Menu

zaglavlje

Specijalistička internistička ordinacija Dr Tomić Valjevo, V. Mišića 102. Tel: 014/228-321 i 065/228-3211

Kardiolog (Dr Đorđević) Telefon: 064/9700-041

INTERNISTIČKI PREGLEDI, GASTROENTEROLOGIJA, ENDOKRINOLOGIJA, ALERGOLOGIJA, DIJAGNOSTIKA, GASTROSKOPIJA,

KOLONOSKOPIJA, ULTRAZVUK ABDOMENA, SRCA, ŠTITASTE ŽLEZDE, DOPPLER KRVIH SUDOVA ABDOMENA

VLADIKA G. SILUAN: U POLJOPRIVREDI JE SPAS, SRBIJA NE SME POSTATI KOLONIJA NI "DEPONIJA"!

vladika siluan

Foto:RTRS Visokopreosvećeni Mitropolit australijsko-novozelandski g. Siluan, obratio se  putem zvanične "Fejsbuk" stranice Mitropolije australijsko-novozelandske SPC, povodom sve glasnije najave eksploatacije litijuma u dolini Jadra.

Vladika Siluan Mrakić izražava mišljenje da "treba gledati ono šta je dugoročno dobro za našu zemlju", jer veruje "da postoji prostor za ulaganje u projekte manje invazivne i opasne po ekologiju i životnu sredinu u Srbiji".

  "Nama je priroda data na razumno korišćenje, a isto tako i na čuvanje od lošeg gazdovanja i prekomerne eksploatacije, odnosno zloupotrebe" kaže Mitropolit Siluan u svom obražanju uz podsećanje  na jedna od najvažnijih Božjih zapovesti glasi:

"I uzevši Gospod Bog čoveka namesti ga u vrtu Edemskom, da ga radi i da ga čuva" .

Shodno baš toj zapovesti Vladika Siluan ima jasan stav o mogućnosti iskopavanja litijuma u Srbiji.

vladika siluan 1

Tekst prenosimo i celosti.
"Čitajući i slušajući javnu raspravu po pitanju eksploatacije litijuma u dolini Jadra, kao i stručne analize, od kojih mnoge ukazuju na potencijalni i veliki ekološki rizik za Božiju tvorevinu: životnu sredinu, prirodu, podzemne vode, reke i njive, a pre svega za živote ljudi i dece, smatramo da ne postoji ni studija, ni garancija, ni količina novca da opravda 'investiciju', očigledno previše rizičnu, smatra G Siluan.

vladika sil2
"Smatramo da treba gledati ono šta je dugoročno dobro za našu zemlju. Verujemo da postoji prostor za ulaganje u projekte manje invazivne i opasne po ekologiju i životnu sredinu u Srbiji. Srbija, koja je bogata šumama, izvorima i podzemnim vodama, (čega je sve manje na planeti imajući u vidu zagađenost i prekomerne eksploatacije), Srbija koja je blagoslovena plodonosnom zemljom, njivama, oranicama i šumama treba da iskoristi pun potencijal svoga poljoprivrednog bogatstva, da se ožive naša sela koja se gase" kategoričan je Vladika Siluan, i upoređuje uslove u Australiju i našoj Srbiji.

vladik s put
"Australija je kontinent, sa mnogim prirodnim rudama i bogatstvima, koja ima oko 350 aktivnih rudnika i koja je najveći proizvođač litijuma u svetu.

vladik s planina

Međutim, Australija je većim delom nenaseljena i najveći deo rudnika se nalaze upravo u pustinjiskim, nenaseljenim predelima. Naravno postoje i zagađenja u Australiji i pored svih svetskih ekoloških standarda koji se primenjuju, a pitanje je, koliki je tek rizik za teritorijalno malu zemlju kao što je Srbija?
Treba znati, da je jedna od prvih dužnosti (zapovesti) koju je čovek dobio od Gospoda kada ga je postavio u Edemskom vrtu bila, pored korišćenja dobara vrta da se ujedno i brine o njemu.

"I uzevši Gospod Bog čovjeka namjesti ga u vrtu Edemskom, da ga radi i da ga čuva" (1Moj. 2,15).
Prema tome, nama je priroda data na razumno korišćenje, a isto tako i na čuvanje od lošeg gazdovanja i prekomerne eksploatacije, odnosno zloupotrebe. Nažalost, imajući gorko iskustvo dosadašnjeg Evro-atlanskog mesijanizma, njegovih dušebrižnika i 'humanista', a isto tako i studije i već postojeća loša iskustva u svetu sa ovakvom vrstom eksploatacije, smatramo da Srbija ne bi smela da ugrozi svoju životnu sredinu, a isto tako da postane nečija rudarska kolonija, ili još gore: deponija, zaključuje Visokopreosvećeni Mitropolit australijsko-novozelandski g. Siluan Mrakić.

Protesti u Srbiji prptiv kopanja litijuma započeti u Valjevu svakodnevno se održavaju po gradovima i varošima u Srbiji.

Narod Srbije ima poruku svima  koji porućuju  "da ćemo kad prodamo zemlju biti srećni, bogati, i da ćemo ispuniti sve nade", i ona glasi:

Jedina nada za narod u Srbiji je da tzv prodavci i kupci tuđe zemlje nestanu, jer su njihovi "izlivi ljubavi, briga i patriotizam"  katastrofa za Srbiju!

Smireno i neostrašćeno sagledavanje litijumske groznice budi svest, savest, lična odgovornost bude snagu naroda. I zato oslobodimo se zaglušujuće kakofonije, medijskih i socijalnih mreža.

Naš izbor su šuma, livada, reka, vazduh , voda, neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može! 

Read more...

SPORT JE POBEDIO KIŠNI PARIZ OKOVAN ZLOM SATANIZMA I NEVREDNOSTIMA

 OI OKS 1

 FOTO OKS  U kišom okupanom Parizu, svečano  su otvorene XXXIII Olimpijske igre.

Pariz je treći put u istoriji domaćin, posle 1900. i 1924. godine. London je organizovao Igre takođe tri puta, 1908, 1948. i 2012. Naredne OI 2028. biće u Los Anđelesu. 

U Parizu na OI učestvuje  10.714 sportista, u 32 sporta, iz 206 država i teritorija, a tu je grupa sportista, takmičara pod zastavom MOK-a, kao i Izbeglički tim. Zbog rata u Ukrajini u timskim sportovima ne učestvuju Rusija i Belorusija. Olimpijski tim Srbije predstavlja 112 sportista.

Na  otvaranju, na defileu brodova Senom, zastavu Srbije je nosila odbojkašica Maja Ognjenović, peti put na Igrama, i vaterpolista Dušan Mandić, četvrti put učesnik  Igara.

OI BROD 10

Srbija će pokušati da osvoji najmanje 10 medalja i da sruši rekord iz Tokija 2021, kad je osvojeno devet - tri zlatne, jedna srebrna i pet bronzanih.

OI BROD 1

FOTO OKS  Najveći aduti Srbije su Novak Đoković, atletičarke Adriana Vilagoš Angelina Topić, košarkaši, basketaši, vaterpolisti, strelci, rvači, džudisti,   odbojkašice, odbojkaši... 

Na Igrama je najviše  Amerikanaca, čak  592 člana tima, slede domaćini Francuzi sa 573, Australijanci sa 460, Nemci sa 428, Japanci imaju 403, Kina 388, Španija 383, Italija 371, Velika Britanija 327.... Jedini sport koji "debituje" je brejkdens. Organizacija Igara koštaće oko devet milijardi evra. Igre će trajati do 11. avgusta, a za raziluko od otvaranja, prvi put navn stadiona,  ceremonija svečanog zatvaranja održaće se na stadionu "Francuska" u Sen Deniju.

Ceremoniju otvaranja pratio je milionski auditorijum širom sveta. Brodovi sa učesnicima igara su plovili  Senom, da makar na ovaj način pokažu simbolično zajediništvo i prijateljstvo među nacijama. Kiša je nemilice lila, ali nije  umanjila radost i entuzijazam sportista i prisutnih  više od 300.000 gledalaca.

OI AJFEL KULA1

Ceremonija je obeležena  spektakularnim svetlosnim kolažom, a kulturno-umetnički program,  je bio prikaz istorije i kulturu Francuske, začinjen muzički nastupom renomiranih muzičara.

Lejdi Gaga je imala kabaretski nastup uz pesmu ''Mon truc en plumes'' kultnog francuskog umetnika Zizija Žanmera. Planterana diva, Selin Dion pevala je na samom kraju ceremonije svečanog otvaranja Olimpijskih igara u Parizu!. 

 Spektakl na obalama Sene rušile su neke druge fekalije. Promocija uporno nametnih novih "vrednosti", globalističkog uništenja ljudske vrste,  satanizima, sa čudovištima što nipodoštavaju  ljudskost u čoveku, su posebno isticani, za mučninu u stomaku, svakog normalnog posmatarača.

 Zaduženi za sanitrani sistem su izgradili novi rezervoar za otpadne vode, ravan značaju Notr Dama. Očistili su Senu od fekalija. A u trenutku nastajanjaje bila boginja, "nimfa" nazvana Sequana, koja se pretvorila u reku, da  umakne Neptunu. Dakle, Sena je samo žena koja pruža otpor nasilniku, muškarcu, ženska sila otpora, neko ko je bio i motiv da režiseru ceemonije otvaranja Tomasu Džoliju, da simbolično poveže reku sa sportom, emocijom, spektaklom na vodi, ekologijom... Spektakl je na obalama na žalost posut je  fekalijima zla i pošasti. Šoknatan i neprimeren performans  plesne grupe "Drag Race France" i ruganje hrišćanskoj "Tajnoj večeri" odnosno Isusu i njegovim učenicima, je jasna poruka "jahača apkolapse".

A Hrišćana je na planeti tek oko 2,5 milijarde.

"Olimpijske igre su postale dno, baklju je nosio narkoman. Ceremonija otvaranja Olimpijskih igara u Parizu predstavlja ogroman neuspjeh, poručila s portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharovai podse.

Zaharova je potsetila da je neposredno pred početak Igara uhapšen šef kuhinje ruskog porekla zbog optužbi za navodnu špijunažu i pokušaj ometanja ceremonije.

" Pitam se još koliko je špijuna postavljeno kako bi se osiguralo da otvaranje Igara bude tako veliki neuspjeh? To je dno dna, i to reke Sene, objavila je Zaharova na društvenoj mreži "Telegram".

Zaharova ističe  nekoliko incidenata pred početak otvaranja, a i tokom samog otvaranja Igara, od raspada sistema brzih pruga zbog "sabotaže", najezdu pacova na ulicama Pariza, kao i na to da su tokom predstavljanja timova pomešana  Severna i Južna Koreja.

"Baklju je nosio reper i narkoman Snup Dog, zastava Olimpijskog pokreta bila je u rukama jahača apokalipse, a centar grada pretvoren je u gnezdo za beskućnike, dodala je Zaharova, a posebno se osvrnula na prikaz "Tajne večere" uz učešće zajednice LGBT.

"Jedan od glavnih nastupa na ceremoniji je ruganje LGBT jednoj od najsvetijih tema za hrišćane - Tajnoj večeri. Apostole su predstavljali transvestiti. Očigledno je da su u Parizu odlučili da, pošto su olimpijski krugovi višebojni, sve bude pretvoreno u neprestanu gej paradu, naglasila je Zaharova.

Mađarski premijer Viktor Orban  izneo niz kritika na račun "slabosti i dezintegracije Zapada", ilustrovano posebno istaknuto "ceremonijom otvaranja Olimpijskih igara (OI) u Parizu". 

Orban smatra da „prazninu“ Zapada odražava otvaranje OI na kojem je odata počast mešovitoj Francuskoj i istaknuta zajednica LGBT+, uz transvestite prikazane oko stola kao na slici Leonarda da Vinčija „Tajna večera“ o biblijskoj poslednjoj večeri Isusa Hrista sa apostolima.

Italijanski novinar i finansijski analitičar Anđelo Đulijano napisao je na društvenoj mreži X da traži od Rusije azil. Đulijano se na ovaj korak odlučio posle gledanja svečane ceremonije otvaranja Olimpijskih igara i onog što je tamo video.

"Tražim od Rusije da mi da azil, ne želim da budem deo ovog s...a", napisao je italijanski novinar, aludirajući na kontroverzne scene, ismevanja "Tajne večere" i javnog provlačenja satanizm..

Objašnjenje organizatora OI da je to bila samo  umetnička interpretacija grčkog boga Dionisa, i ukazivanje  na "apsurdnost nasilja među ljudima." malo ko je ozbiljno prihvatio.

Poljski javni servis je suspendovao novinara i sportskog komentatora jer je na otvaranju Olimpijskih igara reagovao na izvođenje legendarne pesme Zamisli (Imagine) Džona Lenona (John Lennon) tvrdnjom da se radi o svojevrsnoj "viziji komunizma".

TVP, poljski javni servis je saopštio da je  Przemislav Babiarc suspendovan i da mu neće biti dozvoljeno da uživo komentariše sportske događaje sa letnje Olimpijade u Parizu.

U pomenutoj pesmi Lenon peva o zamišljenom svetu bez raja i pakla, bez država, religije i privatne imovine.

"Zamisli da svi ljudi žive za danas, zamisli da svi žive u miru, možda ćeš reći da sam sanjar, ali nisam usamljen..." pevao je davne 1972. jedan od legendarnih Bitlsa (The Beatles), ali to nije impresioniralo novinarsku "sveznalicu".

"Ovo je nažalost vizija komunizma", rekao je samouvereno Babiarc tokom ceremonije otvaranja OI, ekspresno je "počišćen".

 "Međusobno razumevanje, tolerancija, pomirenje – to nisu samo osnovne ideje Olimpijade, već su i temelj standarda koji vode novu Poljsku televiziju. Ne postoji razlog za njihovo kršenje" stoji u obrazlaženju  suspenzije TVP.

Agencija AP je objavila da su državni mediji u Poljskoj godinama bili ideološko bojno polje u državi i da su ga kao megafon koristili desničarski populisti, koji su vladali Poljskom od 2015-2023. godine.

Među nosiocima Olimpijske baklje na obalama Sene, pored Serene Viljams,  nije se našao najbolji teniser i sportiste planete svih vremena Novak Đokovića.

Desilo se neverovatno, od Zinedina Zidana, simbola Francuske ne samo u svetu fudbala, olimpijsku baklju je preuzeo "bik sa Majorke", uz nemušto objašnjenje lajavog krelca, da je razlog, 14 puta osvajan Rolan Garos.

 Hoće li smeti posle dve godine na megdan najboljem, uveliko se nećka, jer kako kaže  "interes tima je najvažniji", saznaćemo danas oko 16 sati  kada ga na "Filip Šatrijeu" čeka Mađar Fuskovič.

Legendarni francuski sportisti Mari Žoze Perek i Tedi Rine upalili olimpijski plamen.

pariz oi 24

foto tanjug Pitanje svih piatanua je zašto olimpijska baklja na kraju nije završila u rukama Nišlije Nikole Karabatića, najboljeg rukometaša Francuske svih vremena, ako ne i planete?!

Na igrama u Parizu Karabatić se u 40-oj oprašta od aktivnog bavljenja sportom, i upisuje šesti nastup na najvećoj svetskoj sportskoj smotri, što pre njega, to niko nije učinio. Sa Francuskom je na pet dosadašnjih učešća, osvojio dva zlata i srebro, a sada želi treće  zlato.

Danas novi skandal na OI u Parizu. Holanđanin Stiven Van de Velde igrač odbojku na pesku, pre deset godina je osuđen za silovanje 12-godišnje devojčice koju je upoznao preko društvene mreže Facebook. Tada 20-godišnji Van de Velde je osuđen na četiri godine zatvora, ali je izašao na  slobodu posle godinu dana. Njegova žrtva je pretrpela ogromne traume. Otuda oštre reakcije publike koja ne želi da gleda silovatelja na Olimpijskim igrama. pariz oi otv

 foto Tanjug Ap Spektakularna ceremonija otvaranja 33. letnjih Igara  trajala je puna četiri sata, a završena je paljenjem olimpijskog plamena

OI BALON

foto Tanjug Ap U gradu svetlosti i kulture, čeka nas još "samo" teče drugi pd ukupono 16 dana spektakla i sportskih uzbuđenja za nezaborav.

I za kraj svima nama uvek dobrodošla poruka rimskog filozofa Seneke, kada je teško:

Niie da se usuđujemo da uradimo nešto zato što su te stvari teške, več su te stvari teške zato što se mi ne usuđujemo da ih uradimo".

crno beli svet

A na sve sve što se deševa izvan Pariza, ovih dana od Valjeva do danas u Srbiji ljudska reč ima  pravi odgovor.  NE DAM!

 

Read more...

TIM SRPSKIH NAUČNIKA: "ZBOG LITIJUMA SU VEĆ OGROMNE ŠTETE U JADRU"

litujum jadar o

Juče je  predsednica Narodne Skupšine SR Srbije najavila mogućnost  formiranja parlamentarne komisije po pitanju kopanja litijuma. Pozvala je  opoziciju da se uključi u rad. Predsednik SR Srbije je najavio za kraj naredne godine mogućnost referenduma o iskopavanju litijuma, kao "izbor između zatucanosti i lažne brige, i ekonomskog prosperiteta, posebno Zapadne Srbije". Opozicija sve predloge odbacuje i traži raspravu o litujumu na posebnoj sednici Skupštine pred tv kamerama i građanima Srbije.

Najkompetentniji su pre poslednjih dešavanja  rekli sve šta misle o iskopavanju litijuma u Jadru, u svom naučnom radu,  sa ključnim zaključkom "SADA SU VEĆ ŠTETE OGROMNE".

A počelo je da "gori" od odluke Ustavnog suda, reakcije Vlade Republike Srbije, dolaska predstavnika stranih zemalja, potpisivanja memoranduma sa zainteresovanim strancima za kopanje litujuma u Srbiji.

Reakcija nije izostala. (Ne)očekivane je prvo Valjevo reklo NE KOPANJU!.

va p 888

Fascinantni protest spontano okupljenih građana  Valjeva bez ikakvog udela opozicije i pozicije (bilo koga od 11 jahača apokalipse prim.aut.) zatim  protest,  Loznici, i domino efekat, serija protesta u Srbiji po pitanju rudarenja u Gornjim Nedeljicima i Zapadnoj Srbiji, su potvrda da nema predaje, i da borba za  zdrav život u Srbiji tek počinje. 

Naučni rad nedvosmisleno ukazuje da bi RUDARENJE donelo bi uništenje  života za oko 20.000 stanovnika lokalne zajednice koji već dobro zarađuju. Usred plodnog zemljišta okruženog naseljima, sa najvećim rezervama podzemne pijaće vode u zapadnoj Srbiji, jalovište bi bilo i između dve bujične reke. Potrošnja enormne količine vode za proizvodnju litijum karbonata bi donelo ogromne količine otpadnih voda, kao  veliku trajnu opasnost od zagađivanja površinskih i podzemnih voda. 

Tim naučnika iz Srbije u sastavu: Dragana Đorđević, Jovan M. Tadić, Branimir Grgur, Ratko Ristić, Sanja Sakan, Jelena Brezjanović, Vladimir Stevanović i Bogdan Šolaja, objavio je originalan naučni rad „Uticaj istražnih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji“ u časopisu iz grupe „Nature“ familije čiji je zaključak:

„Ležište litijuma u zapadnoj Srbiji nije vredno eksploatacije u pogledu ekoloških rizika jer je jedino u svetu gde se planira vađenje litijuma u naseljenom i plodnom poljoprivrednom području, a što je najvažnije sigurno će uništiti jednu od samo tri vodonosive oblasti u Srbiji. Takođe, ovo ležište sa ~1% globalne rezerve litijuma ne nudi iznos koji će globalno rešiti problem klimatskih promena“.

Apstrakt

Predložena eksploatacija ležišta litijum/borata u dolini Jadra u Srbiji, od strane korporacije Rio Tinto, ukazuje da će to postati velika prerada rude koja sadrži bor i litijum. To bi bio jedan od prvih rudnika litijuma na svetu u naseljenom i poljoprivrednom području. U kompaniji tvrde da će predviđena eksploatacija biti u skladu sa zahtevima zaštite životne sredine. Za ležišta doline Jadar se tvrdi da pokrivaju 90% trenutnih potreba Evrope za litijumom. Ipak, lokalno protivljenje rudarstvu je nastalo zbog potencijalnih razornih uticaja na podzemne vode, zemljište, upotrebu vode, gubitak biodiverziteta i akumulaciju otpada. Istraživačko bušenje koje je izvršila rudarska kompanija već je izazvalo štetu po životnu sredinu, pri čemu je voda iz rudnika koja sadrži visoke nivoe bora curila iz istražnih bušotina i uzrokovala sušenje useva. Štaviše, naša istraživanja otkrivaju značajno povišene nizvodne koncentracije bora, arsena i litijuma u obližnjim rekama u poređenju sa uzvodnim regionima. Pored toga, ovde pokazujemo da uzorci zemljišta pokazuju ponovljena kršenja graničnih vrednosti sanacije sa posledicama po životnu sredinu i na površinske i podzemne vode. Otvaranjem rudnika, problemi će biti umnoženi jalovinom, otpadnim vodama rudnika, bukom, zagađenjem vazduha i svetlosnim zagađenjem, ugrožavajući živote brojnih lokalnih zajednica i uništavajući njihove izvore slatke vode, poljoprivredno zemljište, stoku i imovinu.

 

Uvod

Sektori snabdevanja električnom energijom i transporta su najveći globalni emiteri gasova staklene bašte (GHG) — glavni pokretači klimatskih promena1. Usvajanje tehnologija sa niskim sadržajem ugljenika je jedna od opšteprihvaćenih mera za minimiziranje efekata klimatskih promena2. Ove moderne tehnologije se u velikoj meri oslanjaju na litijum-jonske i druge baterije koje zahtevaju kobalt, bakar, nikl, grafit, mangan i druge metale i minerale3. Litijum-jonske baterije, sposobne da skladište veliku gustinu energije, zahtevaju nove količine litijuma iz prirode, delimično i zbog toga što se postojeće baterije neznatno recikliraju4, 5.

Uprkos obilju litijuma na Zemlji, nema mnogo koncentrisanih depozita, ili „rezerva“, koje se mogu isplativo izvući6. Takozvani litijumski trougao, koji obuhvata regione Čilea, Argentine i Bolivije, sadrži većinu svetskih nalazišta litijuma7. Najveća nalazišta litijuma u svetu8 su uskladištena u slanicima litijumskog trougla (do 70%) i znatno manje u obliku rudnih stena (oko 10%), među kojima su spodumen, lepidolit, hektorit i jadarit9. Najlakši i najmanje štetan po životnu sredinu je metod eksploatacije litijuma iz slanih rastvora, dok eksploatacija iz rudnih stena ima teške ekološke posledice10. Stoga se rudarenje litijuma obično obavlja u pustinjama i nenaseljenim područjima Australije, Čilea, Kine, Argentine, Kanade, Zimbabvea i Sjedinjenih Država11. U poslednje vreme se razmatra eksploatacija litijuma u dva naseljena mesta u Portugalu i Srbiji12, 13.

Kako Kina sada kontroliše većinu lanaca snabdevanja litijum-jonskim baterijama, sa 80% svetske prerade sirovina, 77% svetskog kapaciteta ćelija i 60% svetske proizvodnje komponenti, Evropska komisija je podstakla rudarske projekte u Evropi14. Obradović i dr. su prvi izvestili o visokom sadržaju litijuma i bora u dolini Jadar 1999. godine15, u Republici Srbiji, a mineral jadarit okarakterisali su 2007. Vhitfield et al.16. Prema nedavnim izveštajima17, nalazišta pronađena u dolini Jadar su značajna i imaju potencijal da zadovolje do 90% trenutnih evropskih potreba za litijumom. Ipak, treba napomenuti da sadržaj litijuma u Jadru predstavlja samo oko 1% globalnih rezervi11.

Rio Tinto, multinacionalna rudarska korporacija, već više od 15 godina istražuje nalazišta minerala i planira da otvori rudnik litijuma u Srbiji. Rio Tinto je završio geološka istražna faza projekta Jadar u januaru 2020. godine, nakon višestrukih eksperimentalnih bušotina sa ciljem istraživanja jadarita, novog izvora litijuma13. Kompanija je dobila političku podršku srpskih vlasti u junu 2021. Naši početni rezultati analiza odabranih hemijskih elemenata iz rudarske zone Jadar u lokalnom tlu i rečnim vodama pokazuju da je uticaj na životnu sredinu tokom faze istraživanja evidentan oko potencijalnog jadarskog rudnika i prelazi zonu planiranog kopa.

Inicijalna istražna bušenja izazvala su tvrdnje lokalnog stanovništva o uočenim značajnim negativnim efektima nusproizvodnje podzemnih voda na zemljište i kvalitet vode. Takva zabrinutost je pojačana postojećim informacijama o negativnim uticajima iskopavanja litijuma na upotrebu vode, gubitak biodiverziteta i stvaranje otpada na drugim mestima18, 19, 20. Peticija koja se protivi otvaranju rudnika prikupila je preko 292.000 potpisa21, što je dovelo do protesta, blokada puteva i političkih tenzija22. Štaviše, naučna debata je izazvala zabrinutost oko ekoloških i tehnoloških rizika, posebno imajući u vidu upitna tehnološka rešenja obrade jadarita. Rio Tinto je podneo patentnu prijavu za proces oporavka minerala 2018. godine, a EPO je odobrio patent tek 5. jula 2024. godine.

Iako su vladine politike i nastojanje industrije ka održivim izvorima energije za smanjenje emisije CO2 bili moćni narativi, oni su takođe poslužili kao prepreka za diskusiju o negativnim uticajima upotrebe litijumskih baterija, uključujući njihovo recikliranje. Bibliometrijska istraživanja otkrivaju da većina objavljenih studija dolazi iz zemalja koje koriste litijum i da se uglavnom fokusiraju na životni ciklus baterije i njene troškove23. Samo oko 5% ovih studija fokusira se na društveno-ekološke uticaje, a samo 2% dolazi iz zemalja koje proizvode litijum23, 24, 25, 26, 27. Ova neravnoteža u dostupnosti informacija predstavlja veliku zabrinutost i služi kao hitan poziv za proširenje istraživanja uključivanjem holističkog ispitivanja ekstrakcije minerala litijuma i njegovog društveno-ekološkog uticaja.

Ovaj rad ima za cilj da ispita i proceni ekološke, eko-hemijske i socio-ekološke opasnosti povezane sa aktivnostima eksperimentalnog bušenja i predloženim rudnikom litijuma u Jadru, Srbija. Procena ekološkog rizika rudnika litijuma Jadar u Zapadnoj Srbiji

 

Planirani rudnik litijuma Jadar, zajedno sa pratećom infrastrukturom, proizvodnim kapacitetima i najmanje dve deponije, nalazi se u zapadnom delu Srbije u blizini granice sa Bosnom i Hercegovinom, na području poznatom po prosperitetnoj poljoprivrednoj praksi. Projekat bi zauzeo teritoriju okolnih sela koja imaju oko 20.000 stanovnika. Na osnovu prvobitno predstavljenog životnog veka od 64 godine, projekat bi rezultirao gubitkom posla za hiljade ljudi koji se trenutno oslanjaju na poljoprivrednu proizvodnju ovog područja28.

Preliminarna procenjena prostorna pokrivenost projekta Jadar je između 2.031 i 2.431ha, pri čemu se očekuje da će 533 ha zemljišta biti uništeno tokom početne faze implementacije projekta. Od zemljišta koje se uništava, 203ha su šume, a 317ha oranice. Iskopavanje rude i ispumpavanje podzemnih voda ili curenje rezultiralo bi slijeganjem skoro 850ha zemljišta. Uspostavljanje deponija u neposrednom obalnom pojasu reka Jadar i Korenita, izuzetno bujičnih lokalnih vodotoka, stvorilo bi stalnu opasnost od kontaminacije nizvodnih delova, ugrožavajući vodosnabdevanje oko 2,5 miliona ljudi.

Planirane deponije jalovišta, površine 20ha i sa povećanjem otpada od 360.000 t/god, kao i deponija industrijskog otpada površine 167 hektara sa povećanjem otpada od 1,4 Mt/god29, napunjena opasnim materijama kao što bor, arsen itd. koji bi se odlagali na foliju debljine 1,5–2mm namenjenu zaštiti rezervi podzemnih voda od curenja toksičnih materija28. Takođe, deponije jalovine bi se smestile pored reka Korenita i Jadar, koje su podložne velikim poplavama okolnih područja.

U ovom regionu postoji jedinstveni izdanak peskovito-šljunkovitih naslaga, koji je direktno povezan sa praktično celim terenom Mačvanskog i Jadarskog kraja. Najveća debljina ležišta je duž toka Drine i kreće se od 50 do 75m, dok je u ostatku Mačve između 20 i 40m. Ovo područje predstavlja najznačajniji rezervat podzemnih voda u zapadnoj Srbiji30.

Implikacije predloženog projekta Jadar koji izaziva degradaciju zemljišta i eroziju tla odgovaraju terminu „dezertifikacija“ i predstavljaju direktnu negaciju principa „RIO“ konvencija (UNFCC-klimatske promene, UNCBD-biodiverzitet, UNCCD-borba protiv dezertifikacije i degradacije zemljišta). Štaviše, projekat podriva Ciljeve održivog razvoja Ujedinjenih nacija i prihvaćenu Agendu 2030, kao i domaće zakonodavstvo u vezi sa očuvanjem prirode.

Očekuje se da će planirani projekat „Jadar” izazvati značajno uništavanje i fragmentaciju staništa, što će rezultirati ozbiljnim negativnim uticajima na živi svet, uključujući nekoliko stotina biljnih i životinjskih vrsta. Među ovim vrstama 145 ima zaštićeni i strogo zaštićeni status27. Projekat bi takođe ugrozio izolovanu istočnu enklavu T. scorodonia, subatlantske vrste koja se nalazi više od 600km od najbliže zapadne populacije. Pored toga, retka paprat Driopteris i 20 drugih retkih vrsta nestale bi sa mesta planiranog jalovišta, kako navode Krizmanić i sar. u 202131.

Takođe, projekat „Jadar” predstavlja opasnost za postojeću turističku destinaciju, kao i za preko 50 objekata arhitektonskog nasleđa i arheoloških lokaliteta od istorijskog, kulturnog i duhovnog značaja. Pored datih uticaja, naša procena sugeriše da mogući prihod od poljoprivrednih aktivnosti, procenjen na 81,96 miliona evra godišnje (na osnovu 17.000 evra/ha), daleko prevazilazi potencijal rudne rente od 16 miliona evra (Ergo strateška grupa, septembar 2023).

Prema nedavnim istraživanjima32, stare šume mogu da asimiliraju približno 1,6–4 t CO2 godišnje; za 204ha može se proceniti na 0,32–0,82 kt godišnje. Za poljoprivredno zemljište, uz pretpostavku minimuma od 0,5kg po 1m2, procenjena je stopa asimilacije ugljenika od 5t po hektaru, odnosno 1,6kt na 320 hektara33. Deo ugljenika se prenosi u zemlju, a velike količine se skladište u šumskom zemljištu34. Bjorheden35, na osnovu podataka Stendahl et al.36, sugeriše da je prosečno skladištenje ugljenika u zemljištu u švedskom šumskom zemljištu otprilike 75t po hektaru, do dubine od 100cm, ili preračunato na CO2 daje 275t. Analogno tome, 204 hektara šuma u Srbiji planiranih za uklanjanje zbog projekta „Jadar” bi uskladištilo oko 56 kt ugljenika.

Deponija industrijskog otpada planirana je u slivu potoka Štavica (površine 167 hektara) gde bi se uklonilo oko 26.000m3 drvne mase28. Ova količina šumskog drveta za asimilaciju CO2 biće trajno uništena, što će ubrzati eroziju zemljišta, isušivanje izvora, nestanak živog sveta u slivu i koritu i povećati rizik od razornih bujičnih poplava. Brojni su primeri u svetu da su rudničke vode i ispiranje opasnih materija iz rudarskog otpada toliko zagadile reke da su one postale mrtve37, 38, 39, 40, 41, 42, 43 uključujući i Borsku reku u istočnoj Srbiji44, koja je zbog rudarskih aktivnosti toliko zagađena da je postala mrtva reka i jedna je od najzagađenijih reka na svetu.

Eko-hemijski rizik od vađenja jadarita i ekstrakcije litijuma

Proces ekstrakcije litijuma iz rude jadarita, kao što je predloženo u prijavi za svetski patent VO 2019/094674 A1, uključuje varenje rude korišćenjem koncentrovane sumporne kiseline (>95%) na temperaturama između 80 i 95°C i unutar pH opsega od 2,0–3.8. Dobijeni digestat bi se koncentrisao i dalje tretirao da bi se proizveo B(OH)3, Li2CO3 i Na2SO4 kao nusprodukt. Na osnovu studije izvodljivosti45, godišnja proizvodnja Li2CO3 bi bila 50.000t/godišnje, a proizvodnja B(OH)3 bi dostigla 248.000t/godišnje. Međutim, jalovina otpada bi sadržala visoku koncentraciju bora i drugih štetnih elemenata poput arsena i drugih, što ih čini opasnim otpadom. Predložena prerada rude (853.333t/godišnje) zahtevala bi 320.000t/godišnje koncentrovanog H2SO4 (94–98%) i raznih goriva, materijala i drugih komponenti. Prirodni gas bi verovatno bio najizvodljivija opcija za gorivo, a takođe bi bile potrebne značajne količine cementa, a emulzioni eksploziv bi se koristio u značajnim količinama.

Faza istraživanja projekta imala je štetan uticaj zbog curenja toksične vode iz rudnika koja sadrži visoke nivoe bora, arsena i litijuma. Ovi elementi su doprineli zagađenju zemljišta i vode u poljoprivrednim oblastima zbog curenja toksične vode iz rudnika tokom faza istraživanja. Kada bi se rudnik otvorio, ove toksične vode bi iz dubine oko rudnog tela, pod pritiskom od nekoliko bara, dospele na površinu koja je bogata površinskim i plitkim visokokvalitetnim podzemnim vodama. To će svakako značajno zagaditi kako zemljište, tako i okolno zemljište.

Uprkos predloženoj najavljenoj novoj tehnologiji, kompanija nije uspela da ispuni zakonske granične vrednosti za bor u zemljištu i vodi46. Međutim, granične vrednosti bora u vodi koje su propisane lokalnim zakonima su povećane47, 48, pa se bor više ne smatra štetnom materijom ni u zemljištu, prema najnovijim propisima u Srbiji49, 50. Naša terenska merenja, sprovedena na mestu gde su uzorci prikupljeni, pokazuju da su toksične podzemne vode iz zone rudnih stena (Tabela S1) kontaminirale poljoprivredna polja pod usevima. Geološka struktura podzemlja na proučavanom području je uglavnom karbonatnog porekla. Uzorci zemljišta sa njiva sa usevom uzimani su sa površine, do dubine od 5cm. Uzorci površinske i podzemne vode za piće, kao i rečni sedimenti, takođe su prikupljeni iz sredine reka Jadar i Korenita u PE bocama (tabela S2). Uzorci zemljišta i sedimenta su ekstrahovani korišćenjem BCR procedure sekvencijalne ekstrakcije, koja uključuje zaostalu frakciju za elemente koji su snažno povezani sa mineralnim kristalnim strukturama. Analizirano je i sedamnaest uzoraka podzemne rudničke vode iz dve bušotine, koje je lokalnoj zajednici dostavio istraživački tim Rio Sava. Koristeći iCAP-6500 Duo induktivno spregnuti plazma optički emisioni spektrometar (ICP/OES) sa nesigurnošću od 1%, odredili smo koncentracije elemenata (pogledajte dodatne materijale za detaljne metode). Tačnost dobijenih rezultata proverena je analizom referentnog materijala sedimenta (BCR-701) za sekvencijalnu ekstrakciju u tri koraka. Tačnost je određena upoređivanjem izmerene koncentracije sa sertifikovanom vrednošću, a zatim izražena u delovima na sto. Prosečne vrednosti izvlačenja teških metala u standardnom referentnom materijalu bile su u rasponu od 82,7–109,5%. Za merenje preciznosti metode korišćeni su dupli uzorci. Relativna standardna devijacija sredstava duplih merenja bila je manja od 10%. Nesigurnost merenja za sve metale bila je maks. 3% dok je proširena neizvesnost sa faktorom pokrivenosti 2 bila maks. 6%.

Elementi As, B i Li su karakteristični za rudno telo u dolini Jadra, njihova istovremena pojava je otisak te rudne zone. Njihovo istovremeno prisustvo u visokim koncentracijama konstatovano je u podzemnim rudničkim vodama, zemljištu u blizini bušotina koje propuštaju i u reci Jadar nizvodno od rudne zone u Jadarskom polju, više od 20km od izvora koji propuštaju. Nisu pronađeni uzvodno od potencijalnog rudarskog područja u dolini Jadar i reci Jadar gde je utvrđeno da su njihove koncentracije oko ili ispod granice detekcije bilo u tlu ili udaljeno od istražnih bušotina. Sadržaj bora u podzemnoj rudničkoj vodi prelazio je 1gL−1, a sadržaj bora u zemljištu oko bušotina koje propuštaju graničnu vrednost definisanu ranijim zakonskim normama46 za faktor četiri. Međutim, prema novim državnim propisima49, 50, sadržaj bora u zemljištu više uopšte nije regulisan. Granična vrednost za arsen je takođe nekoliko puta prekoračena (8–9 puta); čak je premašio popravnu vrednost (4–5 puta), kao što je prikazano u Dodatnom materijalu (Tabele S3 i S4).

Analizom uzoraka utvrđeno je da se sadržaj bora u zemljištu oko bušotina koje propuštaju, katastarske parcele br. 259, br. 101/2 (Sl. 1) kretao od 73,2 do 214 mg kg-1, pri čemu je lako rastvorljiva frakcija51 sadržala 96% do 97% ukupnog sadržaja bora u kontaminiranom zemljištu. Usevi uspevaju zdravo u oblastima udaljenim od ispitnih bušotina (slika 1), dok u oblastima oko ispitnih bušotina koje propuštaju kontaminirane borom, usevi su vidljivo zakržljali. Prisustvo bora nije utvrđeno u područjima gde su usevi bili zdravi. Iako je bor ipak bitan element za ishranu biljaka, toksičnost bora može inhibirati rast biljaka u zemljištu. Visok unos bora kod ljudi može biti štetan za želudac, jetru, bubrege i mozak i čak dovesti do smrti52. Ministarstvo za životnu sredinu u Ontariju, Kanada, postavlja granicu od 36mg kg−1 za sadržaj bora u poljoprivrednim i drugim zemljištima53. U zemljištu oko bušotina koji su nedavno procurili, sadržaj litijuma u mobilnoj fazi je oko 30% od ukupnog njegovog sadržaja pronađenog u zemljištu (Sl. 1). Veća pokretljivost bora u odnosu na litijum određuje njegov veći sadržaj u reci Jadar nizvodno od zone rudnika (Sl. 2).

https://www.ozonpress.net/wp-content/uploads/2024/07/jadar2-166x300.webp 166w, https://www.ozonpress.net/wp-content/uploads/2024/07/jadar2-568x1024.webp 568w" sizes="(max-width: 685px) 100vw, 685px" style="max-width: 98.5%; height: auto; margin: 0px; padding: 0px; border: 0px none; font: inherit; vertical-align: baseline; width: auto;">

Slika 1: Ukupan sadržaj i distribucija As, B i Li među mobilnim (plavim) i drugim fiksnim fazama (crvena, zelena i ljubičasta) oko bušotina za ispitivanje curenja u poljoprivrednim zemljištima

Slika 2: Sadržaj specifičnih elemenata u reci Jadar (voda): (a) uzvodno od istražnih bušotina, (b) nizvodno od istražnih bušotina

Istraga je otkrila da su koncentracije arsena u poljoprivrednom zemljištu oko bušotina koje propuštaju prekoračile nacionalne granične vrednosti (29 mg kg−1)49, 50 nekoliko puta, čak i prevazišle sanacijsku vrednost (55 mg kg−1). Prema Ministarstvu životne sredine Kanade, granična vrednost arsena u poljoprivrednom zemljištu je 11mg kg−1, a za stambene, parkovske, institucionalne, industrijske, komercijalne, društvene ili imovinske svrhe, granična vrednost je 18mg kg.−153.

Štaviše, naša studija je otkrila da su koncentracije arsena, bora i litijuma u vodi reke Jadar nizvodno (Sl. 2) bile značajno veće u poređenju sa nivoima uzvodno (9, 17, odnosno 3 puta više, na 25km nizvodno u poređenju sa 2km uzvodno od potencijalnog nalazišta rudnika u dolini Jadar). Ovi rezultati pokazuju uticaj istražnih aktivnosti na akumulaciju arsena, bora i litijuma u vodi reke Jadar u blizini njenog ušća u međunarodnu reku Drinu. Ova tri elementa predstavljaju otisak ležišta litijuma i bora u Jadru.

Problemi koji se pominju u ovom radu odnosili su se samo na istražne aktivnosti rudarske kompanije. Predviđamo da će otvaranjem rudnika, pored prikazanih problema koji će se umnožavati, pojaviti i novi problemi zbog barske jalovine koju kompanija planira da postavi pored dve bujične reke Korenita i Jadar, kao i u dolini Štavice uzbrdo od litijuma. rudnik bora i fabrika za preradu rude. Predviđamo i da će doći do ispuštanja otpadnih voda rudnika sa visokim rizikom da ugroze vodni sistem u širem obimu, što će zajedno sa bukom, vazduhom i svetlosnim zagađenjem ugroziti živote brojnih lokalnih zajednica u neposrednoj blizini rudnika. poljoprivredu, stočarstvo, pčelarstvo, itd. Takođe smo procenili ukupnu godišnju emisiju CO2 iz projekta Jadar koja bi bila u rasponu od 428 do 522 CO2 ek/kt godišnje (Tabela S5).

Globalno, eksploatacija litijuma se uglavnom obavlja samo u pustinjskim i nenaseljenim delovima planete, ali dolina Jadra je naseljeno područje sa veoma važnim rezervoarom kvalitetne plitke podzemne vode za piće. U Grinbušu (Australija)54 postoji rudnik litijumske rude u poljoprivrednom području i materijal se fino drobi i rafiniše, a koncentrat se pakuje za otpremu. Nedavno je, u relativnoj blizini Grinbuša, litijum projekat55 Kemerton započeo proizvodnju litijum hidroksida iz koncentrata Grinbuša, međutim projekat se već danas suočava sa ozbiljnim problemima. Pored toga, većina, ako ne i cela ruda litijuma iz Australije je otpremljena negde drugde za proizvodnju baterija56. Otpad od prerade spodumena u Australiji nije okarakterisan kao opasan otpad57, 58, dok preradom jadarita nastaje opasan otpad zbog visokog sadržaja bora i arsena u njemu. Takođe, u Australiji se otpad ne gomila na (ili oko) mestu prerade koncentrata (proizvodnja, u ovom slučaju, litijum hidroksida).

Socio-ekološki rizici Rio Tintovog projekta rudarenja jadarita u Srbiji

Kvalitativna analiza podataka sprovedena u julu 2021. godine u Gornjim Nedeljicama, selu u zapadnoj Srbiji, otkrila je dokaze o zagađenju zemljišta i vode, krčenju šuma, kao i prinudnom raseljavanju stanovnika, zbog istražnih aktivnosti korporacije Rio Tinto za potencijalno rudnik u tom području (videti dodatne materijale). Polustrukturirane intervjue sa stanovnicima je vodila Jelena Brezjanović, koja je prijavila više problema otkako je kompanija počela da istražuje rudnik, uključujući degradaciju životne sredine, kao i rastuću društvenu zabrinutost. Tokom procesa intervjua, korišćene su detaljne beleške sa terena da se osvrnemo na intervjue i zapažanja na terenu. Istraživač je snimio razgovore i sačuvao ih na bezbednom uređaju, koji nije zaštićen lozinkom, u skladu sa smernicama i propisima Univerziteta u Beogradu, Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (UB-ICTM), u vezi sa pravima učesnika i zaštitom podataka. Institucionalno telo je odobrilo protokol istraživanja za ovu studiju u pisanoj formi. Pored toga, dobijen je informisani pristanak od svih subjekata, a svi identifikatori su uklonjeni iz papira, a pojedinci anonimizovani. Protokol istraživanja je odobrio Naučni odbor UB—ICTM koji je takođe odgovoran za zaštitu etičkih standarda u naučnoistraživačkom radu u skladu sa propisima definisanim Kodeksom profesionalne etike Univerziteta u Beogradu. Helsinška deklaracija koja reguliše etičke principe za medicinska istraživanja koja uključuju ljude nije relevantna za ovo istraživanje. Postojeći dokazi pokazuju da bi predloženi rudnik u dolini Jadra negativno uticao na 22 sela koja zavise od poljoprivrede tako što bi devastirali njihovo bogato poljoprivredno zemljište, oko 14.000 pčelinjaka i više stočnih farmi59. Potencijalni ekonomski gubitak je isprepleten sa bogatim istorijskim nasleđem jer ovi stanovnici generacijama žive na ovoj zemlji. Meštani se oštro protive otvaranju rudnika i zahtevaju očuvanje svoje zemlje i sredstava za život.

Tokom početnih faza predloženog rudarskog projekta, neki stanovnici su dozvolili bušenje uzoraka na svojim imanjima ne shvatajući da se njihovo zemljište nalazi na planiranom jalovištu. Međutim, čim su oštećenje useva (vidi Sliku 3) i gubici životinja u kontaktu sa izluženom, toksičnom podzemnom vodom iz rudnika sa lokacije bušenja postali očigledni, oni su izrazili zabrinutost u vezi sa projektom. Dve godine kasnije, kompanija je počela da otkupljuje nekretnine od stalno naseljenih domaćinstava, kao i vikendice koje bi bile zahvaćene rudarskim projektom (Mailer vlasnicima nekretnina, oktobar 2020. riotinto.com/Jadar). Dok su neki meštani prodali svoje domove zbog pritiska kompanije ili straha od negativnih posledica, ostali nisu bili svesni svojih prava. Kao rezultat toga, preostali stanovnici su se osećali ugroženo i veoma uznemireno strategijom kompanije da skine krovove sa kupljenih kuća, obeležavajući ih žutom trakom sa natpisom „Privatna svojina, zabranjen pristup“, ostavljajući ih da propadaju kako lokalno stanovništvo tumači, znakove upozorenja. Važno je napomenuti da je rudarska kompanija agresivno branila svoje postupke i navela moguće ekonomske koristi od projekta, dok su stanovnici izrazili zabrinutost zbog uticaja na životnu sredinu i društvo.

Zaključak

Iskopavanje rude litijuma u Zapadnoj Srbiji (Jadar) u naseljenom i živom poljoprivrednom kraju bio bi prvi i jedinstven slučaj u svetu. Izgradnja rudnika i postrojenja za preradu, u okviru istog industrijskog kompleksa za vađenje litijuma i bora uništila bi životnu aktivnost oko 20.000 stanovnika lokalne zajednice koji već dobro zarađuju. Preduzeće planira da rudnik i prerađivačku fabriku postavi usred plodnog zemljišta okruženog naseljima koja se nalaze iznad najveće rezerve podzemne pijaće vode u zapadnoj Srbiji, a takođe i jalovište između dve bujične reke koje svakih par godina plave polje. Veliki problem vezan za eksploataciju litijuma u svetu je agresivan proces hemijske ekstrakcije koji uključuje ogromnu količinu koncentrovanih mineralnih kiselina, pre svega koncentrovane sumporne kiseline. Potrošnja enormne količine vode za proizvodnju litijum karbonata bi posledično stvorila ogromne količine otpadnih voda koje bi predstavljale veliku trajnu opasnost od zagađivanja površinskih i podzemnih voda. Iako se čini da litijum igra značajnu ulogu u smanjenju emisije GHG, ogromna količina energije iz fosilnih goriva se troši u procesu proizvodnje litijum karbonata iz ruda i emisije CO2 su značajne. Ekstrakcija litijuma iz rudnika i proizvodnja litijum karbonata ne doprinose smanjenju emisije CO2.

Ležište litijuma u zapadnoj Srbiji nije vredno eksploatacije u pogledu ekoloških rizika jer je jedino u svetu gde se planira vađenje litijuma u naseljenom i plodnom poljoprivrednom području, a što je najvažnije sigurno će uništiti jednu od samo tri vodonosive oblasti u Srbiji. Takođe, ovo ležište sa ~1% globalne rezerve litijuma ne nudi iznos koji će globalno rešiti problem klimatskih promena.

Reference

1. Climate Vatch. Istorijske emisije GHG. Dostupno na mreži: https: //vvv.climatevatchdata.org/ghg-emissions (2021).
2. Nacionalne akademije nauka, inženjerstva i medicine. Budućnost električne energije u Sjedinjenim Državama (The National Academies Press, 2021). https://doi.org/10.17226/25968.
3. Lebre, E. et al. Društvena i ekološka složenost vađenja energetskih tranzicionih metala. Nat. Commun. 11, 4823. https://doi.org/10.1038/s41467-020-18661-9 (2020).
4. Svain, B. Oporavak i reciklaža litijuma: Pregled. Sep. Purif. Technol. 172, 388–403 (2017).
5. Iang, I. Proizvodnja litijum metala sa jon-selektivnim čvrstim elektrolitima. Green Energi Environ. 2020. 5 (4). S. 382–384.
6. Oliveira, L. et al. Ključna pitanja litijum-jonskih baterija – od iscrpljivanja resursa do indikatora ekološkog učinka. J. Clean. Prod. 108, 354–362 (2015).
7. Dickson, E. perspektiva Južne Amerike. Litijumski trougao. Resource Vorld (2017).
8. Kesler, SE et al. Globalni resursi litijuma: Relativni značaj pegmatita, slane vode i drugih ležišta. Ore Geol. Rev. 48, 55–69 (2012).
9. Li, H., Eksteen, J. & Kuang, G. Oporavak litijuma iz mineralnih resursa: Najsavremenije i perspektive—pregled. Hidrometalurgija 189, 105129 (2019).
10. Liu, V., Agusdinata, DB & Miint, SV Prostorno-vremenski obrasci iskopavanja litijuma i degradacije životne sredine u slanoj stanici Atacama, Čile. Int. J. Appl. Earth Obs. Geoinf. 80, 145–156 (2019).
11. Ambrose, H. & Kendall, A. Razumevanje budućnosti litijuma: Deo 1, model resursa. J. Ind. Ecol. 24 (1), 80–89 (2020).
12. Barozo litijumski projekat. Savannah Resources. https://vvv.savannahresources.com/project/barroso-lithium-project-portugal (2023).
13. Projekat Jadar. Rio Tinto. https://vvv.riotinto.com/en/operations/projects/jadar (2022).
14. Pisonero, ECS Jadar bi mogla biti ekonomska prilika ako se ispune ekološki standardi. N1. Dostupno na: https://rs.n1info.com/english/nevs/ecs-pisonero-rio-tinto-jadar-project-can-be-good-economic-chance-for-serbia (2022).
15. Obradović, J., Vasić, N., Kašanin-Grubin, M. i Grubin, N. Geohemijske karakteristike neogenih jezerskih sedimenata i autilgenih minerala. Ann. Geol. Penins. Balk. 63 , 135–154 (1999).
16. Vhitfield, PS et al. LiNaSiB3O7(OH) – nova struktura novog borosilikatnog minerala jadarita određena iz laboratorijskih podataka o difrakciji praha. Acta Cristallogr. B Struktura. Sci. 63 (3), 396–401 (2007).
17. Reuters. Rio Tinto zainteresovan za razgovore o oživljavanju srpskog litijumskog projekta . Reuters [Internet]. Dostupno na: https: //vvv.reuters.com/business/rio-tinto-keen-restart-talks-stalled-serbian-lithium-project-2022-05-05 (2022).
18. Baspineiro, CF, Franco, J. & Fleker, V. Potencijalni oporavak vode tokom eksploatacije litijuma iz rasolina visokog saliniteta. Sci. Total Environ. 720 , 137523 (2020).
19. Fleker, V., Baspineiro, CF & Galli, CI Obnova litijuma iz slanih rastvora: vitalna sirovina za zelenu energiju sa potencijalnim uticajem na životnu sredinu u njenom rudarstvu i preradi. Sci. Total Environ. 639 , 1188–1204 (2018).
20. Babidge, S., Kalazich, F., Prieto, M. & Iager, K. ’To je problem sa tim jezerom; menja strane’: Mapiranje ekstrakcije i ekološke iscrpljenosti u Atakama. J. Polit. Ecol. 26 (1), 738–760 (2019).
21. Unkovski-Korica, V. Rudarske kompanije i EU žele litijum Srbije. Jacobin [Internet]. 2022. Dostupno na: https: //jacobin.com/2022/01/serbian-lithium-rio-tinto-environmental-protest-movement-eu (2022).
22. The Guardian. Litijumski rudnik Rio Tinto: Hiljade demonstranata blokiraju puteve širom Srbije. The Guardian [Internet]. 2021. Dostupno na: https: //vvv.theguardian.com/vorld/2021/dec/05/rio-tinto-lithium-mine-thousands-of-protesters-block-roads-across-serbia (2021).
23. Agusdinata, DB, Liu, V., Eakin, H. & Romero, H. Socio-ekološki uticaji ekstrakcije litijumskih minerala: Ka agendi istraživanja. Environ. Res. Lett. 13 (12), 123001 (2018).
24. Vanger, TC Budućnost litijuma—resursi, reciklaža i životna sredina. Conserv. Lett. 4 (3), 202–206 (2011).
25. Reuter, B. Procena pitanja održivosti za izbor materijala i tehnologija tokom dizajna proizvoda: Studija slučaja litijum-jonskih baterija za električna vozila. Int. J. Interact. Des. Proizv. 10 (3), 217–227 (2016).
26. Prior, T., Vager, PA, Stamp, A., Vidmer, R. & Giurco, D. Održivo upravljanje oskudnim metalima: slučaj litijuma. Sci. Total Environ. 461, 785–791 (2013).
27. Vang, K. et al. Analiza uticaja na životnu sredinu i optimizacija procesa baterija na osnovu procene životnog ciklusa. J. Clean. Prod. 174, 1262–1273 (2018).
28. Službeni glasnik Republike Srbije. Prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar” broj 26 (2020).
29. Knežević, D., Nešić, A. i Cvijetić, A. Tretman i odlaganje rudničkog otpada i proces ekstrakcije i zatvaranje deponije nakon završetka projekta „Jadar“. U projektu Jadar — šta se zna? Srpska akademija nauka i umetnosti, Naučni skupovi , knj. CCII. ISBN: 978-86-7025-924-9 87–106 (2021).
30. Službeni glasnik Republike Srbije. Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine , broj 3/2017 (2017).
31. Krizmanić, I. Živić, I., Niketić, M., Vukov, T., Ćirović, D., Kuzmanović, N., Vesović, N., Anđelković, A., Cvijanović, G., Nikolić, D., Penezić, A., Maričić, M., Bogdanović, N., Popović, M. i Lakušić, D. Projekat Jadar: Biodiverzitet i biološki uticaji. U projektu Jadar — šta je poznato? Srpska akademija nauka i umetnosti, Naučni skupovi , knj. CCII. ISBN: 978-86-7025-924-9 157–176 (2021).
32. Toochi, E. C. Carbon sequestration: How much can forestry sequester CO2. For. Res. Eng. Int. J. 2(3), 148–150 (2018).
33. Mota, C. Apsorpcija CO2 od strane najzastupljenijeg u regionu Mursija useva . Izveštaj SCIC (2010).
34. Ontl, TA & Schulte, LA Skladištenje ugljenika u tlu. Nat. Educ. Znaj. 3 (10), 35 (2012).
35. Bjorheden, R. Klimatski uticaj švedskog šumarstva. Skogforsk izveštaji, ISBN 978-91-88277-09-1 https://vvv.skogforsk.se/cd_20191216101138/contentassets/01f064719a434ecda8fcf0a0956755dc/climate-1pdf-svedish-impact .
36. Stendahl, J., Johansson, MB, Eriksson, E., Nilsson, A. & Langvall, O. Organski ugljenik u zemljištu u šumama švedske smrče i bora – razlike u nivoima zaliha i regionalnim obrascima. Silva Fenn. 44 (1), 5–21 (2010).
37. Arafat, AA Povratna analiza kvara brane Mount Pollei Tailing Dam. Magistarska teza, Univerzitet Iork, Toronto, Kanada (2017).
38. https://thenarvhal.ca/topics/mount-pollei-mine-disaster/.
39. https://civil.ubc.ca/mount-pollei-mine-tailings-present-in-kuesnel-lake-vater-eight-iears-after-big-spill/.
40. https://vvv.savebristolbai.org/mt-pollei-disaster.
41. Soldan P, Pavonič M, Bouček J. & Kokeš J. Baia Mare nezgoda: Kratak ekotoksikološki izveštaj čeških stručnjaka. Ecotokicol. Environ. Saf. 49 , 255–261. https://doi.org/10.1006/eesa.2001.2070 (2001).
42. https://reliefveb.int/report/hungari/baia-mare-gold-mine-cianide-spill-causes-impacts-and-liabiliti.
43. https://media.greenpeace.org/archive/Cianide-Spill-at-Aurul-Goldmine-in-Romania-27MZIFPVPVP.html.
44. https://vvv.telegraf.rs/english/2921659-the-name-of-the-serbian-river-is-chilling-one-of-the-most-polluted-rivers-in-the-vorld-and- više-nema-životnih-formi-u-tom-više-video.
45. Studija izvodljivosti podzemne eksploatacije ležišta litijuma i bora, Jadar, Univerzitet u Beogradu—Rudarsko-geološki fakultet, Beograd (2020).
46. Niska regulativa o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja. Službeni glasnik Republike Srbije. br. 23 (1994).
47. Niska regulativa Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće (Sl. glasnik RS br. 42/98 i 44/99 i br. 28/2019) (2019).
48. Niska regulativa Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće. Službeni glasnik Republike Srbije broj 28/2019 (2019).
49. Niska regulativa o graničnim vrednostima zagađujućih, štetnih i opasnih materija u zemljištu. Službeni glasnik Republike Srbije broj 30/2018 (2018).
50. Niska regulativa o graničnim vrednostima zagađujućih, štetnih i opasnih materija u zemljištu. Službeni glasnik Republike Srbije br. 64/2019 (2019).
51. Ure, A., Kuevauviller, P., Muntau, H. & Griepink, B. Izveštaj EUR. CEC Brisel, 14763, 85 (1992).
52. Bolan, S. et al. Kontaminacija borom i upravljanje rizikom u okruženju kopnene i vodene životne sredine. Pregled. Sci. Total Environ. 894 , 164744 (2023).
53. Standardi za zemljište, podzemne vode i sedimente za upotrebu prema delu KSV.1 Zakona o zaštiti životne sredine, Ministarstvo životne sredine, Kanada. https://dr6j45jk9kcmk.cloudfront.net/documents/998/3-6-3-sediment-standards-en.pdf (2011).
54. https://vvv.talisonlithium.com/greenbushes-project.
55. https://vvv.abc.net.au/nevs/2024-01-18/albermarle-kemerton-lithium-project-ekpansion-scaled-back-/103364330.
56. Graham, JD, Rupp, JA & Brungard, E. Litijum u tranziciji zelene energije: potraga za održivošću i bezbednošću. Održivost 13 (20), 11274 (2021).
57. Izveštaj i preporuke Uprave za zaštitu životne sredine, Earl Grei Lithium Project, Covalent Lithium Pti Ltd, novembar 2019.
58. Earl Grei Lithium Project, Revidirani predlog, Dokument o proceni životne sredine pripremljen za Covalent Lithium Pti Ltd, april 2022, JBS&G Australia Pti Ltd.
59. Udruženje pčelara Loznica (Pčelarski savez Loznica), intervju sa članom.
60. https://balkangreenenerginevs.com/thousands-demand-revoking-serbias-commitments-to-rio-tinto/.

Read more...
Subscribe to this RSS feed
Info for bonus Review bet365 here.

VESTI

Pratite nas