VALJEVO 15.SEPTEMBAR -KO POŠTUJE PRETKE UZVISUJE SVOJU ČAST
- Written by Dragan Ilić
- Be the first to comment!
KO POŠTUJE PRETKE UZVISUJE SVOJU ČAST!
15.SEPTEMBAR 1944. JE NEIZBRISIVI PEČAT ISTORIJE I HEROJSKE BORBE OSLOBODILACA VALJEVA NEUSTRAŠIVIH BORACA SLOBODARSKE CRVENE ARMIJE I PARTIZANA NOVJ!
U Valjevu na Petom Puku, na času istorije bez dece, nepozvane da čuju reči istine o svojim precima, i ovog 15. septembra nedostojni su pokušali ponovo da ponize heroje i rodoljube, i sve nevine žrtve što ih izručiše za streljanje nacistima, izdajnici svog naroda.
Samo 100-tinak prisutnih ljudi je bilo u spomen parkuna Petok Puku, u danu obeležavanja 78. godišnjice oslobađanja Valjeva od nemačkog nacistiškog okupatora, četnička, ljotićevaca i nedićevaca, podmuklih izdajnika svog naroda.
Dok se narodni novac SUBNOR-a deli "zaslužnim četnicima početnicima" da ga troše na jagnjetinu i podrigušu, dok spomen obeležja propadaju, sećanje i ponos velike ljude ne blede.
Naprotiv, raste do nebeskih visina, nedodirljive svetlosti.
Umesto mimohoda i poklonjenja senima heroja, izginulih rodoljoba, i nevinih žrtvama najveće pošasti 20-og veka, oglasi se penzionisani oficir visokog čina.
Koliko dostojan čovek može biti kada se usudi, na nedostojnog, da li iz neznanja, kao ni većina okupljenog naroda, jvno brani.
Neodbranjivo, nedostojno, prepoznato kao "kurton" se ne brani!
Voljom smenjenog 2020. gradonačenika Valjeva, javno deklasiranog četnika, fašističko-nacističke orijentacije, osoba sumnjivog morala, borce partizane i rodoljube već nekoliko godina bi da "brani i predstavlja". Penzionisani polupismeni džandar, svaštar i pilićar, istiće se sposobnošću da sve što dohvati nestane,a nadimak "kurton" sve kazuje.
I deci što znaju da kažu samo mama i tata, je jasno da lice sumnjivog morala, ni po kom osnovu ne sme i ne može da predstavlja ratnike, rodoljube i žrtve okupatora, što svoje živote ugradiše u temelj slobode!
Posle polaganja cveća kraj decenijama ugašenog večnog plamena, umesto koga je postavljen reflektor na JEDAN DAN, čestitiji predstavnici SUBNORA, partizana i komunista, od valjevskog usuda, te još uvek živi oslobodioci Valjeva iz Prve proleterske brigade, Šeste ličke divizije i njihovi naslednici, predstavnici Vojske Srbije, i Grada Valjeva, izostao je (ne) opravdano gradonačenik, majstor harmonike zagrme partizansku koračnicu.
Glasom nebeskim umetnik otpeva partizansku pesmu, govornik vešto dopuni lepotu umetničkog doživljaja, da bi na kraju programa usledila dodela nagrade za književno i istorijsko stvaralaštvo Fonadacije Dragojlo Dudić.
Nagrade nose ime časnog bistroumnog ičestitog rodoljuba, patriote, narodnog tribuna, poete, partizana i heroja Dragojla Duduća, seljaka iz Klinaca.
Medju nagrađenima je odlukom žirija i već pomenuti penzionisani oficir, sada već je pitanje, da li neobavešten dovoljno, kad javno pohvali nepohvaljivog, pa čak mu uruči i nekakvo priznanje, od ovih "odozgo".
Najviši nisu došli. Imali su važnija posla, počev od gradonačelnika valjevskog, do onih u mantija, što veru u Boga propovedaju, i najviših SUBNOR-ovaca, za razliku od pristiglih of Prijepolja do Subotice.
Umesto istoričara, ili naslednika heroja i bioraca, najgori od svih, što bi da otme DOSTOJNIMA neotuđivo, pravo na ljudskost, herojstvo, slobodu i pravdu, je dao sabi za pravo da priča kako je oslobađano Valjevo!
Istina o nepoštovanju Dragojla Dudića i vanmremenskih junaka tek bode oči i para srce.
Nedolazak na svečanost dva prvonagrađenja lauerata Fondacije Dragojlo Dudić, sve govori, kao i činjenica da je roman Dragana Čudića "Blizanci sa Zmijanja", prozno delo visokih umetničkih dometa, "dobacio" samo do treće nagrade, dodeljene još jednom stvaraocu, već pominjanom visokom funkcioneru SUBNOR-a, spremnom da konstatuje da na skupu " nema Valjevčana".
Najverovatnije, nije stigao da se raspita, ko je odgovaran što nema nije jednog đaka.
Svi oni što danas rade kako o šta hoće, ne znaju samo da to neće dugo trajati.
Laureat Dragan Čudić je kleknuo kraj humke, iznad spomen ploče Dragojla Dudića, na kpjoj se tek naziru slova imena, i na taj način iskazao lično poštovanje heroju za sva vremena.
Mahom izbrisana li jedva čitljiva imena na Dragojla, sina Miše, Žikice Španca, Stjepana Filipovića… većine heroja i rodoljuba, na pločama u spomen parku, pokazuju odnos i pravo lice svih lažnih demokrata, pravdo i veroljubaca.
Dan oslobođenja Valjeva, 15. septembar 1944. godine jedan je od dana velike pobede dobra nad zlom, što se okomilo na Evropu i svet u Drugom svetskom ratu.
Pobeda nad fašistima i domaćim izdajnicima, i sloboda izvojevana životima mladosti tog vremena, najveća je tekovina Narodno-oslobodilačke borbe.
15.septembar je voljom lažnih demokrata, vlastodržaca posle 2000. godine skoro dve decenije bio skrajnut, i nije Dan Grada Valjeva.
Ljudi koji ne falsifikuju istoriju i dostojno poštuju ljudskost, hrabrost patriotizam, pravdu i ljubav prema domovini vraćaju istinu o rodoljubima iz Drugog svetskog rata.
Oni koji su pokušali nemoguće osuđeni su na propast.
Krasnoarmejci i borci Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavije, pod komandom Josipa Broza Tita izvojevali su veliku pobedu najpre u Valjevu, a potom i u drugim gradovima i sredinama na putu ka oslobađanju Beograda i Jugoslavije.
Sa valjevskih prostora preko 3.000 ljudi je poginulo, a 2.000 je ranjeno u Narodnooslobodilačkoj borbi protiv fašista, četnika, ljotićevaca, nedićevaca, izroda svoje domovine i svog naroda.
Mali deo je sahranjen na groblju heroja, rodoljuba partizana na Petom puku Na treritoriji Kolubarskog okruga se nalaze 382 spomen-obeležja borcima i nevinim žrtvama terora fašista i izdajnika svog naroda.
Obeležavanjem 15. septembra čuva se neizbrisivi trag o doprinosu naroda valjevskog kraja u Drugom svetskom ratu, Dan velike pobede ostaje za večnost.
U poznim danima leta 1944. godine počela je jedinstvena saveznička akcija za oslobođenje Evrope od okupacije fašističke Nemačke.
Prvi grad na putu oslobođenja Srbije je bilo Valjevo. Crvenoarmejci i partizani su počeli oslobađanje u rano jutro 15. septembra, da bi se Nemci iz garnizona na Petom puku povukli uz pomoć pristiglih oklopnih jedinica 18. septembra.
Grad je očišćen od izdajnika već 15. septembra a u oslobađanju su pored crvenoarmejaca su učestvovali borci Prve proleterska i Šeste ličke proleterske divizija.
Slava oslobodiocima Valjeva i Jugoslavije!
T
