U nevelikoj konkurenciji događanja tokom godine u “Gradu ni na nebu ni na zemlji”, kako reče Matija Bećković, u kojem Kolubara žubori samo kad to vlast dozvoli, posle dve godine vratio  najpre “šoderisani” pa čvarkovdan sa “duvan čvarcima”.

Kapa dole. na prvom mestu tvorca  i začetniku manifetacije istrajnom borcu, sa oreolom kralja Duvan čvaraka, Slavanu Batočaninu, i pitanje vlasti zašto baca novac na noćne pevače.

Marširala je garda ljibitelja čvaraka, kralj se sa najbližim članovima porodice, zadovoljno se osmehivao, a narod je opet pokazao da je neuništiv, i da može sve kad hoće.

Dve godine stopiran, zbog zla zvanog korona virus, u punom sjaju se zablistao je  Valjevski Festival čvaraka.

Miholjdanski čvarkovdanski vikend bio je  pojačan za ovu priliku sa još dva događaja.

U danu “šoderisanja” kolubarskog keja, u Modernij galeriji Matija Bećković otvorio  Valjevski oktobarski salon crteža. Nesavladivu snagu fantastične crtačke moći srpskih likovnih stvaraca. Garda slikara svojim delima maršira zidovima Moderne galerije na  “izložbi možda na nebu a možda i na zemlji”

 U  halu sportova “15.septembar” posle  bučne kombi najave stigao je ponovo cirkus  Kolarado”.

 Narod opijen mirisom, ukusom, i magnetnom privlačnošću tek skuvanih čvaraka, tek počenom jagnjetim i prasetinom, specijalitetima sa roštilja, slaninom, pršutom,  kobasicom… došao je u punom broju na Festival duvan čvaraka.

Posetioci sajma su  uživali u prebogatoj i neodoljivoj ponudi hrane, u postvaljenom za ovu priliku,  specijalno uređenom travantom prostoru ukraj Kolubare što je zad fivno ćudo  zažuborila.

Kej Kolubare je odisao pozitivnom energijom,  jačom i većom od ponude ispod belih uredno popakovih šatora.

Majstori mesari su  spremali  šoder čvarke, komisija je proglasila najbolje, pre mraka, kada je zapoveo baaa Haris.

Po  skromnom mišljenju učesnika,  ispitanika mino ankete,  nastupi i  igre valjevke dece iz brojnih kulturno-umetničkih  društava, bili su veći pogodak od, baa Harisa.

Čvarkovdanski vikend gradska manifestacija, dešava se prvog  vikenda u oktobru, doživeo je šesnaesto medom Bore keca zaslađeno zdanje.

Festival čvaraka, je definitivno je  brend, i jedinstveno mesto dobrog rasploženja na keju Kolubare što žubori, samo  kad vlast dozvoli.

Podatak da je u Valjevu za čvarkovdane bilo 10-ak i više hiljada gostiju, a  da jr takmičarskom delu učešće uzelo 100-tinak ekipa,  a svoje proizvode zdrave hrane ponudilo preko  200 izlagača, da se jelo i pilo kao na svadbi, je najbolji  pokazatelj interesovanja, značaja i  uspeha Festivala čvaraka.

Čvarke su ovog oktobra najbolje „šoderisali“ momci iz  ekipa Gastro festa” iz Brankovine, valjevske mesare “Biftek” i  iz Gazdinstva “Stojanović”.

“Prvi među najboljim" majstorima u pravljenju duvan čvaraka,  bio je  Spasoje, drugi "Ravnogorac meze šop", a treći  Lepojević. Nagrade za najbolje u odnosu na noćno pevanje su bizarne.

 Naj majstor je  Borivoje Dragolović,   početnik valjevska Poljoprivredna škola,  veslač  "Mesoprodukt", najveseliji   "Elektromreža", najuporniji čvarkoljubac kompanija "Hisense", a  najlepši štand  je  "Teksi keksi".

 Za razliku od “zaleđenjih” nagrada za najbolje u pravljenju čvaraka, po vrelom danu, miruju  već pola decenije, cene   "duvan i šoder čvaraka" su sa “crvene” od pre par godine ovog oktobra gotove duplirane. Kiligram duvan čvaraka je ovog okrobra  1.500 do 1.800 dinara.

A, oprema  za "čvarkovdane, i  ničim izazvan nastup, ba Harisa, i bina koštaju dve trećine od 30.000 evra uzetih bez  pitanja  Valjevki i Valjevaca.

I bez bez preskupog baa  Harisa, kamo sreće da je tih koliko li milki evra, usmereno  na daleko potrebnije i zdravije  dečije aktivnosti, Festival čvaraka, nasleđen iz prošlosti, je jedan od retkih uspešnih radova aktuelne „obećavajuče“ vlasti, ako se ne računaju noćno pevanje i bina.

Dva dana su bila dovoljna da zaboravi suludi   svakodnevni teror  i pretnje što stižu sa mejnstrim i fejk njuz medija da je „sutra smak  sveta“ .

„Spasa nam nema propasti nečemo“ poručio je Pašić, i prošlom veku.

Baš na ovaj načim danas   rasterujemo zle duhove što se oglašavaju sa malih ekrana tv prijemnika.

Sa svojim kraljem,  kraljem duvan čvaraka, garda naoružana pozitivnom energijom, makar za čvarkovdane ponovo prepoznatim sistemom vrednosti maršira,  i šoderiše svakoga ko joj stane na put.

Čekamo da Kolubara zažubori ponovo kad vlast pusti vodu iz brane Rovni, kad je se ćefne,a do tada na narodu je da bira, ćutanje i "uživanje" u ponudi mejnstrim medija, ili  ustanak za slobodu i bolje sutra.

  Narod  je nepredvidiv, ne zna se kad će  da digne glavu, i kad će POČISTITI SVE pred sobom. Miriše na "blizu"kao i naredni čvarkovdan, što već kuca na vrata.