U DANU KAD MU VREME NIJE MEMORIJAL GENERAL SVETA ĐUKIĆ SAMO ZA „PODOBNE“ Featured
- Written by Dragan Ilić
- Be the first to comment!
Koliko vlast nema poštovanja za istinske vrednosti, tradiciju i dela ljudi što ostaviše neizbrisiv trag, niz je dokaza.
Dati sebi za pravo da određuješ ko je bitan, a ko nebitan, dovoljno sve govori o "misliocu".
Memorijalna trka u čast oca srpskog olmpizma divizijskog generala Svetomira Đukića, voljom vlasti je umesto 28. oktobra kada je održana prva pešačka atletska trka 1906.godine pomerena za novembar, odnosno kad "misliloci" misle da treba da bude, uvereni verovatno da sve počinje od njih.
Tužno i ružno od svih što promovišući sebe uzalud nipodaštavaju vrednosti o kojima mogu samo da sanjaju.
Divizijski general Svetomira Đukić((1882-1960) otac srpskog olimpizma odvažno je kao potporučnnik Srpske vojske, a podržan od Vojvode Živojna Mišića 1906. godine organizovao pešačku trku, prvu atletsku manifestaciju u Srbiji.
Valjevo je tog 28.oktobra postalo u trenu Srpska Atina, istaknuto je beogradskoj štampi tog vremena.
Taj 28. oktobar 1906. godine je obeležen kao dan rađanja srpskog olimpizma.
U Vojnoj akademiji Đukić se aktivno bavio sportom. Bio je, između ostalog, odličan trkač, veslač, gimnastičar, velosipedista, mačevalac. Izvodio je skokove preko sablji, sa ramena drugova preskakao drvenog konja i jarca i još šest pitomaca po dužini, hodao je na žici.
Kao potporučnik pod komandom Živojina Mišića u Valjevu, sportiste i velikog poklonika sporta ne samo u vojsci, nego i šire, shvatio je značaj bavljenja sportom.
„Nas mlađe Mišić je savetovao i upućivao u značaj fizičkog vežbanja, a na mene je dosta uticao i gimnastika je postala sastavni deo mog života", govorio je Đukić.
U februaru 1910. godine, uz pomoć nekoliko oficira 18. pešadijskog puka Kraljevine Srbije, osnovao je Srpski olimpijski klub - preteču Srpskog olimpijskog komiteta - i postaje njegov prvi direktor.
Svetomir Đukić je kao prvi predsednik Srpskog olimpijskog kluba 1910 bio preteča Jugoslovenskog olimpijskog komiteta od 1927. u Beogradu, osnovanog u Zagrebu 1919. pod imenom Jugoslovenski olimpijski odbor). Do 1948. punih 36 godina bio je član Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) i bliski saradnik tadašnjeg predsednika MOK Pjera de Kubertena.
Jugoslovenske olimpijce general Sveta Đukić je predvodio je na Olimpijskim igrama u Stokholmu, Anversu, Parizu, Amsterdamu i Berlinu, od 1912. do 1936. godine.
Umro je 1960. u Duisburgu (Nemačka) u izgnanstvu, a njegovi posmrtni ostaci preneti su 2002. godine u rodnu Ražanu, kod Kosjerića.
Na desnoj obali Kolubare u neposrednoj blizini Valjevske pivare i restorana „Platani“ gde je bio start i cilj trke 1906, i svih do sada održanih 19. Memorijalnih trka 16. juna 2008. otkriven je spomenik generalu Đukiću, rad vajara Nemanje Radojičića.
Želju pokojnog valjevskog sportskog novinara Zorana Tripkovića koji je u svom istraživanju prošlosti Valjeva "otkrio" delo generala, da se deo Birčaninove ulice ka Jovanji nazove imenom Svetomira Đukića i Pjera de Kubertena grad Valjevo još uvek nije ispunio.
Gosti iz Olimpijskog komiteta Srbije već nekoliko godina ne dolaze u Valjevo. Sa Božom Maljkovićem to nije slulčaj. Predsednik Srpskog Olimnpoisjkog komiteta dolazi u Valjevo, a ko još videćemo.
Danas neće biti ni sina generala Đukića, dr Dušana koji je preminuo prošle godine.
Današnji programom je predviđeno da posle svečanog otvranja u 10 sati bude održano čak 17 trka. Preambiciozno, a realno neostvarivo.
Vreme ne ide na ruku takmičarima, ali sačekajmo da vidimo ko će se pojaviti na startu.
Svi učesnici su u obavezi da poštuju aktuelne epidemiološke mere.
Kao i uvek seniori, vojska, policija i veterani trčaće deonicu od restorana "Platani" do Jovanje, ukupne dužine 10,5 km.
Evo kako to sve izgleda na papiru
Latest from Dragan Ilić
- "ZASTANI SRBIJO-15 MINUTA ZA ŽRTVE NOVOSADSKE TRAGEDIJE" I U VALJEVU
- 12 UHAPŠENIH ZBOG TRAGEDIJE U N. SADU, I DANAS SRBIJA STAJE U 11,52
- PARTIZANOV ŠOU-TAJM ZA 6. "GUŽVIN" TROFEJ
- SMRT I KRV ISPOD NADTSREŠNICE, LAŽ,TIRANIJA, FANTOMKE, BEJZBOLKE, KAPULJAČE, HAPŠENJA, "PA ŠTA"
- SREĆNA VAM KRSNA SLAVA SVETI LUKA