VALJEVAC GAVRAN LEGENDA CRNO BELOG SVETA ^Featured

Valjevac iz Makedonije Branko Vučićević-Gavran posle skoro tri ipo decenije rada  završio je svoju skoro  troipodecenijsku misiju u FK Partrizan. Ekonom kakvog nikada niko nije imao  prošao je kroz špaliir igrača ispod JUGA , ispraćen aplauzima i grmljavnim pokliča sa tribina" Gavrane, Gavrane" ... otišao u legendu, a na tarenu igrači su mu uzvratili najlepšim poklonom golovima, da se raduje možda uskoro i više nego tog 26.avgusta.

Partizan je na mukama u protekle  dve godine,a sada će biti još teže jer više neće biti Gavrana da ih obuče od glave do pete, svojom šalom, vicem najsmeje,obodri, idonese sreću momcima na terenu.

Humska i Zemunelo su ostali siromašniji za ljudinu Gavrana.

I pored skromne posete na utakmici sa Radom grmelo je je na stadinu Partizana: “Gavrane, Gavrane” kada je Branko podno Juga išao ka terenu kroz špalir igrača. Čovek koga su voleli, vole i voleće, svi oni koje je oblačio u minule 32 godine bio je vidno i uzbuđen, i iznenađen neviđenom pažnjom voljenog kluba.

“Ništa mi nisu rekli, ali srce je izdržalo talas emocija koje su stigle kao lavina. Hvala Partizanu i Partizanovcima, za ljubav koja se nikada neće ugasiti" rekao je za naš portal na viđenju kod Belog u 7.julu poslednjeg dana avgusta, i obećao da ćemo pričati malo duže u Partizanu, uskoro...

A na stadionu je emitovana filmska priča sa porukama Gavranovih “beba  i manekena”

“Gavrane, ljudino, s kim si sve radio, šta si sve proživeo, dobro si i dočekao penziju. Sve najbolje – poručio je u filmskoj storiji emitovanoj tog 26.avgusta na stadionu, Vuk Rašović, nekad komandant odbrane i trener crno-belih.

Predrag Mijatović, najveći posle slavne generacije iz Kupa šampiona nijje zaboravi takođđe legendu.

“ Gavrane, nedostajaćeš nam svima!”.

Ivica Iliev je poželeo Gavranu  srećne penzionerski dane i zahvalio na svemu”.

Usledilo je obraćanje Vladimira Vermezovića: “Da li je iz Mavrova, Ivanjice, Valjeva? Nadam se da će naći neko mesto na kojem će da se skrasi, ukoliko je to moguće za čoveka sa takvim nadimkom”.

 Gordan Petrić je ostavio sve i “dilemi”.

“ Ne znam šta si, čovek ili ptica, sigurno znam da voliš mnogo Partizan”.

Reči Aleksandra Stanojevića nikoga nisu sotavile ravnodušnim:

“Hvala ti za svaki sekund što si proveo sa nama, za ljubav prema klubu, puno te pozdravljam i volim”.

Iz daleke Kine  Goran Pandurović je pozdravio kako reče “ legendu Partizana, Gašu, Gavrana”.

Saša Ilić je darivao Branku Vučićeviću  umetničku sliku   i loptu sa potpisima svih igrača:

“Znam da će i dalje puno dolaziti ovde i pomagati nam i nadam se da ćemo se radovati pobedama Partizana. Jedan je Gavran, sve ostalo su ptice!

Partizan je ostao bez Gavrana, priređen mi je iznenada dostojan oproštaj, a takođe u avgustu, ali 2015. naprasno bez reči je penzionisan takođe Valjevac Slobodan –Sloda Branković, i dalje potreban reprezentaciji Srbije, ne zbog diplome magistra, već zbog svog znanja i predanosti poslu.

Ipak Valjevci se ne predaju, ima ih i dalje u Partizanu, kao i uvek ne bore za bolji, uspešniji, ponovo samo jedan, najbolji, šampionksi Partizan, svi do jednog srcem dušom odani i predani misjiji nedosupnoj svakome.

A Gavranu da poželimo da bude isti, čovek kao i do sada i da traje u skladu sa nadimkom koji nosi!