Bez razloga obespravljeni, konačno oslobođeni straha, kvartet najmlađih  od 6 raspoloženih momaka za fajt do koske,  doneli su najtežu i najslađu pobedu u sezoni Metalcu u 11. kolu KLS. Savladano je  Zdravlje 76:73 zahvaljujući kvartetu  Pavić, Stefanović, Aranitović, Bajić, sposobnom da “upali mašinu”kada se činilo da je "crko" akumuplator.

Pred  gostovanje u  Valjevu Zdravlje  je kao i Metalac bilo na  5 pobeda i isto toliko poraza. Posle novog "kiksa" u gostima u Novom Pazaru značaj utakmice je  bio nemerljiv za valjevski tim.

Gubitak  bodova u Valjevu  gurnuo bi Metalac već sad u  vrtlog surove borbe za opstanak do posledjeg kola.

I bez Žižića, prinuđenog da bodri  drugove sa mesto ispred prvog reda tribina, Pavke, Riki, Dača, Baja i najstariji Mile,   samleli su pa “poklopali “  nadasve poznati južnjački ljuti specijalitet  “leskovačku mućkalicu” zalivenu Igorovim “starim vinom” i po kojim kapi krvi Feđe i Andrije.

Deca iz “hrama” Riki, Pavke i konačno  Dača i Baja u mladalačkom zanosu,  uz podršku publike pokrenuli su  “mašinu" i podigli "kompresiju" do radne temparature.

Miris poraza u vazduhu na 40:50 početkom trečeg kvartala je nestao posle serije Metalca za vođstvo 60.57. U ludoj završnici bez belgijskog scenarija “gašenja svetla” izmišljenog baš u hali sportova 15 septembar pre skoro pola veka, “otpisani” su dobili šokirane Leskovčane, sa sve svojim čokoladnim i žućkastim pokrštenim u Srbe, Amerima.

Najdramatičniji su bili, kako to biva u košarci, poslednji trenuci meča.

Bez namere da bilo ko ličnom statistikom utiče na rezultat  i da bude u centru pažnje, što  je nekada baš u okršaju ove dve ekipe bio nečiji prioritet, došao je uspeh.

Momci ne govore, ali jasno je ko dan,  pobeda je mali poklon za docu- fizija Božidara Glišića-Glišu. Momčina  koja poštuje sebe, časno  i dostojanstveno,  nije dozvolio da  mu se iko, pa makar to bio i trener,  meša u posao. Gospodski je  pružio ruku igračima pozdravio se sa svima,  napustio klub, iako mu je  srce u  Metalcu više od mnogih.

Pobedu protiv Zdravlja ispratio je ozareni eks kapiten Igor Đuković, u društvu ćerkice Ene, na poluvremenu spremne već da  zameni tatu, i dalje preko potrebnog ekipi, u svakom pogledu, kao i još uvek samo u najavi dola, pojačanjea na spoljnoj poziciji.

Nekima  trijumf valjevskog tima teško da je  prijao.

Narod koji ga neće, mogao ga je  videte  u nedelju uveče, pred večerašni sneg, u svom  hramu košarke, u hali sportova 15.septembar. Bio je tamo gde nikada nije bio, na tribinama. 

Gorgona meduza, nikoga ne okameni, jer niko i ne pogleda gde se ne gleda.

Gorak ukus prisustva gargamela, lažnog šerifa, ubice ljudskosti,  zla i interesdžije što se ne rađa,  štetočine, i batinaša  zdravog razuma, kakav nikada nije hodao  meridijanima valjevskog sveta sporta, nestao je  u trenu.

Prisusutvo onoga što ga narod neće, momci oslobođeni straha, plimom nadolazeće mladosti i samopouzdanja,   neutralisaše energijom fanatičnog davanja i vere u pobedu, kada se činilo da spasa nema, za kraj  košarkaške priče ovog novembra što broji poslednje sate.

Kuriozitet meča za doživeti je rekordnih 6 tehničkih grešaka Leskovčanima, ali i 11 nerealizovanih od ukupno 26 slobodnih bacanja domaćina. Tu su i 2 trojke na poluvremenu Metalca(12:2), na kraju pojačane za novih 5 za sveukupnih (24:7). Borbenost je donela prevagu u skoku(44:37) takođe  ključnom faktoru u pobedi, izvojevanoj još jednom valja istaći samo sa  6 gladijatora!

Ne samo potsećanja radi,  treba reći da je  velika zagrebačka Lokomotiva imala  Nikolu - Svetog –Plećaša.

Imalo je Valjevo i Metalac Luku, Zoću, Branka, Kela, Kosku, Mečku, Marjana, Počeka, Đuricu… a sada neke nove klince, Nikolu Pavića,  Nikolu Stefanovića,  Marka Bajića, Danila Aranitovića…

Gle slučajnosti dva puta ime Nikola. Nisu momci "čistokrvni"  Valjevci. Došli su iz Osečine, Kraljeva, Draginja, Bara. vojim zalaganjem i umećem skreću  pažnju, Za početak sasvim dovoljno za potstrek, rad, a sutra će biti kako bude, zavisi najviše od njih.

U KLS  tandem vodećih Slogu i kragujevački Radnički(7 pobeda), za malo proletos preseljenih u rang niže, od Metalca deli jedan trijumf.

Čak  15 ekipa, Slodes  je već ispao, razmišlja o golom preživljavanju, jer pretposlednji 15-i Dunav ima 4 pobede, kao Kolubara i Tamiš.  

Svima će biti kao i lane lakše, makar finansijski, jer ove nedelje stiže 5,5 milona   državne pomoći. Da ne bude zabune reč je o dinarima.

Najslađi osećaj premnogo važnog trijumfa izvojevanog na fanatizmu  momaka što okretoše tok utakmice, potvrdio je  nepisano pravilo.

Samo zajednički, složno, hrabro, odlučno, lišeni lažnog sistema vrednosti, svi momci iz tešnjarskog hrama i drugi što nose dres Metalca, ali i ljudi danas u Metalcu što vole košarku I klub, mogu  pobedjivati sve nedaće, što niču kao pečurke posle kiše.

A više očiju   lakše prepoznaje  najotrovniju na planeti. Raste samo kod nas, i zove se zelena pupavka. Ali i one manje otrovne, ali takođe smrtonosne što vrebaju na sve strane, prete.  

Međusobno poštovanje i zajedničko delovanje i prepoznavanje dobra i rušenje uvek prisutnog zla, je recept da se sačuvaju  svi što daju sebe, i  što vrede, ali i oni do kojih nam je stalo.

U košarci se desilo se baš ONO dobro, ljudsko, ne tako davno, u trenutku kada su Metalac sati delili od nestajanja.

I zato spasiocima dobra  vrata se otvaraju,  kao Alibabi Sezam.

Sa njima  Sunce  jače i toplije sija, a valja  ostaviti za sobom trag, onaj ljudski, gospodski,   potreban u beskraju što traje, i ne može se ničim meriti.

A čovek kad hoće dobro sebi i drugima, može sve.

Život je lep samo za hrabrim iskrenim ljudima, sa verom, dušom i srcem, da delima zauvek ostanu mladi, vredni i uspešni, pod svetlošću našeg Sunca, medju zvezdama najsjajnijeg. Danas je novi dan, instikit  kaže doneće nešto novo i lepo.