MITROVDANSKA ČAROLIJA ĐOKIĆEVE ARMADE I NEMOĆ SREĆNIKA PRED ISTINOM ^Featured

U komšijskom derbiju na Mitrovdan Metalac "pregazio" Kolubaru 94:80 kao plitak potok. Trener Vladimir Đokić ni kriv ni dužan na svojoj koži osetio  evroligaški bič NEPRAVDE sudije Marka Jurasa.

Skoro celo drugo poluvreme Metalac nije imao trenera na klupi Vladimira Đokića!?

Za nesvakidašnju glupost  pred brojnim tv auditorijumom pobrinuo se evroligaški sudija Marko Juras !?

Kaznio je Đokića tehničkom zbog neopravadanog ulaska u  teren i opravdanog protesta na odluku mlađeg kolege BESPOTREBNO ZAŠTIĆENOG NA OVAJ NAČIN POSLE OČIGLEDNE GREŠKE.

Juras je Đokićev  nastavak protesta sankciniosao  isključujućom greškom, iako trener Metalca nije bio u terenu, ali je uporno insisitirao da Juras pojasni zašto je   dosuđen  faul Tomaševiću grubo odgurnotom- fauliranom  u duelu  sa igračem Kolubare. Tomašević posle tog bodičeka za  malo nije oborio drugog sudiju meča Dragana Matića. Umesto odgovora Đokić je morao da ode sa klupe.

Na ivici fizičkog obračuna bio je ničim izazvan dijalog potpisnika ovih redova  na pres konferenciji posle meča i urlajučeg  "Šta ćeš ti ovde"  novog umišljenog "nekrunisanog "kralja" Metalca, u liku predsednika UO kluba.

Uveren  da mu se sreća konačno osmehnula, sa tim kolačićem dodeljene mu vlasti podivljao je i krenuo čak i fizički da se obračuna. Umesto odstupanja i očekivane bežanije dobio je po sred lica još glasnije identično pitanje: A šta ćeš ti ovde?

Očigledno pogođen što mu se sa ovog mesta direktno od kada je predsednik stavlja do znanja   da  u Metalcu nikada više  ne može biti kao u proteklih 20-ak godina plaćenih funkcionera na prvom mestu, predsednik UO  se malo zaneo i  javno  "pokušao" da odigra  rolu svog prethodnika, uz napomenu da je shvatio u trenu da je  sreća zeznut zajmodavac, jer naplaćuje svoje u najgorem trenutku.

Znajuči da u glavi Mihaila Počeka stanuje čovek a ne nečovek ružan verbalni duel nije završen već viđenim pesničenjem. Od istine ma kakva bila se ne otstupa već samo se insistira na njoj. Napadač u pokušaju se udaljio i konačno se  novinarima ipak obratio, večeras izložen neviđenoj torturi,   Vladimir Đokić.

Izbegavajući da drakonsku kaznu Jurasa komentariše bilo kakvom teorijom zavere, nikad isključen u  svoj trenerskoj karijeri  je uputio čestitke gostima na  igri, svojim momcima na izgaranju i pobedi, naravno i publici na fanatičnoj podršci. Džentlmenski se izvinio svima svojim igračima, publici, tv auditorijumu  i sudijama zbog isključenja. iako nije uradio nešto loše, a i  bez ikakve dileme i  i nije.

U Valjevu   če se košarka unovembru i decembru igra na "versiju",   ali ne obična već  atomska!

 Đokića su po dolasku u klub pre mesec i nešto više dana u Metalcu dočekala obećanja i Igor Đuković, Luka Anđušić i Nikola Stefanović. Ekipa je  dobila prvi deo oktobarske plate, a  uskoro će i ostatak.

Za sve drugo vezano za stvaranje tima posle svih prelaznih rokova pobrinuo se samo on, Vladimir Đokić, što je  bio i  osnovni uslov da vodi Metalac.

Večeras je sa oreolom i harizmom pobednika iako prognan ni zbog čega sa klupe iz "tunela" dok  ga je "dželat"  tražio pogledom po tribinama hale sportova 15.septembar vodio SVOJ TIM.

Odveo je "nevidljivi"  po drugi put  momke u pobedu ove sezone. Posle Dunava Metalac je "preplivao" i Kolubaru iako su eksperti "fiksirali dvojku". Malo se se zeznuli, taman da se uvere u bemislenost klađenja na favorita.

Pobeda za novu radost, i potvrdu  da rad  i predanost donosi rezultat ali put do cilja je dalek.

Za mesec dana Đokić je stvario tim za respekt, uskoro će biti strah i trepet za većinu rivala u KLS, ali samo pod uslovom da nam ga neko ne "ukrade". Mnogi ga već žele, a  CENA za kvalitet ne postoji, posebno u Srbija  gde vri od trenera u "pokušaju"  u biti preskupo plaćenih neznalica i diletanata.

To što radi Vladimir Đokić sa saradnicima i kako igra mladi tim Metalca predvođen trojicom Valjevaca, večeras najboljim Vasićem, odličnim Tomaševićem  i Đukovićem  dok je bilo "goriva",  nema nigde u Srbiji. U tv prenosu  na Arena sportu Srbija je videla premijernu utakmica 6.kola  KLS. Komšijski derbi  je  zasenio preskupe "spektakle" od Bara do Ljubljane.

Srbija je videla na delu nova lica. klince Metalca: Aleksu Stepanovića, Jovana Vojinovića, Vladimira Radomirovića,Tomu Vasiljevića, Luku Pavlovića... Nastave li dalje ovako da rade napredovaće i mogu postati i vrhunski igrači.

Rad sa Đokićem momci znaju da cene, jer su povlašćeni da rade sa najboljim u Srbiji. Po terenu su i večeras leteli, pretvarajući -11 u plus 14, za delirijum radosti na tribinama. Momci se bore se kao lavovi, greše u igri, ali za njih nema izgubljene lopte, nemogućeg duela, pozicije iz koje se  ne može pogoditi protivnički ili zaštiti svoj  koš. A to kako  "kucaju" loptu u koš i rivalima lupaju "banane" treba videti.

Mali gladijatori su legli  publici već na srce. Aplauzi i i poklič "beli,beli" kao sinoć na boksu Slobodanu Jovanoviću "Slobo, Slobo" potvrđuje da je Valjevo kao nekad za tili čas postalo Grad košarke i  boksa.

Ostaje nam nada da će oni koji se pitaju u Gradu Valjevu na prvom mestu gradonačelnik dr Gvozdenović ispuniti obećanje i u četiri oka sa Vladimirom Đokićem porazgovarati i naći zajedniki jezik da ostane u Metalcu. Bude li tako  Valjevke i Valjevci će imati  i dalje košarkašku čaroliju svake druge subote u svom gradu i biće ih kao u prošlom veku i pre tri godine "milion" na  košarci, a predsednik, ali bez plate može da bude ko god hoće, ili bolje rečeno  i onaj koga vlast kao i do sada delegira. U suprotnom nam sledi fudbalski budalizam najvećeg Centra troška u valjevskom svetu sporta.

Mora se istaći da zahvaljujući delu  uprave što ličnim donacijama nesebično pomaže klub Metalac danas preživljava.  Sve ima svoj rok trajanja pa i strpljenje ljudi dobre volje.

I na kraju ponovo surova istina: Više u Metalcu ne može i ne sme biti kao što je bilo skoro dve decenije.

Plaćenici po funkciji  a ne po zasluzi i rezultatima, nemaju šta da traže u klubu, ma ko bio na vlasti u državi Srbiji!

I još jedan detalj pred početak meča minutom ćutanja košarkaško Valjevo se oprostilo od košarkaša i momka za poštovanje u svakom pogledu Darka Radovića(32). Pre osam godina otišao u Ameriku da igra košarku. Opaka bolest je bila jača  izgubio je bitku, a roditelji i prijatelji skupljaju novac, 15.000 dolara, kako bi  se ispoštavali američki zakoni i plačen transport tela u Srbiju.

Zaboravljeno je da se pomene ime i kaže pokoj duši čoveku iz medija, kamermanu Blagoju Đekiću - Đelu, danas sahranjenom toliko puta sa kamerom u ruci svedokom košarkaških zbivanja. U pitanju je očigledno, neobaveštenost, i ništa drugo i zbog toga,  slava i carstvo  nebesko Darku i Đelu.