POKLONIČKI POHOD VALJEVACA SVETOJ ZEMLJI METOHIJI I KOSOVU ZA PRIMER SVIMA ^Featured

 Ideja je pretočena u delo. Poseta valjda iznedrena voljom neba odabranih sokolara Valjevaca svetostima srpskim na svetoj zemlji Kosova i Metohije donela je nesvakidašnji doživljaj i prosvećene grupi Valjevaca "putnika namernika".

Intenzivirano nametanje osečanja straha medijskim neistinama i mrakom je poraženo.

Putnike namernike na Svetoj zemlji Metohije i Kosova dočekao je novembarski vetar što brije, kiša što probada do kostiju i ledi krv u žilama. Sunce ih je sve rasteralo uverivši ih da na Svetoj zemlji sija i greje jače, toplije i milije nego bilo gde.

Ljudi Valjevci, njih 11 dočekani su u Gračanici, Pećkoj Patrijaršiji, u Dečanima toplo bratski, na naš način, svojstven samo potomcima slavnih predaka i naroda što traje i trajaće kao niko na planeti Zemlji.

Valjevci su došli tamo su gde su hteli. Osećaj umora i neprospavanu noć,  zamenila je svetlost i osećaj kataraze što isijava iz pravoslavnih svetinja.

A na putu do tri dijamanta duhovnosti Svete srpske zemlje nije se desila ni jedna od najavljenih mogućih neprijatnosti, ni najmanji incident.

Od prelaza Jarinje i susreta sa ljubaznim pregladačima ličnih isprava što se pomoliše iz osvetljenih baraka i nastavka noćne vožnje kroz Zvečan Kosovsku Mitrovicu do Gazimestana Gračanice, Peći i Pećke Patrjaršije i konačno puta do Visokih Dečana putnici namernici se suočiše samo sa istinom.

Okupacija jedna nizu onih što bi da prisvoje nikad njihovo - svetu zemlju se završava,  iako na sve strane trube i šire neistine da je "projekat" uspešno završen. Zidaju na sve strane besmilene građevine onima što beže glavom bez obzira od silnog "blagostanja".

"osvajači" NEOSVOJIVOG su već shvatili da im se i ovo "carstvo" kao i mnoga pre  zla što čine  ruši se kao kula od karata. Privremenim gospodarima većeg dela Svete  zemlje, uvek sluge, raširili su obeležja onih što ih uvedoše u zlo i pošast.

Osečaj međutim ne vara. Viđeni, "miris i ukus" otetog i nečasno stečenog potvrđuje samo jedno. "Projekat" je već izbledeo i kao svi predhodni podeliće istu sudbinu.

Gračanica je danas centar života na Svetoj zemlji kao i u vreme kralja Milutina što za 4 decenije svoje vladavine podari 40 svetinja, a Srbiju izvede na tri mora.

Vizantijsko - srpski stil iznedrio je Gračaničko petokupolno zdanje. Svojim lukovima što se stepenasto penju u vis, uz harmoničnu igru složenih krovnih površina na kojima se smenjuju kubeta i polukružni svodovi, osnove dvostrukog upisanog krsta (kvadrat u kvadratu, crkva u crkvi), Gračanica je zdanje bez premca u svetu, kako na Istoku, tako i na Zapadu.

U Gračanici danas živi monaško sestrinstvo. Monahinje i monasi uz svakodnevne molitve i bogosluženja služe svom narodu. i svojim duhovnim i prosvetiteljskim radom ostavljaju pečat istorije srpsstva na ovim prostorima. "Samo" 37 majki za osvedočenu ljubav i rođeno četvrto i više dece imaće čast da im Episkop Raško-prizrenski Teodosije uruči orden Svetog Save u centru pravoslavlja Gračanici na Svetoj zemlji. U Gračanici i okruženjem ukupno sa 25.000 Srba, proteklog septembra čak 600 devojčica i dečaka pošlo je u prvi razred, da i na ovaj način pokažu da se neosvojivo nikada ne osvoja.

Na Gazimestanu gde je na Vidovdan 1389. godine vođena Kosovska bitka poklonike dočekaše jak vetar i kiša, ali ih ne sprečiše da se poklonje kosovskim junacima i izađu do vrha srednjovekovne kule, spomenku Milošu, braći Jugović, caru Lazaru.

Pokliničko putovanje nastavaljeno je savremenim putem ka Peći. Namerno ostabljeni tragovi bliske prošlosti porušene i spaljene srpske kuće nikoga ne ostaviše ravnodušnim.

I pored mora automobila sa i bez točkova načičkanih radnji svega i svačega, a u biti ničega bitnog, sporo provlaćenje kroz uske pećke ulicu pokazalo je da Peć bez Srba nema dušu. Prljavština i nered bodu oči, za potvrdu da se ni posle 20 godina nije primila misija ""anđela" zla. Kao i svi dosadašnji "projekti" i vekovima rađeni će završiti u fijokama da ih vreme još više razotkrije i prekrije tamom.

Ispred Pećke  Patrijaršije   jedne od najznačajnijih srpskih srednjovekovnih svetinja. smeštene  na ulazu u Rugovsku klisuru, pored desne obale Pećke Bistrice putnike  je dočekao uniformisani policajac obradovan što vidi ko je stigao. Željan razgovora ljubazno pozdravio goste poželeo dobrodošlicu i "obavestio" ih da su on i jedna žena danas jedini Srbi žitelji Peći .

Pećka Patrijaršija je mesto sedište i mauzolej srpskih srpskih aprhieposikopa i patrjarha. Crkva svetih Apostola najstariji je hram Pećke patrijaršije. Gradnju je izgleda zamislio i započeo još Sveti Sava pri kraju života, jer se na jednoj fresci, istina iz  XIV veka, označava kao ktitor. Zamisao Svetog Save ostvario je Arsenije Prvi, Savin naslednik na arhiepiskopskom prestolu. Ima znakova da su Sveti Apostoli podignuti na starijem kultnom mestu, ali ti tragovi nisu dovoljno jasni. Kako su uz ovu crkvu dograđivane i druge, to se njen izgled menjao, tako da se prvobitni izgled Svetih apostola ne može pouzdano rekonstruisati. Ovo područje je nekada povezivalo unutrašnjost Balkana sa Jadranskim morem.

Pećka Patrijaršija – jedinstveni kompleks četiri srednjovekovne svetinje je služio kao mesto okupljanja duhovnih i obrazovanih ljudi i talentovanih monaha naklonjenih umetnosti, koji su vekovima čuvali i ukrašavali centar Srpske Arhiepiskopije.. Pre 1375. godine, nad kamenim prestolom na stubu na ulazu crkve Svetih Apostola je bio naslikan Sveti Sava, Druge freske na svodovima Svetih Apostola su naslikane 1565. godine, posle obnavljanja Patrijaršije, pod upravom patrijarha Makarija Sokolovića. Svaki dan Kalendara ilustrovan je sa ukupno 365 figura.

Kraj posete Pećkoj Patrijaršiji posle besede monahinje obeležen je osveženjem planiskom vodom, kafom i čajem. Kiša je ispratila putnike namernike iz Pećke Patrijaršije a Sunce ih dočekalo u Visokim Dečanima.

Manastir zadužbina kralja Stefana Sedmovenčanog, sina Milutinovog, započeta 1327. dovršen je trudom sina njegovog - kralja Stefana Dušana 1335. Nepomeriva vekovna utvrda srpskog Pravoslavlja smešetna na desnoj obali Dečanske Bistrice, u klisuri, pod obroncima Streočke planine, okružena kestenovim i borovim šumama, natkriljena planinama, na putu prema nemanjićevskoj carskoj prestonici Prizrenu. U njemu su se kao najveća svetinja, pored izobilja zlata i srebra crkvenih predmeta i bogatstva duboreza, kamene plastike, ikona i fresaka, sačuvane čudotvorne mošti prvog osnivača. Gostima je ukazana čast da ih celivaju.

Usledio je časni ručak sa monasima i vladikom Savom Janjićem.

Kao i u Gračanici i Pećkoj Patrijaršiji u znak pažnje i zahvalnosti na srdačnom i toplom prijemu zahvalio je mladi Valjevac privrednik Đorđe Milanović, koji je na neki način svoju političku borbu za bolje sutra Valjeva, Valjevki i Valjevaca započeo ovim pokloničkim putem.

Iguman manastira Visoki Dečani arhimandit Sava Janjić je smirenim glasom pozdravio Valjevce zahvalio na dolasku i pozvao da se priključe narodu i sveštenstvu Metohije i Kosova u odbrani i očuvanju od nove u nizu najezdi što traje.

Iguman je ponovio poruku iz Gračanice i Pećke Patrijaršije da je su Metohija i Kosovo nedeljiva celina Srbije, duša i srce srpskog naroda, i da ih niko "naoružan" i medijskim mrakom ne može svojim potpisom deliti ili poklanjati.

Zapisano pre više vekova da "Stefanova crkva svaku misao prevazilazi lepotom, mramorjem, veličinom i različitim likovima, za šta nije dovoljna godina da se ispriča, a izgled crkve vid i oči koje gledaju umara od silne svetlosti mramora kao neka zvezda Danica koja iznutra sja".

Epitet je i danas punovažan. Otuda i fascinacija Dečanima Valjevaca putnika namernika što svoje pokloničko putovanje završiše i Kosovskoj Mitrovici sa srpskim narodom pre povrataka kući, odakle će vrlo vrlo ponovo sa sličnima sebi na Svetu srpsku zemlju.

Uverili su se da razloga za strah nema, i da što češće i u što većem broju treba dolaziti i doživeti svaki put novo preosvećene što nudi sveta srpska zemlja i narod na Metohiji i Kosovu.