IN MEMORIAM LJUBISAV BRANKOVIĆ - LJUBA ^Featured

foto Dragiša Medenica Bard valjevskog sporta, Ljubisav Branković - Ljuba(91), sportista, trener, pedagog i vizionar preselio se u večnost prošlog petka.

Pored Bebice, Micoja, Ješka,  Zore Dudić, Mila Fisa, Svete Kašikovića, Sime Katića Miće Jankovića, Mirjane Lukić,Terze, Ilije Ilića, Puće Rakića, Koraća...  pionir valjevskog sporta i učitelj brojnih generacija Ljuba Branković je bio  jedan od  najznačajnijih pedagoga fizičke kulture i sportskih radnika Valjeva 20.veka.

Ljubisav Branković fiskulturnik, medju najboljima u prvoj generaciji  čuvene Srednje fiskulturne škole u Zemunu, sa  Bebicom Miloševićem,  Micojem Vasićem  i Ješkom Vidićem  bio je stub  sporta u svom Valjevu.

Ljuba je bio  član je generacije valjevskih košarkaša pedesetih, a istovremeno rukometaš, odbojkaš, plivač, smučar i gimnastičar. Za vikend je igrao kao od šale subotom košarku, a nedelejom pre podne rukomet. Pored košarakaša Purketa  bio je najsvestraniji sportista grada Valjeva. Za izezetni entuzijazam i sportsko umeče u  izboru Napreda  1954.godine je proglašen za najsvetarnijeg sportistu u svom gradu.

Ljuba je bio pionir malog rukometa,  osnivač i prvi trener ženske ekipe Metalca koja se borila za titulu prvaka Srbije, što je donosilo učešće u kvalifikacijama za popunu Prve lige Jugoslavije. Sa Žikom Lučićem odveo rukometaše Metalca  u Prvu saveznu ligu.

foto Dragiša Medenica U toj ekipi bile su Goca Gvozdenić- Milošević i Mika Trifunović Milovanović (golmani), Milka Rašević-Fajfrić, Mira Beronja, Milka Ćaćić Lazić, Slobodanka Jovičić-Jakovljević, Vukica Pantelić-Krsmanović, Milica Perišić-Marković, Verica Đukić-Gojković, Dragica Đurić, Ćana Trifunović, Rada Pejić, Nada Đukić-Spasojević, Rada Kulinčević.

U nastavi fizičke kulture Ljuba  je bio briljantan, a potvrda su  izuzetna ostvarenja,  prvo mesto na Saveznom sletu pionirki DTV Partizan u višeboju 1959. godine i prvo mesto Atletske sekcije  osnovne škole Miiša Dudić na prvenstvu Jugoslavije u Sarajevu 1967. godine.

Programi obuke budućih plivača u Bijeloj,  skijaša na valjevskom planinama,  marševi, kampovanja i logorovanja su delo Ljubisava Brankovića.

Ljuba je bio čovek  vanvremenskog kova, učitelj, otac, prijatelj, ljudska gromada, džin blage naravi, duše kakvih je danas sve manje, zauvek u   sećanju  brojnih  generacija Valjevki i Valjevaca.

Ljubisav Branković se početkom 60-ih prošlog veka izborio da u krugu  četiri osnovne škole (Žikica Jovanović-Španac, Miša Dudić, Andre Savčić i Sestre Ilić), danas Gimnazije, Više škole i Narodnog muzeja, pored lipe i česme  izgradi  sportski teren što je za nastavu fizičkog vaspitanja tadašnje tri četiri osnovne škole bila posebna privilegija.

Ljubisab Branković rezultatima potvrđen prepoznat je u Jugoslaviji.

Potvrda vrednosti je Majska nagrada Sportskog saveza Srbije  1962. godinu, dodeljena iste godine  košarkaškom velikanu  treneru Aleksandru Nikoliću,  legendi košarakaškog sporta Radivoju Koraću, i pored Jordana Ivanovića  najvećem  radio reporteru eks SFRJ  Šapčaninu Radivoju Markoviću. Novčani iznos je bio toliko vredan da se mogao kupiti novi "fića" i još da ostane.

Ljubisav- Ljuba Branković  je ostavio je svom gradu i kolegama u  amenet da  temelj sporta čini školski sport.

Samo sportska takmičenja  organizovana tokom cele školske godine, podignuta na nivo završne smotre u celoj državi su jedini siguran garant da će sport živeti.

Ljubisav Brankovića je  sahranjen danas (10.avgusta) na Novom groblju u Valjevu.

Što Grad Valjevo nije udostojio komemoraciju i oproštaj od velikana sporta nije iznenađenje, imajući  u vidu ko ga je i kako vodio protekle četiri godine. Tužno je da je poslednju počast Ljubi Brankoviću odala pored članova porodice i prijatelja, tek sam mala grupica sledbenika, poštovalaca i učenika, takođe majstora sporta, i poslu kojim se bavio sa toliko ljubavi i posvećenosti mu bio odan.

Valja podsetiti Valjevo ima ženski i muški rukometni klub, oba je stvarao i sjajno vodio.

U ime svih koje je uveo u svet sporta, a mnoge u pravom smislu reći i usrećio  slava čoveku, možda nekada od neke vlasti sa normalnim sisitemom vrednosti počastvanom  da makar sokače u kome je živeo u Brđanima ponese ime Ljube Brankovića.