foto Gavrilo AndrićU danu na jedan sat  bezuslovno eksproprisanih  delića mostova, auto-puteva, magistrala, trgova, bulevara i ulica,  videli smo Srbiju, sa i bez  sa obraza.

Srbija je u danu jenočasovne blokade i protesta  kao reakcije na  donošenja u Narodnoj Skupštini   izmena Zakona o referendumu i građanskim inicijativama, kao i Zakona o eksproprijaciji, pokazala dva lica.

Videli smo Srbiju u sred protesta privedenih građana u Parku Pećina, pa reakcijom advokata ekspresno na slobodi aktera u Valjevu.

Videli smo Srbiju sa huliganima što motkama i ćekićima nasrću na svoj narod u  Šapcu. Narod nije ostao dužan. Sa repetom  po pi.ici  je dobio suludi vozač bagera, što bi da gazi ljude.

Zabolelo je više od ćutanja i bežanja šabačkih policijaca sa mosta na Savi, kad su huligani nagrnuli na narod,  divljačko hvatanje mladića  za gušu u sred Beograda, dok je mirno stajao ispred kordona naoružanih policajaca.

Uhvatio ga je iz čista mira  “čuvar” Srbije” sa platom od 150 milki narodnih para. Zaboravio je samo na 7.jul 1941. Ako svoju istoriju ne poznaješ, loše ti se piše, ma koliko mislio da si nedodirljivi džandar!

Taman što su strasti smirile, do novog protesta za 7 dana,  stigla je vest : Otišao je Mrka

foto TANJUG/ZORAN ŽESTIĆ Milutin Mrkonjić Mrka (80) je bio  čovek koji je voleo ljude I život. Bazbrazno se mešao u svoj posao građevinca, u  koji je bio itetako upućen. što je danas presedan.

Čovek iz struke počasni predsednik SPS, ako se ne varam za malo počasni građanin Valjeva Milutin Mrkonjić, bio je sklon obećanjima. ali i njihovom ispunjenju.

Videsmo Mrkino čudesno delo 99-e prošlog veka u Valjevu.

U Krušikovoj Radničkoj koloniji preko noći, u sred  zime, nikao je kvartić zgrada posle bombardovanja.

Mrka je bio čovek pobednik, ali je ove večeri  izgubio svoju poslednju bitku.

A sećanja radi, valja reći: Posle NATO bombardovanja SR Jugoslavije Mrka rukovodio je Direkcijom za obnovu zemlje, I posebno je voleo Valjevo.

Sa stavom o svemu, u politici je bio fajter, a “boksovao” je u super teškoj kategoroji, bio je  poslednji Mihikanac  sa mudima do kolena.

Za razliku od većine sadašnjih kupaca buvljak diploma, Mrka je bio obrazovani dasa  sa manirima stečenim na beograskom  vrelom asfaltu. Gazio, je beogradske fićfiriće, I dođoše iz provincije kako je hteo, stavljaujći ih bez pardona, na mesto koje im pripada.

Mentalitet fajtera I pobednika stekao je u sportu.

Momak  iz „kruga dvojke“, hvatio je na galamu, i na  znanje. Boemčina bez presedana, u mladosti, košarkaš Radničkog i bokser,  uvek samo jedno, bio je fajter do koske.

 Sa svima na ti, lafčina i kafanski dasa sa Crvenog krsta, znao je da kaže da su mu nekretnine ostale u “Zori”, “Oraču”, „Sokolcu“… gde nego u  kafani.

Skoro pola veka je  radio na realizaciji najznačajnih projekata iz oblasti saobraćajne infrastrukture u mnogim zemljama sveta, Jugoslaviji i Srbiji: pruge Beograd-Bar, putnih koridora 10 i 11, mostova „Beška“ i „Žeželj“  Prvi je direktor „Saobraćajnog instituta CIP“.

Bio je član Centralnog komiteta SKJ. Počasni je predsednik SPS-a, bio je jedan od osnivača te stranke, potpredsednik i član Predsedništva.

Od 2000. godine bio je poslanik, u  Veću republika u Saveznoj skupštini SRJ, u državnoj zajednici SCG, od 2006. godine  je narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije i potpredsednik Skupštine.

Od 2008 do 2012. godine bio je ministar za infrastrukturu u Vladi Republike Srbije, a od jula 2012. do avgusta 2013. ministar saobraćaja

Iako je prošao sve strukture u državnoj hijerarhiji, nikad nije bio funkcioner - foteljaš, uvek samo inženjer - građevinac, operativac.

Znao je da kaže „Sine, da neme tenderisanja, što ga donese vaša demokratija, ja bih davno sve autoputeve u Srbiji izgradio“.

Još nešto, dasa u lakosta majici, je  na svoj način znao da “nokautira” mlade sagovornike iz struke. Kad bi došli na posao prvog dana, za već  zbunjene i uplašene, imao je šok pitanje: "Sine jebeš li šta!” a zatim bi se popio viskić za sfećan početak, da se momče ohrabri i da mu se ulije  poverenje.

U politici Mrka je bio mangup kakav se retko rađa. Nije  se nikada odrekao  Slobodana Miloševića, kod koga je ulazao u kabinet kad je za to osećao potrebu, bez najave u kucanja.

Ministar u vreme vladavine Demokratske stranke,  prijatelj sa Borisom Tadićem ostao je zauvek.

Nikakav problem nije imao ni sa  radikalima Nikolićem i Vučićem, dok su bili u opoziciji.

Mrka nije bio čovek, poltron, snishodoljivac, ljiga.

Bio je dragulj danas preko potreban a nema ga više.

Tukao je u glavu političke neistomišljenike,  a posebno je  bio nemolosrdan prema svojim socijalistima, a Dačić mu je bio omiljena "žrtva". Trebalo je to videti i doživeti.

Drug do koske, vredan, čovek  komunističkih ideala, socijalne pravde slobode i  jednakosti,  cenio je samo političke protivnike koji ga gledaju u oči, fer plej je cenio iznad svega. Za današnje smutljivce i zgubidane u politici je znao da kaže “kako rade tako će i proći”

Bio je komunista starog kova. Voleo je, uvek bi rekao  Rusiju, svoj Beograd i Srbiju.

Milutin Mrkonjić-Mrka  je otišao.

Galamdžija,  gospodin i džentlmen, pre svega stručan i odgovoran čovek, kakvi su danas su potrebni u  politici i u   životu naroda nikada više poniženog  i ugroženog je završio svoju časnu misiju.

Otišao je  gospodin, drug Mrka. Slava mu.