Foto AGENCIJA FONET

Predstavnici Grupe za slobodu medija danas su u Beogradu povodom Dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima ispred kabineta republičkog javnog tužioca delili letke i razgovarali sa građanima kako bi ukazali na važnost uključenja što šire javnosti u borbu za slobodu medija u Srbiji, prenosi Fonet.

Akcije deljenja letaka kojima se upozorava na odgovornost državnih organa za smanjenje bezbednosti novinara i smanjenje slobode informisanja počela je u 11.59, a jedan letak ostavljen je i republičkom javnom tužiocu Zagorki Dolovac. 

Direktor Fondacije "Slavko Ćuruvija" Ilir Gaši rekao je da je akcija organizovana u 11.59, jer je "očigledno stvar dogorela" zato što nisu rešeni veoma ozbiljni ovogodišnji slučajevi napada, praćenja, snimanja i obijanja stana novinara. 

"Mi danas uprkos tome čekamo da se išta u smislu institucionalne reakcije dogodi. Pozivamo institucije da shvate da to nije naš hir, molba ili zahtev, već zahtev celog društva da - štiti novinare i javnu reč", kazao je Gaši i dodao da počinioci moraju biti procesuirani.

Navodeći da bezbednost novinara nije samo briga novinara, već i građana, Gaši je rekao da će novinari biti zaštićeni onoliko koliko građani i građanke budu slobodni da stanu i štite ih zahtevajući od države, policije i sudstva brzo rešavanje slučajeve napada, pretnji i pritisaka na novinare. 

"Ako imate novinara, koji je sa razlogom uplašen, onda imate problem sa informacijama koje će doći do javnosti.Vidimo da počinioci ovogodišnjih slučajeva nisu privedeni, njihov identitet je nepoznat, ne postoje sankcije. To šalje lošu poruku, plaše novinare", kazao je Gaši. 

Gaši je kazao da su akciju u Beogradu organizovali ispred Javnog tužilaštva Srbije, ali da je mogla biti organizovana i ispred zgrade bilo koje policijske stanice ili suda, jer je taj problem prisutan na svim nivoima institucija. 

"Ne mislimo da je stvar u tome što su institucije trome ili spore, već mislimo da taj problem postoji na sistemskom nivou", naveo je Gaši i pozvao građane da im se pridruže u svim drugim akcijama. 

U flajerima koji su deljeni građanima i građankama podseća se na nerešena ubistva novinara Radoslave Dade Vujasinović (1994), Slavka Ćuruvije (1999) i Milana Pantića (2001) i ukazuje na sve prijavljene ovogodišnje slučajeve pretnji smrću, praćenja i snimanja, obijanja stana novinara čiji napadači nisu procesuirani i poznati javnosti. 

Među navedenim slučajevima je praćenje i snimanje urednika niških Južnih vesti Predraga Blagojevića, obijanja stana novinarke KRIK-a Dragane Pećo, novinarke sajta Cenzolovka Marije Vučić, koja je dobila poruku "Ići ćeš pod mač kamenjarko", slučaj Nedima Sejdinovića i Dinka Gruhonjića, kojima je prećeno pet puta, kao i napadi na novinare na dan inauguracije predsednika Srbije. 

Navodi se da je u 2017. godini bilo 68 napada na novinare, u 2016. godini 69, tokom 2015. godine 58 napada, 2014. godine 36 napada, a 2013. zabeležena su 23 napada. 

Među članovima Grupe za slobodu medija koji su građankama i građanima  delili flajere bili su novinari Draža Petrović, Branko Čečen, Tamara Spaić, i drugi.

Akcija je organizovana i u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu ispred tužilaštava, sudova ili policije jer su, kako smatra Grupa za slobodu medija, najodgovorniji za ugrožavanje bezbednosti.

Foto:Protojerej-stavrofor Nenad Andrić sa ocem Nektarijem u Grčkoj

Na međunarodnom književnom konkursu "Miloš Crnjanski “u Austriji, organizatori su : Kulturno društvo „Zlatna reč“ – „Srpska kruna“ Austrije i Srpsko slovenačko kulturno humanitarno društvo „Sretenje“ iz Slovenije, u konkurenciji 354. autora sa 1062. rada, za najuspešnijeg je proglašen  rad Olivera Jankovića “Poslednji san SAN – Milošu Crnjanskom"). U kategorija – Kratka priča priznanje je pripalo Valjevcu Nenad Andriću za “Kosovsku brojanicu”

Stručni žiri u sastavu: dr. Vjera Rašković- Zec( Beč), prof. dr Volfgang Rorbah( Beč), prof. dr. Kaplan Burović – akademik( Ženeva) je je odabrao 200. autora čiji će radovi biti objavljeni u Zborniku „Miloš Crnjanski“ – Austrija.

Zainteresovani za prisustvo promociji Zbornika „Miloš Crnjanski“ u Beču, 1 i 2 decembra 2017. godine, mogu se prijavti na mejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. .

Protojerej-stavrofor Nenad Andrić je rođen 1976. godine u Valjevu. Osnovnu školu „Braća Nedić“ je završio u zavičajnom selu Dragijevici i u Osečini. Petogodišnju Bogosloviju Svetog Save završio je u Beogradu 1996. godine, pet godina kasnije postaje nastavnik verske nastave. Rukopoložen je u čin đakona 5/18. februara 2001. godine u manastiru Soko Grad od strane Episkopa šabačko valjevskog g. Lavrentija, a zatim iste godine u čin jereja u manastiru svetog Nikolaja u Leliću. Bio je starešina crkve i paroh u Banji Vrujci i Valjevu gde je vršio dužnost i sekretara Crkvene Opštine.

Trenutno je na dužnosti urednika i voditelja radio emisije manastira Ćelija „Tavorski Zvuci“, u realizaciji Radio Istočnika, medijskog glasila Eparhije valjevske. Sabrat je hrama Pokrova Presvete Bogorodice u Valjevu i saradnik Svetog manastira Ćelije. Njegovo Preosveštenstvo Episkop valjevski g. Milutin odlikovao ga je činom protojereja-stavrofora 2008. godine. Član je Udruženja književnika Srbije (UKS).

Protojerej-stavrofor Nenad Andrić Objavio je knjige: „Život čuda, akatist i molitve Sv. Nektarije Eginski“, Zadužbina „Sveti otac Justin Ćelijski“, (2012), Putopis „U sretanje svetom Nektariju Eginskom Čudotvorcu“, (autorsko iz- danje, Valjevo, 2015), „Iscelitelj“, (autorsko izdanje, 2016, Valjevo). „Svetac i vodeničar“, autorsko izdanje, Valjevo, (2017) Dobitnik je prve književne nagrade na Regional nom takmičenju „Glasovi Melpomene“, u Beogradu 2017. godine. Oženjen je Katarinom Ninković sa kojom ima sina Nemanju

Nenad Andrić ostaje dosledan u svojoj filosofiji života i svog delovanja.

Trudi da propoveda i ličnim gestom da ukaže  na dobro, i da sa kolegama sveštenicima ima ljubav za sve, i zato u svakom čoveku gleda dobro. Greh osuđuje ali i grešnika voli kao sve ljude, jer greh je zlo.

"Bog je silan i ljubav može sve", poručuje Nenad Andrić.