"HEJ SLOVENI" NA OPROŠTAJU OD MARIJANA BENEŠA ^Featured

 Banja Luka se danas oprostili od Marijana Beneša, od svog u jugoslovenskog legendarnog boksera, velikana YU sporta. Beneš se preselio u legendu, uz zvuke  himne „Hej Sloveni“,  odsvirane 40-i put u njegovu čast.

Emotivnom oproštaju na komemorativnom skupu u  Banskom dvoru od jednog od najvećih jugoslovenskih sportista prisustovali su pored članova porodice brojne kolege iz sveta boksa i sporta iz vremena eks Jugoslavije i druge javne ličnosti.

Marjan Beneš je ušao u u legendu  17.marta 1979. kada je u proslavio Banja Luku. Nokautirao je  Žilbera Koena stigao to titule šampiona Evrope, i posle toga je četiri puta odbranio.

"Ovako je bilo samo kada je Tito umro. Tužan sam, otišao je jedan od najvećih sportista svih vremena ovog grada“, rekao je zlatni banjalučki olimpijac, Anto Josipović.

Od Marijana Beneša u ime Grada Banja Luka oprostio gradonačelnik Igor Radojičić, poručivši da je došao čas da se uputi poslednji aplauz šampionu.

"Marijan se preselio među zvijezde, tamo gdje je svojim uspesima odavno. Banja Luka je ponosna što je među svojim sugrađanima imala ovakvog čoveka. Iako je rođen u Beogradu, mi smo ga smatrali našim, jer tu je proveo preko 50 godina. Svirao je nekoliko instrumenata, pisao pesme, živeo je punim plućima i bio banjalučka faca. Njegov antologijski meč 17. Marta 1979. Nikad nećemo zaboraviti, tu energiju i borbu. Legende se nikad ne zaborave, samo se presele među zvezde“, poručio je Radojičić.

U svojoj amaterskoj karijeri Beneš je imao 299 mečeva, od kojih je 272 pobedio, 16 je izgubio, a 11 puta je boksovao nerešeno.

Banjalučki novinar i publicista Tomo Marić pred oproštaj od Marijana Beneša ispričao je anegdotu koja na najbolji način opisuje veličinu banjalučkog boksera.

"Kada sam jednom prilikom sreo čuvenog portugalskog fudbalera Euzebija i pitao šta zna o Jugoslaviji rekao mi je da zna za Tita, Dragana Džajića, a onda je počeo gestikulirati kao bokser i rekao 'BANAS BANAS', a ja sam ga ispravio: 'BENEŠ, BENEŠ'“, kazao je Marić.

Jedan od njegovih najboljih prijatelja, banjalučki dizač tegova Mile Šestić poručio je da Marijan ide na put bez povratka, ali da i dalje ostaje tu, u srcima i ispričao je događaj sa treninga Partizana na kojem su bili i sportisti koji nisu bili bokseri.

"Izazvao ga je na rvački dvoboj čovek koji je imao 120 kilograma, a on je imao manje od 70. Izgubio je taj dvoboj, ali je odmah tražio revanš. Iako je izgubio borbu, održao je lekciju o istrajnosti“, rekao je Šestić.

Proslavljeni bokser Tadija Kačar istakao je da nas je napustio veliki čovjek, drug, dobrica do najvećih visina.

"Dva dana prije nego nas je napustio bio sam s njim i suprugom Cicom, Vjerovao sam u nemoguće i da će izaći iz nokdauna u koji ga je bolest oborila. Njegovi pohodi ka titulama, bili su epopeje za filmske scenarije“, istakao je Kačar.

Legendarni rukometaš i član zlatne generacije Jugoslavije sa OI 1972. godine Abaz Arslanagić se prisetio  Olimpijskih igara 1976. u Montrealu, na kojima je učestovao i Beneš, njegov veliki prijatelj.

"Ovo me jako potreslo.Možda niko ne zna, ja sam prvi s njim razgovarao poslije njegovog poraza na Olimpijskim igrama 1976. Te godine u Kanadi smo se baš intenzivno družili i možda od svih sportista Jugoslavije on i ja smo najviše vremena provodili skupa.  Družio sa se s njim u Banjaluci, bio sam s njim prijatelj, i više od toga“, rekao je Arslanagić.

Abazov  saigrač, Milorad Karalić, rekao je da je Marijan tada htio da napusti boks, ali da se vratio još jači.

"Vraćali smo se sa treninga, bili smo u olimpijskom selu na istom selu. Mi smo ga dočekali, vidjeli smo da je bio sav maltene izrezbaren i pitali smo ga Marijane šta je to bilo. Nije mogao odmah da nam odgovori. Počeo je potom da priča i rekao 'Čovjek me toliko ubio da više neću boksovati'. Mi smo ga malo smirili, rekli smo mu da će naravno da boksa. Kasnije se vratio još jači i napravio veliku  karijeru“, rekao je Karalić. Eemotivna komemoracija u ispunjenom Banskom dvoru u Banjaluci završena je pesmom „Zbog jedne divne crne žene“ koju je Beneš jako volio.

Marijanov odlazak mnogima je teško pao, a svakako je najteže bilo njegovoj ćerki Žanet Beneš Ćulum, koja se dirljivim rečima oprostila od velikog šampiona.

"Sunce naše, tajo naš jedini!!! Za života se 39 puta orila himna "Hej, Sloveni" u tvoju čast. Srce ti je uvek bilo prepuno ljubavi, preponosno na svoju zemlju i sunarodnike. Nama je srce prepuklo 4. septembra, kada je tvoje prestalo da kuca.Na tvom mukotrpnom putu držali smo te čvrsto za ruku, grlili te i nismo želeli da te pustimo... Iskliznuo si nam i otišao na put bez povratka. Govorio si nam da ne smemo da plačemo, da te ne pratimo u tuzi, već uz tvoje pesme i sa osmehom.Bićeš šampion i tamo gde ideš! Zvezdo naša čuvaj nas.

Beneš je obožavao grad na Vrbasu. Banja Luka je bila Benešova najveća ljubav.. Po ocu ocu Hrvat, devedesetih je morao napustiti voljeni grad, da bi se u Banja Luku vratio posle rata.

" "Banja Luka je i ljepotica i kurva u koju se čovjek zaljubi. Ona ga zavede, očara i na kraju mu da nogu. To je uradila Banja Luka sa mnom u ratu", pričao je Beneš 2011.

Imao je dinamit u rukavicama. Čitava Jugoslavija se budila noću da gleda mečeve šampiona. Izvan ringa Beneš je bio drugi čovek,Pisao je pesme svirao klavir, klarinet i violinu, voleo je  crno vino.

Marjan Beneš je bio ponos ponos Jugoslavije", a kao klinac sa 10 godina je ušao u ring u Tuzli  i pobedio 8 godina starijeg rivala.Da bi se odužili velikanu, brojni Banjalučani danas je predlaženo da dvoranu Borik treba nazvati dvorana Marijan Beneš, ili bi po njemu trebalo nazvati ulicu.

Dok konačne odluka hoće li se po Marijanu Benešu zvati ulica ili sportska dvorana, navijači Borca- Lešinari iz naselja Čaire na Trg Krajine postavili su transparent:

"Legenda ne umiru, šampioni žive vječno".

 Marjan Beneš, koji je preminuo 4. septembra u 68. godini posle duže i teške bolesti, bio je višesturki prvak Jugoslavije, najbolji sportista SFRJ, ali i prvak Evrope i Balkana, osvajač brojnih prestižnih bokserskih priznanja, od "čelične" do Zlatne rukavice.