FOTO:Dalibor Danilović Sudsko veće Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu i u ponovljenom postupku proglasilo je krivim svu četvoricu optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije. Nepravosnažno su osuđeni na ukupno 100 godina zatvora

Bivši funkcioneri i operativci Službe državne bezbednosti kažnjeni su visokim zatvorskim kaznama, Radomir Marković i Milan Radonjić sa po 30 godina, a Miroslav Kurak i Ratko Romić sa po 20 godina.

Izricanju presude danas nije prisustvovao Radomir Marković jer je, kako je to na početku rekla sudija Snežana Jovanović, „izrazio želju da ne prisustvuje“. Takođe, nije prisustvovao ni Miroslav Kurak jer je već godinama u bekstvu, a da policija ne radi ništa da ga privede pravdi.

U sud nisu došli ni Branka Prpa, koja je jedini neposredan svedok ubistva, ni njeni advokati.

Do pravosnažnosti presude, sud je odredio da Milan Radonjić i Ratko Romić ostanu u kućnom zatvoru, dok Radomir Marković već u zatvoru izdržava 40-godišnju kaznu za ubistvo Ivana Stambolića, atentate na Ibarskoj magistrali i u Budvi.

Potvrđena prva presuda

Specijalni sud je u potpunosti potvrdio svoju prvu presudu iz 2019. godine, jer je, kako je rekla predsednica sudskog veća Snežana Jovanović, odlučivao na osnovu istog dokaznog materijala.

Ona je na kraju kratkog obrazloženja odluke navela da postoje „male izmene koje suštinski nisu promenile stav veća“. Nije precizirala o kakvim se izmenama radi, ali sudeći po ponavljanju identičnih formulacija koje smo danas čuli, a koje se nalaze i u prvostepenoj presudi, ovo sudsko veće nije odgovorilo na pitanja i primedbe koje je izneo Apelacioni sud kada je prošle godine ukinuo prvostepenu presudu.

Kao i prva presuda, i ova je doneta preglasavanjem sudija – 2:1. Nalogodavac je N. N. lice. Neposredni izvršilac je takođe N. N. lice, kao i u prvoj presudi.

Apelacioni sud je, prilikom obaranja presude, najviše kritikovao činjenicu da je kao neposredni izvršilac uvedeno novo N. N. lice, bez dokaza da ga je bilo i bez dobrog obrazloženja.

Apelacioni sud je takođe tražio da se bolje objasni uloga Miroslava Kuraka i Ratka Romića u ovom krivičnom delu, a danas nismo od sudije Jovanović čuli da li je to i na koji način urađeno.

Naprotiv, uz isto obrazloženje da su se u vreme ubistva Miroslav Kurak i Ratko Romić čuli telefonom, pa zbog toga nije logično pretpostaviti da su bili zajedno na istom mestu, ovo sudsko veće je ponovo odbacilo navod optužnice da je Miroslav Kurak pucao u Slavka Ćuruviju, a Ratko Romić udario drškom pištolja Branku Prpu, koja se u tom trenutku nalazila sa njim u prolazu zgrade u Svetogorskoj ulici, u kojoj su živeli.

Radomir Marković je, prema presudi, kriv za teško ubistvo u podstrekivanju, dok su Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić optuženi kao saizvršioci za isto krivično delo.

Prema presudi, Marković je delovao po nalogu N. N. lica, a po prethodnom dogovoru i planu da se sa umišljajem liši života Slavko Ćuruvija, iz niskih pobuda, zbog Ćuruvijinog kritičkog istupanja u zemlji i inostranstvu, a radi očuvanja vlasti. Marković je plan o ubistvu Ćuruvije preneo Milanu Radonjiću, pa je ovaj „postigao dogovor“ sa Miroslavom Kurakom i Ratkom Romićem o izvršenju krivičnog dela.

Radonjić je iskoristio svoja ovlašćenja i, protivno pravilima službe, usmeno dao nalog da se primeni mera tajnog praćenja Ćuruvije, neprestano, 24 sata tokom tri dana: 9, 10. i 11. aprila 1999. godine, kao i da se o kretanju Ćuruvije izveštava iz minuta u minut, te je tako omogućio N. N. licu da izvrši ubistvo.

Radonjiću se na teret stavlja i to što je, takođe nezakonito, usmeno dao nalog da se Ratku Romiću preda golf, automobil RDB-a koji je tehnički bio opremljen tako da se mogao pratiti rad i javljanje operativaca Službe koji su nadzirali Ćuruviju. Time je omogućeno nesmetano izvršenje krivičnog dela.

Takođe, sud je rekao da je nepobitno utvrdio da je Radonjić u 16.22 sati naredio da se obustavi praćenje Ćuruvije na terenu.

Sud je kao vreme ubistva naveo 16.45 sati, isto kao i tužilac.

O učešću Miroslava Kuraka i Ratka Romića danas se čulo najmanje, iako je upravo taj deo bio najzanimljiviji zbog primedaba Apelacionog suda da prva presuda nije uverljivo i dokumentovano objasnila njihovu ulogu i međusobnu povezanost. Ostaje da se sačeka da sud napiše i otpravi presudu, da bi se znalo više o ovome.

„Dokazi ne mogu dovesti do drugačijeg mišljenja suda“

Sudija Jovanović je jedino obrazložila zašto presuda ne sledi navode optužnice po kojima je Ratko Romić drškom pištolja udario Branku Prpu u glavu, a Miroslav Kurak ispalio ukupno 12 projektila iz škorpiona u Slavka Ćuruviju:

„Prema izveštaju o mobilnoj komunikaciji, Romić i Kurak razgovaraju telefonom u 16.38 sati, što govori da se nisu nalazili jedan kraj drugog. Sud je zbog toga utvrdio da je neposredni izvršilac N. N. lice.“

Takođe, sudija Jovanović je ponovila da je sud poklonio veru iskazu Branke Prpe, koja je, da podsetimo, tokom prvog suđenja svedočila da Kurak ne odgovara opisu lica koje je pucalo u Slavka, a koje je ona videla.

Obrazlažući osnovne razloge za sudsku odluku, sudija Jovanović je rekla:

„Sud je proveravajući ponovo navode optužnice izveo iste dokaze, jer nije bilo naloga Apelacionog suda da se izvedu novi dokazi.“

„Ovi dokazi ne mogu dovesti do drugačijeg mišljenja suda“, rekla je Snežana Jovanović. Takođe je negirala da postoje dokazi da je u slučaju ubistva Ćuruvije u pitanju organizovana kriminalna grupa. Kao otežavajuću okolnost za okrivljene predsednica sudskog veća navela je da su u pitanju državni službenici.

Izricanje presude trajalo je nešto duže od jednog sata zahvaljujući dugom čitanju dokaza koje je sud uzeo u obzir prilikom odlučivanja.

Tužilac Milenko Mandić i zastupnici odbrane najavili su žalbe, tako da se proces za ubistvo Slavka Ćuruvije nastavlja podjednako sporim tempom i daljim razvodnjavanjem na Apelacionom sudu, koji će  otvoriti novi postupak radi utvrđivanja konačne sudske presude. Zasad, odbrani i tužilaštvu ostavljen je produženi rok za žalbe od 30 dana nakon što im sud dostavi pisano obrazloženje.

Slobodan Ružić: Važno je da je doneta osuđujuća presuda

Advokat Slobodan Ružić izjavio je za Cenzolovku da su Slavkova deca, Jelena i Rade, čiji je zastupnik, zadovoljna donetom presudom.

„Očekivali smo da će ponovo biti doneta osuđujuća presuda i da će sud zauzeti isti stavi kao prethodni put. U ponovljenom postupku nije izveden nijedan novi dokaz, tako da nismo ni videli razlog zašto bi sud promenio svoju odluku”, kazao je Ružić.

„Očekujemo da će ovaj put prvostepeni sud da pruži malo detaljnije obrazloženje. Iako je predsednica veća rekla da će presuda biti identična kao prethodna, mi ipak očekujemo da će tu biti i nekih novih momenata. Ovo je pretposlednji stepenik i mislimo da je izuzetno važno što je doneta osuđujuća presuda. Sud je dao obrazloženje zašto misli da je N. N. izvršilac taj ko je neposredno izvršio ubistvo. Osnovni razlog je taj što sud iz toga što su se neposredno pre ubistva čuli telefonom Kurak i Romić zaključuje da oni nisu bili zajedno. Ali hajde da ipak sačekamo detaljno obrazloženje prvostepenog suda”, rekao je Slobodan Ružić.

Veran Matić: Važno je nastaviti potragu za Miroslavom Kurakom

„Uvek je za mene dramatično u ovakvim situacijama šta će se događati i šta se događa. Na neki način je bilo predvidivo da se dogodi ista presuda, jer je sudilo isto veće bez dodatnih dokaza u ponovljenom suđenju. Sada sve ostaje na apelaciji i ovo nije kraj“, izjavio je za Cenzolovku Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara. „Mislim da će se žaliti i jedna i druga strana i da će apelacija morati da uradi ono što je možda mogla da uradi i prošli put – da otvori suđenje i da sama presudi u ovom slučaju. Ja se nadam da će sada biti uslova da se na apelaciji dogodi veoma sličan epilog, tj. da  optuženi dobiju zaslužene kazne.“

Matić je rekao da je veoma važno nastaviti dalju potragu za trećeoptuženim Miroslavom Kurakom koji je u bekstu od samog početka, od podizanja optužnice. „To je veliki zadatak za naše Ministarstvo unutrašnjih poslova. Velika je sramota da do sada nije došlo do hapšenja i izručenja u našu zemlju. To bi bilo nešto što ide u pravcu zadovoljavanja pravde na način na koji je to moguće posle ove 22 godine otkako se dogodilo ubistvo.“

„Imamo dve presude na 100 godina zatvora i to nije mala stvar, koju sudsko veće na apelaciji neće moći tek tako da stavi u nekakav drugi plan. U isto vreme verujem da će odnosi iz sudskog veća na apelaciji biti vrlo profesionalni i odgovorni, te da će na takav način i voditi proces i doneti presudu koja je veoma važna ne samo za novinare i Slavkovu porodicu, već i za društvo u celini, a posebno i za samo sudstvo“, naveo je Matić.

Ivana Stevanović (SĆF): Nedvosmislena potvrda da je ubistvo Ćuruvije organizovala i izvršila država

Izvršna direktorka Slavko Ćuruvija fondacije Ivana Stevanović ocenila je da današnja presuda nedvosmisleno potvrđuje da je ubistvo Slavka Ćuruvije organizovala i izvršila država. Ona je u obraćanju novinarima ispred Specijalnog suda izrazila nadu da će nakon ovakve presude svi napadi na novinare ubuduće biti kažnjavani.

“Pozdravljamo osuđujuću presudu, koja nedvosmisleno potvrđuje da je ubistvo organizovala i izvršila država. Ovo je važan dan za porodicu prijatelje i kolege Slavka Ćuruvije, kao i za suočavanje našeg društva sa zločinima iz devedesetih. Nadamo se i da ovakva presuda predstavlja i poruku suda da će napadi na novinare biti kažnjavani i da se ozbiljnije shvatiti svi napadi, pritisci i pretnje novinarima koji se i dan danas suočavaju sa veoma teškim uslovima rada, sličnim kao u vreme kada je Ćuruvija ubijen”, rekla je Stevanović.

Zora Dobričanin Nikodinović: Pratite trag novca i naći ćete ubicu Slavka Ćuruvije

„Znate li ko je ubio Slavka Ćuruviju? I ko je uzeo 400.000 dolara? Ali sam ja zato zapisala da je sud nesumnjivo utvrdio preuzimanje novčane pomoći od strane pokojnog Slavka Ćuruvije. To je novo i sud je rekao da je to utvrdio na osnovu iskaza Predraga Gikića (koji je prisluškivao Ćuruviju, prim. nov.), novinara Dinića i Kojadinovića. Pratite trag novca, onda ćete naći i ubicu. Definitivno je i sudu i svima koji su pratili suđenje apsolutno jasno da ubice Slavka Ćuruvije nisu danas bile u sudnici”, izjavila je Zora Dobričanin Nikodinović, advokatica Milana Radonjića i Ratka Romić.

Izvor Cenzolovka

foto Gavrilo AndrićU danu na jedan sat  bezuslovno eksproprisanih  delića mostova, auto-puteva, magistrala, trgova, bulevara i ulica,  videli smo Srbiju, sa i bez  sa obraza.

Srbija je u danu jenočasovne blokade i protesta  kao reakcije na  donošenja u Narodnoj Skupštini   izmena Zakona o referendumu i građanskim inicijativama, kao i Zakona o eksproprijaciji, pokazala dva lica.

Videli smo Srbiju u sred protesta privedenih građana u Parku Pećina, pa reakcijom advokata ekspresno na slobodi aktera u Valjevu.

Videli smo Srbiju sa huliganima što motkama i ćekićima nasrću na svoj narod u  Šapcu. Narod nije ostao dužan. Sa repetom  po pi.ici  je dobio suludi vozač bagera, što bi da gazi ljude.

Zabolelo je više od ćutanja i bežanja šabačkih policijaca sa mosta na Savi, kad su huligani nagrnuli na narod,  divljačko hvatanje mladića  za gušu u sred Beograda, dok je mirno stajao ispred kordona naoružanih policajaca.

Uhvatio ga je iz čista mira  “čuvar” Srbije” sa platom od 150 milki narodnih para. Zaboravio je samo na 7.jul 1941. Ako svoju istoriju ne poznaješ, loše ti se piše, ma koliko mislio da si nedodirljivi džandar!

Taman što su strasti smirile, do novog protesta za 7 dana,  stigla je vest : Otišao je Mrka

foto TANJUG/ZORAN ŽESTIĆ Milutin Mrkonjić Mrka (80) je bio  čovek koji je voleo ljude I život. Bazbrazno se mešao u svoj posao građevinca, u  koji je bio itetako upućen. što je danas presedan.

Čovek iz struke počasni predsednik SPS, ako se ne varam za malo počasni građanin Valjeva Milutin Mrkonjić, bio je sklon obećanjima. ali i njihovom ispunjenju.

Videsmo Mrkino čudesno delo 99-e prošlog veka u Valjevu.

U Krušikovoj Radničkoj koloniji preko noći, u sred  zime, nikao je kvartić zgrada posle bombardovanja.

Mrka je bio čovek pobednik, ali je ove večeri  izgubio svoju poslednju bitku.

A sećanja radi, valja reći: Posle NATO bombardovanja SR Jugoslavije Mrka rukovodio je Direkcijom za obnovu zemlje, I posebno je voleo Valjevo.

Sa stavom o svemu, u politici je bio fajter, a “boksovao” je u super teškoj kategoroji, bio je  poslednji Mihikanac  sa mudima do kolena.

Za razliku od većine sadašnjih kupaca buvljak diploma, Mrka je bio obrazovani dasa  sa manirima stečenim na beograskom  vrelom asfaltu. Gazio, je beogradske fićfiriće, I dođoše iz provincije kako je hteo, stavljaujći ih bez pardona, na mesto koje im pripada.

Mentalitet fajtera I pobednika stekao je u sportu.

Momak  iz „kruga dvojke“, hvatio je na galamu, i na  znanje. Boemčina bez presedana, u mladosti, košarkaš Radničkog i bokser,  uvek samo jedno, bio je fajter do koske.

 Sa svima na ti, lafčina i kafanski dasa sa Crvenog krsta, znao je da kaže da su mu nekretnine ostale u “Zori”, “Oraču”, „Sokolcu“… gde nego u  kafani.

Skoro pola veka je  radio na realizaciji najznačajnih projekata iz oblasti saobraćajne infrastrukture u mnogim zemljama sveta, Jugoslaviji i Srbiji: pruge Beograd-Bar, putnih koridora 10 i 11, mostova „Beška“ i „Žeželj“  Prvi je direktor „Saobraćajnog instituta CIP“.

Bio je član Centralnog komiteta SKJ. Počasni je predsednik SPS-a, bio je jedan od osnivača te stranke, potpredsednik i član Predsedništva.

Od 2000. godine bio je poslanik, u  Veću republika u Saveznoj skupštini SRJ, u državnoj zajednici SCG, od 2006. godine  je narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije i potpredsednik Skupštine.

Od 2008 do 2012. godine bio je ministar za infrastrukturu u Vladi Republike Srbije, a od jula 2012. do avgusta 2013. ministar saobraćaja

Iako je prošao sve strukture u državnoj hijerarhiji, nikad nije bio funkcioner - foteljaš, uvek samo inženjer - građevinac, operativac.

Znao je da kaže „Sine, da neme tenderisanja, što ga donese vaša demokratija, ja bih davno sve autoputeve u Srbiji izgradio“.

Još nešto, dasa u lakosta majici, je  na svoj način znao da “nokautira” mlade sagovornike iz struke. Kad bi došli na posao prvog dana, za već  zbunjene i uplašene, imao je šok pitanje: "Sine jebeš li šta!” a zatim bi se popio viskić za sfećan početak, da se momče ohrabri i da mu se ulije  poverenje.

U politici Mrka je bio mangup kakav se retko rađa. Nije  se nikada odrekao  Slobodana Miloševića, kod koga je ulazao u kabinet kad je za to osećao potrebu, bez najave u kucanja.

Ministar u vreme vladavine Demokratske stranke,  prijatelj sa Borisom Tadićem ostao je zauvek.

Nikakav problem nije imao ni sa  radikalima Nikolićem i Vučićem, dok su bili u opoziciji.

Mrka nije bio čovek, poltron, snishodoljivac, ljiga.

Bio je dragulj danas preko potreban a nema ga više.

Tukao je u glavu političke neistomišljenike,  a posebno je  bio nemolosrdan prema svojim socijalistima, a Dačić mu je bio omiljena "žrtva". Trebalo je to videti i doživeti.

Drug do koske, vredan, čovek  komunističkih ideala, socijalne pravde slobode i  jednakosti,  cenio je samo političke protivnike koji ga gledaju u oči, fer plej je cenio iznad svega. Za današnje smutljivce i zgubidane u politici je znao da kaže “kako rade tako će i proći”

Bio je komunista starog kova. Voleo je, uvek bi rekao  Rusiju, svoj Beograd i Srbiju.

Milutin Mrkonjić-Mrka  je otišao.

Galamdžija,  gospodin i džentlmen, pre svega stručan i odgovoran čovek, kakvi su danas su potrebni u  politici i u   životu naroda nikada više poniženog  i ugroženog je završio svoju časnu misiju.

Otišao je  gospodin, drug Mrka. Slava mu.