U Valjevu je rano jutros u 73. godini preminuo, dobar čovek i vanvremenski   sportski radnik,   jedan od rodonačelnika javno privatnog partnerstva u svetu  sporta, uvek uz najbolje  valjevskom sportu,  Dušan Janković - Dule Buki. Vest o smrti čoveka sporta u svakom smislu te reči  bolno je odjeknula u valjevskoj sportskoj javnosti. 

U mladosti  zaljubljenik u fudbal, Dule igrao je dokle su ga oči vodile i noge nosile.

Bio je medju prvima da pika fudbal na  malim fudbalskim utakmicama, uvek spreman da okupi istomišljenike, na sličan način zatrovane najvažnijim sporednom stvari na svetu.

Dule je Zvezdu je voleo i nije propuštao ni jedan veliki meč na Marakani. Znao je da dovede velikane crveno belih sedmdesetih godina prošlog veka u Valjevo, na svoj oproštaj od aktivnog igranja fudbala.

Bio je vešt u poslu, da ga pronađe, i da pogodi sa pravim ljudima dobar biznis,  i tako  stvori novac, za sebe najmanje, ali za druge i previše.

Nije ga ćemerio, svesno  i od srca je novac poklanjao sportu i sportistima.

Fudbalskim sindromom  zaražen Dule je svima, kad bi prepoznao ono što voli,  a to su ljubav i posvećenost, bez pardona je pomagao, ne razmišljajući, da li će uloženo ikada biti vraćeno.

Za fudbal je živeo  od Zanatlije, Radničkog sa Petog Puka, Iskre,  i naravno STARE DAME IZ PARKA PEĆINA. Ženski rukometni klub Metalac u vreme kada je još ovaj sport u Valjevu bio izuzetno uspešan,  je bio velika ljubav Dulova, Koliko je samo gladnih usta nahranio, ne dozvolivši da nikada ni jedna devojka pomisli da može da putuje i igra praznog stomaka i suvog grla. Premije kada se pobeđivalo, a devojke su si bile pobednice, od  srca su uvek stizale od Bukija.

Konačno najostvareniji  je bio u  boksu, gde je posebno uživao. Pomenuti klubovi i sportovi bili su luke mira, radosti i zadovoljstva. Njima se  Dule uvek vraćao.

U boksu je prepoznao mnoge prijatelje i saradanike. Voleo je boksere kao sinove, svestan da svaki put kad izađi u ring, strepe za goli život, i nesebično ih podržavao i pomagao. Od imenjaka dr Mirkovića - Merfija je dobio najviše, poštovanje.  Danas su obojica deo beskrajne svetlosti. Faca za Holivud, Dr Merfi je bio  oličenje ljudskosti, mudrosti, kulture i poštovanja, svega što krasi gospodstvo, neponovljivi šarmer i kavaljer, sa manirima danas, nestalim, pred najezdom zla, pohlebe, i bahatosti.

Dule Buki je baš zahvaljujući  dr Merfiju rastao kao sportski radnik stasao u boksu. Postao čovek od poverenja. Delegat BSJ,  JUGU JE  prešpartao je  uzduž i popreko. Sva Evropska I Svetska takmičenja u boksu u vreme Jugoslavije  su bile Bukijeve  redovne destanacije. Od Beograda do Havane  je stizao kao na posao svakog jutra.

Šmeker, vešt  da napravi novac, kada god je gorelo dolazio je  i “gasio požar”, ulažući zarađeno u mladost, sreću i radost njihovih uspeha. 

Uveren je bio, da će se sve dobro što radi vratiti  sinu Vladanu i unucima Violeti, Nemanji i Suzani. U posledje vreme u "Poko Largu" na jutarnoj kafi na Jadru smo ćaskali o svemu lepom, prisećajući se svega  šta smo zajedno prošli. 

Epozoda  u Puli, odlazak avionom, susret sa svetskom šampionom Mate Parlovom, druženje i Matinim kafeu, noć i provod   Fažani se pamte za ceo život. Da li treba isticati da je Dule pokrivao troškove  leta i boravka BK Metalac,  svih aktera nestvarne sportske epizode.

Za Dula je novac bio kugla sladoleda prelivena čokoladom. Naredna uvek lepša i slađa od predhodne, poput  one kod  Ivice  Pelivana ili kod Rešeta I Mefija.

Sin Vladan  je bio ostvarenje Bukijevog sna. Igrao je “u mene mali” dobro fudbal, bezobrazno je tresao mreže. “Skoro kao i  ja” znao  je Dule da se našali na svoj način.

U biznisu ga je Vladan danas nadmašio. OČEKIVANO!

Na sportskom polju unuka  Violeta prvakanija Jugoslavije u tenisu, danas sa svojim izabranikom Filipom, sinom Gorana Đukanovića Đuke,  posle Milana Tadića poslednjeg kapitena Stare Dame i Parka Pećina u prošlom veku, u  vreme kada je Budućnost  kretala u svoj  poslednji  nebeski let  ka vrhu YU fudbala.

I najstarija kći Suzana je našla svoju ljubav u sportskoj familiji. Nemanja Ćirić je sin kraljice valjevskog karate sporta, prerano otišle u bezvremensko trajanje Svetlane-Cece Radojević, ćerke Žoje Radojevića, takođe sportsmena, izuzetnog golmana kasnije vrednog i uspešnog trenera.

A tek unuk Nemanja je posebna priča. 

Uporan  kao nemački fudbalski profesionalac,  krči put ka cilju Ne manjka mu  talent, niti genijalnost, ni obrazovanje. Nalazi način da odlučnost i upornost   pretvori u moć. Da li je te osobine pokupio od dede Dušana  ili od oca Vladana ne znam, ali sam siguran da ij je već nadmašio. Zlatna ruka je tu, a ostale  segmente igre na koju se namerio zida.

Sport ostaje prepoznatljivi segment života u familiji Janković.

Dule je  je znao da  ohrabri  Vladana, Violetu i   Nemanju,   prepoznavši kontinuirani  napredak sina, unuke  i unuka, bez obzira kako to nekome izgledalo sporo.

Zidanje i težnja biti što bliže oblacima i Suncu je porodična  tradicija Jankovića, a sve krenula je baš od Bukija.

Naš Dule uz podršku supruge Nade,  svoj neprekidan trud  crpeo  ne iz  sila što krase svet, već iz sopstvenih ideja  rođenih  i pretvorenih u dela u pravo vreme.

Napravio je sam  ključ što nepogrešivo  otključava mogućnosti.

Poput nekog starog kopača zlata,  Dule se na vreme  pomirio sa sa istinim da  mora  iskopati mnogo peska, strpljivo ga isprati, da bi došao do nekoloko  sićušnih komadića zlata.

  Dan života vredi više od brda zlata, spoznamo kad neko od nama dragih  postane deo večnosti.  Život je jednostavna stvar. Činiš neke stvari i u većini ne uspeš. Neke uspevaju, pa radiš više onoga što uspeva. Ukoliko baš dobro uspe, ostali te kopiraju. Tada ti počinješ raditi nešto drugo. Trik je u činjenju drugačijih stvari, reči su Leonarda Da Vinčija.

Da, Dule je od  svog života napravio više modela kako raditi i uspeti.

 Model, rekoh  na početku, JAVNO  PRIVATNOG PARTNERSTVA, je osmislio sa još nekim Valjevcima,  poput bankara Ristivojevića, kasnije  Miće Vujića – Zvečevo,  ispred Steve Kuzmanovića – STIV PRED, PREZMENJAKA Jankovića - FEMILI LAJN, Stanka Ješića – Vega, i još nekih, poput Dula  zaljubljenika u sport.

Za  razliku od   Dušana Jankovića, svi su imali svoj benefit  i ostvarenje ličnih materijalnih interesa.  Dulu je bilo dovoljan osmeh  i iskreno hvala. Čak ni ta iskra poštovanja je prečesto izostajala.

Zato je Dule Buki ostao iznad  mnogih umišljenih da su  iznad svih,   da mogu šta hoće i koliko hoće. Zaboravljajući  samo da ne mogu dokle hoće.

Život je Božji dar vama, a  Vi kako  živite, vaš je dar Bogu.

Porodica, prijatelji, drugovi, imaju razloga za tugu, ali i zadovoljstvo i ponos.

Dušan Janković je bio  čovek carskog imena i  rajske duše. Čudna su pravila življenja. Sad kada je trebalo da uživa,  Dule je izgubio najvažniju bitku, do koje nije očekivao da će doći. Otišao je snu, da sanja neke nove snove u svetlosti kojoj pripada.

Slava mu ! 

Komemorativni skup je subotu 13.avgusta u 10.30 u hali sportova 15,septembar u Valjevu.

Opelo je  u 13 sati u porodičnom domaćinstvu  Jankovića u Lelekovićevoj 35.  Sahrana  Dušana Jankovića je  u 14 sati na Novom groblju u Valjevu.