SRBIJA BEZ  VALJEVSKOG TORPEDA ACE "SAMO "4. NA SP U JAPANU ^Featured

Ma koliko gajili nadu da Srbija može do medalje, Španci su nas rano jutros pobedili 9:6 i osvojili bronzu na Svetskom vaterpolo prvenstvu u Japanu. Mađarska je pobedila Grčku 14:13 na peterce posle  10:10.  Soma Vogel je odbranio  čak četiri peterca Grcima, ključni u sedmoj seriji za  4. Svetsko zlato Mađarske.

U meču  za treće mesto Srbija je  posle 5:6 na poluvremenu  stala. Skoro 15 minuta bez gola bili su kobni po plave delfine. Presudio je ponovo neverovatan pad Srbije u u napadu. Španci su zaključali svoj gol u drgom pluvremenu i Srbiji spasa nije bilo.

Na startu Srbija je  čvrstom odbranom zaustavila španski napad, posebno sa igračem više, Strahinja(2) i Vuk(1 gol) su bili strelci, pa je na kraju prvog kvartala bilo 3:3. Na poluvremenu  Španija ima gol prednosti  6:5, čašćena od sudija nepostojećim petercom. Rezultat je  mogao biti mnogo povoljniji da delfini nisu  grešili u odbrani, i pravili gluposti u napadu, lopta u ruke Špancima, loše postavljeni napadi... su preskupo plaćenje.

Po već viđenom scenariju protiv Grka  dolazi ponovo kobnih osam minuta za Srbiju.

Bez gola  u trećoj četvrtini, Srbija Mitrović je dva puta matiran,  Španija  ide na plus tri (8:5). Što razlika nije bila veća najzaslužniji je  bio srpski golman Branislav Mitrović. Čovek je branio sve,  od neodbranjivih šuteva do peteraca, za potvrdu da je najbolji  čuvar mreže na planeti.

U poslednjem kvartalu Srbija popravlja igru u odbrani, ali nema gola, ni sa igračem više. Perone  golom za 9:5  stavlja tačku na bitku za bronzu, da bi Srbija šestim golom  na samom kraju Srbija  samo ublažila poraz.

Golgeter Svetskog šampionata, (25 golova) Strahinja Rašović trostruki strelac, Vuk Milojević dvostruki, i Jakšić strelac jednog gola nisu bili dovoljni da se pobede Španci. Falio je Mandić i još neko... Bez Filipa Filipovića, Andrija Prlainovića, Duška Pijetlovića... ponavljam trenutno na "ledu" Dušana Mandića delfini su pokazali  kvalitet, ali za medalje su potrebni strpljenje, srce,  pre svega koncentracija šampiona, možda stari selektor Dejan Savić, i zrnce sreće i naravno neki novi klinci, a ima ih.

Srbija je protiv Španije od 12 realizovala samo prva dva igrača više. Lorio je spustio zavesu pred svojim golom. Srpski strelci čak  18 minuta, mu nisu zatresali mrežu, do pogotka Milojevića tri sekunde pre kraja.

Srbija – Španija 6:9 (3:3, 2:3, 0:2, 1:1)

Bazen Marina Mesi. Sudije: Ome (Nemačka), Kolombo (Italija). Igrač više: Srbija 12 (2), Španija 9 (4). Peterci: Španija 2 (1).

SRBIJA: Mitrović, Mišović, Radulović, Rašović 3, Ranđelović, Lazić, Milojević 2, Drašović, Jakšić 1, Janković, Ubović, Vučinić, Martinović. Selekor: Stevanović.

ŠPANIJA: Aguire, Munariz 1, Granados 3,Sanahuja 1, De Toro, Larumbe, Famera, Kabanas, Taul 1, Perone 2, Malarah, Bustos 1, Lorio. Selektor: Martin.   

Posle strmoglavog pada i neuspeha na proteklim takmičenjima “samo” četvrto mesto Srbije je (ne)uspeh. Ovo je posle 2017. prvo učešće Srbije u borbi za medalju. Za utehu ako je ima, i da je osvojena bronza Srbija, i treća u Japanu Španija, moraju kroz  kvalifikacije do  Olimpijskog turnira u Parizu, jer samo finalisti iz Japana idu direktno na OI.

Izabranici trenera Radničkog iz Kragujevca su nabolje plasirana reprezentacija u odnosu na dve  druge selekcije  eks SFRJ. Crna Gora je osma, a Hrvatska  tek 11-a.

Španija je po drugi put u Japanu pobedila Srbiju. Španci, su opravdali ulogu favorita. Brže su plivali,  bolje se branili,  postizali su golove, ključ svih pobeda. Momentum je ponovo bio na njhovoj strani, jer iskreno,  timski su možda i najjača ekipa na planeti, ali faktor sreće nije bio na njihovoj strani u polufinalu protiv Mađara.

A Srbe je najveća boljka, nepreciznost u šutu, koštala neosvajanja medalje.  Kad srpske bombardere stane šut sa distance pobeda je samo sanak pusti.

Jedno laičko pitanje i mišljenje ne škodi, a može samo prija.

Laičko pitanje za selektora sa glasom Vasovića, da li bi u Srbiju stigla mdaja da je kojim slučajem u Fuuoiki plivao troprdo sa Kolubare Aleksandar Kovačević. 

Možda bi, možda  ne bi sve bilo drugačije u Fukuoki, da je pored prekaljenog Mandića, u Japanu bio i torpedo sa Kolubare naš Acika. Baš takav igrač, najbrži plivač, gladijator i pobednik, uvek gladan golova  u bazenu je nedostajao.

 Ali naš Aca nije iz Kragujevca, poput Bogdana Gavrilovića turiste u Japanu. Nije Aca ni  BeograDŽanin. Našeg Acu “zaboravi” čak i trener Valisa da  uvrsti na spisak B reprezentacije.

Nije to dobro ni za Srbiju ni za Valis, jer mnogi bi da vide Kovačevića i svom jatu!

Poput fudbalske i košarkaške ljubimice “kralj cigana”(ne Roma, da se razumemo), i Valis ovog leta renovira tim po ugledu na one iz  nacionalne  "opajdare". Odoše kao sa trake svi, naravno osim najboljeg Aleksandra Velikog!

A, kako seješ tako ćeš i požnjeti.

I zato dragi prijatelju Alfe, i ostali momci  pamet u glavu, dok ne bude kasno, jer ko visoko leti nisko pada.

Izdadoše vas ponovo ”prijatelji “.

Obećaše  zatvoren bazen. Tu je, vidi se golim okom, na žalost samo u 3D formatu. NIje u Petnici, na Senjaku, bliže samo za oko, a u stvarnosti, nova šarena laža.

U petnički raj uoči Ognjene Marije  stiže  i renomirana pevaljka, umesto toplotne pumpe.

Nije dobro da reči utehe postanu pravilo.

Reče jedan nesretnik, uništitelj broj jedan medija, godinama bezočno unišatavanog  Radio Valjeva: Šta kukate za male plate, ništa strašno, ima i gore”

E pa nećemo gore, nego bolje, i zato prst na čelo, a neka reči Aleksandra Velikog budu putokaz: 

“ Ništa nije nemoguće, za onog ko ima volju pokušati”

Da bude odmah koliko već sutra: Veni, vidi, vici!