije bilo. Svi znamo da je započeo pripreme, trenirao punom snagom bez ikakve povrede 10 dana, a onda posle vrlo čudne odluke, otputovao u Ameriku gde su mu dijagnostikovali samo i jedino karakterističnu bolest svih sportista -''mogućnost da se povredi. Za sve igrače, trenere, medicinske i košarkaške radnike, a verujem i navijače, bilo je to poražavajuće saznanje jer vređa ljudsku inteligenciju, etiku sporta i takmičenja, a nas je kao Ekipu direktno oslabilo. Naše razočaranje je bilo nemerljivo jer smo se osetili bez ikakve mogućnosti da se branimo i odbranimo od toga da nam drugi kroje kapu, mantil pa čak i borbeno odelo".

Konačno selektor Srbije stiže i do 2016. godine i kaže da je Marjanović prihvatio j poziv i da je spreman, voljan, motivisan i željan da počne pripreme i izbori se za mesto u timum, sa jasnom željom da ide na Olimpijske igre, ali je otkazao učešće SAMO DAN pre okupljanja tima.

Đorđević baca u lice besmisleni kodeks obaveza igrača prema kSS treneru, i  podseća.

"Na sličan način poput Marjanovića je otkazao Veličković, zbog straha od povrede"

Poput Marjanovića danas ni u snovima Novica Veličković ne može da bude u timu, iako bi sa Teodosićem i Bogdanovićem, i svojom harizmom pobednika bio alfa i omega  ove reprezentacije.

“Svaki razlog otkaza je potpuno legitiman. Potrebno je da dođe na pravi način i u pravo vreme, uz maksimalan respekt institucije koja se zove Reprezentacija” ističe Đorđević, uveren da će Marjanović prihvatiti poziv 2017. godine i da će pokušati da se izbori za mesto u reprezentaciji za sledeće takmičenje.

Đorđević na kraju  veliča “svoje” uspehe, a optužuje medije i novinare što prenose želju i zalažu se da Boban Marjanović nastupi na OIimpijskim igrama u Riju.

“Potpuno pogrešnim putem, preko medija se "gura" igrač u ekipu koja ga je zvala, želela, otvorila mu sva vrata i pružila mogućnost da bude deo Olimpijskog tima Srbije, u ekipu koju vodi trener koji veruje u igrača. U tu ekipu se ulazi samo preko terena, igrom i ponašanjem. Ekipa ne laže, kao što ni teren ne laže. U Ekipu se ne ulazi medijskim saopštenjima, anketama, Tvitterom i isforsiranim intervjuima, a pogotovo ne preko menadžera. Ekipa je, kao što je poznato, uz srebro na Svetskom i četvrto mesto na Evropskom prvenstvu, izborila učešće na Olimpijskim igrama u Riju i nastavlja sa daljim radom. U Ekipi, od početka priprema šest-sedam igrača bez ugovora, daju sve od sebe, baš kao i oni sa ugovorom. Ekipu je napustio igrač Zagorac, svojom odlukom, posle finala sa Portorikom. U ekipi postoje pravila koja niko ne sme niti može da dovede u pitanje. U ekipi vlada jedinstvo u svakom stavu i odluci. U ekipi se mesto zaslužuje. Ekipa ne poklanja ništa i ne traži poklone. Mi smo TA Ekipa! “ potencira selektor muške seniorske reprezentacije Srbije, Aleksandar Đorđević.

Selektor zaboravlja samo notornu činjenicu, ko je danas u svetu košarke Boban Marjanović.

Ako ako ne zna valja ga obavestiti bez namere da vređam  inteligenciju, Mrjanović je srpski Gasol i Dirk Novicki. To sz momci koji igraju za reprezenatciju čim  stignu, ako treba bez ijednog treninga, i uvek su dobro došli !

Bobiju Marjanoviću nije potrebno dokazivanje na trećerazrednoim kvalifikacionim tuniru već igre na svetskoj smotri najboljih na svetu.

Bobanu Marjanoviću posle uraganske NBA sezone, iščekivanja i nervoze zbog potpisivanja novog NBA ugovora, nije bio potreban novi napor i matretiranje već vrhunski turnir..

Svi dobro znamo da je dužnost selektora da bude uz igrače tokom cele sezone.

Đorđević je, za zaboravne, tokom protekle sezone tezgario u Panatinaikosu. Zbog "dokazanog" trenerskog umeća proteran je iz Atine sms porukom.

Sale nacionale je po mnogo čemu krenuo stopama Siniše MIhajlovića. Obojica su bili veliki igrači, a sada je već jasno treneri sumnjive budućnosti.

Dokaza je previše da drskost, sujeta neznanje nemaju granica u slučaju Aleksandra Đorđevića.

Umesto mladih i već dokazanih trenera Dejana Milojevića i Vladimira Đokića prvi saradnik mu je Muta Nikolić sa bulumentom sličnih košarkaških “eksperata”.

Izbor igrača je poseban segment selektorovanja. Saše Đorđevića.

Najveći biseri su Pot i Kešelj. Ispred njih su Kuzmić i Katić, a zatim da li sučajno ovim redom: Štimac, Simonović, Jović, Dangubić.

Zanimljivo je, sve igrači "državnog projekta", a tamo su glavni bosovi tajkun Đilas i čovek za sve politke i umišljeni košarkaški bog Nebojša Čović, i to uz isključivu podršku premijera Srbije.

Zanimljvo je da je baš iz redova "državnog projekta" besnih što ih napušta, stigao glas 2015. o povredi Marjanovića. 

Bez sujete i lažne skromnosti bivša petorka valjevskog Metalca: Jevtović, Majstorović, Kutlešić, Rakićević, Jošilo je možda čak i bolja, ne za nijansu već za klasu, od pomenute "državnog projekta".

Ali oni danas nisu u Metalcu, klubu, trenutno kao i Saša Đođević, ni na nebu ni na zemlji, ali sa mnogo većim problemom  od ličnog,  umišljenog   vođe koji ima najbolje a uzima škart,. Metalac ima samo benefit od grada da ima koliko li puta više nego štu mu treba za igranj u KLS, ali ne odustaje da po svaku cenu kao i do sada bude najveći CENTAR TROŠKA sa efektom koliko li stotina hiljada  evra minusa, i  ništa više .

Za razliko od Metalca danas samo živog sa "priznatim dugom" od samo  220.000 evra, i  bez ijednog igrača iz "svoje škole", reprezentcaija Srbija ima svoj ponos i najbolje, što drugi nemaju.

Teodosić, Bogdanović, Jokić, Bjelica, izbačeni Bobi Marjanović, Raduljica, Birčević, Kalinić, Marković, Nedović, mlađani i bezobzirno odstranjeni Zagorac, još jedan neopravdano zaobiđeni biser Gudurić su suvo zlato i valja ih čuvati .

Ali za ravnotežu i mir pobednika nemetnuo se Miško Ražnjatović.

Uvek je za korak brži, i za udarac jači, jednom rečju boljih od svih, jer jedini  direktno u lice kaže  selektoru šta mu je činiti za njegovo dobro.

Za sam kraj valja podsetiti : Mudrost, saosećanje i hrabrost su tri opšte priznata moralna kvaliteta muškaraca !

Ima li ih Akeksandar Saša Đorđević selektor Srbije zaključite sami.

U povratku sa utakmice kvalifikacija za Ligu šampiona iz Skoplja (Vardar-Dinamo 1:2) kod NIša je kamenovan autobus sa dinamovcima,  ali na sreću niko nije povređen. Za  incident Hrvati krive srpske navijače,  delije, navodno besne što su dobili po nosu pred utakmicu u Skoplju..

Letelo je kamenje, pucala su stakla... Srećom, završilo je bez ozleda ili bilo kakvih drugih trauma, osim ako ne računamo stres. U blizini Niša napadnut je autobus, u kojem su se iz Skoplja vraćali Dinamovci njih četrdesetak. Napadnuti su iz “sačekuše”, kako to obično rade kukavice. Bila je noć, a iz mraka su prema autobusu počele u prozore leteti gromade kamenja sa ciljem da nanesu ozlede svima onima koji su bili u autobusu” tvdi očevidac događaja Dinamovac iz Orahovice Damir Najmenik.

“ Ispred našeg autobusa bila je policijska pratnja. Međutim, to je očigledno bila pozivnica napadačima jer su tako mogli videti u kojem se autobusu vozimo. Kad smo došli do naplatnih kućica u Nišu, policijska pratnja je krenula, a mi onako lagano za njom, dvadeset na sat. Ja sam bio budan, pa sam vidio da je njih četvoro izletelo iz neke kućice i počelo bacati kamenje. U tom trenutku sam pomislio da neko puca po autobusu(?!)

Srećom, nije bila pucnjava, oružje su valjda Srbi ostavili kod kuće.primećuje izveštač, u ulozi sudije islednika.

“ Nakon što su ispalili arsenal kamenja, razbežali su se... Iza nas su se vozili naši momci iz Fan kluba u dva kombija. Dok su oni došli do naplatnih kućica, napadači su pobegli glavom bez obzira. Kad su naši izašli iz kombija, nestali su", privi je deo priče  Damira Najmenika..

"Sat vremena srpska policija sastavljala je zapisnik o događaju, uzimala izjave, fotografisla razbijena stakla na busu. Srećom, autobus je imao duplo staklo, tako da se nije razletelo po unutrašnjosti. Nakon tog događaja kod Niša, policija je ozbiljnije shvatila svoj posao te smo nadalje imali pratnji i ispred i iza autobusa. Pred Beogradom su nas preusmerili na Sremsku Mitrovicu jer se očito pojavila informacija da su se kod Beograda neki drugi potencijalni napadači dobro organizovali. Dobro da nisu pukla oba stakla, spoljna i unutarnja jer onda ne bismo mogli nastavit put, već bismo ostali kao divljač za odstrel" zaključuje dinamovac iz Orahovice, uz ocenu da je  napad na autobus bila zapravo odmazda Delija koji su dobili “po nosu” od momaka iz Fan kluba.

- Naši iz BBB Fan kluba su mirno sedeli na terasi kad ih je napala velika grupa, možda je bilo i osamdesetak, delija iz Kumanova. Dvadesetak dobro organizovanih dinamovaca je uzvartilo  pa su delije Delija vrlo brzo poražene i razbežale su se.

Damir Najmenik je istakao još jednu zanimljivost.
“Na stadionu je interventna policija došla do momaka iz BBB Fan kluba i  čestitala im! Kazali su im da to nisu videli u životu, da grupa od dvadesetak ljudi može rasterati onoliku masu koja ih je napala", pšotencira na  "junaštvu" svojih Nejmenik .

Da nije tužno bilo bi smešno.

Zaključak je jedan : Kad stoka poludi u oba stada, najebe sirotinja raja, ni  kriva ni dužna !

 FK Metalac kasnije vraćeno ime FK Budućnost na današnji dan 13.jula 1969. isključivo sa Valjevcima u timu, je  izborio plasman  u DRUGU LIGU SFRJ.

 Takođe 13.jula samo 43 godine kasnije  predsednika FK Budućnost po ličnoj  želji predsednik Skupštine(protivkandidat zbog ranijih greha se povukao) postavlja tek što je izabran od svoje partije  za gradonačelnik aValjeva Stanko Terzić imenuje predsednika UO Stare dame. Suvlasnik valjevske Vujić televizije(VTV) Milan Milinović, i pored katastrofalnih rezultata u ulozi sportskog direktora, slatkim obećanjima, potvrđuje da je prevazišao barona Minhauzena i biva  ustoličen za  predsednika Upravnog odbora.

 Godinu dana kasnije sa Stankom Terzićem i divačkom mirodjom, u biti otrovom  u svetu fudbala Časlovom Lukićem  štetočina gasi dva kluba FK Budućnost i FK Krušik i nastajr mutant.

 Valjevo 13.jula  2014.  dobija FK Krušik Budućnost 2014. Mutant je  danas najveći centar troška, prćiju za iživaljavanje fudbalske nezanalice, štetočine i parazita nikad gore i veće u valjevskom svetu sporta.

 FK Metalac, bila je nedelja  13.jul 1969. isključivo sa Valjevcima u timu postaje pobednik  kvalifikacija i ulazi u Drugu Prvu ligu SFRJ, posle trijumfa protiv Bačke, od ovog leta 2016. člana  Superlige Srbije.

 Valjevci su dvostrukom pobedom protiv Bačkopalančana  ispisali jednu od najlepših stranica istorije fudbala u svom gradu.

 Posle nadmoćno osvojenog prvog mesta u Srpskoj ligi i fantastične pobede u prvom meču kvalifikacija u Bačkoj Palanci 6.jula od 2:0, strelci Prodanovič i Lazić, a zatim i pred  svojim Valjevcima, a bilo ih više od 7.000 na stadionu Krušik, Metalac je overio sveukupni trijumf golom Radivoja Raje Lazića. Bio je trijumf za sve generacije pre i one do danas, svojevrsna najava četiri blistave drugoligaške sezone započete istog leta trijumfom protiv zrenjaninskog Proletera 4:2 !

 Tim je vodio Pera Ćosić, a igrali su Ladovec, Velimirović Petković, Perović Brajević Žika Janković, Đurić, Đurica, Paunović i Lazić. Predsednik je bio Radenok Lukić-Luja, tehniko Džema Samokresović, ekonom je bio čuveni čika Marko.

 Kasnije u Drugoj ligi slavu fudbala i grada pored već pomenutih  asova proneli su: Milan Ciga Petrović, Palenta SImović, Bora Grujičić, Pidon-Milosavljević, Mića Sirola Obradović, Ivan Ivanović, Milivoje Živković, Živan Rakić, Zoran Lučić,  Dragan Rebić, Štaca Vlajković, Nine Janković, Ratko Starčević,Buba Petrović... predhodnici generacije Milana Tadića, kapitena omladinske reprezentacije Jugosslavije.

  Formulu uspeha su činili uspešna privreda grada Valjeva, stručnost, organizacija, sistem rada i odgovornost  u fudbalskom sportu. Školu fudbala je formirao Škoba Filipović, a nastavio Bebica Milošević. Trenerka imena za poštovane bili su Gojko Višnjić, Triša Jovanović, Đanđa Petković, Zubanović, Škoro,Lučić...

 Sistematičnost, okupljanje najmlađih, marljiv rad i posvećenost bili su ključni faktori uspeha kluba. Nemerljiv značaj su imali sportski radnici, uspešni privrednici, i bivši uspešni fudbaleri. Na pomentim vrednostima fudbal je živeo  do kraja prošlog veka.

 Agonija započeta dolaskom “demokratske” vlasti u novom milenijumu doživela je kulmimaciju 13. jula 2012 .Na levoj obali Kolubare tik iz južnu tribinu stadiona u Parku Pećina održana je “transparentna” Skupština FK Budućnost u tom trenutku člana zonske lige Drina, opterećenog višemilionskim dugom i katastrofalnim rezultata.

 Ali kako obično biva, po sistemu imao pa nemao, došle su najcrnje godine za valjevski fudbal i Staru damu iz Parka Pećina.

 Neoodgovorno i diletatnski do kraja 12.jula 2012. dotadašnji  predsednik i sportski  direktor nisu položili račune za svoj rad. Odmah se pristupilo po ranije pripremljenom scenariju glasanju, i  31 od ukupno 42 člana( sa plaćenom članarinom) Skupštine  su aklamacijom na osnovu  slatkorečivih najava ukazali poverenje Stanku Terziću (predsednik Skupštine) i Milanu Milinoviću (predsednik UO)

 Ostaće zabeleženo da je na predlog jednog od bivših predsednika Marka Živanovića (izbačen iz fudbala zbog sumnje da je nenamenski trošio novac) za  predsednika Skupštine predložen gradonačelnik Stanko Terzić, a za  podpredsednika je postavljen Dragan Brdarević.

 “Obaveza nije laka ni jedonostavna. Prvi čovek grada je najodgovorniji za sadašnjost i budućnost svojih gradjana. Ne smemo zaboraviti prošlost, tradiciju i vrednosti nažalost urušene u vremenu stalnih turbulencija i promena. Budućnost je brend i ponos Valjeva. Naša obaveza je da vratimo klub na staze stare slave”, apostrofirao je  prioritete u budućem radu Stanko Terzić, najavaljujući timski rad,  jedinstvo i poštovanje borbe mišljenja, zakonske regulative i propisa.

 Umesto da u paketu leti sa počišćenim predsednikom Bekom Milutinovićem zbog višegodišnjh neuspeha i javno izrečenih sumnji da sa finansijama nije sve čisto, sportski direktor Milan Milinović (prvi  je Beki Milutinoiviću okrenuo leđa) je na predlog gradonačelnika  promovisan u predsednika Upravnog odbora, uz "preslatka" obećanja da če se potruditi da sa novim saradnicima reši nagomilane probleme..

 Suvlasnik Vujić televizije, u mladosti čuvar mreže nižerazrednog FK Stari grad, područni fudbalski sudija, vrstan prodavac tv aparata "bravure"  sa terenu kada je redovno vadio iz mreže 10 do 15 golova u ligi dokoličara,  "izdominirao"  je u ključnoj utakmici karijere.

 Novinari protiv političara je bio meč života Milana Milinovića.  U trenu je postao "zvezda"  novinarske fudbalske selekcije. Izborio se za penale  i naklonost golgetera Alekse Jokića, koji jr znao kako da uzvrati "Berluskoniju u pokušaju" na  obostrano zadovoljstvo.

 Majstor da se izbori za tv frekfekciju ušunjao se u novom milenijumu  u prvi fudbalski klub Grada. Od tada  do danas  ga besumučno ruži i razara.

 Na izborima 2012. ispod južne tribine u Parku Pećina sa Stankom Terzićem je dobio   jednoglasnu podršku svih prisutunih, kao i  Terzić.

 “Došlo je vreme da posle više godina  stavimo tačku na svadje razmirice i nesporazume, i daće Bog ispravimo  ono što u našem klubu nije valjalo. U rangu smo koji Budućnost ne zaslužuje i gde ne pripada. Krećemo u novu još težu sezonu  od prethodne. Potreban nam je dobar i stručni rad, dobri igrači. Prioriteti će biti  institucionalizacija kluba da kada  mi odemo naša Stara dama nastavi da funlcioniše besprekorno bez obzira ko dodje da je vodi. Sa 6-7 miliona dinara se finansiraju sve aktivnosti kluba, a od toga grad izdvaja 4,5 miliona.Novca nikada nije dovoljno.     Borićemo se na do sada neviđen način za protiv neregularnosti za sve što je pošteno u fudbalu.  Moramo da vratimo navijače i veterane, konačno poboljšamo infrastrukturu i konfor na stadionu”obećavao je kule i gradove slatkorečivi  Milan Milinović, tog 13.jula 2012.

 Mesta u Upravnom odboru neki za jednu sednicu a pojedincu su i dalje u klubu dobili su:potpredsednik Miroslav Tokić (direktor DDOR Novi Sad u Valjevu),  i Teodosije Krstić (generalni menadžer INGRAP OMNI), Zoran Obradović (javni tužilac), Mija Marković (direktor Akomulacije Rovni) Milorad Minić direktor UFK Valis), Dragan Ilić (novinar), i privatni preduzetnici Slobodan Lazić i Andrija Rakić. Za predsednika Nadzornog odbora izabran  je Borivoje Radojičić, a članovi su  Zoran Stefanović i Miloš Rajevac.

 Na papiru  je bilo baš tako.

U realnom životu klub je postao vlasništvo nadobudnog  luzera, štetočine i parazita  Milana Milinovića, kome  šačica  podguznih muva služi za dekoraciju i overu besumučnog trošenja narodnih para.

 Malobrojni odvažni  da ukažu na katastrofalnu sezonu, bahatost i neznanje luzera Milinovića su na skupštinskom zasedanju 2013.na predlog Stanka Terzića ekspresno zamenjeni poslušnima, uz obećanje gradonačelnika: " Milinović se se popraviti, a ako ne bude  rezulatata svi odlazimo ". Valjalo je čuvati vlast i preko VTV-a .

 Rezulati su OČEKIVANO IZOSTALI.

 Usledilo je najgore,  gašenja  FK Budućnost i   ostavka samo Stanka Terzić.  

Stanko Terzić i MIlan Milinović su jula 2014.godine na Skupštini kluba uz podršku delegata ugasili FK Budućnost člana zone Drina !!!

Na Konstitutivnoj  sednici  14.jula 2014,  ugovor o gašenju FK Budućnost i spajanju-fuzionisanju sa FK Krušik po ovlašćenju skupština dva kluba potpisali su  nadaleko "poznati" fudbalski radnici Borisav Radojičić (FK Budućnost) i Milan Gajić (FK Krušik

Valja istaći da su u protekle četiri katastrofalne  sezone, Izbačeni ili su se povukli svi nepodobni: veterani i sportski radnici !

Na čelu nove  Skupštine od tada do danas  je Borisav Radojičić, a za zamenika je postavljen  Zlatomir  Marković. Nije trebalo puno vremena da prođe i Marković se povukao, prepoznavši s kim ima poslai.

 Predsednik Upravnog odbora od 15 članova  je ostao Milan Milinović, dok su nova lica u tom trenutku bili: generalni sekretar  Mihailo Milutinović-klomber,  a njegov zamenik  Bora Pavlović. Za predsednika tročlanog Nadzornog imenovan je  Ivan Đilas.

 Pošto su ekspresno ugašeni FK Krušik  i FK Budućnost Valjevo je dobilo novi  FK Budućnost Krušik 2014,  koji nastavlja da se  takmiči u Srpskoj ligi Zapad sa obavezom da "vraća dugove Stare dame iz Parka Pećina(!?) po ličnom priznanju Milinovića više  od 20 miliona dinara.

 Umesto "ugašenog" FK Budućnost  u zoni Drina zaigrao OFK Osečina.

 Bez ozbiljnog  rada sa mladima, sa evidentnim trendom dovođenja igrača sa strane u Srpskoj ligi Zapad, i trenera sumnjivih kvaliterta, odnosno bezočnog arčenja narodnih para i po 20 i više miliona na godišnjem niovu FK Budućnost Krušik 2014 je danas najveći CENTAR TROŠKA, a nedodirljivom još uvek leđa čuva tamnavski kum.

 Danas će po povratku sa Malte predsednik FSS Kokeza, sa svojim saradnicima iz Komisije za hitna pitanja odlučiti ko će umesto Sloge iz Petrovca na Mlavi igrati od avgusta Prvu(faktički Drugu) ligu Srbije.

 Kandidati su užička Sloboda, Loznica, Budućnost Krušik kao drugoplasirani tim u Srpskoj ligi Zapad, pa čak i trećeplasirano Smederevo!?

 Danas je 13.jul 2016. godine, nije petak kao tragikomične 2012. što je možda  i  dobar  znak da će zla biti manje nego u predhone četiri godine  u valjevskom svetu fudbala.

 Ako je suditi po po delovanju Milana Milinovića u protekle ČETIRI GODINE, fudbalski sport u gradu na Kolubari čekaju još teži  i crnji dani, ali ima i ona narodna "Ničija nije gorela do zore"

Na šampionat države u rvanju slobodonim stilom u Somboru članovi RK Mladost iz Valjeva su osvojili osam medalja, a polovina su zlatne, dok je Marko Javanović postao četvrti put, uzastopno, šampion Srbije.

Šampioni su : Marko Jovanović, je prvak Srbije po četvrti put zaredom . zatim mlađi pioniri Luka Ranisavljević i Bojan Andrić, stariji pionir Bojan Đurđević, i senior . Srebrne medaljesu osvojili su kadet Strahinja Đermanović i junior Vuk Lekić, dok je Nemanja Gavrilović osvojio dve bronzane medalje, nastupivši u uzrastu kadeta i seniora.

Veliku pažnju ljubitelja rvanja privuklo je takmičenje seniora, koje pored naslova prvaka donosi i pravo na stipendije Ministarstva omladine i sporta.

U konkurenciji do 96 kilograma, Marko Jovanović ostvario četiri efektne pobede i četvrti put zaredom osvoji državno prvenstvo, čime je potvrdio status kategorisanog vrhunskog sportiste. Jovanović je na putu do finala pobedio Franjkovića iz subotičkog Spartaka, Gladovića iz šabačkog Viteza i Čabija iz zrenjaninskog Proletera, da bi se u reprizi prošlogodišnjeg finala sastao sa Borenovićem iz beogradskog Fristajla. U izuzetno uzbudljivom meču, Jovanović je ubedljivo 12:2  pobedio tehničkim tušem, na veliku radost prisutnih u hali „Mostonga“ u Somboru.

Ovim takmičenjem stavljena je tačka na prvi deo sezone koji čine pojedinačna takmičenja, na kojima su valjevski rvači osvojili 15 državnih medalja, a od jeseni valjevske rvače očekuju ligaška takmičenja u grčko – rimskom i slobodnom stilu