Zaštitini znak valjevske ženske, ali i muške odbojke   profesor ovog sporta  i pedagog  fizičke kulture, tvorac koliko li odbojkaških bisera u svojoj OŠ Sestre Ilić  Milan Korać(74) na Mitrovdan u zoru je postao deo svetlosti  što nas je obasjavala i grejala kao retko kog dana kad se hajduci rastaju.

Milan je bio hajduk posebnog kova. Nikada nije odustajao od svojih ideala i neravnopravne borbe da sirotanska odbojka dobije mesto koje joj i pripada, i bude u  egalu sa  fudbalom, košarkom, rukometom...

     Na desetine  školskih prvenstva  organizovao je Milan Korać. Izgarao je u teđnji da dečake i devojčive omađija odbojkom. Mora se priznati išlo mu je od ruke.

Ostavio je u amenet sa deceniju starijima Ljubom Brankovićem, Bebicom Miloševićem, Ješkom Vidićem, Micojem Vasićem kako  se radi sportu, i na koji način se    sistematičnošću  dolazi do  uspeha.

Uvek je isticao da je isključivo školski sport organizovan kroz takmičenja tokom cele školske godine  jedini put  za uspeh i afirmaciju mladih. Bio je veliki proitvnik svih škola i školica, odnosno praznih priča, gubljenja vremena i bezdušnog  čerupanja roditelja.

Rođeni pobednik je sa svojom dečicom sejao klicu odbojkaškog sporta. Koliko je samo devojaka napravilo velike karijere zahvaljujući časovima ljubavi i učenju odbojke na katedri Milana Koraća u "petoj školi".

Krajem prošlog  i početkom novog milenijima Koraćevi osnovci od petog do osmog razreda dominirala su u "igrama  bez granica" najvećoj sportskoj smotri mladosti grada Valjeva.

Ne slučajno, njihov talenat  je prepoznat i samo MALO izbrušen, za vremena buduća da postanu vrhunski sportisti  i korisni članovi zajednice.  

Milan Korać rodjen je u Tomislavcima 11.juna 1946. godine. Završio je  Učiteljsku, a na Višoj  Višoj pedagoškoj u Zrenjaninu diplomirao pre više od pola veka. Nije izostala i diploma odbojkaškog trenera na Višoj strkovnoj školi.

Milan je  u OŠ Sestre Ilić  stvorio  kult odbojke. Svoje iskustvo je prenosio nesebično na mlađe, znao je da usmeri svoje znanje  i  energiju i  odbojka je  postala  baš zahvaljujući Koraću bitan sport. U odbojku umesto košarke koju je neizmerno voleo je "uskočio"  družeći se u školskim danima sa braćom Grbić, Milošem i Slobodanom, ocem i stricem čuvene braće  Vanje i Nikole Grbić.

Otuda i saznanje zašto je baš možda baš i zbog ovog detalja "peta škola"  skoro 3 decenije harala u školskim odbojkaškim prvenstvima Grada Valjeva, održavanim od septembra do proleća. odnosno tokom školske godine.

Krajem  sedamdesetih prošlog veka  Milan Korać je radio kao trener je  sa odbojkašima i odbojkašicama valjevskog Partizana.

Sa   devojkama je  izborio drugoligaški status sredinom devedesetih godina na kvalifikacijama u Požarevcu. Ime OK Partizan je nestalo, jer  zvezdašima nije bilo po ukusu. Iako i sam vatreni navijač crveno belih Milan je  bio protiv takve odluke.

Ostao je veran ženskoj odbojci. 

Postava  YU prvoligaša  Srbijanke sa trenerom Miroslavom Aksentijevićem- Kremićem je potekla u  Koraćevoj  odbojkaškoj "radionici".

Milan je bio osnivač je  muškog kluba VA-014, jednu sezonu i člana  Superlige Srbije kao i ženskog kluba istog imena kasnije preimenovanog u Srbijanka 014.

Bio je oženjen Oliverom,  i ponosni otac Tamare i Dejana. Poored njih u unuka sport  i odbojka su bili život Milana Koraća.

Za svoj pionirski stvaralački rad,posvećnost  i nadahnuće  nagrađivan brojnim priznanjima od Nagrade Grada Valjeva, Plakate  Vuk Stefanović Karadžić  za izuzetne rezultate u obrazovanju, Plakete fizičke kulture Jugoslavije, do  Plakete najboljeg sportskog radnika u svom gradu Valjevu.

Po ličnoj želji Milan Korać će biti sahranjen na Gradskom grobolju u Vršcu i ponedeljak 9.novembra. Sahrana je u 15 sati.

 U srpskom svetu odbojke su u odnosu na ostale sportove pre svih su za šampione proglašeni u muškoj konkureniciji novosadska Vojvodina NS seme, a kod dama  obrenovački  TENT. Sve ekipe iz Kolubarskom zadržale postojeće rangove takmičenja.  

U  Kolubarskom okrugu Ub nastavio niz trofeja osvajanjem Kupa Srbije. Želja očekivano u padu posle duple krune. Ljižani su ostali bez Super Lige, VA 014 opstao u Prvoj, a u istom  rangu će igrati odbojkašice Srbijanke 014, i Ljiga. U rangu Prvoj B ligi opstala je  ženska ekipa OK Valjevo.    

Valjevo sa dva ženska i jednim muškim klubom je na raskrsnici.

Grad sa tri kluba  nema uslove za tu vrstu besmilene "širine" stvorene politkantskim delovanjem.

Iskustvo iz protekljih sezona  je potvrdilo da je Valjevu nisu  potrebno dva  ženska odbojkaška kluba.

 Enormno visoka sredsva u iz budžeta grad  Valjevu bi trebalo da opredeli u 2020.godini  za odbojku, čak 9,5 miliona.

Gotovo polovina sredstava, 4 miliona je planirana za ženski   OK Srbijanka 014.

Za prvobeligaša  ženski  OK Valjevo planirana su 2 miliona dinara, Aktivnoosti muškog OK VA 014 na tasu gradske vlasti "teške" su 3,5 dinara.

Pored navedenih 9,5 miliona sva tri kluba naplaćuju članarine  većini mladjih selekcija. To je cena ljubavi dece i roditelja da najmlađi treniraju odbojku. Za trenerinje dece i prvog tima, i naravno plaćanje službenih lica i na putovanja klubovi izdvajaju  nepohodna ne mala sredstva. "Stipendije" stanovi i ishrana prvotmiki i prvotimaca odnose značajan deo dodeljenih sredstava.

Odlazak na "izmišljena" prvenstva sveta u sred zime po ceni letovanja četvoročlane porodice u Grčkoj na početku turističke sezone predstvljaju  čistu pljačku roditelja dece i još uvek nesankcionisani kriminal.

Ta iste "planeterne" šampionate planete moguće je lako organizovati u gradu Valjevu i zaraditi za kompletno finansiranje ovog i svakog drugog sporta.

Problem je slepilo, neznanje i osionost lokalne uprava gluve na sve apele i ukazivanja da baš na ovaj način sport može sebe da izdržava uz minimalnu mahom infrastrukturnu podršku grada,

Predstojeći izbori su šansa građana Valjeva da budu oprezni, hrabri i mudri, da da iza slatkorečevih obećanja  prepoznaju opciju: "SUP".

Nikako svoj glas ne sme dobiti bilo ko je zarad vlasti spreman da: SLAŽE, UKRADE, PREVARI.

Narod  nije slučajno rekao mereći vrednost čoveka: Sve za obraz, obraz ni za glavu!