Na  Petom Puk, na groblje rodoljuba izginulih heroja na večnij straži sa  žrtvaa fašističkog terora doći obični ljudi. Pokloniće se senima velikana, heroja, patriota, rodoljuba.

Obeležiće dostojno pobedu Crvene Armije i partiazanskih jedinica tog 15.septembra 1944. godine.

Dolazak dece-đaka na čas istorije je ukinut. Vlast  pokušava da neizbrisivu stranicu istorije sakrije i skloni od dece.

Živimo u vremenu "čuda neviđenog" 

U prvom redu umesto dece biće nedostojni nepomenici časnog mesta i trenutka.

O slobodi, časti, ljudskosti, besmrtnih heroja za sva vremena, patriotizmu, mrmljaće, jedan od ne malog broja prisutnih nepomenika. 

Mutavi stvor će Iako ogrezao u kriminalu je i dalje na mestu gde nikada nije smeo biti. Penzionisani džandar, je bruka za sve ljude što nose plave uniforme. “Kurton” nazvan ne slučajno, umišljen da je konačno ostvareni baja  u crnom odelu, sa još crnjim načarama, odavno bušan kao đevđir (prim.aut) godinama zloupotrebljava mesto na koje ga postavi još gori od njega. Znaju  dobro obojica da su jedino dostojni  Zabele, Sremske Mitrovice, Šapca… 

Dok se to ne desi SLOBODA  "kurton"  sa njuškom klovna. u odelu posranog goluba će trajati.

Pored nedostojnog nepomenika, možda neku reč progovori, dobije li dozvolu svog nadređenog i neko ko predstavlja danas Grad Valjevo. 

Krčag ide na vodu dok se ne  razbije!

Proćiće  i ovaj talas beščašća i ludila. U nacističkoj Nemačkoj kačene su zastave, pre nešto manje od jednog veka, crtane su “svastike”. Ljudi su svesno rušili dobro. Bujalo je zlo. Istorija kaže, od fašizma je ostao prah i pepeo.

Danas mnogo veće zlo buja i raste.

Nećemo ga pobediti zastavama,  15. septembra u  danu novog pratznika  srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

Prebrojavanje  isticanje svog “ja”,veličanje zastave države i stranke na vlasti, u odnosu na sve druge, potvrđuje ko smo, šta smo, i kako i koliko se poštuju građanke i građani Srbije.

Toliko o poštovanju 15. septembra antifačističkog slobodarskog dana Grada Valjeva za sva vremena.

Od 1944. godine ponosono se viorila punih šest decenija u Gradu Valjevu 15.septembra trobojka sa petokrakom zvezdom crvenom simbolom borbe protiv fašizma i nacizma, i naravno slugu okupatora.

U vremenu  bezgraničnih apsurda, ozvaničen je  praznik Dan zastave, sa grbom Nemanjića, krunom kraljevine i vreme kada su obogaljeni ratnici- oslobodioci  ževeli  od milostinje, proseći u na ulicama gradova i srpskih varoši.

Srbija je Republika Srbija, ane monarhija.

Budi li se jedinstvo  zastavama?

Ponos ljudi je bačen u blato.

Nacionalna zastava nas podstiče na jedinstvo, ali u našem slučaju pogrešno. Jedinstvo u borbi ne protiv druge nacije, već jedinstvo svih protiv zla što se razmahalo, i hoće da  nas fizički uništi

15. septembar naprasno postade Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, dan obeležavanja  godišnjice proboja Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu.

Seti ga se vlast  posle više od jednog veka.

Za prave stvari nikada nije kasno da se dogode.

Ima ih danas na pretek.

Desiće se, ma koliko se nedostojni nepomenici  truduli da nam otmu ljudskost, veru, lični identitet, da negiraju rad, stručnost i odgovornost.

A mi Valjevke i Valjevci nemamo izbora.

Iz blata se mora izaći!

Mora se stati na put ponižavanju  i vređanju zdravog razuma. Zajednička borba je put za vraćanje srušenog sistema vrednosti i svog identiteta. Povratak u normalan sistem civilizacijskih vrednosti neće biti lak, ali borbom se može ostvariti. Putokaz su svi kojih nema, a znali su da ga prepoznaju i daju svoje živote za slobodu. 

Srećan nam 15. septembar Dan oslobođenja Valjeva!

Živela Srbija u naše Valjevo!

Slava patriotama i herojima vremena borbe za slobodu, jednakost i  dostojanstvo svakog čoveka!

Smrt fašizmu, SLOBODA ZA PRAVDOLJUBIVI SVET!