Košarkaška bajka zahvaljujući javno  privatnom partnerstvu Miloša Teodosića i opštine Veliko Gradište, u leto 2016.godine na  Srebrnom jezeru na  “samo” 200 kilometara od Valjeva, donela je turističko sportski  bum.

Košarkaški KAMP TEO 4 ovog leta doživljava svoju SEDMU premijeru, sa uvek drugačijom, kompletnijom, raznovrsnijom, kvalitetenijom, jednostavno boljom od predhodne.

Valjevac Miša Teodosić, nestvarni košarkaški čarobnjak, plej kakvog Evropa  danas može samo da sanja, kapiten srpske repezentacije u svom kampu udaljenom tek100-tinak kilometara  od srpske prestonice okuplja decu iz celog sveta.

Na vrhunski pripmljenim košarkaškim terenima, sa tartan podlogom, a ne izumom primenjenim na valjevskom "Zdravljaku" plastičnom podlogom nalik na podmetače za šerpe I lonce, i novoizgrađenoj trenažnoj hali dečaci I devojčice od od 10 do 16 godina svakodnevno uće i vežbaju osnovne elemente košarkaške igre.

Pored Tea svojevreno su u izgradnju terena otvorenih 12. juna 2016. srpsko ministarstvo za trgovinu i turizam Srbije  investiralo je 100.000 evra, koliko i  nemački GIZ, švajcarska agencija za razvoj i saradnju i opština Veliko Gradište.

Javno-privatnog partnerstva, odnosno saradnja Teodosića i opštine Veliko Gradište, su obrazac i neviđen pogodak za afirmacije sporta i turizma, tim pre što se iz godine u godinu povećava broj terena, ali učesnika Kampa TEO-4.

Novo ruho, tartan staza hala sportova pored modernog hotela čine kamp TEO 4 multfikuncinalnim.

U košarkaški kamp Teo 4 najviše je uložio naravno Miloš Teodosić, obezbedivši deci idelane uslove za rad, vrhunske trenere i demonstratore i smeštaj  sa ukupno  80 soba za boravak.

Tokom ovog leta  dečaci iz Srbije, eks Jugoslavije, Evrope i sveta imaju  priliku da u pet smena da uče i savladaju  košarkašku azbuku od najboljih srpskih trenera.

Ovog , ovog leta su u Kampu TEO 4 renomirani stručnjaci Oliver Popović, Radomir Simić…  a stigao je da malo vremena posveti deci i NBA star i  reprezentavac Srbije Bobi Marjanović.

Naravno Miša Teodosić takođe koristi priliku da se  druži sa decom I zajedni da uživaju u čarima Srebrnog jezera.

Sve informacije, prijave i učešće na kampu TEO 4 zainteresovani mogu naći na veb adresi: https://www.teo4.rs/

Košarkaška klinika u prestonici Srbije  održana do sad 20 puta ove godine nosi ime  Dušana-Dude-Ivkovića okupila je više od 800 trenera iz Srbije i Evrope i sveta, imala je i svečarski karkater.  Udruženje košarkaških trenera Srbije je dodelilo Nagrade za životno delo i Zlatne plakete za doprinos i razvoj košarke u Srbiji. Među leaureatima  je Valjevac Luka Stančić(1939-1999), kome je posthumno dodeljena   Zlatna plaketa za doprinos u razvoju košarke u Srbiji.

Milan Minić  član Upravnog odbora UKTS je uručiuo Lukinoj  ćerki, Nataši Stančić Ćuk Zlatnu plaketu na ceremoniji  u hali "Ranko Žeravica" na Novom Beogradu.

Luka Stančić je bio svestrani sportista, rukometaš i košarkaš  proglašen u svom gradu za sportistu Valjeva 1957. godine.

Fudbaler u pionirima Budućnosti, prekomandovao se ubrzo na  košarku, Na   teniskom terenu na “Zdravljaku” u parku „Pećina“ upoznao je i zavoleo  novi sport.

Sportska gospoda Nedeljko -Bata  Pavlović i dr Čedomir –Šeka Vidaković su Luku  za čas zarazili košarkom, i usmerili da iako još mlad razmišlja u trenerskom pozivu.

Antonije Purić, Budimirović, Vidaković, Srećković, Petrović, Orlović, Nikoljski. Đurović… igrali su sa Lukom košarku u Omladincu na terenu kod Doma omladine, na terenu u blizini sadašnje SO Valjevo,

Stančić je tada već bio u startnoj postavi   Radničkog u velikom rukometu. Osvojanjem    titule prvaka Srbije  Valjevo je dobilo  klub  u Prvoj ligi velikog rukometa FNRJ 1957.godine.

Luka je na vreme shvatio da je Beograd mesto za dalji trenerski napredak.

U  Radničkom sa Crvenog Krsta je radio sa  pionirima i kadetima.

Od Ranka Žeravice,   Bore Cenića  i Pive Ivkovića “krao” zanat, a da ga baš prihvate kao najrođenijeg Luka se postarao. Valjevski specijaliteti   domaći sir, kajmak, slanina čvarci suvo meso,  domaća “mučenica” su bili  viza za ulazak u krug  “nedodriljvih" već magova košarke.

Na Crvenom krstu je naučuo kako se i bez novca sport voli, postaje deo sistema vrednosti, ali i stvara  karakter pobednika.

Po ugledu na “krstaše” Luka je u  Metalcu tokom prve  polovine 60-tih  počeo rudatski posao od nule.

Okupljao je  momke trenirao, čistio je I obeleavao  teren, menjao sijalice iznad igrališta, kuvao čaj, nalazio saradnike, a Šiki i Dragan du  mirisom raspaljenog roštilja mamili  prijatelje, i goste na druženje  ulazak u Metalac.

Krvavi rad od jutra  do mraka  na „petnaestom“ sa mlađima i delom prvog tima,  a zatim ekspresni  odlasci u Beograd na treninge sa studenima doneli su  prve uspehe.

Već 1962.  Metalac postaje  prvak Srbije  u Čačku a  1966. nakon nove titule Metalac ide na  kvalifikacije za Prvu saveznu ligu u Slavonsko Brodu, dok je  Luka bio u vojsci.

Metalac u najjačoj ligi u Evropi je životni cilj  Luke Stančića.

„15.septembar“ postaje kultno mesto valjevske košarke, stižu valjevski privrednici uz pomoć prfedsednika opštine .

Metalac raste, iz godine u godinu. Dominacija je sve uočljivija.

Druga savezna  liga postaje tesna za u tom trenutuku jedine  iz stare garde  Ćana   Đorđevića Genija Ivkovića. Talas mladih  je nadirao poput plime. Braća Kovačević Branko I Zoća, Vojica Kecojević,  Rajko Borisavljević, Mića Jerinić, Radisavljevi', Medan, Kebac-Ružičić, Marjanović, Kole Stanojević, ubrzo su im  pridružili Voja- Koska- Ilić, Kaljević, Mihailo Poček, Marjan Đurić, Milan Đurica, Dex Dobrivojević, malo kasnije Dule Stevanović, Nebojša Matić- Rogač, Bojan Tadić... su se žestoko nametali. Pokazali su da su velikani popu kasnije pristglog  Vladimira Đokića, i poslednjeg i najvećeg  od svih, Miloša Teodosića!

U sezoni 1972-73 i konačno dosanjan  san svih Valjevki  i Valjevaca što vole sport i košarku.

Metalac postaje član YU  košarkaškog krema, najjaće lige u Evropi, posle nezaboravnig trijumfa u  meču odloke protiv Vojvodine u Novom Sadu.

Uspeh košarkaša ne prlazi bez reakciju grada.

Predsednik opštine  Desimir  Maksimović ne okleva, rešava problem preko noći. Industrijska  hala  postaje rešenje. Ruše se zidovi i deo tribina. Valjevo dobija privremenu sportsku halu sportova 15. Septembar. 

Metalac  postaje sportski hit Jugoslavije.

U MK Uzor se šiju kultna  narandžasta oprema, dresovi i trenerke. Krušik, Srbijanka, Stefil, Elind, Gradac, Jablanica… su uz Metalac.

Luka Stančić vodi Metalac u debitantskoj sezoni u Prvoj ligi SFRJ. Karta za utakmice sa Partizanom, Jugoplastikom, Bosnom, Lokomotivom, Radničkim iz Beograda, OKK-om, Zvezdom. Rabotničkim, čačanskom Borcem  je privilegija. Svaki meč se igra pred  skoro 3.000 neverovatna cifra, za to vreme 3,000 vatrenih pistalica Metalca.  

Na kraju  prve sezone igra Metalac igra majstoricu u maloj Skenderiji sa zagrebačkom  Industromontažom. Zastave, sirene, trube, bubnjevi, “okupacija” na tribinama “lukanera”   izaziva šok Sarajlija  na ulasku grad na Mijacki. U paklenoj astmosferi  Metalac ruši Zagrepčane, a posle veličanstvene pobede, dok su podrhtavali svodovi dvorane Luka i svi igrači su završili na rukama egzalitanih Valjevaca.

Prenos celog toka meča na talasima Radio Valjeva i glas ispostaviće se kasnije najboljeg od svih komentatora eks Jugoslavije Jordana Ivanovića mogao se čuti u svakom domu  stotinama kilometara udaljenom Valjevu. Privliegija Valjevki i Valjevaca kakvu niko nije imao!

Doček pobednika  je bio za veličanstven. Valjevo je znalo da proslavi  uspeh.

U leto  1974. Luka Stančić napušta Metalac. Jaz  mladosti  iskustva je bio predubok.

Metalac bez Luke  još pet sezona igra u  Prvoj saveznoj ligi SFRJ.

Metaac i Luka Stančić su bili i ostali  najveći  ambasadori svog Valjeva

Luka je trenersku karijeru nastavio  u sarajevskoj Bosni. Sa “studentima” koju godinu kasnije pravcima Evrope, Delibašićem. Varajićem, Radovanovićem, Vučevićem, Đogićem, Benačkom, Hadžićem, Izićem, Karijem Pešićem, Bosiočićem.. potvrđuje svoj trenerski kvalitet.

U KSJ nastavlja rad sa mladim selekcijama  Jugoslavije.

 U periodu od 1975. do 1980. Stančić je  profesionalac u Košarkaškom savezu Jugoslavije, trener je  kadetskih i juniorskih navcionalnih selekcija Na Na četiri Evropska prvenstva i jednom Svetskom je sa najtalentovanijim „plavim“ dečacima osvojio  zlatnu i bronzanu medalju i dva srebra.

U sezoni 1980-81 trenira Vojvodinu. Od  1981.je ponovo u svom Valjevu,  u  Metalac gde do prerane i iznenadne smrti radi sa svim slekcijama.

Najveći trenerski uspeh Stančić je postigao 1982.godine. Sa Jugoslavojom i Rankom Žeravicom  na Svetskom prvenstvu u Kolumbiji osvaja bronzana medalju.

U  sezonu 1988-89 je radio u Kuvajtu, ali je ponovo u  Valjevo gde sa Metalcem kreće u novi pohod u jugoslovesku elitu  1989-90.

Luka Stančić je preminuo od posledica srčanog udara 2.januara 1990. godini u Valjevu.

Od 2012.godine  uz podršku grada poštovaoci  Luke Stančića organizovali su medjunarodni junoriski turnir u čast barda valjevske  srpske i Yu košarke. Valjevo je bilo u prilcida  vidi najtalentovanije  mlade košarkaše, danas su neki danas I NBA i zvezde Evrologe.

Ideja stara 32 godine da Hala sportova 15.septembar dobije novo ime “Dom košarke Luka Stančić”, do danas je samo neostvarena želja već vrememešnih Valjevaca, tužnih i zbog saznanja da se naredne godine navršava pet decenija od ulaska Metalca u Prvu ligu SFRJ, a valjevski  ekimi sport i dalje  “stanuje” u privemenom sporskom objektu HALI SPORTOVA 15.SEPTEMBAR, čji ime crveno crna vlast krnji bezuspešnom pokušajem  brisanja 15. Septmbar  Dana kada je Valjevo 1944.oslobođeno od namečkih pkupatora i izdajnika svog naroda, sluga fačističkih četnika., ljotoćevaca i nedićevaca.

Sporstke dvorane u košarkaškim centrima širom Evrope i eks SFRJ, Beograd je najbolji dokaz, nose imena košarkaških velikana  prrofesora Ace Nikolića, Ranka Žeravice, … sarajevska Mirza Kinđe  Delibašić, zagrebačka Dražen Petrović...

Vreme je da se   Valjevo u trodecenijskoj hibernaciji, okupirano patrljcima i potrčcima naredne godine,   “otrgne kontroli”

Iako je višedecenijski zakucano, preskočiše ga  Ub, Šabac,  Loznica, uskoro će i Mionica, Valjevo nema izbora.

I ova vlast ma koliko bila loša i protiv svojih sugrađana, mora da  pokaže poštovanje prema velikanu.

Hala sportova mora posle pola veka, da ponese novo ime.

Dom košarke Luka Stančić!