KARPOV, ŠEKI I METALAC ZA VALJEVSKI ŠARM VELEGRADA! ^Featured

Ako je suditi po događajima u poslednjoj suboti februara, grad Valjevo iako sa brojnim manjkavostima je u pravom smilsu reči, velegrad.

Ispreplepletana događanja u svetu košarke i šaha nikoga nisu ostavili ravnodušnim.

Pod pod dirigentskom palicom Vladimira Đokića, i delima van terena profesora Boška Đukanovića košarkaši Metalca su u meču odluke protiv ljubljanske Olimpije stigli do 10. jubilarne pobeda, i nove evropske sezone. Gosti na košarci su bili i bardovi igre pod obručima Radmilo Miševiće, Dejan Tomašević, a nije izostao ni legendarni kapietn Metalca Branko Kovačević.

Harizmatični profesor Boško Đukanović je svojim sugrađanima priredio iste večeri i 9. susret sa legenadarnim šampionim sveta, počasnim Valjevcem Anatolijem Karpovom.

Svojim (ne) očekivanim dolaskom u Valjevo sve je zasenio besmrtni fudbalski čarobnjak Dragoslav Šekularac.

Odvažno je ukrstio koplja na 64 polja sa eks šampionom sveta počasnim članom VŠK “Sveti Nikolaj”Anatolijem Karpovom. Šeki se prodružio povlašeninim zaljubljenicima, njih 20 je učestvovalo u a simultankci u hotelu Grand.

Posle Šekijeve bravure na otvaranju i najave ofanzive Tolja je viteški prihvatio ponudu i sklopio remi.

Eks šampion sveta pokazao je vrhunsku formu nanizavši 19 pobeda.Pored Šekularca, za remi se izborio poznati šahovski radnik Beograđanin nekadašnji šef BIA Andreja Savić, dok je dostojan otpor pružilo pet polaznika škole šaha, i najmlađi petogodišnji Mladen Panić.

Ljutu bitku vodio je veliki srpski poeta najmlađih Ljubivoje Ršumovićem. "Fazoni i fore", popularnog Ršuma pročitao je eks šampionu sveta, i pa je poeta mogao samo da konstatuje u “Još nam samo ale fale”, i pored saveta sekundanta, barda sportskog novinarstva Slobodana Simića.

Napadima Karpova nije odoleo i čuveni kantautor Miki Jevremović, iako je   repertoarom "pesama svoje mladosti" priželjkivao iznenađenje. Među "žrtvama" Karpova našao se i košarkaški trener Vlada Đurović.

U prepunoj svečanoj sali Grand hotela simulatnku je otvorio ambasador Belorusije u Srbiji Vladimir Čušev.

U društvu supruge i sina Artemija na besprekornom srpskom poručio:

“ Anatolij Karpov je ponos i lice Sovjetskog saveza i Rusije. Tolja i dalje širom sveta promoviše šah kao umetnost i svakodnevno je angažovan u brojnim humanitarnim akcijama” rekao je Čušev fasciniran pozitivnom energijom profesora Đukanoviću usmerenom ka svom gradu, valjevskoj košarci šahu, i sada je već svima jasno evropskom Metalcu.”

Profesor Boški Đukanović je po ko zna koji put potvrdio koliko voli svoj grad Valjevke i Valjevce. Za budućnost valjevske košarke nema brige tim pobednika ostaje, a stižu pojačanja za predostojeću Super ligu.

“Dušebrižnici “ taman da puknu od muke, jer šahovska i košarkaška valjevska misija i pored otvorene opstrukcije sa svih strana, idu putem pobednika.

VEČERNJI ZVON ZA TOLJU

U toku svečane večeri domaćinu i gostima su se pridružili članovi zrenjaninskog hora Sveti Serafim Starovski, predvođeni starešinom manastira Jovanja, igumanom Mihailom Bikovićem i mlađim bratom Milošem, glumcem kakvog Srbija samo poželeti može.

Tokom ponoćnog mini koncerta momci iz hora “Sveti Serafim Starovski”, fascinirali su prisutne itrepretacijom: 12 razbojnika”, “Tamna je noć”, “Kreće se lađa francuska”, Večernjeg zvona”...

NEPONOVLJIVI ŠEKI

Veliki dribler najveća fudbalska zvezde eks SFRJ, zahvaljujući svom poreklu(Vasojević prim.aut.) i danas vitalan i vickast, iako broji mnogo godina, ne menja karakter, i dalje zrači nestvarnom energijom pobednika uvek spremnog za “igru”.

“ Malo me Karpov namučio, ali sam ga kao svaki domaćin, a ja se tako osećam u Valjevu, častio remijem. A i pre 30 godina iako je bio u izgubljenoj poziciji ponudio mi je remi i ja sam džentlemnski prihvatio. Za razliku od mojih prijatelja koju su redom padali pred Toljom ja sam nepobediv. Malo mi je večeras skočio šećer, ali nek ne brinu oni što me ne vole “ušećeriti” se neću. Hvala profesoru Đukanoviću na pozivu da dođem u Valjevo gde se osećam kao u kao u vreme kada sam igrao fudbal, jer me ljudi prepoznaju i žele da razgovaramo i da se fotografišemo. Želim samo da istaknem da još uvek ima LJUDI, poput predsednika FSS Karadžića njegovih saradnika, spremnih da poštuju prošlost, i ne umišljaju da svet počeo i završava se njima. Na Karadžićevo mesto bi upropastitelji OFK Beograda i Crvene zvezde, ljudi bez stava, karaktera, odgovornosti i ličnog ponosa.

Na konstataciju da je umesto na večiti derbi došao u Valjevo, Šeki je kao iz puške odgovorio.

“Zašto me ne žele u Crvenoj zvezdi u kojoj sam proveo “samo” 70-ak godina, pitanje je za one koji me ne zovu i ne pitaju kako sam, a danas vode klub iz ličnog interesa. Došljaci u fudbal, ni zvešdaši ni partizanovci, a na prvom mestu menadžeri su rak rana fudbala u Srbiji. Mogu samo da kažem da moja LJUBAV Zvezda ima nadmoćan tim za Srbiju. Za nešto više u Evropi će trebati minimum dva tri pojačanja. Ali da se zna bez jakog Partizana nema ni jake Crvene zvezde”.

Osim šaha, gledanja dobrih utakmica na televizji Šeki ima još jedan “porok”

“Popunjavam tikete, odigram dva tri para, ne više, i pogađam” rekao je na kraju i za sve iskrene fudbalske prijatelje, zauvek VELIKI ŠEKI.