IN MEMORIAM RAJKO BORISAVLJEVIĆ(1952-2018) ^Featured

U Valjevu se ovog Ivanjdanskog popodneva u legendu preselio  još jedan iz plejade asova valjevske košarke, Rajko Borisavljević(66) član najveće i najuspešnije, od svih generacija valjevskog Metalca.

Predodređen za sport, postao je pionirski  prvak Srbije u skoku u vis. Obreo se kao i svi u  fudbalu,  i umesti da sto da postane novi Beara ili Šole, a mogao je biti operski pevač, ili naslednik Pikasa, odlučio je  da  “petnaestom” igra košarku.

Luka Stančić  je krajem  šesdesetih  prošlog veka preuzeo gerenaciju koju je okupio Sreja-Baron-Budimirović, i  počeo stvaranje novog  mladog tima Metalca. Prepoznao je košarkaški talenat, dinamit u nogama, i snajper u šaci letećeg tinejdjera,  gimnazijalca Rajka Borisavljevića, za kratko vreme člana  juniorske reprezentacije  Jugoslavije.

Sa Zoćom i Brankom Kovačevićem, Vojom Kecojevićem, Mićom Jerinićem, Genijem Ivkovićem, Darkom kukicom Marjanovićem, Dragom Medanom, kapitenom Ćanom Đorđevićem, mlađima Kolom Stanojevićem,  Radosavljevićem, Kepcom Ružičićem, kasnije Vojom-Ilićem-koskom, Đurom, Marjanom… Rajko piše   zlatnim slovima istoriju valjevske košarke.

Svoj pečat je stavio najpre na sezonu  1972/73 kada  Metalac ulazi elitu. U toku šest čarobnih sezona u najjačoj ligi Evrope u tadašnjoj SFRJ, Rajko je pored neugodne povrede kolena odigrao bezbroj velikih mečeva na jednu loptu. Većinu je dobio sa drugovima na terenu, ali poslednji ovih julskih dana nije. Potmula bolest bila je jača.

Ostaće upamćeno da je generacija košarkaških valjevskih bogova primorala vlast da preko noći pokrije otvoreni “petnesti”. Mali fudbal je "ubijen", ali Hala sportova 15. septembar je u aprilu 1973. postala "privremeni" hram košarke, rukometa, boksa.

Generacija svih generacija Metalca je godinama svojim igrama plenila pažnju Valjeva.

Svaka utakmica je bila bajka. Igra je donosila nestvarnu  plimu emociju svima na i pored terena. Na putu do pobede sklad navijača i igrača rađao je  uzvišenu grmljavinu obostrane energije za radost, kakve nikada i nigde nije bilo. Svaka utakmica je  uvek bila jača i teža od predhodne. Trebalo je biti hrabar i imati srce junačko pa gledati kako iz nedelje u nedelju nemoguće postaje moguće, i kako David pobeđuje Golijata.

Šest godina  košarkaške rapsodije nikada viđene u valjevskom svetu sporta, i zemljotresna energija dovodila je do  ushićenja Valjevo i  Jugoslaviju gde god Metalac igrao. Pred Rajkom i drugovima padali su redom svi.

Trebalo je nositi teret uspeha i slave. Virtouzi i čarobnjaci pod obručima, sa talentom za sve, su to znali, iako duboko svesni da će nadljudski napori kad tad dolaze na naplatu.

Leteća 11-ica Metalca na terenu, apsandžija svih košarkaših zvezda eks Jugoslavije, Rajko Borisavljević je imao srce lava, brzinu munje  i zlatnu ruku. Neumoljivo je cepao košarkaške mrežice, i kad je okončao karijeru želeo je da ostane u košarci. Nemoć da utiče da se  novac usmeren uz klub delom bude usmeren za  rad sa mladima ga je definitivno naterala da sa košarkom raskrsti za sva vremena.

Umetnički dar, talenat za likovno stvaralaštvo i  dizajn je lako potvrdio, prevački je sa suprugom Lidijom preneo na naslednice Mi u i Ivu.

Grbu Metalca je dao novu dimenziju, i danas sa prepoznatljivim Rajkovim, dominantnim slovom M.

Elegantan i lep, Rajko je bio leptir i maneken. Da je hteo mogao je biti pevač, ili glumac, lako prepoznat u valjevskom Abraševiću. Muzički dar i fizičku lepotu sa suprugom je iskorustila naslednicama Mia. Svojom voljom izopšten iz košarke dokazao se kao  dizajner u štampariji "Milić Rakić" a potom i u agenciji "Valjevac".

Rajko već igra nebesku košrakusa Baronom, Lukom, Zoćom, Kepcom,  Acom, a za nas što još trajemo i vodimo ovozemaljski život ostaje upamćen kao asketa, gladijator, častan i vredan čovek, posvećen samo onom šta veruje i koga je voli.

Porodica supruga i ćerke Iva i Mia  su uvek bile svetionik, i na na prvom mestu.

Rajko Borisavljević biće sahranjen u ponedeljak 9. jula na Novom groblju u 13.30 sati. U  11.00 sati u Valjevskoj gimnaziji biče  održan komemoracija.