BANDERA SPASAVA ŽIVOTE OD LUDAKA, A ŽIG NELJUDSKOSTI OPOMINJE ^Featured

U nedelji za nama obeleženoj snegom, blatom, prljavštinom, hladnoćom, politikanstvom bez granica, onih što sebe vide samo ako su vlasti, sa prepoznatljivim efektom još intenzivnijeg talasa zlostavljanja  zdravog razuma,  desio se i trenutak sreće.

Majka i dete su preživeli pokušaj ubistva iz obesti neodgovornog, a mladog, da li deteta  sa već skoro 30 godina, spremnog da tako nešto može da uradi.

Bandera je u trenu obesti ludomana  donela sreću i spas dva života.

Nosi žig sudbine  nas  opominje i upozorava da se čuvamo, makar i na pešakom prelazu, kao što je to učinila majka držeći podalje od ivičnjaka za ručicu svoje dete, taman dovoljno da instiktivno odreaguje. 

Nošena majčinskim instiktom žena je predupredila zlo, što je stiglo u trenu.

Danas se  majka i dete raduju Suncu,  cvrkutu ptica što nam ulepšavaju  nedelju  u vreme nevremenskog života.

Događaj na Jadru pre par dana zabeležen kamerom tog jutra pre svitanja  je obišao svet.

Bahati mlad čovek, sin policijajca, što je (ne)bitno, je u svom ludilu, prolaska na crveno, izbegao sticajem samo spleta okolnosti, anatemu dok živi,   da nosi žig  dvostrukog ubice, majke i deteta.

Bandera se isprečila i zaustavila  nestanak dva života, baš automobilom u kome se nalazio obesni ludoman za volanom. Kažem da je ludoman, jer niko iole nenormalan tako nešto nikada ne bi uradio.  

Policija je na mestu pokušaja ubistva iz obesti, ličnog ludila, nevaspitanja i bezgranične bahatosti i neodogovornosti  zatekla   ubicu  u pokušaju i drugog  vozača,  ali ne majku i dete.

Nevini su i srećni  što su preživeli smrt,  majka i dete su otišli  tog mračnog jutra tamo gde su pošli, pretpostavljam u obdanište, i na posao da nastave život, kome sad imaju baš novi razlog da se raduju

Moglo se desiti, na sreću nije,  dvostruko ubistvo!

Kamera je svedok, a bandera spasilac, nevinih  od nečoveštva i neljudskosti. Ispred i na pešačkom prelaza, nema na nam druge moramo biti oprezni i pratiti zbivanja na kolovozu, za svoje dobro.

Dva predmeta su identifikovala   trenutak ludosti bahatog ubice u pokušaju,  spasila dva života.

Da li dolazi vreme da predmeti  što ih čovek stvorio, kad već čovek to neće, budu spas života.

Poruka je jasna kao ovaj dan 24.januar,  ovako vedar  i prijatan.

Moramo biti samo ljudi,  a ne bahata stoka i umišljeni idoiti da svet postoji da bi bilo ko od nas dao sebi za pravo da se neljudski ponaša  pa čak iz obesti i lične ludosti,  ubija.

Ime i prezime ubice u pokušaju je i dalje su skriveni od javnosti.

To što je  protiv sina valjevskog policajca podneta krivična prijava zbog krivičnog delo ugrožavanje javnog saobraćaja, odnosno pokušaja iz svoje ludosti  ubijanja nevinih ljudi u saobraćaju, nije dobra vest. Realnost je MALO drugačija i traži pritvor do suđenja,  presudu po zakonu, sve po redu za pokušaj dvostrukog ubistva!

Sa imemom i prezimenom, i slikom ubice u pokušaju, a ne inicijalima (M.I. - 30) svi drugi  slični i gori ludomani i skotovi   na četiri i na dva točka, iz Valjeva i cele države, sa glavama i ušima  punih adrenalina i benzina,  će ustuknuti.

Strah od slične "odmazde" probudiće im zamagljenu samobitnošću   savest.

Prijatelji i svi koji misle da su ljudi, a ne zlo što vozi, sagledaće istinu, s kim imaju posla. Trebaće im vremena da dokažu da nisu ludomani, skotovi  i ološ ljudskog roda.

Pokajanjem će  brže i lakše shvatiti da su  samo obični smrtnici, i da ne smeju svojim postupcima ugrožavati živote nevinih ljudi.

Život  lepim ne čini  nanošenje  zla drugom, već samo činjenje dobra.  Zlo nikome sreću nije donelo, a dobro nudi nadu.

Za početak DOBRA, VALJA ispoštovati UVEK  prvenstvo prolaza i zeleno svetlo na semaforu,  iz suprotnog smera.

A smer svih nas je život, i to bolji od ovoga koji trenutno živimo.

Život nema cenu, i niko nema pravo da bilo koga ugrožava.

I zato živimo svoje živote iskreno i ljudski. 

 "BUDIMO LJUDI IAKO SMO SRBI" što što reče Gojko Stojčević , naš patrijarh Pavle.