IN MEMORIAM VLADIMIR PEJOVIĆ – PEJA (1949 – 2020) ^Featured

Juče je u Beogradu posle duge i teške bolesti preminuo Vladimir Pejović – Peja, jedan od najboljih rukometaša i sportista kojeg je Valjevo do danas  imalo.

Peja je rođen je 1949. godine u Beogradu, a prve rukometne korake napravio je u OŠ „Žikica Jovanović Španac“. Na prvenstvima  na osnovnih škola je dominirao etu potvrdivši raskošni rukometni dar.  Na prelazu iz osnovne u srednju školu postao jedan od najperspektivnijih igrača „Metalca“. Za prvi tim je zaigrao 1964. godine sa svega petnaest godina, a kada ga je vodio  Ljubomir Bogdanović-Ćube.
Bio je predvodnik juniorske ekipe „Metalca“ koja je 1967. godine osvojila juniorsko prvenstvo Srbije i iste godine pobedila na međunarodnom Dunavskom kupu za juniore u Bratislavi.

Za Metalac je igrao do kraja 1968. godine, kada je opet sa juniorima „Metalca“ u Bratislavi osvojio vicešampionsku titulu.

Na početku 1969. godine prelazi u beogradski „Partizan“, a zatim u „Dinamo“ iz Pančeva i „Kvarner“ iz Rijeke, gde mu je trener bio čuveni Vlada Štencl (trener reprezentacije Jugoslavije na OI u Minhenu, kada je reprezentacija osvojila zlatnu medalju). Igrao je i za RK „Rovinj“, a u Valjevo se vraća 1974. godine kada je trenirao žensku ekipu „Metalca“ i igrao za mušku ekipu. U sezoni 1975/76. učestvovao je u ulasku „Metalca“ u Prvu srpsku ligu, a rukometnu karijeru je prerano završio u zemunskoj „Mladosti“, gde je bio najpre igrač, a kasnije i trener. Valja napomenuti i da je levoruki Branko Štrbac – zlatni jugoslovenski olimpijac iz 1984. godine, lični trenerski „proizvod“ Vlade Pejovića (u „Mladosti“) od kod koga je mnogo naučio i mnogo pokazao.

Vlada Pejović je bio nezaustavljivi levi bek-šuter. U odbrani je bio sjajan   najčešće na pozcijama halfa i centar halfa). Igrač specifičnog, visokog skoka i razornog, nezaustavljivog šuta, izkoraka i sunožnog skoka razarao je protivničke odbrane. Jednako dobro izvodio je i specifične finte i asistirao, ali je bio odličan i u fazi kontranapada, jer se odlikovao izuzetnom brzinom, ali i pravovremenim pasovima fantastično je upošljavao saigrače u kontrama. Umeo je da „sakrije“ loptu, pa su se igrači koji su ga čuvali (a i gledaoci) često nalazili u situaciji da ne znaju zapravo gde je lopta. Bio je hrabar i borben rukometaš i odličan odbrambeni igrač, koji je rukomet i pored svojih zaista, sjajnih fizičkih predispozicija, igrao pre svega glavom sa istančanim smislom za kombinatoriku. "Imao sam tu sreću da kao dečak gledam Peju kao nestašnog, duhovitog, šarmantnog mladića i zadovoljstvo da kao već afirmisan igrač jednu sezonu igram pored zrelog rukometnog majstora. To je zaista bila lepota, jer je Vlada Pejović bio rukometni umetnik" priseća se Pejovića  Voja Andrić, takođe veliko ime valjevskog rukometnog sporta,

Novka Savić prva dama valjevskog rukometa, voljom osionih naprednjaka prisiljena na apstinenciju, nadamo se samo do postavljenja Lazara Gojkovića za gradnačelnika Valjeva  nikada neće zaboraviti  Vladimira Pejovića.

"Imala sam čast i radost da  me u svet rukometa uvede veliki čovek, trener i pedagod gospodin u svakom pogledu, Vlada Pejović. U svemu mi je bio uzor, i  hvala mu. Dan velike tuge za valjevski rukomet je osvanuo. Počivaj u miru dobri čoveče"  

Vladimir Pejović je bio ekonomista, a najveći deo svog radnog veka proveo je beogradskom „Jugodrvu“. U braku sa Lelom ima sina Petra i kćer Anu i petoro unučadi kojima je do poslednjeg dana bio jako privržen i maksimalno posvećen.

Duhovit, druželjubiv, omiljen i iskren prijatelj, šarmer i kavaljer Peja je otišao u legendu.

Valjevski sport izgubio još jedno veliko sportsko ime. Najveći od svih u svetu rukometa, nagrađen je neizmernim iskrenim poštovanjem svih koji su voleli.