foto vikipediaTri najveća imena srpske nauke Nikola Tesla, Mihajlo Pupin i Milutin Milanković pokorila su znanjem i delima svet. Na sportskom planu Novak Đoković deceniju ipo dominira planetom, a kandidaturu za nasledika u najvećem sportu posle fudbala, košarci je istakao Nikola Jokić danas i zvanično sa Denverom ponovo u konkurenciji za novi šampionski NBA prsten.
Za razliku od uznositog, samoljupca, sa severne šipke, "najvećeg..." u Srbiji, na američkom Zapadu, ali ne divljem, samo košarkaškom od ranog jutra gazda je ponovo, a ko bi drugi Nikola Jokić, pored Novaka Đokovića neprikosnoven na planeti već samo 420 nedelja. Denver je posle nestvarne partije Džokera srušio Minesotu. Jokić ubacio 41 poen, uz neverovatan šut 16/20. Meč je krunisao sa sa 11 skokova, 7 asistencija i 3 ukradene lopte. Sa ukupno 4650 asistencija na centarskoj poziciji Jokić je pretekao Vajta Čemberlena sa 4643 asistencije. Ostao je još samo Karem Abdul-Džabar bivši centar Lejkersa i Milvokija sa 5660 asistencija.
U Srbiji se školarci sa trojicom veličanstvenih Teslom, Pupinom i MIlankovićem susreću na po jednom času u osnovnim i srednjoj školi.
Nikola Tesla Tesla je najveći pronalazač 20. veka, a po sopstvenoj nesebičnoj želji, sve pronalske je proglasio vlasništvomčitave ljudske civilizacije. Model Teslinog polifaznog motorazasluga je uvođenje naizmenične struje u široku upotrebu. Njegovi izumi zasnivani na naizmeničnoj struji postali su temelj razvoja elektrotehnike. Dosegao je cifru od skor hiljadu pronalazaka i patenata: indukcioni motor, trofazni sistem za prenos električne energije, generator i transformator za struje visoke frekvencije (Tesline struje) i drugo. Tesla je prvi U Čikagu na Svetskoj izložbi 1893. godine Tesla sa Vestinghausom predstavio posetiocima svoj sistem naizmenične struje, osvetljavajući pri tome celu izložbu. Prikazane su Tesline fluoroscentne sijalice i sijalice sa jednim izvodom, uz objašnjenje principa obrtnog magnetnog polja i indukcionog motora, izazivajući divljenje pri demonstraciji obrtanja bakarnog jajeta i postavljanja na vrh, što je predstavljeno kao Kolumbovo jaje. To je korišćeno da se objasni i prikaže model obrtnog magnetnog polja i induktivnog motoraTesla je H-zracima snimao svoju ruku. Od 1893. do 1895. godine Tesla istražuje naizmenične struje visokih frekvencija. Uspeva da proizvede naizmeničnu struju napona od milion volti, koristeći Teslin kalem.
Tesla je čovek svetlosti ljudskog roda.
Bavio se bežičnim prenosom električne energije i prvim prenosom radio talasa. U Sent Luisu (1893. godine) Tesla je prikazao prenos sličan radio komunikaciji. Kada je napunio 41 godinu, podneo je svoj prvi patent iz oblasti radija. Godinu dana kasnije američkoj vojsci prikazuje model radijski upravljanog broda, verujući da vojska može biti zainteresovana za radio kontrolisana torpeda. Tada je govorio o razvoju "umeća telematike", vrste robotike. Usledio je pronalazak radija a daljinsko upravljanje ostaje novotarija sve do 60-ih godina dvadesetog veka. Tesla je 1898. godine izumeo električni upaljač ili svećicu za benzinske motore sa unutrašnjim sagorevanjem. Tesla je 1899. nastavlja istraživanja u Koloradu Springsum dolasku, sa visokim naponima i visokim frekvencijama. Teslini eksperimenti su ubrzo postali predmet urbanih legendi. U svom dnevniku je opisao eksperimente koji se tiču jonosfere i zemaljskih talasa izazvanih transferzalnim ili longitudinalnim talasima. Tesla je u svojoj laboratoriji dokazao da je Zemlja provodnik i vršeći pražnjenja od više miliona volti proizvodio veštačke munje duge više desetina metara. Po odlasku iz Kolorado Springs na Božić 1900. godine, laboratorija se ruši i rasprodaje za isplatu duga. Eksperimenti u Kolorado Springsu su Teslu pripremili za novi projekat, podizanje postrojenja za bežični prenos energije, i patent u oblasti rezonantnih električnih oscilatornih kola. Na svoj 75. rođendan (1931. godine) najavio je potpuno novi izvor energije, ali nije bio spreman da ga opiše pre njegovog potpunog završetka. Govorkalo se da Tesla i Albert Anštajn rade na istraživanju antigravitacije, a i da pravi za SAD - Teslino oružje, odnosno da istražuje nevidljive avione i brodove. Želeći da spreči Drugi svetski rat po svaku cenu, Tesla je u ''Njujork Tajmsu'' najavio "Smrtonosne zrake" neograničene moći. Obrazložio je svoj pronalazak kao "Zrake mira". Tehnički opis pronalaska 1937. godine nudi je zemljama saveznicima: Sjedinjenim Državama, Kanadi, Engleskoj, Francuskoj, Sovjetskom Savezu i Jugoslaviji. Tadašnji Sovjetski Savez je pokazao najveće interesovanje za Teslin izum i 1939. godine izvršio prve eksperimente. Nacisti su 1939. godine napali Poljsku i sa radio dirigovanim projektilima V-2 bombardovali London. Tesla je želeo zaštititi svoju Jugoslaviju, predlažući postavljanje 9 stanica "Nevidljivih zraka" od po 200 kW. Sve je propalo nemačkim divljačkim bombardovanjem Beograda 6. aprila 1941. godine, kada je poginulo oko 25 000 nedužnih civila. Do danas u ova Teslina istraživanja ostala su obavijena velom tajne. Tesla nije radio samo na električnoj struji, nego i na različitim oblicima energije do danas još uvek nezamislivim, jer je bio ispred sveta hiljadu godina u budućnost.
foto vikipedia MIhailo Pupin Srbin iz Idvora u Banatu, elektro inženjer, fizičar i pronalazač, doktor fizičke hemije, profesor univerziteta (Kolumbija univerzitet, SAD, matematička fizika), na spisku ima samo 140 svojih patenata. Majka Olimpijada je Mihailu kada je otisunuo i krenuo put Amerike poručila:
„Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju — oči za čitanje i pisanje. U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnosti pun večne slave.” Preko Perleza i Pančeva, zbog aktivnosti u pokretu Omladine srpske i sukoba sa nemačkom policijom je 1872. odlazi i nastavlja školovanje u Pragu,a nakon smrti oca Konstantina 1874, u svojoj dvadesetoj godini, kreće put Amerike, gde počinje radi kao fizički radnik, uči engleski, grčki i latinski jezik, da bi jesen 1879. položio prijemni ispit, upisuje i završava studije na Kolumbija koledžu u Njujorku. Sledi povratak u Evropu, i to Univerzitetu Kembridž zahvaljujući dobijenoj stipendiji za studije matematike i fizike, a zatim u Berlinu gde počinje studije eksperimentalne fizike. kod profesora Hermana fon Helmholca, nakon čega je 1889. odbranio doktorsku disertaciju iz oblasti fizičke hemije. Električna rezonanca, kao predmet izučavanja, privukla je Pupinovu pažnju 1892. Kao rezultat toga, Pupin je pronašao električno strujno kolo sa podešavanjem u rezonancu, koji je našao primenu u radio-vezama. Ovaj patent je kasnije prodao kompaniji Markoni. Godine 1896, nakon što je Rendgen 1895. objavio svoj pronalazak H-zraka, Pupin je otkrio sekundarne rendgenske radijacije, a ubrzo nakon toga razvio je brzu metodu rendgenskog snimanja koja se sastoji u tome što se između objekta koji se snima i fotografske ploče, umeće fluorescentni ekran, čime je skraćeno vreme ekspozicije sa trajanja od oko jednog časa na svega nekoliko sekundi. Taj metod je našao široku primenu i još uvek se primenjuje. Pupinov najznačajniji pronalazak je u svetu poznat pod imenom „Pupinova teorija” (1896) kojom je rešio problem povećanja dometa prostiranja telefonskih struja. Ovo otkriće omogućilo je otklanjanje štetnog dejstva kapacitivnosti vodova koje je predstavljalo glavnu smetnju prenosa signala na dužim rastojanjima, a manifestovalo se pojavom šuma. Problem je rešen postavljanjem induktivnih kalemova na strogo određenim rastojanjima duž vodova. Pupin je, rešavajući problem, krenuo od matematičkog Lagranžeovog rešenja za vibracije zategnute žice. Razradio je novu matematičku teoriju prenosa oscilacija kroz žicu sa raspoređenim masama i na osnovu ovog rešenja došao do potrebnih veličina u analognom električnom modelu voda sa periodično umetnutim induktivnostima. Ti induktivni kalemovi, u njegovu čast, nazvani su Pupinovi kalemovi, a proces uključivanja u liniju pupinizacija. Ovaj patent mu je doneo svetsku slavu i bogatstvo. Telefonska kompanija Bel kupila je pravo korišćenja Pupinovih kalemova 1901, kao i Kompanija Simens i Halske u Nemačkoj,) a zahvaljujući njegovim pronalascima u analognoj telefoniji funkcioniše međugradski i međunarodni telefonski saobraćaj. Pupin je pronalazio nova rešenja u oblasti primene naizmeničnih struja. Godine 1899. razvio je teoriju veštačkih linija na kojima se zasniva matematička teorija filtera. Pupin je sugerisao i ideju negativne otpornosti i prvi je napravio indukcioni motor sa većom brzinom od sinhrone. Dokazao je da se mogu dobiti neprekidne električne oscilacije ako se negativna otpornost unese u induktivno-kapacitivno kolo. Armstrong, njegov student u laboratoriji, proizveo je negativnu otpornost primenom troelektrodne elektronske cevi-triode. Koristeći ovaj svoj rad, Armstrong je kasnije pronašao visokofrekventni cevni oscilator, na kome se zasniva savremena radio-tehnika. Kada su SAD ušle u Prvi svetski rat 1917. godine, Pupin je na Univerzitetu Kolumbija organizovao grupu za istraživanje tehnike otkrivanja podmornica. Zajedno sa svojim kolegama, profesorom Vilsom i profesorom Morkroftom, izvršio je brojna ispitivanja u cilju otkrivanja podmornica u Ki Vestu i Novom Londonu. Takođe, vršio je i istraživanja za potrebe uspostavljanja telekomunikacije između aviona.
Konačno Kraljevina Srbija imenovala je Pupina za počasnog konzula u SAD. da bi te pozicije on je mnogo doprineo uspostavljanju međudržavnih i širih društvenih odnosa između Kraljevine Srbije, a kasnije Kraljevine Jugoslavije i SAD. Pupin je po završetku Prvog svetskog rata kao tada već poznati i priznati naučnik ali i politički uticajna figura u Americi uticao na konačne odluke Pariske mirovne konferencije kada se odlučivalo o određivanju granica buduće Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Pupin je boravio dva meseca u Parizu u vreme pregovora o miru (april — maj 1919), na poziv vlade Kraljevine SHS.
U vrlo teškoj situaciji na pregovorima po pitanju granica Jugoslavije Pupin je lično uputio Memorandum 19. marta 1919. predsedniku SAD, Vudrou Vilsonu, koji je na osnovu podataka dobijenih od Pupina o istorijskim i etničkim karakteristikama graničnih područja Dalmacije, Slovenije, Istre, Banata, Međimurja, Baranje i Makedonije svega tri dana kasnije dao izjavu o nepriznavanju Londonskog ugovora potpisanog između saveznika sa Italijom.
Milutin Milanković( rođenu u Dalju, 28. maja 1879. a umro u Beogradu, 12. decembra 1958.) je bio je jedan od najznačajnijih i najčuvenijih srpskih naučnika, matematičar, astronom, klimatolog, geofizičar, građevinski inženjer i doktor tehničkih nauka..
Vanredni profesor primenjene matematike bio je od 1909. do 1920. godine (osim 1914—1918), dok je kao redovni profesor nebeske mehanike radio od 1920. do 1955. (osim 1941—1945) na Univerzitetu u Beogradu. Bio je 1926/27, pionir u raketnom inženjerstvu, potpredsednik SANU u tri mandata počev od 1948, direktor Astronomske opservatorije u Beogradu od 1948. do 1951, član i reosnivač Komisije 7 za nebesku mehaniku Međunarodne astronomske unije od 1948. do 1953. Milanković je dao dva fundamentalna doprinosa nauci. Prvi doprinos je „Kanon osunčavanja Zemlje” koji karakteriše sve planete Sunčevog sistema. Drugi doprinos je teorijsko objašnjenje Zemljinih dugotrajnih klimatskih promena uzrokovanih astronomskim promenama njenog položaja u odnosu na Sunce; danas poznato kao Milankovićevi ciklusi. Ovo objašnjava pojavu ledenih doba tokom geološke prošlosti Zemlje, kao i klimatske promene na Zemlji koje se mogu očekivati u budućnosti.
Milutin Milanković je osnovao planetarnu klimatologiju izračunavanjem temperaturskih uslova u gornjim slojevima Zemljine atmosfere, kao i temperaturske uslove na planetama unutrašnjeg Sunčevog sistema (Merkuru, Veneri i Marsu) te Zemljinom prirodnom satelitu — Mesecu. Pored toga, Milanković se u geofizici smatra koautorom teorije tektonskih ploča, i to sa svojim radom Pomeranje Zemljinih obrtnih polova.
Milanković je kao autor ili koautor registrovao osam patenata, koje je u periodu 1905—1933. podnosio u različitim državama. Tokom profesorske karijere ostao je veran svom prvom životnom pozivu — građevinarstvu —, pa je radio kao konstruktor, statičar i supervizor na celom nizu građevinskih objekata od armiranog betona širom Jugoslavije. Tako je i većina patenata vezana za ovu oblast. U čast za njegova dostignuća u astronomiji, 1965. godine — nakon uspešnih sovjetskih misija koje su obavile snimanje dalje stane Meseca — naučnici Sovjetske akademije su jedan krater na strani Meseca koju ne vidimo nazvali „Milanković”. Po njemu je nazvan i krater na Marsu, a odluka je doneta na 15. Generalnoj skupštini M. A. U. 1973. u Sidneju (Australija). Jedan asteroid nosi naziv 1605 Milanković, a u početku je nosio službenu oznaku 1936 GA; otkrio ga je astronom Petar Đurković s Beogradske opservatorije 1936. godine. Na predlog ove opservatorije, Međunarodna astronomska unija ga je preimenovala 1979. godine, na 100. godišnjicu rođenja Milutina Milankovića. Na hiljade ovih nebeskih tela se nalazi u pojasu između Jupitera i Marsa. Takođe, na 100. godišnjicu rođenja Milankovića američki naučnici Džon Imbri i Ketrina Palmer Imbri objavili su knjigu pod nazivom Ledeno doba: rešenje tajne u kojoj su dali puno priznanje Milankovićevoj teoriji. Knjiga je prevedena i objavljena na srpski 1981. godine.
1983. godine održan je međunarodni naučni skup u američkoj državi Njujork, na Geološkoj opservatoriji Lamont Doerti na Univerzitetu Kolumbija, a nosio je naziv Milanković i klima čime je odata velika počast naučnom doprinosu srpskog velikana. U Peruđi (Italija), 1988. godine organizovan je naučni skup pod nazivom Ciklostratigrafija. Na njemu je zvanično promovisana nova istraživačka metoda koja u osnovi ima Milankovićeve cikluse osunčavanja i koja u ritmičkim smenama slojeva stena detektuje hladnije i toplije cikluse kroz koje je prošla naša planeta. 1993. godine ustanovljena je Medalja Milutin Milanković koju svake godine dodeljuje Evropsko geofizičko društvo (od 2003. nosi naziv Evropska geofizička unija), u oblasti dugotrajnih promena klime i modelovanja. Nasa je u svom izdanju Na ramenima giganta svrstala Milankovića među 15 najvećih umova svih vremena u oblasti nauke o Zemlji.
Oni kojima su baš Srbi dali najviše, Amerikanci svojim nedelima "vraćaju" sa kamatom Srbiji i srpskom narodu. U skoro 250 godina američkog postojanja postali su najomraženija svetska sila. "Intervenišu" širom sveta, sa jasnim ciljem, isključive koristi, a pod velom humanosti. Sa slugama su sejali su smrt od Japana, Hirošime... Beograda, danas Gaze, su sejali s neba smrt, a pred kraj proplog veka po Jugoslaviji.
Za sva zlodela vraćamo im ponovo na svoj srpski način dobrim delima.
Nole i Nikola su ih zaludeli reketom i košarkaškom loptom, a kako stvari stoji raspamećivanje će potrajati. Jedino mi u Srbiji nikako da se dozovemo pameti, i poput Nikole i Nola počistimo zlo što se ustremilo da nas odvede u okupaciju. Ipak, kako to uvek biva dobro će nadvladati zlo ma.
A, na Zapadu su počeli su sa Indijancima, preko građanskog i rata za nezavisnost van granica nema gde na belom svetu " ne dee "pravdu". Posle Nikole A samo je
"Najveći..." što za sebe kaže da je baš to, puca od besa se kad Arena grmi.
Bismo svedoci nenajavljenog martovsko-aprilskog pomračenja Srbije.
Zaduži nas najveći, da baš "miljenik" crno belog dela Arene za 15-20 miliona zelenkasto-žućkasto- plavkastih 100-tki po gradu, ne računajući one preko 100.000 bez izborno doseljnih.
Valjevo sa svojim selima je primera radi, za tih 15 - 20 milki moglo postati mali centar svetske proizvodnje zdrave hrane. Da se gaji zdravo voće i povrće, da farme budu pune svinja, ovaca, bikova, krava. Da deca jašu konje i magarce, i piju mleko, od magarice. Ali ima jedno, najveće ali, jer tu je da, sve to kvari. Od prošlih izbora boli nas "samo" 150 milioa za 15k m auto putića od Rubribreze do Popučaka. Nismo zaboravili da je autostrada sa početnih 50 na skočila na 150 miliona do šikane u Popučkama. Sad u Valjevo posle Nemaca e što svečano otvoraju fabriku baš na rođendan hitlera, stiže i gas. Tu su livničari, takođe švapski, da nas pored Sepija zađubre i zatruju još malo. Kinezi "procvetali" u Gorenju, a Krušiku kao i obično svako gleda svoja posla. Sušna godina sjeba kakao, ode čokolada, u nebesa. Valijevci se ućutali..a u dva vrtića u 6.školi grejanje na pelet. A kasarna Žikicina pa Mišićeva, pod nosom, tek što je priključena na toplanu, gde je namontiran novi kotao, za ne daj bože ako crkne stari. A cena grejanja na + 25 u aprilu se ne smanjuje. I tako redom sve smo "srećniji i veseliji" dok nas ima.
Biće još gore, sve dok narodu ne pukne film, i uradi ono što biti ne može!