TIM SRPSKIH NAUČNIKA: "ZBOG LITIJUMA SU VEĆ OGROMNE ŠTETE U JADRU" ^Featured

„Ležište litijuma u zapadnoj Srbiji nije vredno eksploatacije u pogledu ekoloških rizika jer je jedino u svetu gde se planira vađenje litijuma u naseljenom i plodnom poljoprivrednom području, a što je najvažnije sigurno će uništiti jednu od samo tri vodonosive oblasti u Srbiji. Takođe, ovo ležište sa ~1% globalne rezerve litijuma ne nudi iznos koji će globalno rešiti problem klimatskih promena“.

Predložena eksploatacija ležišta litijum/borata u dolini Jadra u Srbiji, od strane korporacije Rio Tinto, ukazuje da će to postati velika prerada rude koja sadrži bor i litijum. To bi bio jedan od prvih rudnika litijuma na svetu u naseljenom i poljoprivrednom području. U kompaniji tvrde da će predviđena eksploatacija biti u skladu sa zahtevima zaštite životne sredine. Za ležišta doline Jadar se tvrdi da pokrivaju 90% trenutnih potreba Evrope za litijumom. Ipak, lokalno protivljenje rudarstvu je nastalo zbog potencijalnih razornih uticaja na podzemne vode, zemljište, upotrebu vode, gubitak biodiverziteta i akumulaciju otpada. Istraživačko bušenje koje je izvršila rudarska kompanija već je izazvalo štetu po životnu sredinu, pri čemu je voda iz rudnika koja sadrži visoke nivoe bora curila iz istražnih bušotina i uzrokovala sušenje useva. Štaviše, naša istraživanja otkrivaju značajno povišene nizvodne koncentracije bora, arsena i litijuma u obližnjim rekama u poređenju sa uzvodnim regionima. Pored toga, ovde pokazujemo da uzorci zemljišta pokazuju ponovljena kršenja graničnih vrednosti sanacije sa posledicama po životnu sredinu i na površinske i podzemne vode. Otvaranjem rudnika, problemi će biti umnoženi jalovinom, otpadnim vodama rudnika, bukom, zagađenjem vazduha i svetlosnim zagađenjem, ugrožavajući živote brojnih lokalnih zajednica i uništavajući njihove izvore slatke vode, poljoprivredno zemljište, stoku i imovinu.

Uvod

Sektori snabdevanja električnom energijom i transporta su najveći globalni emiteri gasova staklene bašte (GHG) — glavni pokretači klimatskih promena¹. Usvajanje tehnologija sa niskim sadržajem ugljenika je jedna od opšteprihvaćenih mera za minimiziranje efekata klimatskih promena². Ove moderne tehnologije se u velikoj meri oslanjaju na litijum-jonske i druge baterije koje zahtevaju kobalt, bakar, nikl, grafit, mangan i druge metale i minerale³. Litijum-jonske baterije, sposobne da skladište veliku gustinu energije, zahtevaju nove količine litijuma iz prirode, delimično i zbog toga što se postojeće baterije neznatno recikliraju^{4, 5}.

Uprkos obilju litijuma na Zemlji, nema mnogo koncentrisanih depozita, ili „rezerva“, koje se mogu isplativo izvući⁶. Takozvani litijumski trougao, koji obuhvata regione Čilea, Argentine i Bolivije, sadrži većinu svetskih nalazišta litijuma⁷. Najveća nalazišta litijuma u svetu⁸ su uskladištena u slanicima litijumskog trougla (do 70%) i znatno manje u obliku rudnih stena (oko 10%), među kojima su spodumen, lepidolit, hektorit i jadarit⁹. Najlakši i najmanje štetan po životnu sredinu je metod eksploatacije litijuma iz slanih rastvora, dok eksploatacija iz rudnih stena ima teške ekološke posledice¹⁰. Stoga se rudarenje litijuma obično obavlja u pustinjama i nenaseljenim područjima Australije, Čilea, Kine, Argentine, Kanade, Zimbabvea i Sjedinjenih Država¹¹. U poslednje vreme se razmatra eksploatacija litijuma u dva naseljena mesta u Portugalu i Srbiji^{12, 13}.

Kako Kina sada kontroliše većinu lanaca snabdevanja litijum-jonskim baterijama, sa 80% svetske prerade sirovina, 77% svetskog kapaciteta ćelija i 60% svetske proizvodnje komponenti, Evropska komisija je podstakla rudarske projekte u Evropi¹⁴. Obradović i dr. su prvi izvestili o visokom sadržaju litijuma i bora u dolini Jadar 1999. godine¹⁵, u Republici Srbiji, a mineral jadarit okarakterisali su 2007. Vhitfield et al.¹⁶. Prema nedavnim izveštajima¹⁷, nalazišta pronađena u dolini Jadar su značajna i imaju potencijal da zadovolje do 90% trenutnih evropskih potreba za litijumom. Ipak, treba napomenuti da sadržaj litijuma u Jadru predstavlja samo oko 1% globalnih rezervi¹¹.

Rio Tinto, multinacionalna rudarska korporacija, već više od 15 godina istražuje nalazišta minerala i planira da otvori rudnik litijuma u Srbiji. Rio Tinto je završio geološka istražna faza projekta Jadar u januaru 2020. godine, nakon višestrukih eksperimentalnih bušotina sa ciljem istraživanja jadarita, novog izvora litijuma¹³. Kompanija je dobila političku podršku srpskih vlasti u junu 2021. Naši početni rezultati analiza odabranih hemijskih elemenata iz rudarske zone Jadar u lokalnom tlu i rečnim vodama pokazuju da je uticaj na životnu sredinu tokom faze istraživanja evidentan oko potencijalnog jadarskog rudnika i prelazi zonu planiranog kopa.

Inicijalna istražna bušenja izazvala su tvrdnje lokalnog stanovništva o uočenim značajnim negativnim efektima nusproizvodnje podzemnih voda na zemljište i kvalitet vode. Takva zabrinutost je pojačana postojećim informacijama o negativnim uticajima iskopavanja litijuma na upotrebu vode, gubitak biodiverziteta i stvaranje otpada na drugim mestima^{18, 19, 20}. Peticija koja se protivi otvaranju rudnika prikupila je preko 292.000 potpisa²¹, što je dovelo do protesta, blokada puteva i političkih tenzija²². Štaviše, naučna debata je izazvala zabrinutost oko ekoloških i tehnoloških rizika, posebno imajući u vidu upitna tehnološka rešenja obrade jadarita. Rio Tinto je podneo patentnu prijavu za proces oporavka minerala 2018. godine, a EPO je odobrio patent tek 5. jula 2024. godine.

Iako su vladine politike i nastojanje industrije ka održivim izvorima energije za smanjenje emisije CO2 bili moćni narativi, oni su takođe poslužili kao prepreka za diskusiju o negativnim uticajima upotrebe litijumskih baterija, uključujući njihovo recikliranje. Bibliometrijska istraživanja otkrivaju da većina objavljenih studija dolazi iz zemalja koje koriste litijum i da se uglavnom fokusiraju na životni ciklus baterije i njene troškove²³. Samo oko 5% ovih studija fokusira se na društveno-ekološke uticaje, a samo 2% dolazi iz zemalja koje proizvode litijum^{23, 24, 25, 26, 27}. Ova neravnoteža u dostupnosti informacija predstavlja veliku zabrinutost i služi kao hitan poziv za proširenje istraživanja uključivanjem holističkog ispitivanja ekstrakcije minerala litijuma i njegovog društveno-ekološkog uticaja.

Ovaj rad ima za cilj da ispita i proceni ekološke, eko-hemijske i socio-ekološke opasnosti povezane sa aktivnostima eksperimentalnog bušenja i predloženim rudnikom litijuma u Jadru, Srbija. Procena ekološkog rizika rudnika litijuma Jadar u Zapadnoj Srbiji

Planirani rudnik litijuma Jadar, zajedno sa pratećom infrastrukturom, proizvodnim kapacitetima i najmanje dve deponije, nalazi se u zapadnom delu Srbije u blizini granice sa Bosnom i Hercegovinom, na području poznatom po prosperitetnoj poljoprivrednoj praksi. Projekat bi zauzeo teritoriju okolnih sela koja imaju oko 20.000 stanovnika. Na osnovu prvobitno predstavljenog životnog veka od 64 godine, projekat bi rezultirao gubitkom posla za hiljade ljudi koji se trenutno oslanjaju na poljoprivrednu proizvodnju ovog područja²⁸.

Preliminarna procenjena prostorna pokrivenost projekta Jadar je između 2.031 i 2.431ha, pri čemu se očekuje da će 533 ha zemljišta biti uništeno tokom početne faze implementacije projekta. Od zemljišta koje se uništava, 203ha su šume, a 317ha oranice. Iskopavanje rude i ispumpavanje podzemnih voda ili curenje rezultiralo bi slijeganjem skoro 850ha zemljišta. Uspostavljanje deponija u neposrednom obalnom pojasu reka Jadar i Korenita, izuzetno bujičnih lokalnih vodotoka, stvorilo bi stalnu opasnost od kontaminacije nizvodnih delova, ugrožavajući vodosnabdevanje oko 2,5 miliona ljudi.

Planirane deponije jalovišta, površine 20ha i sa povećanjem otpada od 360.000 t/god, kao i deponija industrijskog otpada površine 167 hektara sa povećanjem otpada od 1,4 Mt/god²⁹, napunjena opasnim materijama kao što bor, arsen itd. koji bi se odlagali na foliju debljine 1,5–2mm namenjenu zaštiti rezervi podzemnih voda od curenja toksičnih materija²⁸. Takođe, deponije jalovine bi se smestile pored reka Korenita i Jadar, koje su podložne velikim poplavama okolnih područja.

U ovom regionu postoji jedinstveni izdanak peskovito-šljunkovitih naslaga, koji je direktno povezan sa praktično celim terenom Mačvanskog i Jadarskog kraja. Najveća debljina ležišta je duž toka Drine i kreće se od 50 do 75m, dok je u ostatku Mačve između 20 i 40m. Ovo područje predstavlja najznačajniji rezervat podzemnih voda u zapadnoj Srbiji³⁰.

Implikacije predloženog projekta Jadar koji izaziva degradaciju zemljišta i eroziju tla odgovaraju terminu „dezertifikacija“ i predstavljaju direktnu negaciju principa „RIO“ konvencija (UNFCC-klimatske promene, UNCBD-biodiverzitet, UNCCD-borba protiv dezertifikacije i degradacije zemljišta). Štaviše, projekat podriva Ciljeve održivog razvoja Ujedinjenih nacija i prihvaćenu Agendu 2030, kao i domaće zakonodavstvo u vezi sa očuvanjem prirode.

Očekuje se da će planirani projekat „Jadar” izazvati značajno uništavanje i fragmentaciju staništa, što će rezultirati ozbiljnim negativnim uticajima na živi svet, uključujući nekoliko stotina biljnih i životinjskih vrsta. Među ovim vrstama 145 ima zaštićeni i strogo zaštićeni status²⁷. Projekat bi takođe ugrozio izolovanu istočnu enklavu T. scorodonia, subatlantske vrste koja se nalazi više od 600km od najbliže zapadne populacije. Pored toga, retka paprat Driopteris i 20 drugih retkih vrsta nestale bi sa mesta planiranog jalovišta, kako navode Krizmanić i sar. u 2021³¹.

Takođe, projekat „Jadar” predstavlja opasnost za postojeću turističku destinaciju, kao i za preko 50 objekata arhitektonskog nasleđa i arheoloških lokaliteta od istorijskog, kulturnog i duhovnog značaja. Pored datih uticaja, naša procena sugeriše da mogući prihod od poljoprivrednih aktivnosti, procenjen na 81,96 miliona evra godišnje (na osnovu 17.000 evra/ha), daleko prevazilazi potencijal rudne rente od 16 miliona evra (Ergo strateška grupa, septembar 2023).

Prema nedavnim istraživanjima³², stare šume mogu da asimiliraju približno 1,6–4 t CO2 godišnje; za 204ha može se proceniti na 0,32–0,82 kt godišnje. Za poljoprivredno zemljište, uz pretpostavku minimuma od 0,5kg po 1m2, procenjena je stopa asimilacije ugljenika od 5t po hektaru, odnosno 1,6kt na 320 hektara³³. Deo ugljenika se prenosi u zemlju, a velike količine se skladište u šumskom zemljištu³⁴. Bjorheden³⁵, na osnovu podataka Stendahl et al.³⁶, sugeriše da je prosečno skladištenje ugljenika u zemljištu u švedskom šumskom zemljištu otprilike 75t po hektaru, do dubine od 100cm, ili preračunato na CO2 daje 275t. Analogno tome, 204 hektara šuma u Srbiji planiranih za uklanjanje zbog projekta „Jadar” bi uskladištilo oko 56 kt ugljenika.

Deponija industrijskog otpada planirana je u slivu potoka Štavica (površine 167 hektara) gde bi se uklonilo oko 26.000m3 drvne mase²⁸. Ova količina šumskog drveta za asimilaciju CO2 biće trajno uništena, što će ubrzati eroziju zemljišta, isušivanje izvora, nestanak živog sveta u slivu i koritu i povećati rizik od razornih bujičnih poplava. Brojni su primeri u svetu da su rudničke vode i ispiranje opasnih materija iz rudarskog otpada toliko zagadile reke da su one postale mrtve^{37, 38, 39, 40, 41, 42, 43} uključujući i Borsku reku u istočnoj Srbiji⁴⁴, koja je zbog rudarskih aktivnosti toliko zagađena da je postala mrtva reka i jedna je od najzagađenijih reka na svetu.

Eko-hemijski rizik od vađenja jadarita i ekstrakcije litijuma

Proces ekstrakcije litijuma iz rude jadarita, kao što je predloženo u prijavi za svetski patent VO 2019/094674 A1, uključuje varenje rude korišćenjem koncentrovane sumporne kiseline (>95%) na temperaturama između 80 i 95°C i unutar pH opsega od 2,0–3.8. Dobijeni digestat bi se koncentrisao i dalje tretirao da bi se proizveo B(OH)3, Li2CO3 i Na2SO4 kao nusprodukt. Na osnovu studije izvodljivosti⁴⁵, godišnja proizvodnja Li2CO3 bi bila 50.000t/godišnje, a proizvodnja B(OH)3 bi dostigla 248.000t/godišnje. Međutim, jalovina otpada bi sadržala visoku koncentraciju bora i drugih štetnih elemenata poput arsena i drugih, što ih čini opasnim otpadom. Predložena prerada rude (853.333t/godišnje) zahtevala bi 320.000t/godišnje koncentrovanog H2SO4 (94–98%) i raznih goriva, materijala i drugih komponenti. Prirodni gas bi verovatno bio najizvodljivija opcija za gorivo, a takođe bi bile potrebne značajne količine cementa, a emulzioni eksploziv bi se koristio u značajnim količinama.

Faza istraživanja projekta imala je štetan uticaj zbog curenja toksične vode iz rudnika koja sadrži visoke nivoe bora, arsena i litijuma. Ovi elementi su doprineli zagađenju zemljišta i vode u poljoprivrednim oblastima zbog curenja toksične vode iz rudnika tokom faza istraživanja. Kada bi se rudnik otvorio, ove toksične vode bi iz dubine oko rudnog tela, pod pritiskom od nekoliko bara, dospele na površinu koja je bogata površinskim i plitkim visokokvalitetnim podzemnim vodama. To će svakako značajno zagaditi kako zemljište, tako i okolno zemljište.

Uprkos predloženoj najavljenoj novoj tehnologiji, kompanija nije uspela da ispuni zakonske granične vrednosti za bor u zemljištu i vodi⁴⁶. Međutim, granične vrednosti bora u vodi koje su propisane lokalnim zakonima su povećane^{47, 48}, pa se bor više ne smatra štetnom materijom ni u zemljištu, prema najnovijim propisima u Srbiji^{49, 50}. Naša terenska merenja, sprovedena na mestu gde su uzorci prikupljeni, pokazuju da su toksične podzemne vode iz zone rudnih stena (Tabela S1) kontaminirale poljoprivredna polja pod usevima. Geološka struktura podzemlja na proučavanom području je uglavnom karbonatnog porekla. Uzorci zemljišta sa njiva sa usevom uzimani su sa površine, do dubine od 5cm. Uzorci površinske i podzemne vode za piće, kao i rečni sedimenti, takođe su prikupljeni iz sredine reka Jadar i Korenita u PE bocama (tabela S2). Uzorci zemljišta i sedimenta su ekstrahovani korišćenjem BCR procedure sekvencijalne ekstrakcije, koja uključuje zaostalu frakciju za elemente koji su snažno povezani sa mineralnim kristalnim strukturama. Analizirano je i sedamnaest uzoraka podzemne rudničke vode iz dve bušotine, koje je lokalnoj zajednici dostavio istraživački tim Rio Sava. Koristeći iCAP-6500 Duo induktivno spregnuti plazma optički emisioni spektrometar (ICP/OES) sa nesigurnošću od 1%, odredili smo koncentracije elemenata (pogledajte dodatne materijale za detaljne metode). Tačnost dobijenih rezultata proverena je analizom referentnog materijala sedimenta (BCR-701) za sekvencijalnu ekstrakciju u tri koraka. Tačnost je određena upoređivanjem izmerene koncentracije sa sertifikovanom vrednošću, a zatim izražena u delovima na sto. Prosečne vrednosti izvlačenja teških metala u standardnom referentnom materijalu bile su u rasponu od 82,7–109,5%. Za merenje preciznosti metode korišćeni su dupli uzorci. Relativna standardna devijacija sredstava duplih merenja bila je manja od 10%. Nesigurnost merenja za sve metale bila je maks. 3% dok je proširena neizvesnost sa faktorom pokrivenosti 2 bila maks. 6%.

Elementi As, B i Li su karakteristični za rudno telo u dolini Jadra, njihova istovremena pojava je otisak te rudne zone. Njihovo istovremeno prisustvo u visokim koncentracijama konstatovano je u podzemnim rudničkim vodama, zemljištu u blizini bušotina koje propuštaju i u reci Jadar nizvodno od rudne zone u Jadarskom polju, više od 20km od izvora koji propuštaju. Nisu pronađeni uzvodno od potencijalnog rudarskog područja u dolini Jadar i reci Jadar gde je utvrđeno da su njihove koncentracije oko ili ispod granice detekcije bilo u tlu ili udaljeno od istražnih bušotina. Sadržaj bora u podzemnoj rudničkoj vodi prelazio je 1gL⁻¹, a sadržaj bora u zemljištu oko bušotina koje propuštaju graničnu vrednost definisanu ranijim zakonskim normama⁴⁶ za faktor četiri. Međutim, prema novim državnim propisima^{49, 50}, sadržaj bora u zemljištu više uopšte nije regulisan. Granična vrednost za arsen je takođe nekoliko puta prekoračena (8–9 puta); čak je premašio popravnu vrednost (4–5 puta), kao što je prikazano u Dodatnom materijalu (Tabele S3 i S4).

Analizom uzoraka utvrđeno je da se sadržaj bora u zemljištu oko bušotina koje propuštaju, katastarske parcele br. 259, br. 101/2 (Sl. 1) kretao od 73,2 do 214 mg kg-1, pri čemu je lako rastvorljiva frakcija⁵¹ sadržala 96% do 97% ukupnog sadržaja bora u kontaminiranom zemljištu. Usevi uspevaju zdravo u oblastima udaljenim od ispitnih bušotina (slika 1), dok u oblastima oko ispitnih bušotina koje propuštaju kontaminirane borom, usevi su vidljivo zakržljali. Prisustvo bora nije utvrđeno u područjima gde su usevi bili zdravi. Iako je bor ipak bitan element za ishranu biljaka, toksičnost bora može inhibirati rast biljaka u zemljištu. Visok unos bora kod ljudi može biti štetan za želudac, jetru, bubrege i mozak i čak dovesti do smrti⁵². Ministarstvo za životnu sredinu u Ontariju, Kanada, postavlja granicu od 36mg kg⁻¹ za sadržaj bora u poljoprivrednim i drugim zemljištima⁵³. U zemljištu oko bušotina koji su nedavno procurili, sadržaj litijuma u mobilnoj fazi je oko 30% od ukupnog njegovog sadržaja pronađenog u zemljištu (Sl. 1). Veća pokretljivost bora u odnosu na litijum određuje njegov veći sadržaj u reci Jadar nizvodno od zone rudnika (Sl. 2).

https://www.ozonpress.net/wp-content/uploads/2024/07/jadar2-166x300.webp 166w, https://www.ozonpress.net/wp-content/uploads/2024/07/jadar2-568x1024.webp 568w" sizes="(max-width: 685px) 100vw, 685px" style="max-width: 98.5%; height: auto; margin: 0px; padding: 0px; border: 0px none; font: inherit; vertical-align: baseline; width: auto;">

Slika 1: Ukupan sadržaj i distribucija As, B i Li među mobilnim (plavim) i drugim fiksnim fazama (crvena, zelena i ljubičasta) oko bušotina za ispitivanje curenja u poljoprivrednim zemljištima

Slika 2: Sadržaj specifičnih elemenata u reci Jadar (voda): (a) uzvodno od istražnih bušotina, (b) nizvodno od istražnih bušotina

Istraga je otkrila da su koncentracije arsena u poljoprivrednom zemljištu oko bušotina koje propuštaju prekoračile nacionalne granične vrednosti (29 mg kg⁻¹)^{49, 50} nekoliko puta, čak i prevazišle sanacijsku vrednost (55 mg kg⁻¹). Prema Ministarstvu životne sredine Kanade, granična vrednost arsena u poljoprivrednom zemljištu je 11mg kg⁻¹, a za stambene, parkovske, institucionalne, industrijske, komercijalne, društvene ili imovinske svrhe, granična vrednost je 18mg kg.⁻¹⁵³.

Štaviše, naša studija je otkrila da su koncentracije arsena, bora i litijuma u vodi reke Jadar nizvodno (Sl. 2) bile značajno veće u poređenju sa nivoima uzvodno (9, 17, odnosno 3 puta više, na 25km nizvodno u poređenju sa 2km uzvodno od potencijalnog nalazišta rudnika u dolini Jadar). Ovi rezultati pokazuju uticaj istražnih aktivnosti na akumulaciju arsena, bora i litijuma u vodi reke Jadar u blizini njenog ušća u međunarodnu reku Drinu. Ova tri elementa predstavljaju otisak ležišta litijuma i bora u Jadru.

Problemi koji se pominju u ovom radu odnosili su se samo na istražne aktivnosti rudarske kompanije. Predviđamo da će otvaranjem rudnika, pored prikazanih problema koji će se umnožavati, pojaviti i novi problemi zbog barske jalovine koju kompanija planira da postavi pored dve bujične reke Korenita i Jadar, kao i u dolini Štavice uzbrdo od litijuma. rudnik bora i fabrika za preradu rude. Predviđamo i da će doći do ispuštanja otpadnih voda rudnika sa visokim rizikom da ugroze vodni sistem u širem obimu, što će zajedno sa bukom, vazduhom i svetlosnim zagađenjem ugroziti živote brojnih lokalnih zajednica u neposrednoj blizini rudnika. poljoprivredu, stočarstvo, pčelarstvo, itd. Takođe smo procenili ukupnu godišnju emisiju CO2 iz projekta Jadar koja bi bila u rasponu od 428 do 522 CO2 ek/kt godišnje (Tabela S5).

Globalno, eksploatacija litijuma se uglavnom obavlja samo u pustinjskim i nenaseljenim delovima planete, ali dolina Jadra je naseljeno područje sa veoma važnim rezervoarom kvalitetne plitke podzemne vode za piće. U Grinbušu (Australija)⁵⁴ postoji rudnik litijumske rude u poljoprivrednom području i materijal se fino drobi i rafiniše, a koncentrat se pakuje za otpremu. Nedavno je, u relativnoj blizini Grinbuša, litijum projekat⁵⁵ Kemerton započeo proizvodnju litijum hidroksida iz koncentrata Grinbuša, međutim projekat se već danas suočava sa ozbiljnim problemima. Pored toga, većina, ako ne i cela ruda litijuma iz Australije je otpremljena negde drugde za proizvodnju baterija⁵⁶. Otpad od prerade spodumena u Australiji nije okarakterisan kao opasan otpad^{57, 58}, dok preradom jadarita nastaje opasan otpad zbog visokog sadržaja bora i arsena u njemu. Takođe, u Australiji se otpad ne gomila na (ili oko) mestu prerade koncentrata (proizvodnja, u ovom slučaju, litijum hidroksida).

Socio-ekološki rizici Rio Tintovog projekta rudarenja jadarita u Srbiji

Kvalitativna analiza podataka sprovedena u julu 2021. godine u Gornjim Nedeljicama, selu u zapadnoj Srbiji, otkrila je dokaze o zagađenju zemljišta i vode, krčenju šuma, kao i prinudnom raseljavanju stanovnika, zbog istražnih aktivnosti korporacije Rio Tinto za potencijalno rudnik u tom području (videti dodatne materijale). Polustrukturirane intervjue sa stanovnicima je vodila Jelena Brezjanović, koja je prijavila više problema otkako je kompanija počela da istražuje rudnik, uključujući degradaciju životne sredine, kao i rastuću društvenu zabrinutost. Tokom procesa intervjua, korišćene su detaljne beleške sa terena da se osvrnemo na intervjue i zapažanja na terenu. Istraživač je snimio razgovore i sačuvao ih na bezbednom uređaju, koji nije zaštićen lozinkom, u skladu sa smernicama i propisima Univerziteta u Beogradu, Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (UB-ICTM), u vezi sa pravima učesnika i zaštitom podataka. Institucionalno telo je odobrilo protokol istraživanja za ovu studiju u pisanoj formi. Pored toga, dobijen je informisani pristanak od svih subjekata, a svi identifikatori su uklonjeni iz papira, a pojedinci anonimizovani. Protokol istraživanja je odobrio Naučni odbor UB—ICTM koji je takođe odgovoran za zaštitu etičkih standarda u naučnoistraživačkom radu u skladu sa propisima definisanim Kodeksom profesionalne etike Univerziteta u Beogradu. Helsinška deklaracija koja reguliše etičke principe za medicinska istraživanja koja uključuju ljude nije relevantna za ovo istraživanje. Postojeći dokazi pokazuju da bi predloženi rudnik u dolini Jadra negativno uticao na 22 sela koja zavise od poljoprivrede tako što bi devastirali njihovo bogato poljoprivredno zemljište, oko 14.000 pčelinjaka i više stočnih farmi⁵⁹. Potencijalni ekonomski gubitak je isprepleten sa bogatim istorijskim nasleđem jer ovi stanovnici generacijama žive na ovoj zemlji. Meštani se oštro protive otvaranju rudnika i zahtevaju očuvanje svoje zemlje i sredstava za život.

Tokom početnih faza predloženog rudarskog projekta, neki stanovnici su dozvolili bušenje uzoraka na svojim imanjima ne shvatajući da se njihovo zemljište nalazi na planiranom jalovištu. Međutim, čim su oštećenje useva (vidi Sliku 3) i gubici životinja u kontaktu sa izluženom, toksičnom podzemnom vodom iz rudnika sa lokacije bušenja postali očigledni, oni su izrazili zabrinutost u vezi sa projektom. Dve godine kasnije, kompanija je počela da otkupljuje nekretnine od stalno naseljenih domaćinstava, kao i vikendice koje bi bile zahvaćene rudarskim projektom (Mailer vlasnicima nekretnina, oktobar 2020. riotinto.com/Jadar). Dok su neki meštani prodali svoje domove zbog pritiska kompanije ili straha od negativnih posledica, ostali nisu bili svesni svojih prava. Kao rezultat toga, preostali stanovnici su se osećali ugroženo i veoma uznemireno strategijom kompanije da skine krovove sa kupljenih kuća, obeležavajući ih žutom trakom sa natpisom „Privatna svojina, zabranjen pristup“, ostavljajući ih da propadaju kako lokalno stanovništvo tumači, znakove upozorenja. Važno je napomenuti da je rudarska kompanija agresivno branila svoje postupke i navela moguće ekonomske koristi od projekta, dok su stanovnici izrazili zabrinutost zbog uticaja na životnu sredinu i društvo.

Zaključak

Iskopavanje rude litijuma u Zapadnoj Srbiji (Jadar) u naseljenom i živom poljoprivrednom kraju bio bi prvi i jedinstven slučaj u svetu. Izgradnja rudnika i postrojenja za preradu, u okviru istog industrijskog kompleksa za vađenje litijuma i bora uništila bi životnu aktivnost oko 20.000 stanovnika lokalne zajednice koji već dobro zarađuju. Preduzeće planira da rudnik i prerađivačku fabriku postavi usred plodnog zemljišta okruženog naseljima koja se nalaze iznad najveće rezerve podzemne pijaće vode u zapadnoj Srbiji, a takođe i jalovište između dve bujične reke koje svakih par godina plave polje. Veliki problem vezan za eksploataciju litijuma u svetu je agresivan proces hemijske ekstrakcije koji uključuje ogromnu količinu koncentrovanih mineralnih kiselina, pre svega koncentrovane sumporne kiseline. Potrošnja enormne količine vode za proizvodnju litijum karbonata bi posledično stvorila ogromne količine otpadnih voda koje bi predstavljale veliku trajnu opasnost od zagađivanja površinskih i podzemnih voda. Iako se čini da litijum igra značajnu ulogu u smanjenju emisije GHG, ogromna količina energije iz fosilnih goriva se troši u procesu proizvodnje litijum karbonata iz ruda i emisije CO2 su značajne. Ekstrakcija litijuma iz rudnika i proizvodnja litijum karbonata ne doprinose smanjenju emisije CO2.

Ležište litijuma u zapadnoj Srbiji nije vredno eksploatacije u pogledu ekoloških rizika jer je jedino u svetu gde se planira vađenje litijuma u naseljenom i plodnom poljoprivrednom području, a što je najvažnije sigurno će uništiti jednu od samo tri vodonosive oblasti u Srbiji. Takođe, ovo ležište sa ~1% globalne rezerve litijuma ne nudi iznos koji će globalno rešiti problem klimatskih promena.

Reference

1. Climate Vatch. Istorijske emisije GHG. Dostupno na mreži: https: //vvv.climatevatchdata.org/ghg-emissions (2021).
2. Nacionalne akademije nauka, inženjerstva i medicine. Budućnost električne energije u Sjedinjenim Državama (The National Academies Press, 2021). https://doi.org/10.17226/25968.
3. Lebre, E. et al. Društvena i ekološka složenost vađenja energetskih tranzicionih metala. Nat. Commun. 11, 4823. https://doi.org/10.1038/s41467-020-18661-9 (2020).
4. Svain, B. Oporavak i reciklaža litijuma: Pregled. Sep. Purif. Technol. 172, 388–403 (2017).
5. Iang, I. Proizvodnja litijum metala sa jon-selektivnim čvrstim elektrolitima. Green Energi Environ. 2020. 5 (4). S. 382–384.
6. Oliveira, L. et al. Ključna pitanja litijum-jonskih baterija – od iscrpljivanja resursa do indikatora ekološkog učinka. J. Clean. Prod. 108, 354–362 (2015).
7. Dickson, E. perspektiva Južne Amerike. Litijumski trougao. Resource Vorld (2017).
8. Kesler, SE et al. Globalni resursi litijuma: Relativni značaj pegmatita, slane vode i drugih ležišta. Ore Geol. Rev. 48, 55–69 (2012).
9. Li, H., Eksteen, J. & Kuang, G. Oporavak litijuma iz mineralnih resursa: Najsavremenije i perspektive—pregled. Hidrometalurgija 189, 105129 (2019).
10. Liu, V., Agusdinata, DB & Miint, SV Prostorno-vremenski obrasci iskopavanja litijuma i degradacije životne sredine u slanoj stanici Atacama, Čile. Int. J. Appl. Earth Obs. Geoinf. 80, 145–156 (2019).
11. Ambrose, H. & Kendall, A. Razumevanje budućnosti litijuma: Deo 1, model resursa. J. Ind. Ecol. 24 (1), 80–89 (2020).
12. Barozo litijumski projekat. Savannah Resources. https://vvv.savannahresources.com/project/barroso-lithium-project-portugal (2023).
13. Projekat Jadar. Rio Tinto. https://vvv.riotinto.com/en/operations/projects/jadar (2022).
14. Pisonero, ECS Jadar bi mogla biti ekonomska prilika ako se ispune ekološki standardi. N1. Dostupno na: https://rs.n1info.com/english/nevs/ecs-pisonero-rio-tinto-jadar-project-can-be-good-economic-chance-for-serbia (2022).
15. Obradović, J., Vasić, N., Kašanin-Grubin, M. i Grubin, N. Geohemijske karakteristike neogenih jezerskih sedimenata i autilgenih minerala. Ann. Geol. Penins. Balk. 63 , 135–154 (1999).
16. Vhitfield, PS et al. LiNaSiB3O7(OH) – nova struktura novog borosilikatnog minerala jadarita određena iz laboratorijskih podataka o difrakciji praha. Acta Cristallogr. B Struktura. Sci. 63 (3), 396–401 (2007).
17. Reuters. Rio Tinto zainteresovan za razgovore o oživljavanju srpskog litijumskog projekta . Reuters [Internet]. Dostupno na: https: //vvv.reuters.com/business/rio-tinto-keen-restart-talks-stalled-serbian-lithium-project-2022-05-05 (2022).
18. Baspineiro, CF, Franco, J. & Fleker, V. Potencijalni oporavak vode tokom eksploatacije litijuma iz rasolina visokog saliniteta. Sci. Total Environ. 720 , 137523 (2020).
19. Fleker, V., Baspineiro, CF & Galli, CI Obnova litijuma iz slanih rastvora: vitalna sirovina za zelenu energiju sa potencijalnim uticajem na životnu sredinu u njenom rudarstvu i preradi. Sci. Total Environ. 639 , 1188–1204 (2018).
20. Babidge, S., Kalazich, F., Prieto, M. & Iager, K. ’To je problem sa tim jezerom; menja strane’: Mapiranje ekstrakcije i ekološke iscrpljenosti u Atakama. J. Polit. Ecol. 26 (1), 738–760 (2019).
21. Unkovski-Korica, V. Rudarske kompanije i EU žele litijum Srbije. Jacobin [Internet]. 2022. Dostupno na: https: //jacobin.com/2022/01/serbian-lithium-rio-tinto-environmental-protest-movement-eu (2022).
22. The Guardian. Litijumski rudnik Rio Tinto: Hiljade demonstranata blokiraju puteve širom Srbije. The Guardian [Internet]. 2021. Dostupno na: https: //vvv.theguardian.com/vorld/2021/dec/05/rio-tinto-lithium-mine-thousands-of-protesters-block-roads-across-serbia (2021).
23. Agusdinata, DB, Liu, V., Eakin, H. & Romero, H. Socio-ekološki uticaji ekstrakcije litijumskih minerala: Ka agendi istraživanja. Environ. Res. Lett. 13 (12), 123001 (2018).
24. Vanger, TC Budućnost litijuma—resursi, reciklaža i životna sredina. Conserv. Lett. 4 (3), 202–206 (2011).
25. Reuter, B. Procena pitanja održivosti za izbor materijala i tehnologija tokom dizajna proizvoda: Studija slučaja litijum-jonskih baterija za električna vozila. Int. J. Interact. Des. Proizv. 10 (3), 217–227 (2016).
26. Prior, T., Vager, PA, Stamp, A., Vidmer, R. & Giurco, D. Održivo upravljanje oskudnim metalima: slučaj litijuma. Sci. Total Environ. 461, 785–791 (2013).
27. Vang, K. et al. Analiza uticaja na životnu sredinu i optimizacija procesa baterija na osnovu procene životnog ciklusa. J. Clean. Prod. 174, 1262–1273 (2018).
28. Službeni glasnik Republike Srbije. Prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar” broj 26 (2020).
29. Knežević, D., Nešić, A. i Cvijetić, A. Tretman i odlaganje rudničkog otpada i proces ekstrakcije i zatvaranje deponije nakon završetka projekta „Jadar“. U projektu Jadar — šta se zna? Srpska akademija nauka i umetnosti, Naučni skupovi , knj. CCII. ISBN: 978-86-7025-924-9 87–106 (2021).
30. Službeni glasnik Republike Srbije. Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine , broj 3/2017 (2017).
31. Krizmanić, I. Živić, I., Niketić, M., Vukov, T., Ćirović, D., Kuzmanović, N., Vesović, N., Anđelković, A., Cvijanović, G., Nikolić, D., Penezić, A., Maričić, M., Bogdanović, N., Popović, M. i Lakušić, D. Projekat Jadar: Biodiverzitet i biološki uticaji. U projektu Jadar — šta je poznato? Srpska akademija nauka i umetnosti, Naučni skupovi , knj. CCII. ISBN: 978-86-7025-924-9 157–176 (2021).
32. Toochi, E. C. Carbon sequestration: How much can forestry sequester CO2. For. Res. Eng. Int. J. 2(3), 148–150 (2018).
33. Mota, C. Apsorpcija CO2 od strane najzastupljenijeg u regionu Mursija useva . Izveštaj SCIC (2010).
34. Ontl, TA & Schulte, LA Skladištenje ugljenika u tlu. Nat. Educ. Znaj. 3 (10), 35 (2012).
35. Bjorheden, R. Klimatski uticaj švedskog šumarstva. Skogforsk izveštaji, ISBN 978-91-88277-09-1 https://vvv.skogforsk.se/cd_20191216101138/contentassets/01f064719a434ecda8fcf0a0956755dc/climate-1pdf-svedish-impact .
36. Stendahl, J., Johansson, MB, Eriksson, E., Nilsson, A. & Langvall, O. Organski ugljenik u zemljištu u šumama švedske smrče i bora – razlike u nivoima zaliha i regionalnim obrascima. Silva Fenn. 44 (1), 5–21 (2010).
37. Arafat, AA Povratna analiza kvara brane Mount Pollei Tailing Dam. Magistarska teza, Univerzitet Iork, Toronto, Kanada (2017).
38. https://thenarvhal.ca/topics/mount-pollei-mine-disaster/.
39. https://civil.ubc.ca/mount-pollei-mine-tailings-present-in-kuesnel-lake-vater-eight-iears-after-big-spill/.
40. https://vvv.savebristolbai.org/mt-pollei-disaster.
41. Soldan P, Pavonič M, Bouček J. & Kokeš J. Baia Mare nezgoda: Kratak ekotoksikološki izveštaj čeških stručnjaka. Ecotokicol. Environ. Saf. 49 , 255–261. https://doi.org/10.1006/eesa.2001.2070 (2001).
42. https://reliefveb.int/report/hungari/baia-mare-gold-mine-cianide-spill-causes-impacts-and-liabiliti.
43. https://media.greenpeace.org/archive/Cianide-Spill-at-Aurul-Goldmine-in-Romania-27MZIFPVPVP.html.
44. https://vvv.telegraf.rs/english/2921659-the-name-of-the-serbian-river-is-chilling-one-of-the-most-polluted-rivers-in-the-vorld-and- više-nema-životnih-formi-u-tom-više-video.
45. Studija izvodljivosti podzemne eksploatacije ležišta litijuma i bora, Jadar, Univerzitet u Beogradu—Rudarsko-geološki fakultet, Beograd (2020).
46. Niska regulativa o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja. Službeni glasnik Republike Srbije. br. 23 (1994).
47. Niska regulativa Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće (Sl. glasnik RS br. 42/98 i 44/99 i br. 28/2019) (2019).
48. Niska regulativa Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće. Službeni glasnik Republike Srbije broj 28/2019 (2019).
49. Niska regulativa o graničnim vrednostima zagađujućih, štetnih i opasnih materija u zemljištu. Službeni glasnik Republike Srbije broj 30/2018 (2018).
50. Niska regulativa o graničnim vrednostima zagađujućih, štetnih i opasnih materija u zemljištu. Službeni glasnik Republike Srbije br. 64/2019 (2019).
51. Ure, A., Kuevauviller, P., Muntau, H. & Griepink, B. Izveštaj EUR. CEC Brisel, 14763, 85 (1992).
52. Bolan, S. et al. Kontaminacija borom i upravljanje rizikom u okruženju kopnene i vodene životne sredine. Pregled. Sci. Total Environ. 894 , 164744 (2023).
53. Standardi za zemljište, podzemne vode i sedimente za upotrebu prema delu KSV.1 Zakona o zaštiti životne sredine, Ministarstvo životne sredine, Kanada. https://dr6j45jk9kcmk.cloudfront.net/documents/998/3-6-3-sediment-standards-en.pdf (2011).
54. https://vvv.talisonlithium.com/greenbushes-project.
55. https://vvv.abc.net.au/nevs/2024-01-18/albermarle-kemerton-lithium-project-ekpansion-scaled-back-/103364330.
56. Graham, JD, Rupp, JA & Brungard, E. Litijum u tranziciji zelene energije: potraga za održivošću i bezbednošću. Održivost 13 (20), 11274 (2021).
57. Izveštaj i preporuke Uprave za zaštitu životne sredine, Earl Grei Lithium Project, Covalent Lithium Pti Ltd, novembar 2019.
58. Earl Grei Lithium Project, Revidirani predlog, Dokument o proceni životne sredine pripremljen za Covalent Lithium Pti Ltd, april 2022, JBS&G Australia Pti Ltd.
59. Udruženje pčelara Loznica (Pčelarski savez Loznica), intervju sa članom.
60. https://balkangreenenerginevs.com/thousands-demand-revoking-serbias-commitments-to-rio-tinto/.