U lošoj sadašnjosti bolja budućnost je moguća, samo bez gubutnika, jer ko gradi budućnost na lošoj sadašnjosti najveći je gubitnik. I zato prihvatanje realnosti samo inicira potragu za nemogućim, za početak samo, malo čistog vazduha!

U svetu sporta išamaraše nas Mađari u fudbalu, gunuše u ambis u rukometu, i potopiše reprezentativni  srpski vaterpolo.

Ima li jače i bolnije potvrde da nema kraja  propasti  srpskog  sporta.

Delegirani ljudski otpad, beskičmenjaci, najgore neznalice i štetočine , izlaze iz septičke jame. Potvrđuju  ono što svi znamo da su samo, nus produkt svega što pojedemo. Pogušismo smo se od smrada, goreg od ovog što je okovao najzageđenji grad  na svetu ovih januarskih  dana.

Upropašćavanje svega što je nekada  bilo najkvalitetnije, voljom pomenutog ološa unazađeno, rado je da traje  do beskonačnosti.

Neznanje, nedodgovornost i iživljavanje nesposobnih preskupo plaćamo.

Pored poljoprivrede, ekonomije, zdravstva, prosvete, kulture, sport je svakodnevno bombardovan idiotlucima i kriminalom bez presedana.

Reće prva dama srpskog sveta rukometa, predsednica RSS  Milena Delić:

“ Mi nismo krivi, sve smo im omogućili“

Posle debakla na Evropskom prvenstvu, valjda je jasno čelnicima Rukometnog saveza Srbije, pre svega predsednici Mileni Delić, šta je naredni korak.

Pevačica u  pokušaju, snimila longplejku sa 8 pesama, lepotica za Holivud, igrala je šampionskom Radničkom, sa najboljom na svetu Cecom Kitić, i ostalim „krstašicama“, već tri godine je na čelu saveza. Ružni,  nesposobni ološ, podguzne muve i neznalice,  dominiraju.  Jedna od njih nije Milena Delić, ali na žalost nije uspela, da se izbori sa sektom zla.

Đirona je prošlost srpskog reprezentativnog rukometa, kao i u vaterolu, Stevanović  i Dragana Ivković.

Sve što u sportu nosi ime Partizan vlast, „Luja 14“ skoro deceniju ipo, u svim besumučno proganja i uništava. U vaterpolu najveći navijač, i huligan u pokušaju, sa izvođačem radova „gangulom“  istrajava u zlu!

Konačno najpopuraniji fudbal, iako „ponos  srBstva“  besmisleno privilegovan,  sa svim parama ovog sveta, gle čuda počistila je  košarka!

Krađa, nameštanje utakmica i otimanje titula, kriminal bez presedana, sve  se smučilo i najzagriženijim obožavaocima opajdare iz rupe ispod tenka.

A društvo iz rupe ispod tenka, ima sve za dž,  struju, vodu, već pomenute sve pare osvog sveta, ali van granica, dobaci samo do  nivoa lica sa poternice Interpola.

U košarci bljesak uspeha Istanbulu i Milanu, zahvaljujući magiji  vanzemaljca Valjevca Tea, sinoć pomraćiše Baskijci. Oterani je ometlao zalizanog. "Ubica" Moneke je čašćen Teovim dresom, za najavu igranja u istom od leta, samo sa drugim brojem. Haurdova haubica na silno razočaranje sk-ovca, sinoć bez prođajnih muka, u trećem kvartalu,  raznela protivazdušnu odbranu crveno belih u paklenoj atmosferi Arene, iako je poslednjem kvartalu izgubljenim loptama upalio vatru nade delijama za preokret. Bezobrazno precizni partizanovac Vanja, sinoć neumoljiv sa Monekeom je odlučio pobednika. Čašćavanje YU trojke,  prvi, gle čuda dupli faul, je dosuđen na isteku 9.minuta, je ipak imalo ograničeni rok trajanja. Sudijama  je dojavljeno da prestanu sa šegačenjem, što su delimično i poslušali. Suma sumarum,  tužitelj, vrapcoljubivi nema razloga za novi  izliv gneva na Hepi, Pink, RTS, Prvoj tv, mada nikada se ne ne zna. Pojačanja sa trake stižu, ali fajnal for će i 2024. biti samo pusta želja. 

 Valja samo istaći da za  katastrofalni bilans decenijskog pohoda na Evroligu, i bačene stotine miliona evra, i nikom  ništa, odgovornosti nema.

Krivci su „cinkaroši i Izdajnici“, sada i „najobavešteniji“  od svih „vrapci“. Cvrkutom su dojavili da sledi nova pohara, ugašene pa vaskrsnule, ljubimice srpskog „Luja XIV“, armije podanika, ali i ne i najboljih i na celom svetu  naviijača,   neponovljive ljubavi i energije, PARTIZANOVACA!

 U zemlji košarke Željko Obradović je košarkaški bog.

Danas je samo Žoc  bastion odbrane znanja, časti, viteštva, spreman da kaže, ne, diktatoru Srbije, i sitnim dušama što se kao kokoške hrane na đubrištu tuđih života, čim naiđu na mrvicu naše slabosti!

Zato ga samo baš oni,  jedini na svetu preziru, mrze, vređaju,  i da mogu odsekli bi mu glavu. Sramotno nepoštovanje, od poklonika lika i dela, „usrećitelja“ „ponosa srbstva“.

Razumljivo, Žoc zlo ignoriše. Ne vređa ih, ne sluša, nije pristalica srbskog „Luja XIV“ .

Žoc  gospodski poštuje svakog „neprijatelja“, znanjem, veštinom, mudrošću,  taktikom i lukavstvom, fajterski, čeliči karakter svog tima. Dva  nesportska faula, najboljem Džejmsu Naneliju, samo su dodatno podigla moral protiv Makabija. Videlo se kakav šampionski nerv imaju Kaboklo, Pi Džej Doužer, Ognjen Jaramaz i Uroš Trufunović, Smajli. Za veličanstveni trijumf Partizana, pobrinulo sa "malo više" od 20.000 odanih, kakve niko na planeti nema, a svi bi hteli da imaju, baš ovakvu snagu gromova,  i energiju najvernije crno bele armije  na tribinama.

Borba se nastavlja, i pored sve većeg pritiska i krađa. Lopovluk prolazi, iako lopovi padaju na delu.  „Hhrabriša“ ih štiti sve otvorenije bez trunke srama, bljuje  mržnju, preti  i najavljuje besumučni  teror. Sinoć je novinar sa drugačijim stavom(sa Nove S) maltretriran i nije mogao ući u Arenu, da radi svoj posao. Obaveštena je i Evroliga, i nikom ništa.

Ništa čudno, jer  šta je novinar, u odnosu  na vod žandarmerije, "postrojen" i lane izbačen, baš voljom preCednika.

Boli najviše sraman gest RTS-a da u objavi informacije o smrti Dejana Milojevića, stavi fotku živog trenera kluba iz rupe ispod tenka, i  propusti da saopšti javnosti da je Miloje igrao za Partizan, i osvajao trofeje. Biće, da ko nije igrao za Zvezdu, nije ni u  Partizanu. Probi dno naconalni servis,  po ko zna koji put!    

Ali u ljudskom karakteru da da istrpi i da ne poklekne. Zlo ne može večno trajati.

Dok je mraka biće i svanuća.

 Niko nam ne može oduzeti pravo na veru u slobodu, pravdu, ljudskost  i ljubav!

Ni u najružnijim snovima, desila se stvarnost. Srce nije izdržalo, deo nebeske svetlosti postao je  velikan  i YU košarke, neponovljivi igrač Partizana Dejan Milojević(46). 

Milojević je bio jedan od najtalentiranijih mladih trenera u Srbiji i svi su ga već videli kao naslednika Željka Obradovića u Partizanu.

Sa Megom je uzeo srpski Kup, da bi posle trenerinja sastava  podgoričke Budućnosti,  otišao u NBA ligu. Od 2021. radio je u Golden Stejtu,  sa kojim je osvojio i NBA ligu u sezoni 2021/2022.

Pre trenerskog poziva Milojević je bio vanserijski košarkaš. Tri puta je bio MVP ABA lige sa Partizanom i dva puta šampion Srbije. Sa reprezentacijom Srbije i Crne Gore je osvojio i zlato na Europskom prvenstvu u Turskoj 2001. godine.

Vest da Miloja više nema ošinula je kao grom sve iskrene ljubitelje košarke.

"Uz to što je bio sjajan košarkaški trener, Dejan je bio jedno od najpozitivnijih i najboljih ljudskih bića koje sam ikada poznavao, neko ko je donosio radost i svetlost svakom danu svojom strašću i energijom. Tugujemo sa njegovom suprugom Natašom i njihovom decom Nikolom i Mašom", napisao je trener Golden Stejta Stiv Ker , dodao: Živiš!

Sin Nikola je kratko poručio: "Bio si mi sve" napisao je Nikola uz zajedničku fotografiju sa tatom.

KK Partizan je u čast Miloja u ponedeljak  na utakmici sa Megom, u kojoj je Milojević stvorio NIkolu Jokića,  pozvao sve partizanovce da dođu i odaju počast neponovljivom Miloju. Naravno, ulaz je besplatan. U dresu Partizana, Milojević je na utakmici Evrolige, 2. decembra 2004. godine ostvario drugi  rekordni indeks korisnosti 55, svih vremena, protiv Olimpijakosa (35p, 14sk, 6 ukradenih lopti, 3 asistencije). Uz brojna individualna priznanja i kapitensku traku, Milojević je srca navijača Partizana osvojio kao beskompromisni borac i čovek koji je bio spreman da na terenu ostavi i poslednji atom snage.

Ostoja Mijailović predsednik KK Parizan je kao i svi u crno beloj porodici šokiran vešću o smrti Milojevića

"Veoma me je potresla vest o preranom odlasku velikog Dejana Milojevića. Bio je istinski borac i čovek za primer. Neko na čiji su se karakter ugledali mnogi klinci koji su kasnije postali novi košarkaški idoli. Porodici Milojević i svim ljudima kojima je Dejan prirastao srcu upućujem reči saučešća", izjavio je Mijailović

Emotivnom porukom uz crno-belu fotografiju, od Milojevića se oprostio i FK Partizan.

"Nekada zbog tuge ostaneš bez reči. Počivaj u miru, dragi Dejane i hvala ti za sve što si uradio za našu i svetsku košarku i svoju crno-belu porodicu. Sa neizrecivim bolom, FK Partizan" stoji u objavi Partizana.

"KK Mega ovom prilikom želi da izjavi najdublje saučešće porodici Dejana Milojevića. Deki, hvala ti na svemu. Nikada te nećemo zaboraviti. Neka mu je večna slava i hvala", poručili su iz KK Mega..

"Ovo je šokantan i tragičan udarac za sve...", Golden Stejt se oprašta  od Dejana Milojevića.

Od Milojevića se oprostio i komesar NBA lige Adam Silver.

" NBA tuguje zbog smrti pomoćnog trenera Golden Stejta Dejana Milojevića, voljenog kolega i dragog prijatelja svima u košarkaškim krugovima. Osvojio je titulu 2022. godine sa Voriorsima i bio je učitelj mnogim mladim igračima. Uz to, Dejan je imao bogatu internacionalnu karijeru i bio je cenjeni trener u rodnoj Srbiji. Naše misli su uz njegovu suprugu Natašu, decu Nikolu i Mašu i organizaciju Voriorsa u ovo tragično vreme",napisao je Silver.

Saučešće povodom Milojevićeve smrti uputila je i Evroliga.

"Evroliga se pridružuje svetskoj košarkaškoj familiji u žalosti za Dejanom Milojevićem, koji je preminuo danas" stoji na zvaničnom "X" nalogu takmičenja. Od Dejana Miljojevića su se oprostii Željko Obradović, Saša Danilović, Nikolaa Jokić, Bogdan Bogdanović, Luka Dončić, Vladimir Štimac, Saša Obradović... KK  Crvena Zvezda...

Dejan Milojević ostaće upamćen po osmehu i neverovatnoj posvećenosti košarci, izzetnok umeču i ljubavi prema životu, što je danas retkost.

 Srbija nije izborila plasman u četvrtfinale na Evropskom šampionatu u holandskom Ajndhovenu, ni plasman na Svetsko prvenstvo u Dohi. Osvojila je tek 10.mesto.

Srpkinje su posle demonstracije sile protiv Turkinja(13:6), Rumunki (15:4), Čehinja(15:4), izgubile dobijen meč u osmini finala od Hrvatica 8:11. Kobna je bila zona u 4/4, i katastrofalnih 1:5. Usledila je pobeda nad Nemicama 12:11, da bi u meču za 9.mesto ponovjen scenario iz  meču sa Hrvaticama. Izraelke su slavile 13:12.

Zona u odbrani, mesto proverenog oružja presinga,  odvela je Srpkinje u poraz, za novu potvrdu, da nije preporučljivo koristiti uvek  klupsko "oružje".   

Na sreću  nekoliko  mladih srpskih vaterpolistkinja je dobilo i iskoristilo šansu. Stručni rad, marljivost i posvećenost i naravno  zrnce sreće, su nada da uskoro mogu biti i uzdanice reprezentativnog ženskog vaterpola.

Jedna od njih je i Valjevka, sada članica beogradske Palilule Nika Ratković(15).

Valjeva, već podugo živi, a do ovog  januara nikada  svetu sporta nije imalo  seniorskog reprezentativca, i to, samo  sa 15 godina.

Na sreću desio se u Ajndhoven, i ženski Evropski šampionat u vaterpolu.

Sa plavim kapicom i u istoj boji dizajniranim  kupaćem kostimu, bljesnula je gle čuda, kadetkinja, pionirska šampionka u biciklizmu,  vrsna skijašica, a još tek kakva plivačica, biserčić sa performansama brilijanta NIka Ratković. Igrama je  opravdala poziv selektorke Dragane Ivković.

Sjajnom igrom, brzinom u odbrani i hitrinom i bezgrešnim i lucidnim rešenjima u napadu Nika je dokazala  da zavređuje plavu kapicu.

Šokirala je Valjevka svojim igrama, i najpozitivnijem smislu, evropsku vateropolo javnost.

Pokazala je Nika karakter, demonstrirala znanje i veštinu dostojnu poverenja  kapitena Nade Mandić.

Ponašanje zrelost, i sigurnost builo je na nivou jedne od "sedam veličanstvenih" sa plavim kapicom, zvezdašice, Kubanke sa srpskim državljanstvom Sesilije Dijaz.

Na žalost, umesto plasmana medju 8 u Evropi, i nastupa na Svetskom prvenstvu u Dohi Srbija, je šampionat u Holandniji završila na 10. mestu.

Pada u oči da su izostale u u Holandiji najbolje igračica srpskog šampiona Vojvodine iz Novog Sada. Očigledno je, nije im stalo da budu rezerve u reprezentaciji. Forsiranje igračica vicešampiona Zvezde baš bode oči, čak 7 ih je bilo u Holandiji.

 Motiv za preispitavanje svačije odgovornosti, jer svako samo treba da radi svoj posao, sa posebnim naglaskom na  efekte, odnosno rezulat. Nikom ništa nije večno zagarantovano. Setimo se samo ostavke najtrofejnijeg ikada selektora Dejana Savića, posle  debakla reprezentacije  u Splitu  2022. godine, i osvojenog 9.mesta

Poput zone Srbije u odbrani, protiv Hrvatica i Izraelki, iritantan je bio prepovršni i totalno nezainteresovani komenatator RTS-a.

Ubijao nas je bismislom i nebuloznim (dez)informacijama. Nedostojan čak i ime da mu se pomene, bavio se isključivo likom i delom igračica vicešampiona, na obazirući se na  zbivanja i aktere u bazenu. Spas je bioda pupt sličnih,  ali ne gorih nestajao  "zamutavljen" jednim pritiskom na taster tv daljinca, da ne kvari tv doživljaj, do naredne nebuloze.

Vrištavac sa SK, sa predporođajnim bolovoma i stenjanjem, zanimljivo baš kad igra "ponos" dela zemlje, pardon opojdara iz rupe iznad tenka, košarku u Evroligi, je za dotičnog "eksepert komenatora vaterpola  mala maca.

A naša Nika je Sunce i radost svih nas koji je poznajemo, zaslužuje čistu DESETKU!

Naravno na prvom mestu njenih najbližih, Ratkovića i Milutinovića, sestre Gale i Zoje, brata Milorada, naravno mame Ivane i tate Nikole. Svi redom su naklonjeni i posvećeni sportu, a Nika je sama  izborila za mesto gde je sada, a to ne može baš svako. 

Nika je maestralno koristila svaku utakmicu u Ajdnhovenu a priliku je bilo,  i zato hvala selektorki na hrabrosti da je pozove, i da joj  pruži šansu.

  Nika Ratković je delfinčić u bazenu, mudra, hrabra, vešta, da ne kažem već "namazana", za šta deo "krivice" jer pored sebe ima baš Bečejku Nadu Mandić. Bez talenta ništa, a Nika je vaterpolo azbuku počela da uči  u Valisu, Bečeju, Partizanu, i konačno u Paliluli, gde je voljena i poštovana.

Odigrala je valjevska tinejdžerka svoj  prvi seniorski  šampionat Evrope  iz snova.

Nika je, potvrdila bezgrančni osećaj za zajedništvo. Čim bi joj se ukazala prilika mastrealno i nesebično je asistitrala saigračicima. Upisala je svoje prve reprezentativne golove, ukupno tri u 6 nastupa, isto toliko asistencija, u solidnoj  minutaži na svakoj utakmici.  Za još bolje igre  biće vremena i prilika. 

Sledi zaslužen odmor, povratak školskim obavezama, NIka je gimnazijalka, ali i treninzi u Paliluli. Niki su već stigli pozivi Španije, Italije Holandije, Grčke, Mađarske... ali prioritet svih pririteta je Palilula. 

U Ajdnhovenu će sa saigračicama, odgledati finale Špankinja i domaćina Holandnije, meč za treće mesto Italijanki i Grkinja. Naravno skoknuće  u Mek po slatkiš, a u nedelju se reprezentacija vraća u Srbiju.

Pored najmiliih Niku čekaju drugarica iz Palilule drugovi iz VK Beograd, treneri Miloš Janković, Ognjen Jovanić i Marko Banović.

Prva epizoda bajke, da shvatiš i naučiš važnost činjenja ispravnih stvari u životu je završena, ali put do zvezda uvek je bio i biće  trnovit.

Što pre shvatiš lakše je do cilja stići, jer nikada nije lako istinski biti srećan.

Na prvoj sednici Skupštine grada Valjeva  usvojen je budžet za  2024. godinu. U godini izbora, da li u martu ili u junu, videćemo, gradonačnik je najavio rekonstrukciju Suvoborske ulice, parkinga kod Hrama Vaskrsenja Hristovog, renoviranje i sređivanje zapaljenog prostora Štedionice na levoj strani  keja Kolubare, kod hotela Grand, pored spomenika vojvodi Mišiću, zatim solarne panele, toplotne pumpe, termički omotač oko bazena u SRC Petnica. O zagađenjom vazduhu, i trovanju sugrađana, u drugom mandatu, od koga kako stvari stoje nema ništa. 

"Kapitalci" u najavi za 2024. godinu očekivano id gradonačelnika Valjeva, Lazara Gojkovića.

Rekonstrukcija Suvoborske ulice, se  radi na osnovu ugovora sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u okviru "LIID" projekta. Sredstva samo što nisu stigla, pored novca opredeljenog iz budžetu Grada, siguran je gradonačenik, uz najavu da se  završava  projektna-tehnička dokumentacija, za parking kod hrama, i  za  zgradu "pokojnog "Radio Valjeva.

"Događanja" u SRC Petnica dolaze na red,  na osnovu mera Ministarstva rudarstva i energetike, i tri mere energetske efikasnosti: postavljanje solarnih panela, toplotnih pumpi i termičkog omotača oko objekata i bazena, kako bi bio u funkciji cele godine.

Izdavajnaja za poljoprivredu nisu zanemarljiva.

Da li se pod tim podrazumeva predizborno afsaltiranje 45 mesnih zajednica, po pola kilometra svaka, ne zna se.

Da selo "neće izneveriti SNS, potvrda su decembarskih  8.000 i više glasova, taman da se Grad Valjevo ponovo "osvoji" !

Nije zgoreg podsetiti da od izbora u junu 2020. do januura 2024. godine Grad Valjevo vodi  "nestranački" Lazar Gajković.

Potvrda "uspešnog" delovanja su  Hala sportova, parking, Kongresni centar... naravno u  3D formatu.

Na mestu 1997. izgrađenih temelja Arene Valjevo, nikli su novi, Bogu hvala za  tatalno promašeni projekat, "kutiju za cipele" nikada izgrađen.

Vlastima od 2.000 do danas nije bio po meri "megalomanski" generalni projekat Vlade  Slavice Arena-Valjevo sa zatvorenim bazenom i više hiljada metara poslovog  prostora.

Dok Loznica, Zaječar i Leskovac dobiše fudbalske  stadione po UEFA standardima,  Ub prvologaša u fudbalu, terene sa veštačkom podlogom, šampiona u odbojci, pa u basketu 3X3, prvoligaša u rukometu, akva park, filmski grad, zatvoren bazen... a Lajkovac  zatvoren bazen, u Valjevu se nije sedelo "skrštenih ruku"! 

Rekonstrusan je  prekršteni DTV "Partizan". Urađeno  je basket igralište na Zdravljaku, stavljen tartan i parket na Studentu, i stolice na severnoj tribini stadionu u Parku Pećina, kao i tartan staza u vrtiću istoimenig parka.

Radovi su koštali višestruko više od najavljivanih cena, i što je najgore, ništa nije urađeno u zakonski predviđenim roku!  

Dok "planina" zvana "Sepije" raste, niče u blizni industrijska  zona.

Stigla su za sada voljom, una se koga, "samo"  2 nemačka investitora. Čaščeni su desetinama  miliona evra narodnih para. Kao što se ne zna koliko ovi aranžmani stvarni koštaju, Srbiju, Valjevke i  Valjevce,  i dalje je tajna koliko je plaćeno Nemcima za svako otvoreno radni mesto, inače toliko drskih da  prvu fabriku otvore na dan rođena firera Adolfa.

Za tri i po godine mandata nastavka SNS vlasti od Lajkovca do Divaca, ali ne i do  Valjeva je stigao je krak  auto puta Miloš Veliki, samo tri puta skuplji od najavljenih  50-ak miliona evra!

OŠ MIlovan Glišić je "prepakovna" u dva vrtića, a jedan se dograđuje u Naselju Oslobodioci Valjeva. Tehnički prijem i upotrebne dozvole kočedolazak dece u  završene vrtiće. 

Gerontološki centar započet 2009. je rekonstruisan, pošto je ceo "odran" i parama iz budžeta urađen nanovo, takođe čeka upotrebnu dozvolu. Izgrađenih devet eko parkića-dečjih igrališta su "ponos" sns valjevske vlasti.  

Krčmarska deonica ka Divčibarama je završena. Na planinskoj lepotici se radi  vodovodna mreža, a urađene su trafostanice, parking, etno tržnica, biciklistički park. Na Divčibarama se sa kanalizacionom mrežom stiglo do raspisivanja javne nabavke. Sudbinu deli i postrojenje za preradu otpadnih voda.

Umesto  NIS-ove pumpa u Tešnjaru, protivno volji građana, nova je nikla za "nedelju dana" preko puta Lukoilove na duploj traci kod Sinđelićeve ulice. Preko puta Ninka Sarača, na ulazu u Tešnjar će se graditi podzemna garaža. Nadzemna garaža sa baštom na krovu, obdanište ispod vatrogasnog doma, svoj vek završava kao besmisleni  "centri troška", poput već pomenutih i nikada realizovasnih projekata, od hale, bazena, i najnovijeg 3D "bisera"  sa bazenom i drugim 3D zezelicama  na Senjaku.

Od projektovanja se ne odustaje.

U toku je 3D izrada pešačko-biciklističke staze u forlandu Kolubare. Preko  Suvoborske  ulice biciklističkom stazom, po projektu Rajkovačkom, otvara se nova  3D "bajka". SRC Petnica i Istraživačka stanicu Petnica treba da budu povezani  kružnim tokom u Gradcu.

Korona virus, i još što šta, je omelo vlast, za koji mesec na proveri, bolje obavešteni kažu već u martu,  preponosnu, na urađeno za protekle 3,5 godine.

"Niko, nikada više za Grad Valjevo nije uradio". lični je stav gradonačelnika, još uvek bez namere da se suoči na konferenciji sa pitanjima novinara svog grada.

A jedno od njih je aerozagađenje i Toplana.

Krušik i dalje koristi ugalj, umesto da je priključen na Toplanu. "Zakačena" je kasarna, ali vojska se i dalje čeliči. Valjda tako treba, a uskoro, kada se uvede obavezno služenje vojnog roka, biće  više vojnika, i biće im toplije.   

Inače, na prvoj sednici Skupštine Grada Valjeva u 2024. čak je naprasno  "ukinuto" pravo na   pitanja opozicionim odbornicima.

Ako ne u martu, kako kažu bolje obavešteni, ono kada i dolaze na red, u junu, izbori su prilika da Grad Valjevo, se suoči sa istinom i svojom daljom sudbinom.

Za Vlejvke i Valjevce postoje dve solucije.

Prva je da potone u beznađu besmisla i ostanu gde su ada, umesto grđani samo žitelji kasabe, i predgrađe Uba!

Druga, je da konačno, u svakom pogledu "progledaju".

Započeti novi život, sa novim ljudima u vlasti, znači posle skoro 3,5 decenije  samouništenja i agonije, znači da živiš hrabro, slobodno, i dostojno, ljudi koji su u nekada živeli i stvarali Grad Valjevo!