Ljlja Ranković odbojkašica evrpskog formata oporavlja se u svom Valjevu posle hiruškog  zahvata. Operisana je pre skoro mesec ipo dana i sada je u roditeljskom domu spremna da se suoči sa zahtevom rehabilitiacijom kako bi se do leta vratila  svojoj ljubavi  odbojci.

Odbojkaška bajka Valjevke  Ljilje Ranković  navikle na trofeje i  u francuskom Kanu posle sezone sa  sa titulom i na svakoj važnoj utakmici oreolom mvp  kao posledicom posvećenosti  spartanskog rada i vrhunskog odnosa profesionalca,  u trenu se pretvorio u sportsku tragediju.

Usledila je ko zna koja po redu  povreda skočnog zgloba.

" Baš kad sam mislila da je  sve  kako treba da se bliži kraj sjajne sezone, i  da sledi povratak  kući sa novom medaljom i trofejom, titulom prvaka Francuske došao je 27. april 2019. i povreda. I to baš ona za koju lekari kažu da  ne sme da se dogodi posle posle par operacija koja sam već imala. Stradao je  skočni zglob na levoj nozi pošto sam doskočila na nogu  Sve je izgledalo kao slow slow emotion. I jedino sto mi j je prolazilo kroz glavu,  hoću čli moći ponovo da zaigram".

Dani koji su usledili i danas su noćna mora.

Bolnica,  lekari, morfijum, lekovi... Vreme je prolazilo  ništa se zanačajno nije dešavalo. Najgore je tek stiglo, infekcija rane, Na sreću pregrmela sam i to.

Usledio je povratak u Srbiju

"Oporavak je  trajao, trajao... Bio je težak dugotrajan, bolan. Početak  nove sezone. Svaka utakmica, trening bili su sve teži  i bolniji. Lekovima za bolove i injekcijama lekari pokušavali su da mi pomognu i da me oslobode bolova, Nije išlo"

Već tada je bilo jasno da je operacija jedina  opcija?

"Nije se smelo više odlagati potvrdio je i pregled magnetnom rezonancom. Moj zglob je  sve više popuštao i bio sve slabiji.  Usledio je emotivni stres. Kilogrami su se topili, valjda kao reakcija na pitanje bez odgovora, zašto da mi se sve ovo desilo?"

Posle konsultacija doneta je odluka da operacija bude u Beogradu u privatnoj klinici Medical centar

"Jediino rešenje  je bila operacija. Dogovoreno je  je da me operiše doktor  Boris Vukomanović, součen sa sličnom i težim povredama zglobova. Već posle prvog razgovora stekla sam puno poverenje u stručnost i možda još važnije ljudskost ovog divnog čoveka. Dr Vukomanoviću  beskrajno verujem. Vratila sam se u Srbiju. 30 januara operisana sam. Čišćenje skočnog zgloba, vadjenje kalsifikata. Struganje kosti. Vadjenje cista nastalih zbog povrede. Sve to je pratila  infekcije.

Kako teče oporavak?

"Dani  prolaze u radu, napornom radu. A nadam se najboljem, iako kao i svi  suoečena sa Korana virusom, a ja sam  još pažljivija i pojačno vodim brigu o higijeni,  ruku posebno".

Kakve su reakcije iz kluba u Kanu?

Hvala im, korektni su, produžili smo ugovor do 2021.godine, jer u klubu kao  i ja žele da se što pre vratim i zaigram.

Na  nozi su vidljiva samo tri reza.

"Prestala sam da ih brojim. I operacije i ožiljke. Prošao je 41 dan.  Ležanje i krevet  je zamenilo hodanje  sa štakama. Evo počela sam polako da hodam. Trenutno izgleda smešno i trapavo ali napredujem. O oporavku ne mogu reci ništa. Ni koliko mi treba ni kada ću biti spremna. Moraću da radim sve polako i pažljivo. Upornost i istajnost su moje oružje!,kaže na kraju svoje današnje priče Ljlja Ranković, uz pozdrav prijateljima i i obavezno upozorenje  da nema igranja i šale sa Korona virisom.

Sreća i zdravlje, i samodisciplina, ako treba i potpuna izolacija, jer život je jedan" poručuje Ljilja Ranković, od leta nadamo se ponovo stara i bolja nego što je do sada bila na odbojkaškom terenu i u društvu svih koji se danas bore sa pandemijom Korona virusa.

Srećno Ljilji i nama svima da bude!