Čovek čiste duše, dečije dobrote, sa osmehom,  neizmerne radosti , ljubavi i svetlosti, gospodin u svakom smislu  Damnjan Daka – Andrić(77) postao je deo neugasive svetlosti, u jutro 12.jula.

Otišao je  nečujno, posle lavovske borbe, sa surovom bolešću. Znao je šta ga čeka te srede uveče. Snagom nesalomivog  duha  pozvao je svoju životnu saputnicu Draganu, pozdravio je, i otišao koji sat kasnije u svetlost. Odozgo nas posmatra svojim blagim pogledom, i šalje neizrečenu poruku, da  ovozemaljski  rastanak, bude dostojanstven,  i skroman, do novog  susreta blaženstva,  mira i spokoja. Ostavio je Daka Dragani u amanet, da nastavi da gaji ljubav  I poštovanje prema deci, i ljudima, jer samo na taj način život dobija svoj smisao i dimenziju radosti, ali i zaštitu pred iskušenjima što slede.

Za sve koji smo ga poznavali Dakin odlazak je bio šokantniji i teži od najvrelijeg dana dana ove 2023.

Valjevo,Valjevke i Valjevci,  porodica, prijatalji, i poštovaoci su  Daku ispratili, i pored tropske vrućine u broju dostojnom poštovanja ljudine kakav je ustvari I bio.      

 Kada si hrabar, i nisi mrzovoljna kukakvica, ono baš znaš, a što  mora tebi  da se  desi, i to nosiš, i pokazuješ  nikome, dokazuješ nesvesno kolika si gromada od čoveka.

Daka je bio Valjevac, Tešnjarac,  rođen u građanskoj porodici.  Otac Petar bio je upravnik Pošte u Valjevu, majka Milica domaćica, a Daka  najmlađi od troje dece. Po zvaršetku Tehničke  škole , radio je  u Elindu i Krušiku. Pohađao je I Muzičku školu, gde je i spoznao da je bas gitara  njegov muzički život.

 Svoju ljubav Daka je delio i stalno  uvećavao darovao, duboko svestan koliko je danas potrebno biti čovek u najezdi primitivizma, ljudske bahatosti,  licemerja. Putovanje kroz život treba učiniti  lepim, a Daka je to znao.

Bio je baš  čovek, u svakom susretu je spreman da pokaže  svima, koliko  je čovek, najlakše biti.

Kad  doktoriraš ljudskost, pažnju, ljubav, veru  svakome deci, porodici, prijateljima posebno, jasno je   da nisi  uzalud živeo.

Proživeo  je Daka svojih 77 leta  gospodski. Tiho nenametljivo, voljen i poštovan od svakog. Samo je bilo potrebni imati malo duše u sebi,  da spoznaš Daku,  jedinstvenog i neponoviljvog  čoveka, rajske duša. Čovek blage blage narave, prijemčiv i normalan učinljiv, tih i neprimetan, jednostavno harizmatičan, lep uvek elegantno  obučen i doteran, Daka je za svakoga je imao osmeh, blagu reč, poštovanje.

A ljubav prema najmlađima je bila jača od najveće mesečeve plime. Darovao je deci radost života. Tugu, svaki  čovek  ima,  Daka je nosio je u  duši,  ostavljajući je  isključivo za sebe.

Borio je sa nevoljama, a život na žalost  čine i nevolje, hrabro i lavovski. Imao je najiskreniju podršku od porodice posebno od supruge Dragane  i dece Bojane , Milice i Nataše, ali i prijatelja, a njih je imao kao malo ko danas.

A Dakin život  je bio muzika Od kada zna sebe družio se sa muzikom. Gitara je nasledila violonu iz Muzičke škole, a Abrašević je bio mesto  početka  neponovljive priče Benda ABV-6, duge  šest decenija. 

Sve je počelo danas daleke 1963. godine u sastavu Abraševićevog orkestra.

Sa momcima iz ABV_6 Daka je obeležio je muzičku scenu Valjeva, i šire.

Kao vrstan bas gitarista, svirao je u kultnom orkestru,  od nastanka  do svog kraja.

Nastupi na  Divčibarama, valjevskom Domu JNA, Domu omladine, ali i brojnim drugim povodima,  za radost se ne zaboravljaju.

ABV-6 je menjao postave i imena iz   ABV- 6 u ABV-Band,  ABV 7…

 Od nastanka do kraja svog života apotekar  Petar Karić  Kare klavijaturista je bio lider, ali je  baš on,  Damnjan-Daka Andrić je prepoznao vrednost novog bend lidera. Bio je to kasnije i Dakin kum dr Voja Milutinović. Sa Mikicom Filipovićem za bubnjevima, Bobanom Jovanovićem gitaristom, Prežom Dimitrijevićem trubačem, vokalima  Zoranom-Varteksom, rodjenim bratom Mikija Jevremovića, Dimčetom Ristovskim,  Životom  Žikom Simićem, u  Šapcu poznatom kao   Žika Valjevac, Zlatkom Aleksićem, Dr Milanom Živkovićem, Goranom Nikićem,  Zoranom Siriškim... kreće bajka ABV-6. Klavijature su od Kara nasledili  Žile Filipović i  Lazar Avramović, a duvačku sekciju činili su Jova Maljoković tenor saksofon, Dule Ranković- Era  truba,  Miroljub Filipović-Fidža trombonista, taman da  je grupa ABV  krene da hara.

Repertoar je podrazumevao vrhunske  standarde,  džeza (Wonderful World/Jigolo/Kad svi sveci marširaju/Beautyful Maria/Only You/Fragile te onih Potraži me u predgradju, Čamac na Tisi itd).  VA JAZZ FEST utemeljen 1981. Na iniciijativu  Jove Maljkovića i Dragana Nikšića  direktora u to vreme  Gradjevinskog preduzeća Jablanica. ABV 6 je bio promoter urbanih muzičkih pravaca u svome gradu (džez/soul/diksilend/rnr… Momci su definitivno  ostavii  neizbrisav trag na muzičkoj sceni Grada Valjeva. Stizali su svuda i plenili pažnju publike od holandskog  Sitarda, do nekada  zbratimljenih gradova sa Valjevom , Zadrom, Jajcem, Jesenicama, Koperom, Prilepom,  Nikšićem…

Valjevo je ispratilo u svetlost svoju mizičku legendu, uz zvuke vamzemaljskog hita Luisa Armstrong - What A Wonderful World,i "Potraži me u predgrađu" u interpretaciji kuma Voje Milutinovića.

Posebno su bile dirljive reči oproštaja višedecenijskih muzičkih saradnika i prijateja MIkice Filipovića i  Đina Maljokića.

Damnjan Daka Andrić nastavlja svoje vanvremensko trajanje. Sada sa još uvek  u "manjini"  od 12 veličanstvenih" iz neponovljivog besmrtnog benda ABV-6, Karom, Zlatkom, Goranom, Vojom …