Ljudi dobre volje poslednjeg dana maja u 17 sati će na valjevskom Senjaku igrati fudbal, a sav prihod od dobrotvornih priloga sa utakmice biće poklon za Dragana Simića-Rusa i Srđana Brkovića –Brku, divne ljude,  nekad odlične fudbalere, a poslednjih godina sa ne malim zdravstvenim problemima.

Humanitarnom akcijom na terenu i van terena obezbediće se potrebni medikamenti, i pokazati ljudskost, svih spremnih da da pomognu prijateljima u nevolji.

Organizatori humanitarne utakmice su bivši fudbaleri, ljjudi dobre volje. Svi su uvereni da će odziv biti na zavidnom nivou bez obzira što nije bilo intenzivnije medijske kampanje.

Dragan Simić –Rus i Srđan Brković –Brka, nekadašanji fudbaleri valjevskog Krušika i Budućnosti bez veruju da će im njihovi prijatelji podariti nezaboravno druženje i pažnju koja svakom čoveku prija najviše.

Draganu Simiću su sredstva neohodna za nabavku medikameneta( nedostupnih u Srbiji) a preko potrebnih. Slična situacija je i sa Srđanom Brkovićem koji se već nekoliko godina bori sa multipla sklerozom. Ruke i noge su problem , ali pozitivna energija i borba bez presedana krasi ovog nadasve hrabrog čoveka i borca kakvih je danas malo.

Danas će na stadionu Senjak u 17 sati na teren istrčati fudbalski humanisti brojnih generacija valjevskog fudbala.

Kao i oktobra 2014. jedan od inicijatora i organizatora nesvakidašnje demonstracije humanosti i ljudskosti je dr Nebojša Pakević, nekadašnji Simićev saigrač i Brkovićeb rival na terenu.

„Ljudskost je suština života, i nema granica. Moralno je mišljenje a humani postupci nas čine svesnim bićima. Da li treba isticati da je e najveći dar života zdrav život,a Rus i Brka to najviše žele. Naš mali gest dobre volje je povod da se danas okupimo u što većem broju i pokažemo svoj sportski i viteški karakter, duhovnu snagu i moralno jedinstvo. Pozivam sve svesne ljude da prepoznaju nameru i cilj akcije da nam se pridruže i da zajednički sa Rusom i Brkom ponovo kao i pre godinu ipo dana san pretvorimo u javu   da se vidimo, družimo, smejemo, volimo, radujemo, i pokažemo da bar ta dva sata možemo da budemo ljudi”.

Aktere meča predvodiće brojni asovi valjevskog fudbala iz vremana dok je imao svoj vrednost i bio cenjen u Jugoslaviji. Momčine u duši i srcu, a po godinama mlađi penzioneri, nekada i klupski drugovi Dragana Simića iz Budućnosti, Krušika, Radničkog, Stefila, OFK Valjeva, i Srđana Brkovića iz Budućnosti danas najavljuju dolazak u punom broju.. 

“Želeo bih ovom prilikom da zahvalim svima spremnim da zajednički obradujemo ovog poodneva Rusa i Brku, da im pokažemo da ih nismo zaboravili i da ćemo biti uvek uz njih i dok im je potrebna naša podrška bilo koje vrste, za optimizam veru i nadu u život. Danas svi polažemo ispit koliko je svako od nas čovek. Kad pomažemo prijateljima bogatijismo od svih, poručuje svima koji dođu na stadion Senjak danas u 17 sati, Dragan Marković Piksi, nekada virtouz sa fudbalskom loptom, s osobinom da poštuje jednu od najvažnijih lekcija života, da humanost čoveka nema granice.

Kad te sreća pogleda, možeš stići i do Milana. I to posle “osudujuće presude” da gledaš svoj valjevski trećeratzredni cirkus ispod pruge i preko puta dva hrama jednog poželjnog, a drugog nametnutog voljom izmišljenog vladara i kreatora vere.

Ališa Kiz je izazvavala ovacije na Đuzepe Meaci, Andrea Bočeli je otpevao himnu Lige šampiona, za početak velikog finala.

Akteri na terenu i nan tribinama pokazali svo gospodstvo i ljubav prema miljeniku radnika i progresivne omaldine, komunističkom i partizanskom Ateletiku, odnosno onom drugom Realu, kraljevsko kapitalističko, obožavanom klubu Franciska Franka, fašiste nivoa Benita Dučea Musolinija, sve u sred njegove Italije.

Na aerodromu u Milanu bilo je varnica, ništa posebno u odnosu na srpske prilike.

Milano je 28.maja bio Madrid, jer sve je bilo ŠPANSKO, LJUDI, JEZIK, PESMA!

Na tribinama isto pesma, zastave , šalovi, kape, navijanje, radost posle pobeda i tuga zbog poraza.

Špance je razdvojila ljubav, i na Đuzepe Meaci 80.000 srećnika je uživalo, do 4.serije penala. Posle toga jedna polovina je plakala od radosti,a druga od tuge!

Pobednika u Milanu je odlučila sreća!

Real je pobednik Lige šampiona 2016,a gradski rival Ateletiko ima razloga da tuguje zbog nove propuštene šanse. Huan Fran je umesto mreže u 4.seriji penala pogodio stativu da bi tokom svih 120 minuta “zaključani Ronaldo u petoj seriji doneo 11. radost kraljevskom klubu.

Puka sreća, rećiće neko, ili jači živci, uglavnom pri izvođenju penala kao i pre 15 godina na milanskom San Siru, radovao se Real Madrid 11-om naslovu pobednika nekad Kupa, a danas Lige šampiona, i to posle šet decenija od osvajanja prve titule. 

U Lisabonu 2014. godine, Real je vodio, a Atletiko Madrid izborio produžetke, na kraju i penale. Diego Simeone se nije radovao u MIlanu, ali je džentlemski čestitao Realu, istakavši da je kraljevski klub bio bolji i zasluženo osovojiio naslov. Gospodski nema šta.

Novčić je odlučio da Real izvodi prvi, što je bolje kažu upućeni...

Atletiko je već posle 15 minuta morao da juri minus od jednog gola,a mreža Oblaka se zatresla oružjem “jorgandžija”, iz prekida. Serhio Ramos je zatresao mrežu glavom kao i 2014,a ofsjad u trenutku kad mu je Bejl preneo Krosov centaršut pomoćnik nije video !?

Simeone je ukazao šansu eks štoperu Partizana Crnogorskom reprezentativcu Stefanu Saviću, umesto Urugvajcu Himinezu, za malo kobnog po Atletiko u Minhenu porotiv Bajerna.

Hrvat Luka Modrić je uhapšen od starta. i Augusto Fernandez Koke i Grizman sz ga spakovali u kavez, ali je zadnji vezni  Kazimero probijao ka polovini Atletika, a posle vođstva sve je bilo lakše po veznjake Reala.

Utakmica je počela žestokim startovima Atletika, uzvratio je Serhio Ramos i u 11. minutu je dobio žućaka po sred lica!

Posle vođstva Reala u 2. poluvremenu Diego Simeone je pokazao terenersku veličinu. Menja Fernandeza krilnim napadačem  Karaskom. Koke je prebačen na desni prednji bok, a tehničar Nigez je gurnut u sredinu, da pravi igru sa Gabijem. Zidan je u 52. minuti umesto povređenog Karvahala uvodi  Danila,a zatim slede još dve izmene, Isko je zamenio Krosa u 72, a Lukas Vaskez Benzemu u 77.minutu.

Pepe je nagazio Fernanda Toresa u 78.minutu, ali Grizman pogodio samo prečku! ! Navas je sankcionisan žutim kartonom zbog zadržavanja lopte, ali je dobio psihošku igru, i to ispred tribine sa navijačima Atletika!

Siomeone je Izmenom poslao vezni red u ofanzivu i napao. Zasluženo izjednačenje stiglo 11 minuta pre kraja, Huanfran je dobio pas na bok centrirao, a džoker sa klupe Janik Ferreira-Karasko na drugoj stativi je stigao do lopte i u svom stilu je zakucao pod prečku za 1-1!. Sledi neiskorišćen zicer Savića, šansa Bejla, ali ne i gol jer tu je Pepe da osujeti napadača Reala...

U produžecima je ponestalo snage, ali je Real u 120. i 121. minutu bio blizu pobede

I Atletiko je najveću šansu imao iz penala na početku 2. poluvremena, nakon što je Reala Simeone je naređuje “prestanak agresije” ali ne i juriš grlom u jagode. Zidan   “anćelotijevski” prepušta rivalu duži posed. Simeone se nije “upecao” i taktikom kontrolisanog rizika, ne ostavlja promaju u odbrani. U liniji tri igrača iz svoje polovine terena čuva centar i bokove, pa je Real do odmora bezopasan po gol.

Aletiko je 9 kilometara više trčao, od Reala ali je u foto finišu sa bele tačke pehar podigao kraljevski klub, a sve opstalo je istorija overana pečtaom pobednika.

SREĆA JE BILA SAVEZNIK POBEDNIKA,  REALA!

REAL MADRID - ATLETIKO MADRID 5:3(1:1. 1:1(1:0) (na penale), posle produžetaka MILANO. Đuzepe Meaca 80.000 gledalaca, Sudija:Mark Klatenburg 10. strelci : Serhio Ramos, 15' - Karasco 80')

REAL MADRID: Navas – Karvahal (od 52. Danilo), Ramos, Pepe, Marselo - Kasimiro, Kros(od 72. Isko), Modrić - Bejl, Ronaldo, Benzema(od 77.Lukas Vaskez)

ATLETICO MADRID: Oblak - Huanfran, Savić, Godin, Filipe Luis( Hernandez)), Nigez, Gabi, Fernandez( od 46.Karasko), Koke(Partej od 116.) - Grizman, Tores

Jedanaesterci: 1-0 Lukas, 1-1 Grizman, 2-1 Marselo, 2-2 Gabi, 3-2 Bejl, 3-3 Nigez 4-3 S. Ramos 4:3, Huanfran – stativa! Ronaldo 5-3!!

Jubilej vredan pažnje pola veka od kako je pored stadiona Krušik prošao prvi voz i Beograda za Bar obeležen je u vremenu bez poštovanja prošlosti, ali zato  uzdizanja nakaradnih vrednosti, sticajem okolnosti  na poseban način u Valjevu.

Budućnost Krušik tako se i dalje zove fudbalska družina u rukama nesposobnih i drskih je na ušću dve reke i sada dva hrama, pored oronulog pola veka i više starog klozeta za publiku na  stadionu  je  igrala nešto bi bi trebalo da bude fudbalska utakmica. Rezulzat se piše 2:0 za valjevski tim protiv   Jedinstvo iz Užica.

Slučaj je hteo  da se par stotina ljudi okupi, neki od njih   nesvesni da su pre pedeset godina bili  srećniji  iz više razloga nego danas, a jedan  je što su  28.maja 1976.  pozdravili prolazak prvog voza na svom istorijskom putovanju od prestonice do Bara.

Videsmo  danas voz, noviji ali sporiji od onog pre pola veka tri puta. Videsmo i  dva gola, dva najslađa kolačića, kao nagradu za prženje na konačno progrejalom majskom Suncu. Premalo detalja, fudbalskih poteza, i to protiv ekipe na granici toatalno amaterskog pristupa a samim tim i skromnog fudbalskog znanja.

Fudbal je ipak opravdao svoj smisao i to iz jednog razloga, momci su na terenu sačuvali svoj obraz, a što nisu u višem rangu kao neki predhodnici pre dve decenije,  je posledica beskrajnog bitisanja u klubu nekolicine luzera i licemera  drskih  bez obraza i osećaja za sram i pokajanje  rade šta hoće i kako hoće, ali na sreću i ne dokle hoće.

Pre pola veka naše bake i roditelji su radili, gradili, živeli u srećnoj  zemlji Jugoslaviji. Danas većine nema, sva dela njihovih ruku još uvek nisu uništena, a kako nam je da li treba  posebno isticati.

Ipak ovaj dan je drugačiji od svih u proteklih koliko li desetina godina, samo iz jednog razloga ponosni smo na  nama bliske rođake i prijatelje i one malo manje NAŠE predhodnika verne  idealima, radu, i rezultatima rada. Bili su sigurni to što rade ima svoj smisao  cenu i vrednost za nezaborav.

Valjalo bi nam što pre da se  na NJIH UGLEDAMO, da kao i  ONI  progledamo i konačno shvatimo da i za nas ima nade!

Odbojkaši prvoligaša  sa Kolubare „VA 014“  u tek završenoj sezoni ostvarili su planirane ciljeve, seniorski sastav je izborio opstanak, a već nekoliko godina intenziviran rad sa najmlađima daje rezultate, potvrda je i 8. mesto pionirskog tima u Srbiji.

O minuloj sezoni za portal Moj svet sporta govori predsednik kluba  Đorđe Milanović.

“Kada saberem utiske, moram priznati da smo gotovo sto odsto ispunili  naš cilj, a to je  opstanak u Prvoj ligi, afirmacija  škole odbojke”, kaže Milanović prezadovoljan što su svi u  klubu prepoznali koliko je bitan  rad sa mladima.

“ Minula sazona je poslužila za  afirmaciju mlađih igrača iz Valjeva. Mogu da kažem da smo u tome u potpunosti uspeli. Akcenat je je takođe bio  na školi odbojke. Trideset dečaka je bilo prošle godine, sada ih ima sto. Učestvovali smo na par međunarodnih turnira. U Novom Sadu u konkurenciji  24 ekipe naši kadeti su bili  šesti. Po prvi put smo učestvovali na Trofeju Beograda, turniru sa tradicijom od pola veka, uz učešće  reprezentacija gradova iz svih bivših republika SFRJ. Ove  godine su učestvovale  dve kipe iz Italije. Bili smo trinaesti, za nas  zaista lep uspeh. Učešće na  prestižnom turniru je bilo ogromno  iskustvo za našu decu. Benefit  sa turnira  su ostvareni  kontakti  sa ekipama Maribora, Ljubljane, Bara, Podgorice ... Imamo ideju, možda čak i ove godine, da organizujemo međunarodni turnir u Valjevu.  Nadam se da ćemo uz  bolji marketing sledeće sezone imati više dečaka u našoj školi odbojke, i da će još neki momci iz naše “fabričice” dobiti šansu u prvom timu.

Zapažen uspeh  je ostvarila  pionirska ekipa na državnom prvenstvu Velikom Gradištu.

“ Dečaci su na se lavovski borili, protiv godinu starijih rivala, a odlučivale su nijanse, pa nam je izmaklo polufinale  za treptaj oka. U taj breku Klek je slavio 15:13. Iskustvo je bilo na strani naših protivnika. Ističem da samo  dvojica dečaka iz ovog sastava neće igrati u pionirskoj ekipi naredne sezone, što  znači da je medalja na vidiku. Ponavljam,  učešće na  završnom turniru veliki uspeh OK VA 04.

Planovi, strategija, finansije ...

Organizovanje letnjeg kampa  i turnira  za mlađe kategorije bi bio  dobar marketinški potez i sigurno bi doprineo popularizaciji  odbojke, i još većem broju  dečaka u našoj školi odbojke. Prošlu sezonu smo završili sa nekim dugovanjima, ove godine situacija je bolja, dugovi su  minimalni.   Imamo dobru bazu, naši igrači su stekli  samopouzdanje. Neki već imaju  sezonu u Prvoj ligi. Očekujem da u narednoj sezoni napravimo iskorak sa prvim timom i  napadanemo  prvo mesto, ili da  budemo pri samom vrhu. Sportski direktor Ivica Jakovljevic i trener Mirko Ristović već prave  plan da sa minimalnim pojačanjima  I našom decom napravimo respektabilnu ekipu za vrh  Prve lige.

Odbojka je po izdvajanjima grada za sport na repu. Fudbalu daje  previše praktično za nikakve rezulate. Košarka je u Evropi, ali i tu nema sistema ni rezulata rada sa mladima.Vaterpolo je u sličnoj situaciji kao i odbojka, ali je uz pomoć prijatelja iz VK Partizan VK Valis 93 je  dobacio do elite.

“Mi uvek gledamo u svoje dvorište, ne komentarišemo druge.  Kada bi imali nešto više sredstava nego sada, sa 7, 8 miliona bi mogli da se borimo da budemo među prve četiri ekipe u Srbiji, što bi nam donelo izlazak na međunarodnu scenu. Želeo bih ovom prilikom da se posebno zahvalim  direktorima osnovnih škola u Valjevu, svima  koji su su imali razumavanja za nas, kao i svim profesorima fizičkog vaspitanja, što su nam izašli u susret i omogućili da što više dece prisustvuje našim pokaznim treninzima, gde su pored trenera Ristovića I Petrovića bili prisutni I prvotimci iz naše ekipe. Sve to je dalo rezultate.

Sarađujete sa Ljiškim Spartakom  dominatnim  u mlađim kategorijama,

“Imamo dobru saradnju sa Spartakom iz Ljiga, sa   Crvenom Zvezdom, zahvaljujući pre svega Tamari Korać, koja je u Crvenoj Zvezdi. Dosta igrača iz Valjeva je prošle sezone igralo Super ligu, neki su bili u inostranstvu, to su uspesi našeg kluba.

Valjevo je jedini grad u Srbiji bez svog hrama sporta, pored Novaka Đokovića danas najveći sportisita Srbije Valjevac MIloš Teodosić. Prisutan je na svakoj vašoj utakmici, njegov lik je na zidu u maloj hali kraj LJubostinje. Umesto u Valjevu ima svoj kamp na Srebrnom jezetu, a za ovo leto “samo” pet grupa dece će učiti košarku  od Tea. Valjevo ima najbolje odbojkašice : Ljlju Ranković, Anu Lazarević, Tanju Grbić šampionske Srbije, Grčke, Francuske, Maju Savić, košarkaše Maksima Kovačevića, Aleksandra Vasića, Igora Đukovića…fudbalere Đorđa Lazića, Nemanju Petrovića.. internacionalce u Evropi. Sa njima bi i  Beogradu bili trn u oku.

“Treba razmišljati da se stvore oslovi da valjevski sportisti  igraju u svom gradu, a prioritet prioriteta je  da se  napravi hram sporta, funkcionalan i jeftin, a najvažnije što pre. To je  moguće zna se kako i s kim. Ženska odbojka ima tradiciju, naš klub je mlad, postoji šest godina. Šteta je što za ženske klubove nije obezbeđeno više sredstava, ŽOK Valjevo I Srbijanka imaju odličnu školu odbojke, nije čudo što ima dosta devojaka iz Valjeva danas vrhunskih odbojkašica. Ističem, odbojka nije skup sport, trebalo bi te devojke vratiti u Valjevo i napraviti jednu respektabilnu ekipu koja bi mogla da izađe na evropsku scenu. Čestitao bi im ovom prilikom svima na uspešnoj sezoni, a portalu Moj svet sporta podrška za istrajnost da afimišete sportske vrednosti, ali i ukažete na manjkavosti u radu i konsturktivnim idejama pomognete da nam sport i sportisti u svakom pogledu budu ponos Valjeva.

Na kraju Đorđe Milanović je uputio poruku.

“Moramo da  gledamo  našu decu, Valjevo kao grad mora da u svim sportovima ima najviše ciljeve, da ekipe budu u najvišim rangovima takmičenja. Da  svi imaju više  razumevanja za sport u Valjevu,  i da se pojača  trend da uz sport budu i javni i privatni sektor. Sport je najvažniji segment života, bitan za razvoj mladog ćoveka, zdravlje, kulturu, bolji život za sve” bez dileme je Đorđe Milanović, prvi čovek OK VAljevo 014, angažovan osim OK VA 014 u FK Junior Novo Naselje, KMF Fleš, a sa JKP Vidrak  značajana podrška Ivanu Veseliću šampionu Srbije  u obaranju ruke, 7. na Svetskom Kupu ovog maja u Zagrebu a danas u Bukureštu učesniku  evropskog šampionata.