Danas se obeležava Svetski dan slobode medija, ustanovljen 3. maja 1993. godine na zasedanju Generalne skupština Ujedinjenih nacija (UN).
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija “Nezavisnost” su pozvali sve novinare/ke i medije da na Svetski dan slobode medija U PET DO DVANAEST isključe ton, zamrače ekrane i ćutke se pridruže međunarodnoj simboličnoj akciji PET MINUTA GROMOGLASNE TIŠINE kako bi nadležne i najširu javnost još jednom upozorili na katastrofalan položaj novinarske profesije, medija i medijskih radnika u Srbiji danas.
Koliko su slobode medija i javnog izražavanja ugrožene, a time i pravo građana na nepristrasno, objektivno i fer informisanje, pokazuju i sve meritorne međunarodne organizacije, uključujući Evropsku komisiju i Reportere bez granica, koje su u svojim najnovijim izveštajima upozorile na zabrinjavajuće nazadovanje Srbije.
Povodom Svetskog dana slobode medija, NUNS i “Nezavisnost” podsećaju da je Srbija već dugo bez medijske strategije kojom bi se trasirao razvoj medija i stvorili uslovi za neometan rad redakcija i novinara. Svedoci smo, međutim, da je vlast sebi dozvolila da se utvrđivanje strateških pravaca razvoja u medijskoj oblasti odvija bez učešća najznačajnijih novinarskih i medijskih udruženja, pa je potom i tako pripremljen dokument povukla bez ozbiljnog obrazloženja.
Istovremeno, na svim nivoima predstavnici vlasti najčešće zloupotrebljavaju novac namenjen za projektno sufinansiranje medija, formirajući nestručne komisije koje ogromna sredstva dodeljuju mahom poslušnicima bliskim vlastima, ostavljajući tako većinu nezavisnih medija bez izvora prihoda.
Na naš međunarodni dan, podsećamo i da su plate novinara u Srbiji na samom dnu lestvice među svim profesijama koje traže visok nivo znanja i integriteta, a mlade kolege i koleginice koji/e su u honoraranom odnosu najčešće rade volonterski ili za svoj rad dobijaju ponižavajuće male naknade, bez ikakvih drugih radnih i socijalnih prava.
NUNS i “Nezavisnost” pozivaju sve kolege/ice da se zajedno suprotstavimo daljem uništavanju naše profesije, vratimo ugled novinarstvu i poverenje građana u naš rad. Naš posao je da ih odgovorno i neprostrasno informišemo. Nije posao novinara i medija da budu portparoli i megafoni političkih i ekonomskih moćnika, već da pomogu stvaranje kritičke javnosti, koja može kvalitetno odlučivati samo ako dobija kvalitetne informacije.
Zadatak svake vlasti, pa i aktuelne u Srbiji, jeste da obezbedi uslove za slobodan rad novinara i medija, za slobodnu i fer utakmicu na medijskom tržištu, bez pritisaka i cenzure, zloupotrebe javnog novca i javnog prostora, klevetanja i omalovažavanja novinara/ki i medija.
Na Svetski dan medija NUNS i “Nezavisnost” još jednom zahtevaju od nadležnih organa da rasvetle ubistva Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, te da nalogodavce i krivce privedu pravdi. Zahtevamo i da se rasvetle napadi na ostale koleginice i kolege, posebno da se unapredi zaštita novinara/ki od sve češćih sajber-pretnji i pritisaka. Novinari/ke koji rade u strahu za sopstveni život, sopstvenu egzistenciju i opstanak svojih porodica i medija ne mogu biti objektivni.
U Beogradu, 03. maja 2018.
NEZAVISNO UDRUŽENJE NOVINARA SRBIJE
GRANSKI SINDIKAT KULTURE, UMETNOSTI I MEDIJA “NEZAVISNOST”
SRBIJA PALA NA 76.MESTO NA LISTI MEDIJSKIH SLOBODA
Srbija je pogoršala poziciju na rang listi zemalja međunarodne organizacije "Reporteri bez granica", pala je za deset mesta na listi medijskih sloboda koju je objavila organizacija Reporteri bez granica u svom novom izveštaju.
Srbija je na 76. mestu od ukupno 180 ispitanih zemalja prema izveštaju za 2018. godinu. U izveštaju za prošlu godinu bila je na 66. mestu. To je, uz Maltu, Češku i Slovačku, najveći pad u Evropi, a samim tim i na celokupnoj listi.
"Pod predsednikom Aleksandrom Vučićem Srbija je postala zemlja gde je nebezbedno biti novinar, što je jasno prema alarmantnom broju napada na novinare koji nisu istraženi, rešeni ili kažnjeni i agresivnoj kampanji blaćena koju vode provladini mediji protiv istraživačkih novinara", navodi se u delu izveštaja o Srbiji.
Srbija želi da se pridruži Evropskoj uniji, ali za sada ne uspeva da ispuni standarde Evropske unije za slobodu medija, što je jasno po iskustvu novinara koji rade na terenu", navodi se u sažetku izveštaja.
Kako se navodi, neki hrabri novinari i dalje pokrivaju opasne teme kao što su kriminal i korupcija, ali njihovi izveštaji su često objavljivani preko onlajn medija sa ograničenim pristupom.
Dosluh između političara i medija, visok nivo koncentracije vlasništva i nedostatak pluralizma u štampanim i radio televizijskim medijima, kako se navodi, takođe predstavljaju razlog za zabrinutost.
Od zemalja regiona ispred Srbije su BiH (62), Hrvatska (69) i Albanija (75), a iza Kosovo (78), Crna Gora (103) i Makedonija (109).
Osim Srbije sve zemlje su napredovale u odnosu na prošlu godinu - Albanija je napredovala za jedno mesto, BiH za tri, Hrvatska za pet, Kosovo za četiri, Makedonija za dva, Crna Gora za tri i Slovenija za pet mesta.
U izveštaju se navodi da se u Evropi, regionu gde je sloboda medija najsigurnija, najviše pogoršao regionalni indikator ove godine. Četiri od ovogodišnjih najviših padova na indeksu zemalja su zemlje EU.
Malta je pala za 18 mesta na 65. mesto i zabeležila je najveći pad na indeksu, Češka za 11 na 34. mesto, Srbija za 10 na 76. mesto i Slovačka za 10 na 27. mesto.
Veći pad od Srbije zabeležili su samo još Malta i Češka, dok je Slovačka takođe pala za deset mesta, ali je sada 27. na listi. "Lagana erozija evropskog modela se nastavlja", zaključuju u sveobuhvatnoj analizi Reporteri bez granica, upozoravajući na opšti trend porasta neprijateljstva prema novinarstvu koje, kako navode, preti demokratiji.
"Svetski indeks slobode medija 2018. godine pokazuje rastući animozitet prema novinarima. Neprijateljstvo prema medijima, koje otvoreno potiču politički lideri i napori autoritarnih režima da predstave svoju viziju novinarstva predstavljaju ozbiljnu pretnju za demokratiju", navode Reporteri bez granica.
Takav stav prema medijima više nije samo odlika autoritarnih režima, nego i demokratski izabranih čelnih ljudi, koji ih više ne vide kao neophodan deo demokratije, nego kao protivnika prema kojem otvoreno iskazuju odbojnost, navodi se u izveštaju.
Prvak slobode medija ponovo je Norveška, a slede Švedska, Holandija, Finska, Švajcarska, Jamajka, Belgija, Novi Zeland, Danska i Kostarika.
Na dnu su zemlje koje su tu bile i prethodnih godina: Severna Koreja, Eritreja, Turkmenistan, Sirija, Kina, Vijetnam, Sudan, Džibuti, Kuba i Ekvatorijalna Gvineja.Razlog pada Malte, najvećeg na listi, je ubistvo istraživačke novinarke Dafne Karuane Galicije prošlog oktobra,
