Po onoj narodnoij “Zaludan pop i i goveda krštava” izgleda baš ludo i  nadobudno nipodaštavanje srpske košarke od strane FIBA, sada sa idejom da napravi svoju Evroligu bez direktnog učešća srpskih klubova.

Što je najgore član Radne grupe FIBA je i Srbin, nekadašnji i košarkaš, Zoran Radović, devet godina član Crvene zvezde, potom Šarletenburga, Pavije i OKK Beograda!?

Radna grupa FIBA (izvršni komitet) u sastavu: Zoran Radović, Hoze Montero, Kosta Iliev, kamil Novak, Ljubomir Mandić, Emir Turam, Anderas Zagakis i Alberto Ramon, formulisali su opširan dokument u 4 osnovne tačke.

Format takmičenja i prohodnost klubova iz nacionalnih liga u svih 9 verzija nudi nastupe prvacima nacionalnih šampionata u domaćim ligama, pa čak i "poluzatvorenu" ligui, sa terminama igranja mečeva čak subotom i nedeljom!?

U devet ponuđenih verzija predloga formata nove Evrolige, kao alternative trenutnom najjačem klupskom takmičenju Srbije nema nigde !

Položaj srpske košarke u nacrtima, kopiji postojeće Evroligu je diskriminatorski !

Kako drugačije protumačiti čimnjenicu da Srbiji ni u jednoj verziji nije zagarantovano mesto ni za jedan klub u novoj Evroligi(moguć je prolaz korz kvalifikacije ili sa specijalnom pozivnicom), za razliku od košarkaških “veleslila” Poljske i Velike Britanije čiji bi klubovi imali zagarotovano učešče.

Ponuda FIBA je očigledno pravljena da zaintrigira predstavnike zemalja sa skromnom košarkaškom tradicijom i još skromnijim rezultatima u evropskim klupskim takmičenjima

ULEB Evroliga je pokušala da promoviše košarku u Velikoj Britaniji. Na fajnal foru 2013. prošli su ko bos po trnju !

Neka ponuđena rešenja RG FIBA idejno ne odudaraju od sistema takmičenja Evrolige sa sedištem u Barseloni. Čelnici tog takmičenja baš na dan oglašavanje RG FIBA namerno su obelodanili da ne odustaju od svog takmičenja, uz potvdu overe novog višegodišnjeg i višemilionskog ugovora sa kompanijom "Turkish Airlines" u Istanbulu.

I pored novih okolnosti u vidu pisma nacionalnim savezima, i jakog finansijskog uporišta koje je EL dobila jakim sponzorskim ugovorom, jasno je sukob: ULEB  Evroliga - FIBA se zahuktava i prerasta u otvoren rat !

Srpski sportisti osvojili su u 2014. 581 medalju (175 – 168 – 238)

Na Šampionatima sveta (97),  Prvenstvima Evrope (64) i Balkanskim prvenstvima (229) U Svetskoj ligi  osvojena je jedna medalja, a  ostalim takmičenjima ( svetski kupovi, kupovi šampiona...) -190. Učesnici Specijalne olimpijade doneli su  19, slepi i slabovidi sportisti dve, a gluvi i nagluvi sprtisti jednu medalju – istaknuto je u opštem pregledu u uvodu knjige „Rezultati sportista Srbije – godišnji pregled 2014“ Knjiga je predstavljene u hotelu Union, a delo je Zavoda za sport i medicinu sporta Srbije u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta Srbije, OKS i Sportskim savezom Srbije.

Od 97 svetskih medalja u 18 sportskih grana, osvojene su 24 zlatne, 28 srebrnih i 45 bronzanih odličja. 

U olimpijskim sportovima kajak kanu je najtrofejniji sa 19 medalja (5 – 6 – 8) dok je u neolimpijskim bez premca kik boks sa sa 30 medalja (6 - 11 - 13). Dvocifren učinak ostvaruli su takmičari ukuglanje sa 13 medalja (3 – 3 - 7).

Sa Prvenstva Evrope srpski sportisti su u 25 sportova doneli 64 medalje (20 – 21 – 23).

Najuspešniji olimpijski sport je tekvondo sa 10 medalja (4 – 4 - 2). Karate  sa šest (1 – 2 - 3) i savate sa šest medalja (0 – 3 - 3)  su najtrofejniji neolimpijski sportovi.

Na Balkanijadama osvojeno je u 14 sportskih grana 229 trofeja (68 – 75 – 86). Najberićetnija olimpijska grana je  džudo sa 42 trofeja (10 – 11 - 21) dok je karate neprikosnoven u neolimpijskim sportovima sa 41 odličjem (7 – 14 - 20).

Studenti sportisti osvojili su 7 medalja, 4 srebrne i 3 bronzane, od toga na SP četiri (0 – 2 - 2).

U 2013. koja je bila i najtrofejnije u poslednjoj deceniji, osvojeno je 729 medalja (SP 164, EŠ 127, BŠ 438), u 2012  593, a u 2011. 520 odličja.

Uz ovu publikaciju predstavljene su još dve, „Pregled kategorisanih sportista  za 2015. na osnovu rezultata u 2014“ kao i „Kalendar međunarodnih sportskih događaja u 2015“.

“Ove tri knjige su rezultat izuzetne saradnje Ministarstva omladine i sporta Srbije, Olimpijskog komiteta Srbije, Zavoda za sport i medicinu sporta Srbije, i Sportskog svaza Srbije. N aovaj način nastavaljamo tradiciju objavljivanja ovakvih publikacija koja predstavljaju i dragoceni doprinos srpskom sportskom izdavaštvu”, rekao je u uvodnoj besedi Aleksandar Šoštar predsednik Sportskog saveza Srbije..

Direktor Zavoda za sport i medicinu sporta Srbije  Goran Bojović je najavio održavanje prve Međunarodne konferencije sportske medicine  od 21. do 23. maja-Domaćin će biti Beograd, a organizatori Zavod za sport i medicinu sporta Srbije i klinika Aspetar iz Katara.

“Doktor Nebojša Popović, šef ortopedije u Aspetaru, je ovaj skup nazvao „najvećim događajem u istoriji sportske medicine“ , naglasio je Bojović.

Dr Dane Korica savetnik predsednika Šoštara,  ukazao je na značaj ovih ovog izdavačkog poduhvata:

- Ovo je istorija, prikupivši podatke o rezultatima sportista, OKS za olimpijske, a Sportski savez Srbije za neolimpijske sportove,  napravljena  je kategorizacija i na taj način sačuvani su od zaborava uspesi i imena osvajača medalja. Ono što nije zapisano, često se zaboravi...

Predrag Peruničić, državni sekretar za sport, govoreći o  obavezama lokalne samouprave ukazao je na činjenicu da se često zaboravlja da se ne finansiraju savezi i sportovi već – programi:

“Zbog toga je veoma važno da svaki grad ima Sportski savez i da njemu klubovi i organizacija daju programe koje će, potom, finansirati lokalna uprava. Bez toga nema dobrog sistema i  zato apelujemo na sve sredine da osnuju sportske saveze”.

Vladimir Batez, generalni sekretar Sportskog saveza Srbije, je  pozvao  sve organizacije da  prijave kandidate za „Majsku nagradu“ najveće društveno sportsko priznanje u Srbiji koja će se dodeliti 23. maja. Rok za kandidaturu je do kraja aprila. Manifestacija „Šta treniraš“ održaće se u saradnji sa Zavodom za sport i medicinu sporta  28. aprila u Priboju i 29. aprila u Prijepolju. Batez je najavio je i javnu raspravu  i „okrugle stolove“ o nacrtu novog Zakona o sportu i to 23. aprila u Kosovskoj Mitrovici, 24. aprila u Novom Pazaru, 29. aprila u Somboru, 30. aprila u Boru, 4. maja u Kragujevcu, 7. maja  na Zlataru, 11. maja u Novom Sadu, 18. maja u Subotici i 20. maja u Beogradu.

I novinari su dali ogroman doprinos u afirmaciji uspeha srpskog sporta istakao je Velizar Đerić, potpredsednik Sportskog

saveza Srbije.

Bivši potpredsednik Košarkaškog saveza Srbije i jedan od najboljih košarkaša svih vremena Dejan Bodiroga smatra da će na skupu FIBA u Ženevi, od 8. do 10. aprila, biti određena budućnost evropske košarke, i da srpskom šampionu mora biti vraćeno pravo da igra u Evroligi.

Predstavnici KSS biće upoznati da predlogom čelnika Svetske košarkaške federacije o pokretanju novog takmičenja, što će biti direktna konkurencija Evroligi. Čelnici FIBA samo bezobrazno dobrom ponudom, ali ne sa 7.000 evra po dobijenoj utakmici u Evroligi, ili nagradom od 250.000 evra za pobednika tog najelitninijeg takmičenja, mogu „naterali“ srpske klubove da se odluče za novu košarkašku Ligu šampiona.

„Najvažnije je da u novom takmičenju učestvuju šampioni nacionalnih liga i da Srbija ima direktan plasman ka međunarodnom takmičenju. Da li će klubovi posle srpskog šampionata igrati regionalnu ligu, to bi njihova i stvar KSS. U Ženevi će biti određeni konkretni potezi“, ističe Bodiroga, iako zna da su srpski klubovi dali podršku ABA ligi.

Bodiroga nema ništa protiv stava pojedinih košarkaških autoriteta da je po kvalitetu Jadranska liga jača od Srpske lige.

– ABA liga je dobra liga, ali se Crvena zvezda- Telekom prošetala,  a u šest najboljih su Partizan i Metalac Faramakom.. Ko od tih “stručnjaka” na funkcijama u ABA lige potcenjuju naše centre kao što su Čačak, Zrenjanin, Kraljevo, Novi Sad, Niš… Srpska liga bi bila jaka liga, i raspolaže ogromnim potencijalom, i tu se treba usredsrediti. Rad sa našom decom je osno svega. Partizan sa domaćim igračima postao šampion Evrope 1992. Bez stranaca otišao na fajnal-for Evrolige 1998. i da je Crvena zvezda sa domaćim snagama igrala u finalu evropskog Kupa Koraća 1998. U poslednjih 12 godina samo dva puta klubovi iz najkvalitetnijeg nacionalnog prvenstva Evrope (španska ACB liga) osvajali Evroligu (Barselona 2003. i 2010), a sve ostalo Makabi (Izrael), Olimpijakos, Panatinaikos (oba iz Grčke) i CSKA (Rusija). To je dokaz da da ne morate da imate najjaču ligu da biste imali prvaka Evrope“

Bodiroga nema dilemu čije će interese  zastupati u FIBA

„Uvek ću zastupati srpske interese u košarci, što ne znači da sam protiv Hrvata i Slovenaca, ili protiv Evrolige. Toni Kukoč i ja smo osvojili najviše titula Evrolige od igrača sa prostora bivše Jugoslavije. Zato je bespredmetno da nas usmerava osvajač Kupa Karpata, koji nema nikakvo iskustvo sa Evroligom“

Bodiroga ističe da nema sukoba sa predsednikom KSS Draganom Đilasom.

– U protekle četiti godine sam radio u KSS, bez prevelike saradanje sa Đilaso, zbog političkih pobaveza koje je imao u poslednje dve godine. Kako smo radili govore rezultati. Saradnja je bila korektna. Priča o sukobu sa je u službi potiskivanja značajnih rezultata u drugi plan“, zaključio je za sva vremena košarkaški autoreitet Dejan Bodiroga.