U Valjevu je održan 19. Memorijal generala Đukića, umesto 28. oktobra,  voljom bahate vlasti na Mitrovske zadušnice 6. novembra.

Dolazak i obraćanje  Bože Maljkovića, u godini kada mu ističe prvi mandat predsednika Olimpijskog komiteta Srbije, i uspesi valjevskih Đukića u  očekivano znatno manjem broju od najavaljenih 17 trka, obeležili su  skoro 4 sata dugu manifestacija, i sprečena je nova bruka pokrovitelja.

Memorijal general Svetomir Đukić, je održan po 19. put,  u Valjevu, prvi put u novembru, kada mu vreme nije!?

Gradska vlast je po ko zna koji put  potvrdila da radi u “interesu građana”.

Bahato I neodgovorno  predhodnici Lazara i prijatelja su gradsku manistaciju “prešaltali”  iz oktobra  u novembar, valjda što  krsnu slavu deli samo dan od 28.oktobra

“Šaltanje” je realizovano prvi put ove 2021. sa jasnom porukom “mi možemo sve”.

Zato i ne čudi da je informacija o održavanju trke stigla samo do ušiju ”podobnih”  mejntsrim i fejk njuz, tzv medija!

Novinari,  ima ih još živih,  mentalno I fizički  zdravih, spremnih da odole svim iskušenjima,  ne bi bilo to što jesu, saznali su  za nemušto prikrivan   događaj, čiji su direktni  akteri od prvog Memorijala, dakle više godina od svake vlasti.      

Memorijal u čast generala Đukića   je zaživeo  28.oktobra 2002.godine, u danu kada je 1906.godine tada mladi potporučnik srpske vojske, dobio saglasnost Živojina Mišića da organizuje sa svojim kolegama i da istrči prvu pešačku atletsku trku od Platana Jovanje  I nazad.

Plaćeni voditelj za ništa, ućutkan je u pokušaju da proglasi Obrenovački maraton 1910. godine za prvu atletsku manifestaciju u Srbiji, prilikom dodele medalja pobednicima u jedino  novčano nagrađenih trci seniora.

Pošto je dodelio odičja na izrečenu neistinu je odreagovao Voja Andrić. Tvorac iz senke Memorijalne trke,  je obavestio “surčinca” da je baš na ovom mestu prvi put u Srbiji pre 105 godina  započeta I završena pešačka atletska trka, i da je Valjevo  začetnik srpskog olimpizma !     

“Samo” 18 puta Memorijal  Generala Đukića je održavan na Dan kada je Valjevo pre 115 godina postalo Srpska Atina.

Prošle godine Memorijal je izostao odliukom Kriznog štaba,  zbog korone.

Energični i vešti oficir Sveta Đukić,  je bio vizionar.

Na krilima ličnog entuzijazma, znanja i pre svega sportskog i organiziconog talenta, bio je kao i nadređeni mu Vojvoda Mišić, zagovornik bavljenja sportom, pokazaće vreme posebnog oružja srpskih ratnika.

Đukić se uključio se u medjunarodni sport. U  Beogradu 1910. osniva Srpski Olimpijski klub.   Ratovao je pobedio u Balkanskim I Prvom svetskom ratu, ali je i  uveo Srbiju, kasnije Jugoslaviju u svetski svet sporta, preko Olimpijskih igara najveće  manistaciije sporta na planeti. General Đukić, lični prijatelj Pjera de Kubertana, tvorca modernih Olimpijskih igara, ie bio  član MOK-a  punih 36 godina od 1912. do 1948. godine kada se na svoj zahtev povukao I mesto prepustio ljudima iz komunističke vlasti.   

Predsednik Srpskog Olimpijskog komiteta Boža Maljkovič je prilikom zvaničnog otvaranja manifestacije poželeo učesnicma da na svoj način pobede kišu,  i  potsetio učesnike  domaćine na delo generala Đukića.

“Pre tri četiri godine, pozvao me je sin generala Đukića, dr Dušan Đukić. Zamolio me je da se vidimo I da popričamo. Pričao mi je o sebi,o svom ocu. Ono što sam znao dr Dušan je potvrdio. General Đukić je bio genijalan čovek, ispred svog vremena. Ukazao je da notornu činjenicu da bavljenje sportom poboljšava zdravlje naroda. Poslednja poruka generala Đukića je i najvažnija, Da razvijamo viteštvo, a tamo gde treba na sportskim terenima ga, na žalost nema. Ta genijlna poruka treba da nam bude zadatak da u budućem vremenu realizujemo reči generala Đukića.  Želim da se zahvalim svom prijatelju Voji Andriću koji ne dao neizmeran doprinos u utvrđvanju istine o delu generala Đukića. Takođe I vašoj Valjevki  Jeleni Kojić, koja je organizovala sastanak u Predsedništvu, kako bismo vratili deci I gradu Valjevu Memorijal generala Đukića. Živeli!!

Visoki gost i domaćini položili su cveče ispred spomen biste generala Đukića.

Kiša je bila najveći protivnik učesnicima pristiglih  iz nekolko atletskih klubova u okruženju,  I valjevskog atletskog kluba  VAK, tehničkog organizatora manifestacije. Na svu sreću učenici posebno mnogobrojna dečica,  utočište I spas od kiše našli su u restoranu Platani.

Generalov memorijal, bude li hladnih hladnih glava I zdravog razuma, jubilarni 20-i naredne 2022. godine održaće se kada mu je i vreme 28.oktobra.

Ovaj su pored predsednika Srpskog olmpijskog komieta obeležili ipak Đukići, i to valjevski !

Tri medalje su osvojili veteranka majkaTanja i sin gimnazijalac Nikola zlatna odličja, a najmlađa Marija Đukić, ćerka brata mentora VAK-a Gorana Đukića, uskoro doktora sportskih nauka, bronzano odličje.

U nadi da će se i vlast dozvati pameti očekujemo da jubilrac bude 28.ktobra 2022. godine, a sa “malim” zakašnjenjem evo imena pobednika: Seniori(10,5km: UrošGutić(Sarajevo), Kristijan Stošić (Maratonac VA) Filip Nedeljković Lazarevac.

Seniorke:Slađana Stamenković(Crvena zvezda),Obradović, Danijela, Šaljič Mirjana

Koliko  vlast nema poštovanja  za istinske  vrednosti, tradiciju i dela ljudi što ostaviše neizbrisiv trag, niz je dokaza.

Dati sebi za pravo da određuješ ko je bitan,  a ko nebitan, dovoljno sve govori o "misliocu".

Memorijalna trka u čast oca srpskog olmpizma divizijskog generala Svetomira Đukića, voljom vlasti je umesto 28. oktobra kada  je održana prva pešačka atletska trka 1906.godine  pomerena za novembar, odnosno kad "misliloci" misle da treba da bude, uvereni verovatno da sve počinje od njih.

Tužno i ružno od svih što promovišući sebe uzalud  nipodaštavaju  vrednosti o kojima mogu samo da sanjaju.

Divizijski general  Svetomira Đukić((1882-1960) otac  srpskog olimpizma  odvažno je  kao potporučnnik Srpske vojske, a  podržan od Vojvode Živojna  Mišića 1906. godine  organizovao pešačku trku, prvu atletsku manifestaciju u Srbiji.

Valjevo je tog 28.oktobra  postalo u trenu Srpska Atina, istaknuto je beogradskoj  štampi tog vremena.

Taj 28. oktobar 1906. godine je obeležen kao dan rađanja srpskog olimpizma.

U Vojnoj akademiji Đukić se aktivno bavio sportom. Bio je, između ostalog, odličan trkač, veslač, gimnastičar, velosipedista, mačevalac. Izvodio je skokove preko sablji, sa ramena drugova preskakao drvenog konja i jarca i još šest pitomaca po dužini, hodao je  na žici.

Kao potporučnik pod komandom Živojina Mišića u Valjevu,  sportiste  i  velikog poklonika sporta ne samo u vojsci, nego i šire, shvatio je značaj bavljenja sportom.

„Nas mlađe Mišić je  savetovao i upućivao u značaj fizičkog vežbanja, a na mene je dosta uticao i gimnastika je postala sastavni deo mog života", govorio je Đukić. 

U  februaru 1910. godine, uz pomoć nekoliko oficira 18. pešadijskog puka Kraljevine Srbije, osnovao je Srpski olimpijski klub - preteču Srpskog olimpijskog komiteta - i postaje njegov prvi direktor.

Svetomir Đukić je kao  prvi predsednik Srpskog olimpijskog kluba 1910 bio preteča Jugoslovenskog olimpijskog komiteta od 1927. u Beogradu, osnovanog u Zagrebu 1919. pod imenom Jugoslovenski olimpijski odbor). Do 1948. punih 36 godina bio je član Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) i bliski saradnik tadašnjeg predsednika MOK Pjera de Kubertena.

Jugoslovenske olimpijce general Sveta Đukić je predvodio je na Olimpijskim igrama u Stokholmu, Anversu, Parizu, Amsterdamu i Berlinu, od 1912. do 1936. godine.

Umro je 1960. u Duisburgu (Nemačka) u izgnanstvu, a njegovi posmrtni ostaci preneti su 2002. godine u rodnu Ražanu, kod Kosjerića.

Na desnoj obali Kolubare u neposrednoj blizini Valjevske pivare i restorana „Platani“ gde je bio start i cilj trke 1906, i svih do sada održanih 19. Memorijalnih trka 16. juna 2008. otkriven je spomenik generalu Đukiću, rad vajara Nemanje Radojičića.

Želju pokojnog valjevskog sportskog novinara Zorana Tripkovića koji je u svom istraživanju prošlosti Valjeva "otkrio" delo generala, da se deo Birčaninove ulice ka Jovanji nazove imenom Svetomira Đukića i Pjera de Kubertena grad Valjevo još uvek nije ispunio.

Gosti iz Olimpijskog komiteta Srbije već nekoliko godina ne dolaze u Valjevo. Sa Božom Maljkovićem to nije slulčaj. Predsednik Srpskog Olimnpoisjkog komiteta dolazi u Valjevo, a ko  još  videćemo.

Danas neće biti ni sina generala Đukića, dr Dušana koji je preminuo prošle godine.

Današnji programom je predviđeno da posle svečanog otvranja u 10 sati bude održano čak 17 trka. Preambiciozno, a realno  neostvarivo.

Vreme ne ide na ruku takmičarima, ali sačekajmo  da vidimo ko će se pojaviti na startu.

Svi učesnici su u obavezi da poštuju aktuelne epidemiološke mere.

Kao i uvek seniori, vojska, policija i veterani trčaće deonicu od restorana "Platani" do Jovanje, ukupne dužine 10,5 km.

Evo kako to sve izgleda na papiru