Svetosavska atletska trka  prvi  put održana na Savindan 1993. godine, gradskim ulicama u Valjevu, po  mećavi, na raskvašenom snegu danas ovog 27.januara. imala je premijerno izdanje na početku četvrte decenije svog beskraja.

Idejni tvorac prve Svetosavske trke,  bio je na žalost rano preminuli biznismen, čovek svetlosnu godinu ispred vremena  u kome je živeo, Aca Milovanović. Vlasnik  Atletskog kluba “Valjevoauto“,  faktor X organizacije sa oficirom vojske Jugoslavije  Nedeljkom  Špirićem, i juniorskim šampionima SR  Jugoslavije, Goranom Đukićem i Đorđem Milakovićem, je uz podršku  atletske elite države,  napravio je sportsku manifestaciju jedinstvenu u svetu, pokazavši nasledinicima da nema nedostižnog cilja. 

Pre 31. godine osnivač Svetosavske  trke Aleksandar Milovanović uz blagoslov SPC i episkopa valjevsko šabačkog Lavrentija, svoju  vizionarsku ideju je pretvorio u delo, manifetaciju poštovanja provoslavlja i praznik Kraljice sportova.

I tadašnja gradska vlast je znala da prepozna u već poljljanom sistemu vrdnosti biser vere i sporta. Na premijeri 1993. pobednici su bili Goran Raičević, a u odsustvu Snežane Pajkić i Suzane Ćirić, u to vreme nova nada YU atletike Olivera Jevtić, i veteran Nedeljko Špirić. Đorđe Milaković je bio drugi na cilju juniorske trke!

 Premijera po  snegu i  vodi donela je za to vreme vrhunske  standarde, potvrđene sa  šampionom Goranom Đukićem 1994. Na žalost sve staje  posle smrti Ace Milovanovića. Trke nema više od pola decenije, ali "oživljena" se pretvara u tavorenje i bezosećajnost,   dvodecenijski bućkuriš svega, sve samo ne  praznik Kraljice sportova i pravoslavlja.

Razlog, nepoštovanje, nemar,  nezainteresovanost, pre svega nesposobnost  vlasti, da prepozna veru i istinske ljudske vrednosti Svetosavlja i sportsku notu Kraljice sportova. 

Trka je je obnovljena 2001. godine. Dugogodišnjeg tehničkog organizatora  AK “METALAC“ i Harija Markovića, nasledili su pre tri godine "izbegli" sa  Petog Puka, sada okupljeni oko Valjevskog atletskog klubaU(VAK). Tri godine se trude, pomaka  nabolje  ima, ali, bez identiteta manifestacije, sa medaljicama, peharčićimaa, i drugim "detaljčićima", treba će vremena, dok ne dođe onaj koji se istinski meša u organizaciju. Bitno je da VAK-ovci rade, za sada, samo za nijansu bolje od predhodnika.

Na sreću još 26.12.2003. godine Skupština Grada  Valjeva je Svetosavsku  atletsku trku  proglasila stalnom manifestacijom u oblasti kulture i sporta od značaja za Valjevo. Trka je uvrštena u kalendar takmičenja Atletskog saveza Srbije. Valja posebno istaći da je  najtrofejnija pobednica Svetsavske trke olimpijka iz Londona, naša šampionka, Valjevka   Ana Subotić, sedmostruka pobednica. Samo jednom je pobedila Amela Terzić.

Ovogodišnju manifestaciju obeležilo je učešće preko dve stotine atletičara iz srpskih atletskih klubova. Trčali su školarci, juniori, seniori i veterani, a na trku su stigli i  takmičari iz Ruske Federacije i Bosne i Hercegovine.

Kao nikada do sada bio je neverovatan odziv pripadnica i pripadnika Vojske Srbije, njih 68!

Prvi među jednakima je na cilj stigao poručnik fregate u kasarni "Aleksandar Berić", rečne  flotile iz Novog Sada, Svetozar Ristanović, momčina velikog srca, rodom iz Bjeljine, patriota, posvećen i odgovoran srpski mladi oficir.  

Najbrži senior je kao i lane Uroš Gutić(AK Borac Banja Luka) drugi je Đuro Borbelj(AKz Apatin) a  treći Nikola Mijailović(AK N.Pazar). Milica Tomašević( AK C.zvezda) je najbrža seniorka, druga je bila klupska drugarica Slađana Stamenković, a treća Aleksandra Kostadinović.

Iza Svetozar Ristanovića, drugi je bio Stefan Simijonović a treći Marko Janković. Kod pripadnice VS  Srbije prva je Nataša Popović, druga Dragana Radonjić a treća Andrijana Luković. Lazar Tadić je najbrži  kadet Vojne akademije, ispred Nikole Milićevića i Mihaila Mirkova. Jovana Žirović je najbrža kadetkinja Vojne akademije, a druga Sara Nikolić.

U konkurenciji pripadnica policije, najbrža je bila Ivana Gajić. Veteran  Mirko Stanković je pobedio u  u konkurenciji  40-50 godina, ispred  Aleksandra Jovanovića i Petra Božovića, a kod vetaranki prve tri su  Jelena Đermanović, Jelena Pejović i Aleksandra Filipović.

Čestitke svima za učešće u čast Svetosavlja i Kraljice sportova. Od najmlađih medaljaša, prvačića Ene Đuković,  preko najbržeg gimnazijalca Nikole Đukića, što izgleda ipak kreće ipak stazama posutim trnjem ka zvezdama, kakav je put bio i nekada rodititelja šampiona Gorana i Tanje Đukić, do pobednika u seniorskoj, juniorskoj, konkurenciji.

 Junaci su svakako dva  hrabra valjevska policijaca Josip Josipović i Jovica Marković, odvažni da istrče ni malo lak put od starta do cilja.

I zato na kraju valja podsetiti na reči velikog Ničea.

”Budućnost pripada onima koji se najdalje i najduže sećaju prošlosti"

Atletska planetarna manifestacija, jedinstvena i neponovljiva, Svetosvska trka u Gradu Valjevu, kao i pravoslavlje živi!

U vreme čukundedova Valjevke i Valjevci se nisu gušili u zagađenju kakvo je danas u najzatrovanijem gradu na planeti. Valjevo nije  bilo ovako  kao danas,  nikada blatnjavije i prljavije, a  branioci Rio Tinto ne odustaju, da "skuvaju žabu".

Čistačem prašine blato se ne čisti, već se grad opere vodom iz cisterni. Ali kome to reći dok gledamo kako se "praško"  valja u blatu  u strogim centru Grada.

U  ulicama bližim i daljim od Centrala, "sivonje" i oba hrama, bez čizama nije poželjno hodati, jer možda čudovište prebeglo iz  Loh Nesa udari na vas.

Kad nema samobitnosti, Grad postane rob i talac gorih čak i od turaka, fašista i bagre što se koti poput vaški kod dece u obdaništu spasa nam nema, u  kupanju je lek. Sačuvaćemo ne samo kosu već i glavu, jer "šampon" za  vaške i gnjide je čudo.

Vodu nam još nisu uzeli, ali će je zagaditi, kao što sju već negde, gde je  Rio Tinto krenuo da kopa jadarit. 

Kompanija Rio Tinto brani se od "neistina plasiranih  u javnosti o tehnologiji prerade rude jadarita i korišćenju sumporne i fluorovodonične kiseline. Ističu da su  metodu prerade rude jadarita posebno razvili.

Nema fluorovodonične kiseline,  u procesu prerade jadarita“, samo će se raditi  u dubokom podzemnom rudniku, a ne u velikom otvorenom kopu, kako se to povremeno može čuti“, radi su da "spuste loptu"  iz RT.

Iz kompanije Rio Tinto se nadaju da će  medijskom kampanjom  "žabu skuvati " i da će priča o novoj tehnologijom "proći" u Srbiji. Imaju saveznike u samobitinima. Nakon što je tema o  iskopavanja litijuma aktivirana u Davosu, a predsednica tehničke Vlade potvrdila da je projekat samo zamrznut, meštani Gornjih Nedeljica su  ispred kompanije Rio Sava u Loznici, poručili da će životom braniti svoju imovinu, te da od borbe protiv iskopavanja litijuma neće odustati. Poruka je nedvosmislena  „rudnika neće biti“.

Sa narodnom voljom nije se šaliti,  a kamo li ga lagati.

Blata do guše u blatu i zatrovanog  vazduha je previše. I zato svi umišljeni da  se oko njih okreće planeta, moraće  da što pre shvate, sa narodom  i narodnom voljom mogu još uvek  kako hoće, ali ne i dokle hoće!

Neugasivi brend valjevskog rukometa Nikola Jevremović-Gužva i sporta u celini, kako reće na omažu posvećenom velikom Nikoli, jedan od besednika,  Vladica Spasojević, ŽIVI!

Udruženje valjevskih sportista je okupilo brojna poznata lica na manifestaciji u Valjevskoj gimnaziji, svjevrsnom omažu posvećenom sećanju na Gužvu“.

Priču o Nikoli-Gužvu započeo je rukometni vanzemaljac Veselin Vujović. Govoreći o nesalomivom duhu i pobedničkom karakteru, igrača i trenera pobedniku, ali pre svega stvaraocu.

Vuja je podsetio  na istančani osećaj  Gužve, majstora, da pre svega prepozna i izbrusi talenat, posvećenog i istrajnog u svom radu, ali i boema i šereta posebnog kova, spremnog svakog da baci na pleća duhovitim opaskama, ali i da istrpi žaoku  na svoj račun. Jednostavno bio je mangup, i najpozitivnijem smislu, svog vremena, kakvih danas nema ", rekao je veliki Vuja.

Ređali su se besednici,  Mihailo- Miki- Radosavljević, Zoran Mićović, Dušan Novokmet...

Beranac Vesko Mujović se prisetio Gužvinog rada i pobeda u ledenoj dvorani, otvorenoj boks mečom Ivangrad-Metalac(februar 1983) u kvalfikacijama za Prvu ligu tadašnje SFRJ, kada je Gužva sa Novkom Savić proglašen za sportistu Grada Valjeva. Isto priznanje usledilo je dve godine kasnije.

"Nepobedivost Beranaca na svom parketu, vitezove rukometa, kalio je baš  Nikola. Bila je to jedinstvena i prepoznata poruka, pred kraj svog ovozemaljskog života. Nikola je postao  šampion Crne Gore i osvajač Kupa sa RK Budućnost", podsetio je Mićović, istakavši neizbrisiv Gužvin trag u beranskom rukometu. 

Vladica Spasojević se prisetio brojnih zajedničkih dogodovština, treninga u zoru, sklekova, šuteva sa padom, Gužvine prgavštine, psovki i sličnih vaspitnih "metoda",  zaboravljenih odmah posle treninga, ili utakmice.

"Gužva je bio dobrica u koži lava,  dosledan, i uvek spreman da stane na crtu svakome ma ko bio. Na sebe nije dao, ali je bio prvi kada je trebalo stati u odbranu pravdei svoje ekipe. Sitnice od  spiska  pesama za naručiti u kafani, pivo za popiti ako već nema "soka od ribizle"  do "piši kući za odelo", činile su Gužvu posebnim i neponovljivim. Bez obzira što vreme protiče, svi ćemo se Gužvi u beskraju svetlosti pridružiti. Ponosni smo što je baš Nikola bio deo nas, i što unuk nosi dedino ime, Nikola, našeg Gužve neugasivog brenda valjevskog sporta", reči su Vladice Spasojevića.

Na kraju omaža Nikoli Jevremoviću pre zajedničkog fotgrafisanja, prof dr. matemetike Voja Andrić pozvao Branka  Kovačevića, legendarnog košgetera Metalca i Crvene zvezde, da uruči je rođendanski poklon Veselinu Vujoviću.

Portret Vuje, delo Brankovo, nikoga nije  ostavio ravnodušnima, a i Vuja nije krio, lično oduševljenje.