U Valjevu se ovog Ivanjdanskog popodneva u legendu preselio  još jedan iz plejade asova valjevske košarke, Rajko Borisavljević(66) član najveće i najuspešnije, od svih generacija valjevskog Metalca.

Predodređen za sport, postao je pionirski  prvak Srbije u skoku u vis. Obreo se kao i svi u  fudbalu,  i umesti da sto da postane novi Beara ili Šole, a mogao je biti operski pevač, ili naslednik Pikasa, odlučio je  da  “petnaestom” igra košarku.

Luka Stančić  je krajem  šesdesetih  prošlog veka preuzeo gerenaciju koju je okupio Sreja-Baron-Budimirović, i  počeo stvaranje novog  mladog tima Metalca. Prepoznao je košarkaški talenat, dinamit u nogama, i snajper u šaci letećeg tinejdjera,  gimnazijalca Rajka Borisavljevića, za kratko vreme člana  juniorske reprezentacije  Jugoslavije.

Sa Zoćom i Brankom Kovačevićem, Vojom Kecojevićem, Mićom Jerinićem, Genijem Ivkovićem, Darkom kukicom Marjanovićem, Dragom Medanom, kapitenom Ćanom Đorđevićem, mlađima Kolom Stanojevićem,  Radosavljevićem, Kepcom Ružičićem, kasnije Vojom-Ilićem-koskom, Đurom, Marjanom… Rajko piše   zlatnim slovima istoriju valjevske košarke.

Svoj pečat je stavio najpre na sezonu  1972/73 kada  Metalac ulazi elitu. U toku šest čarobnih sezona u najjačoj ligi Evrope u tadašnjoj SFRJ, Rajko je pored neugodne povrede kolena odigrao bezbroj velikih mečeva na jednu loptu. Većinu je dobio sa drugovima na terenu, ali poslednji ovih julskih dana nije. Potmula bolest bila je jača.

Ostaće upamćeno da je generacija košarkaških valjevskih bogova primorala vlast da preko noći pokrije otvoreni “petnesti”. Mali fudbal je "ubijen", ali Hala sportova 15. septembar je u aprilu 1973. postala "privremeni" hram košarke, rukometa, boksa.

Generacija svih generacija Metalca je godinama svojim igrama plenila pažnju Valjeva.

Svaka utakmica je bila bajka. Igra je donosila nestvarnu  plimu emociju svima na i pored terena. Na putu do pobede sklad navijača i igrača rađao je  uzvišenu grmljavinu obostrane energije za radost, kakve nikada i nigde nije bilo. Svaka utakmica je  uvek bila jača i teža od predhodne. Trebalo je biti hrabar i imati srce junačko pa gledati kako iz nedelje u nedelju nemoguće postaje moguće, i kako David pobeđuje Golijata.

Šest godina  košarkaške rapsodije nikada viđene u valjevskom svetu sporta, i zemljotresna energija dovodila je do  ushićenja Valjevo i  Jugoslaviju gde god Metalac igrao. Pred Rajkom i drugovima padali su redom svi.

Trebalo je nositi teret uspeha i slave. Virtouzi i čarobnjaci pod obručima, sa talentom za sve, su to znali, iako duboko svesni da će nadljudski napori kad tad dolaze na naplatu.

Leteća 11-ica Metalca na terenu, apsandžija svih košarkaših zvezda eks Jugoslavije, Rajko Borisavljević je imao srce lava, brzinu munje  i zlatnu ruku. Neumoljivo je cepao košarkaške mrežice, i kad je okončao karijeru želeo je da ostane u košarci. Nemoć da utiče da se  novac usmeren uz klub delom bude usmeren za  rad sa mladima ga je definitivno naterala da sa košarkom raskrsti za sva vremena.

Umetnički dar, talenat za likovno stvaralaštvo i  dizajn je lako potvrdio, prevački je sa suprugom Lidijom preneo na naslednice Mi u i Ivu.

Grbu Metalca je dao novu dimenziju, i danas sa prepoznatljivim Rajkovim, dominantnim slovom M.

Elegantan i lep, Rajko je bio leptir i maneken. Da je hteo mogao je biti pevač, ili glumac, lako prepoznat u valjevskom Abraševiću. Muzički dar i fizičku lepotu sa suprugom je iskorustila naslednicama Mia. Svojom voljom izopšten iz košarke dokazao se kao  dizajner u štampariji "Milić Rakić" a potom i u agenciji "Valjevac".

Rajko već igra nebesku košrakusa Baronom, Lukom, Zoćom, Kepcom,  Acom, a za nas što još trajemo i vodimo ovozemaljski život ostaje upamćen kao asketa, gladijator, častan i vredan čovek, posvećen samo onom šta veruje i koga je voli.

Porodica supruga i ćerke Iva i Mia  su uvek bile svetionik, i na na prvom mestu.

Rajko Borisavljević biće sahranjen u ponedeljak 9. jula na Novom groblju u 13.30 sati. U  11.00 sati u Valjevskoj gimnaziji biče  održan komemoracija.

foto kk dinamik

Bez sumnje najorganizovaniji privatni Košarkaški klub u Srbiji beogradski Dinamik, tri godine po osnivanju, već je u A-2 Jadranskoj ABA ligi, a  uoči Ivanjdana ozvaničio je saradnju sa Valjevcem Vladimirom Đokićem, bez premca trenerom, već nekoliko sezona u Srbiji.

Preporuke za Đokićev dolazak u Dinamik, posle blistave igračke karijere u Partizanu, i matičnom Metalcu, a kao trenera poniklom u valjevskom Gimnazijalcu, a afirmisanom u užičkoj Slobodi, su dve fantastične sezone u ABA ligi sa Metalcem, i prošla u A-2 Aba ligi sa Vršcem. Najveći uspeh mladog stručnjaka je titula sa mladom reprezentacijom  Srbije na šampionatu  Evrope U-20 u Italiji 2016. godine.

Novi šef stručnog štaba eks YU reprezentaivac, vedeta Partizana iz vremena kada su crno beli igrali  fajnal fora Evrolige u Barseloni, a pre toga jedan od najboljih igrača Valjeva svih vremena, danas je u Srbiiji bez premca u trenerskom pozivu.

Vladimir Đokić ima za cilj, shodno sa ambicijama kluba, da u Dinamiku okuplja mlade i talentovane igrače iz Srbije i regiona, i da  radi na njihovom usavršavanju i afirmaciji. SDinamik u sezoni 2018/2019  planira  da izbori mesto u A-1 ABA ligi.

U stručnom radu Đokić će sarađivati se Stevanom  Mijovićem. Juniorsku selekciju preuzeće Nikola Marković, prvi saradnik kako prenose mediji "unapređenog" Miroslava-mute-Nikolića, umesto trenera  sada   koordinatora  svih selekcija, i angažovanog u radu  menadžmentu kluba.

KK Dinamik je privatni klub, ima svoju dvoranu, i budžet duplo manje od valjevskog Metalca, i sve tri sjajno selektirane mlađe selekcije.

Primer Dinamika je samo putokaz šta pod hitno valja uraditi sa valjevskom košarkom, i KK Metalac, skoro dve decenije pretvorenim u neformalnu prćiju Đukanović.

Za potrošene stotine miliona narodnih para uvek je ista ponuda: nakaradna i preskupa  selekcija jednog čoveka. Efekat je  prazna priča, upiranje prstom u druge za odgovornost zbog nikada ispunjenjih, a uvek lako datih obećanja.

Neformalni vlasnik, predsednik KK Metakac Dušan Đukanović skoro dve decenije "briljira" na afirmaciji i kultu ličnosti Đukanovića.

KK Metalac danas nema tim( za sada su u klubu samo A. Vasić i Đ. Đukanović, a si ostali igrači su napustili Valjevo, prim. aut.).

Mlađe  selekcije postoje, ali  za podksur, odnosno da se pravdaju narodne pare.

Metalac  narodnim parama puno džepove (ne)radnika. Dugovi se "smanjuju "  ali u "oni pre" su kamen koji vodi klub u ponor.

Tužbe poverilaca,  poput vlasnika restorana "Platana"  za dug od 3,5 miliona, nagodobe, sa igračima i trenerima, još uvek nisu dovoljan razlog da se konačno polože računi, umesto što se javnosti serviraju uvek iste otrcane prazne priče, o "uspehu" te "unapređenju rada sa mladima".

Sav taj cirkus i dalje zavređuje bezrezervnu  podršku vlasti, nespremne da se suoči sa istinim.

Vreme je da  nadležene institucije provere poslovanje valjevskih sportskih milionera.

Dosta je više neistina i praznih priča bez pokrića, i naravno nikada ispunjenih obećanja.

Stotina miliona narodnih para više nema.

Progutali su ih košarka i fudbal, bez lične odgovornosti pojedinaca što novac potrošiše.

Centri troška, parazitska Udruženja građana KK Metalac, FK"prošlost" i treći od skora u lancu najpovlašćenijih VK Valjevo, konačno moraju da se suoče sa istinom.

Njihovo delovanje previše ima ukus kriminala i korupcije bez presedana u svetu sveta sporta na valjevskim prostorima.

A za borbu protiv kriminala i korupcije vrlo dobro se zna ko je nadležan u svakoj državi.

Veče uoči Ivanjdana posle premijernog na Đerdapu, u petak uveče je startovao  drugi reli koji se boduje za nacionalni i otvoreni šampionat, odnosno Kup Srbije. Domaćin  je   opština Mionica, a organizator beogradski klub "MM Power". 

 Od ukupno 24 posade iz Srbije i 3 iz Hrvatske na a Mioničkom reliju,  obnovljeni valjevski ASU "Avako tim" iz Valjeva je najbrojniji, sa sedam posada.

Reli  pored Valjevaca voze  takmičari iz Beograda, Bajine Bašte, Užica,  sa Zlatibora, Kragujevca...

Mionički reli počeo sinoć u 20.41 čas ceremonijalnim startom na trgu  vojvode Živojina Mišiću, a danas se vozi  ujutru  od 9 sati sa itinerera u centru Mionice.

U prvom delu današnje trke vozače očekuje četiri specijalna ispita, dva brzinca Mioni (9,22 km) i Rajković (6,26 km). Potom sledi brzinac Rajković ekstra (13, 06 km), a nakon servisa predstoje po dva prolaska specijalima Markova crkva (7,14 km) i Brezđe (5,50 km). 

 Dolazak najbržih se očekuje na cilju u Mionicu nešto posle 18 časova.

Na prvom reliju na Đerdap su blistali Valjevci. 

Željko Milutinović –životinja je sa “Reno kliom” sveukupni pobednik, a debitant Matija Stojanac je bio prvi u klasi N-1.

Živko Gajić sa suvozačem Ljubišom Čulićem u pozajmljenom "reno kliu RS" danas takođe ima visoko postavljene ciljeve.

Valjevci kako stvari stoje nastavljaju tamo gde je počeo  nekada Gaga Čulić, a sjajno nastavili mlađi brat Goran Čulić i pokojni Miodrag File Stojanac, trosturku šampioni Srbije u reliju. U izboru našeg portala u godini osvajanja treće tutule Čulići Stojanac ostvaili su sve iza sebe u valjevskom svetu sporta, ali su im uskraćena priznanja grada Valjeva. Valja pomenuti joj jednog nekada velikog dvostrukog šampiona relija Andreja Jočića, danas najodanijeg navijača svih avakovaca.

Za Hrvate će voziti Vedran Šipoš (reno klio RS), Luka Latinović (ford fijesta ST) i Mario Ban Zagorac (pežo 106).

 Za 2018. Plainirani su reliji u Vrnjačkoj Banji i Goču, Beogradu i Avali, I na kraju sezone na Jahorini u BiH.

U okviru zajedničkog projekta Nacionalne Alijanse za lokalni i ekonomski razvoj NALED, Razvojne agencije Srbije, Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Radiotelevizije Srbije na nacionalnoj konferenciji “Šampioni lokalnog razvoja” priznanje u kategoriji "Servis građana" dobila je opština Mionica  i grad Šabac.

Na inicijativu predsednika opštine Mionica Bobana Jankovića u   Mionici je osnovan Centar za neformalno obrazovanje i razvoj građana, besplatne kurseve i obuku za mlade i nezaposlene, čime je opština zaslužila i priznanje u kategoriji “Servis građana”.

Priznanje je Bobanu Jankoviću  uručio ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić.

Na konkurs „Šampioni lokalnog razvoja 2018/19“ prijavile su se 33 opštine i grada  sa 42 prijave u 5 kategorija.

Srbija ima danas pet šampiona i pet vicešampiona. Reformama lokalne administracije i primenom novih modela i pristupa u radu značajno nagrađene opštine su unapredili kvalitet života u lokalnoj zajednici i nivo usluga prema građanima, privukli nove investicije, uspostavili partnerski odnos i saradnju sa postojećom privredom, podstakli preduzetništvo i razvoj lokalne ekonomije.

Priznanja su dodeljena i u kategorijama: "Servis građana", "Privlačenje investicija", “Podrška privredi”, "Efikasna uprava" i "Promocija turizma i kulture" a među njima su  pored opštine Mionica,  i  Šabac, Niš, Vranje, Stara Pazova, Bečej, Vrnjačka Banja, Loznica i Kruševac.