Bez najvećih,  Kiće, Praje, Ducija, Plećaša, Daneua, Bodiroge, Divca, Stojakovića, Paspalja, Đorđevića, Gurovića, Teodosića, Novice... opravdano odsutnih Jokića i Bogdanovića, uz put pomenute Ćosu, Dražena, Kindžeta, Varaju, Cigu Vasojevića... pitanje je, da li slučajno ili namerno,  u beogradskoj  MTS dvorani, je održana  svečana Akademija Košarkaškog saveza Srbije, povodom nestvarnog jubileja, sto godina košarke za istoriju!

Izostao je (ne)očekivano predsednik SR Srbije, ali je tu bio prvo čovek Republike Srpske Dodik.

Među brojnim zvanicima je bio  najboljii najuspešniji trener na Starom kontinentu i šire Željko  Obradović, šampion i vicešampion planete sa Jugoslavijom i SR Srbijom Pešić.

 Svečanost su svojim prisutvom uveličali Zoran Savić, Srećko Jarić, Zoran Stevanović, profesor Vladimir Koprivice, Marin Sedlaček,  Stragi Stevanović, Vlada Dragutinović,Danilo Anđušić, Nebojša Ilić,  Pero Antić,  Marina Maljković, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Božidar Maljković...

Valjevski velikani, kapiten  Crvene Zvezde i Metalca,  Branko Kovačević  i šampion Evrope sa SR Srbijom na EP  U-20, sa Partizanom na Fajnal foru u Barseloni i osvajač Kupa sa crno belima Vladimir Đokić su predstavljali košarkaško Valjevo.

Čačana, Užičana i Kraljevčana je bilo najviše, a na spisku pozvanih su bili, pored brke Đure,  čak i  Vrščani braća Grujin?

Pored krema evropske, jugoslovenske i srpske košarke, čelnika KSS i najviših zvaničnika FIBA Evropa, bile su i košarakašice i basketaši.

Zvanicama se prvo se obratio domaćin ovog istorijskog skupa predsednik KSS Predrag Danilović, zahvalio se zavanicima na dolasku.

„Imam veliku čast i zadovoljstvo da vam se obratim kao predsednik Košarkaškog saveza Srbije u godini ovog velikog jubileja. Naš Savez osnovan je na današnji dan pre 75 godina, a košarka se prvi put pojavila na ovim prostorima pre 100 godina. Zato naš jubilarni slogan glasi – DUŽE OD VEKA, VIŠE OD IGRE!

U tom sloganu prožeti su i prošlost i sadašnjost i budućnost, ali i naš nacionalni ponos koji osećamo prema košarci. Košarka je u Srbiji počela kao jedna mala vest u listu „Politika”, 1923. godine, u vreme kad su neki drugi sportovi već stekli veliku popularnost. Od prvog kursa košarke, koji je u dvorištu škole Kralj Petar Prvi održao izaslanik američkog Crvenog krsta Vilijam Vajlend, košarka se postupno razvijala da bi u našoj zemlji našla svoje mesto pod Suncem. Generalni sekretar FIBA Bora Stanković pisao je u svojim memoarima da su roditelji u početku branili deci da igraju košarku, jer su smatrali da se zbog povijenog položaja prilikom vođenja lopte stvara grba na leđima! Srećom, postojali su uporni ljudi, vizionari, koji su u košarci videli nešto sasvim drugo. Igru lepih pokreta, uzbuđenja, nadigravanja, viteštva i želje da se svakim danom uči i napreduje. Košarka je bila prilika za ličnu i kolektivnu afirmaciju, šansa da se vaš grad i vaša zemlja predstave svetu u najboljem svetlu. Pobede na tom magičnom prašnjavom pravougaoniku – pošto se nekada igralo na šljaci – pokrenule su zlatni točak tradicije koji nas je doveo do toga da danas budemo ispunjeni neizmernim zadovoljstvom. Iza nas je vek ponosa, a ispred nas vek novih izazova.

Okupili smo se danas da bismo slavili dela naših predaka, da bismo svetlo reflektora sa današnjih asova uperili na očeve osnivače naše košarke, jer njima dugujemo sve ono što smo kroz košarku proživeli i doživeli. Oni su trasirali put ka svim neverovatnim uspesima koji su doveli do toga da Srbija postane zemlja košarke. Danas je to normalna stvar: kad kažeš Srbija, misliš košarka. Ali, ne smemo nikada da zaboravimo da smo mi samo jedna karika u tom lancu i da imamo obavezu da uradimo sve što je u našoj moći da svaka naredna karika bude još otpornija i snažnija.

 Predsednik Danilović je posebno  naglasio da  naši prethodnici mogu da budu ponosni na ovaj trenutak, kao krunu vekovnog  put srpske košarke.

„ U ovoj godini jubileja osvojili smo četiri medalje: tri zlatne i jednu srebrnu. Dve zlatne osvojila je naša muška reprezentacija u 3h3 košarci, po jednu na svetskom i evropskom prvenstvu. Evropski prvaci su i naši juniori koji su nas oduševili svojim igrama na šampionatu u Nišu. Košarkašice su pete u Evropi, ali znamo da su u poslednjih deset godina dva puta bile šampionke Evrope i jedna su od najboljih reprezentacija na svetu. Ono što je izazvalo najveću erupciju zadovoljstva među ljubiteljima sporta u Srbiji dogodilo se na ovogodišnjem Svetskom prvenstvu za košarkaše. Naša reprezentacija je osvojila srebrnu medalju u Manili, podsetivši svojim načinom igre i odnosom prema nacionalnom timu na neke od najsvetlijih trenutaka u istoriji naše košarke. Pred nama je obaveza da nastavimo ovim putem i u novom veku srpske košarke. Kako bismo u tome uspeli, neophodno je da se još više fokusiramo na rad sa mlađim kategorijama, da usmerimo svoje snage na razvoj klubova koji su oduvek bili temelj zdrave i uspešne košarke, da stvorimo uslove da decu u najmlađem uzrastu približimo našem sportu, da devojčice animiramo da se kroz klubove i košarkaške pokrete bave košarkom, da ponovo afirmišemo domaću ligu i razvijemo novu generaciju uspešnih trenera. Košarka je kod nas postala to što jeste dobrim delom zahvaljujući entuzijastima u manjim sredinama, koji su svoje živote posvetili košarci. Zato bi jedan od naših zadataka trebalo da bude i da svim tim ljudima, kako neangažovanim, tako i budućim trenerima, omogućimo uslove za kvalitetan rad. Na kraju, želim svima da vam zahvalim što ste došli da zajedno obeležimo ovaj naš jedinstven jubilej i da vam poželim srećne božićne i novogodišnje praznike. Svim sportistima želim uspeha u novoj, olimpijskoj godini“, poručio je na kraju Danilović.

 Generalni sekretar FIBA Andreas Zaglis, u Beograd  u društvu izvršnog direktora FIBA Kamila Novaka, se zatim obratio zvanicama.

„U ime FIBA, Međunarodne košarkaške federacije, stojim pred vama večeras počastvovan, ali i ponizan. Dok ponosno slavite tradiciju dugu 100 godina, svetska košarkaška zajednica želi da izrazi svoje poštovanje i divljenje prema vama, živim legendama srpske košarke. Naš predivni sport je mnogo više od puke fizičke aktivnosti. To je igra koja zahteva umnu pripremu, hemiju između članova tima, detaljno pripremljenu strategiju i taktiku – morate biti spremni na razne situacije na terenu. Ali na dan slavlja, kao što je to slučaj večeras, moramo da govorimo iz srca. Stoga, govoriću iz srca o nadaleko poznatoj ”srpskoj” školi košarke i njenom globalnom uticaju na košarku. Govoriću o stvarima na koje treba da budete ponosni, koje treba da štitite i prenosite na buduće generacije. Najpre, vaša izuzetna tradicija u košarci je izgrađena na temeljima strasti i posvećenosti igri. Sećam se kada sam bio u ovom gradu 2016. godine i finala Olimpijskog kvalifikacionog turnira protiv Portorika u prepunoj Areni. Peti minut igre, rezultat je 25:3, tajmaut za Portoriko i 20.000 ljudi na nogama. To je strast. Zatim na red dolazi posvećenost. Izvanredne ličnosti ovog društva, ličnosti sa diplomama iz oblasti medicine, prava, inženjerstva, koje bi se mogle baviti bilo kojim drugim dobro plaćenim poslovima na visokim pozicijama, poput Bore Stankovića, Ace Nikolića, Nebojše Popovića i Radomira Šapera – posvetile su se košarci. Oni su stvorili stil podučavanja sporta koji se temelji na osnovnim veštinama. Naglasak na podučavanju i usavršavanju igračkih veština u ovoj zemlji je postao svetski model – za posmatrača, to liči na umetničku opčinjenost. Opsednutost savršenstvom, šutiranje 1.000 koševa dnevno ili priprema Bogdanovića da bude sledeći kapiten reprezentacije tako što ga terate da šutira preko četke kako bi poboljšao svoj luk. Ovaj sistem je doveo do izvanrednih rezultata. Pokušajte da se prisetite najboljih svetskih košarkaša svake decenije od Drugog svetskog rata pa do danas. Izvan „Kuća slavnih“ i MVP nagrada, nemoguće je sastaviti listu najboljih deset igrača svake decenije, a da se ne uključi i nekoliko igrača iz Srbije. Ali kao što sam već pomenuo, ovo je timski sport i neophodan je lider koji dodeljuje uloge i stvara hemiju za sav ovaj talenat. Srpska škola košarke se takođe pobrinula i za to, čemu se ja lično divim. Toliko jakih ličnosti, lokalnog rivalstva, i da budemo iskreni, ponekad ega, ali kada je u pitanju košarka pomažete jedni drugima, razmenjujete iskustva i znanje. Vaši briljantni treneri dele znanje između sebe, podučavaju jedni druge. Ne oklevate da pružite poverenje mlađim igračima, da ekperimentišete kako bi napredovali, kako bi napravili nešto novo, bez obzira da li je u pitanju ženska, muška ili 3×3 košarka. I ovo radite na najbolji način u jednom specifičnom okruženju, okruženju koje spaja veštinu sa nacionalnim ponosom, a to je reprezentacija Srbije. Poštovani ministre, vaša zemlja je odlična u mnogim sektorima koji je čine globalno poznatom. Ali, čak i ako mnogi ljudi širom sveta voze automobil sa srpskim prezimenom, dozvolite mi da kažem da nema boljeg ambasadora Srbije u svetu od košarke. Dragi prijatelji porodice srpske košarke, molim vas, održavajte tu strast živom, održite tu opsesiju stvaranja elitnih igrača kojima se ceo svet divi, održite ovaj sistem deljenja znanja i podučavanja igre, i, pre svega, održite reprezentaciju kao biser vaše škole, srpske škole košarke.

 Nije izopstalo obraćanje ministra sporta u Vladi Republike Srbije Zorana Gajića, koji je početku svima preneo pozdrave velike srpske sportske porodice.

„Prenosim pozdrave velike srpske sportske porodice. Sa ponosom mogu da kažem da svi mi koji smo iz drugih sportova, moramo da priznamo da smo u nekom periodu svog života i rada učili od vas. Učili smo od  ljudi koji su podigli ovaj vaš divni sprot, sport koji je na najbolji mogući način, kako reče Saša, proneo ime Srbije. Vi niste samo igrali za sebe, igrali ste za Srbiju, za naš narod gde god da živi na zemaljskoj kugli. Svi su bili ponosni, ne samo na zlatne, srebrne medalje, već na način kako ste vi igrali, na koji ste pobeđivali, ponekad i gubili. A umeli ste i da dostojanstveno izgubite, na svu sreću mnogo puta i da pobeđujete. U svakom smislu, trenažno-metodološkom pravcu, u marketinškom pravcu, u sportsko-organizacionom pravcu, bili ste lučonoša, avangarda, putokaz kako i mi ostali treba da radimo. Od srca vam želim da i sledeće generacije nastave sa ovim rezultatima, jer nije svejedno kada ih vi stvarate u kontinuitetu, a ovde vidim mnoge greneracije koje imaju rezultat. Najteže u sportu je odbraniti osvojeno, a vi negde od 50 i neke godine, pa one velike iz Ljubljane 70, pa posle kao SRJ, pa kao Srbija, držite taj kontinuitet 60 i nešto godina. Želim vam svaku sreću, da budete jedinstveni, da se držite zajedno i da se dogodine na Olimpijskim igrama svi zajedno radujemo kako uspesima uopšte srpskog sporta, a naročito uspesima košarke“

Usledilo je emitovanje  video zapisa, kroz  prebogatu istoriju košarke , od donete prve lopte u Srbiju 1923. godine, do poslednnje srebrne medalje u Manili.`

 Na kraju svećanosti su  uručene je nagrada za životno delo Košarkaškog saveza Srbije ustanovljene samo za ovu priliku. Laureati su osam veličanstvenih ličnosti kojima je priznanje dodeljeno posthumno. To su: Nebojša Popović, Bora Stanković, Radomir Šaper, Aleksandar Nikolić, Sonja Mladenović, Ranko Žeravica, Radivoj Korać i Dušan Ivković.

Priznanja predstavnicima porodica laureata ovog jedinstvenog priznanja, za doprinos u prvom veku srpske košarke, uručio je predsednik Košarkaškog saveza Srbije Predrag Danilović, a reči zahvalnosti uputila je Zaga, supruga Ranka Žeravice.