foto Europrom

U maloj  bakalnici u Valjevu 15. maja 1990. godine Desimir Tadić i Živorad Žikica Spasojević počeli su da sanjanju svoj san, spremni da se odvažno suoče sa svim iskušenjima kojih su itetako bili svesni. Uspeli su, stvorena je na žalost bez tragično nastradalog  Žikice Spasojevića(7.novembra 1997)  moćna tgovinska kompanija  “Europrom". Rasla je i postala ponos svog grada u najtežim vremenima. "Europrom" je danas respeketabilna trgovinska kuća  za ponos u Zapadnoj Srbiji.

"Europrom" 29 godina promoviše prave vrednosti.

Nova   u nizu potvrda orivatne odgovorne kampanja je akcija  “30 za ponos” uoči jubileja 2020.godine   tri decenije uspešnog bitisanja. "Europrom" je već lider trgovine Zapadne Srbije.

Danas ima više od  500 zaposlenih, 40 maloprodajnih objekata i 25.000 potrošača svakoga dana.

Gospođa  Bojana Perić, pr menadžer, predstavnik  nove generacije sjajnih poslodovaca valjevskih “ljubičastih"  najavljuje  za  jubilej 30 godina  uspešnog delovanja svojevrsnu promociju mladih i uspešnih Valjevki i Valjevaca. I ne samo iz svog grada, već i iz drugih sredina u kojima" Europrom" posluje.

 U vreme   pogrešno postavljenog sistema vrednosti, kao posldice negativne selekcije mladi ljudi odrastaju u vremenu u kome se afirmišu negativne pojave i skaradni pojedinci iz nametnutog rijaliti prmitivizma postaju "zvezde"a nametnuti idoli. Tabloizacija je medije pretvorila u najveće promotere nakaradnih pojava i polusveta nedostojnog najniže granice kulture, dobrog ukusa i ljudskog dostojanstva.

"Mi želimo da afitrmišemo istinske vrednosti, mlade ljude vredne pažnje i poštovanja. Mladi, stručni, vredni i uspešni ljudi su  danas nevidljivi. Potrudićemo se da ih na najbolji načim predstavimo javnosti " istiće  Bojana Perić, i podseća da ih i pored svih negativnosti i dešavanja, mladih vrednih pažnje i poštovanja ima sve više.

"Europrom" bisere prepoznaje i zbog njih pokrećemo kampanju “30 za ponos”.  Naš cilj je da se ključne stvari konačno krenu  sa mrtve tačke. Želimo da afirmišemo  mlade i uspešne, da oni budu uzor  svojim vršnjacima. Kampanja je istovremeno simbol tri decenije  uspešnog delovanja “Europroma” i  promocija trideset uspešnih mladih ljudi. Na "radaru" su  učenici osnovnih, srednjih škola, studenti, iz sredina  u kojima “Europrom” živi i radi. To su  Valjevo i Lajkovac, Osečina, Mionica, Kosjerić i Loznica. Broj od  30 je samo  simboličam a bude li povoda izdvojićemo 100 i više  talentovanih željnih dokazivanja”,  nema dilemu Bojana Perić.

"Europrom" he uputio dopise školama, sportskim organizacijama, i svim ustanovama, sa mladima  spremnim da prepoznaju i preporuče nam najbolje" rekla je Bojana Perić podsetivši da su dragi gosti Europroma " najbolji učenici i studenti, sportisti, kulturni poslenici i mladi recitatori, učenici Muzičke škole, mladi pesnici..."

Mlade Valjevke i Valjevce videće  sugrađani na novogodišnjim kalendarima "Europroma".

Takođe na bilbordima "Europroma" biće mesta  sve  uspešne mlade sa informacijom šta su to sve već uspeli da urade u svojim mladim životima. Javnost će biti informisana i na društvenim mrežama i sajtu "Europroma" o njihovim uspesima, a biće snimljeni i video zapisi iz  života, iz škole i sa takmičenja.

"Na ovaj način  biće predstavljeni i prepoznati mladi dostojni pažnje i poštovanja" , zaključuje  Bojana Perić duboko uverena da će  na ovaj  način biti afirmisani i dodatno podstaknuti da rade više i bolje, i da budu uzor svojim vršnjacima, spremnim da se ugledaju na  njih.

Bez ijednog valjevskog školarca,  protekla je još jedna komemoracija posvećena na prevaru zarobljenim i streljanim partizanima, rodoljubima i  svim drugim takođe  čestitim ljudima  27.novembra  1941. na Petom puku u Valjevu.

Rafali fašističkih mitraljeza ugasile su živote nevinih žrtava tog strašnog četvrtka pre 78. godina, njih 350!

Komemoracija u spomen parku na Peto puku  bila je nova jedinstvena prilika  da deca čuju glas istine prigušen više od dve decenije voljom onih što bi da prekrajaju istoriju. Nisu došla, zašto, pitanje je za sve nas, a pe svega za vlast i direktore svih obrazovnih ustanova.

Istina je uvek samo jedna i od nje se ne skriva i  ne beži!

Istoriju  niko ne može sakriti ma koliko se trudio da je iskrivi i prekroji. 

"Za pošast i  zlo, i nedela neljudi nIko  nikada neće moći  gnusnim lažima  da optuže borce za slobodu, pravdu jednakost medju ljudima, antufašiste heroje i patrite i rodoljube  Drugog svetskog i  svih ratova pre i posle", jedinstvena je poruka sa komemoracije u Valjevu.

Za neverovati, ali ispred decenijama ugašenog plamena  simbola večne borbe za slobodu, pravdu i jednakost medju ljudima  danas je bilo  više Čačana, Milanovčana, Kraljevčana,  Užičana, Požežana, Kosjeraca, Mioničana..  nego Valjevki i Valjevaca.

Valjevka Olga  Jeremić  položila cveće u ime komunista svog grada  sa Desa Simić.

Partizan Zdenko Duplančić, jedan od živih oslobodilaca Valjeva 1944.   poput Olge već  zašao u 10 deceniju imao je  istovetnu poruku za sve:

 "Branite  slobodu, pravdu, istinu, ljubav  i čast svoje zemlje i svog naroda. Ne dozvolite ni po cenu života da se povampireni  fašizam i naslednici izdajnika svog naroda  vrate. Izdajnici nikada nisu niti mogu biti borci za slobodu. Sluge fašističlkih okupatora izdajnici svoje zemlje, koljači  nedužnih  ljudi, žena i dece su za najveću osudu. Poštovanje i slava žrtvama  terora,  herojima oslobodilačke borbe" poručio je Duplančić.

A  žandari Srbi izdajnici, ljudski otpad, i četnici sluge vlasti i okupatora,  tih novembarskih dana na prevaru su  zarobili i i na valjevsko stratište  odveli više od 350 nevinih mladih  čestitih ljudi iz Valjeva i Zapadne Srbije, šireči laž kako ih vode na rad u Nemačku, a ne na gubilište.

Zbog  nekoliko mrtvih Nemaca izginulih u borbi sa partizanima krvnici su streljali čak 350 nevinih ljudi.

"Uspomena na te mlade ljude na početku svog  života uskraćene da budu srećni  ne sme izbledeti i mora biti sačuvana kao svedočanstvo  vremena kada se zlo obrušilo na srpski narod", poručio  je kroz stihive svoje poeme čačanki profesor srpskog jezika Desimir Paunović, sekretar OO SUBNOR-a Čačak.

Čačanska delegacija  pnjih više od  50, članova SUBNORA,  potomci streljanih partizana i rodoljuba  posle komemoracije na Petom puku  položilisu cveće na spomenik  Milice Pavlović Dare(29),u spomen parku herojima na Jadru, gde su postavljene  biste heroja Drugog svetskog rata, rad vajara Vide Jocić.

Čačanka Milica Pavlović Dara je  1940.  sa svojih 25 godina bila   profesorka književnosti  u Tehničkoj školi u Valjevu.

Pre toga se već priključila  partizanskom pokretu. Bila je sekretar Okružnog komiteta KPJ za Valjevo. Četnici su uz pomoć doušnika nedićevca  saznali gde je i na prevaru su je zarobili u Joševi. Mučili su je dva dana  zaklali u noći između 7. i  8.juna  1944. u Leliću, par meseci  uoči oslobođenja  Valjeva.  Milica Pavlović Dara je jedna  od 456 Čačanki žena i devojaka  mučki ubijena četničkom kamom tokom antifašističke borbe. Dara je jedna je od  žrtava strašnog terora i   heroiona poput  valjevskih sestara Ilić i Nade Purić i još koliko neznanih žrtava  u Drugom svetskom ratu.

Valjevska tehnička škola je decenijama nosila ime  Milice Pavlović, da  bi dolaskom "demokratije" na volšeban način ime heroja nestalo.

Srećom "preživela"  je zastava  sa imenom heroine.

Ponosno se vijorila na brojnim radnim akcijama širom Jugoslavije. Danas  sačuvana crvena je i dalje  simbol snage i moći borbe za slobodu. Zlatnim slovima izvezeno je  Darino ime.

Zastava, istinsko obeležje revolcionarne oslobodilačke  partizanske borbe, je iz ruku  Olga Jeremić predata  kolegama iz čačanskog  Subnora da je odnesu i poklone osnovnoj školi  u Čačku,  imena heroja koga ovaj Grad nije obrisao ni pokušao da zaboravi.

Zahvaljujući na  velikom poklonu čačanski partizani i njihovi potomci su izrazili nesebičnu podršku časnim  Valjevkama i Valjevcima u nastojanjima da se istorija Drugog svetskog rata  sačuva i poštuje. Poželi su da  školi i ulici u Valjevu što pre budu vraćeo ime novinara Žikice Jovanovića -Španca, narodnog  heroja, španskog borca i partizanskog komesara.

U   Beloj Crkvi  7.jula 1941. Žikica  je odbranio  goloruki narod od žandarma poslatih iz Badovinaca da rasteraju narod sa vašara i obračunaju se sa prisutnim  partizanima. Žikica je sa još dvojoicom partizana uzvratio na pucnje žandarma pokazavši šta čega narodne izdajnike i sluge okupatora.

Ćačanska delegacija svoj boravak i Valjevu završila je  posetom Spomen parku borcima revolucije na brdu Vidrak i polaganjem  cveća pred monumentani spomenik Stjepanu Stevi Filipoviću  heroju  i svetskom simbolu otpora fašizmu.