Dok Rusi peglaju Engleze u Marseju, FIFA preti da će samo izbaciti zbornaju kamandu, Nemci vade mast Ukraincima, Hrvati Turcima,Poljaci S. Ircima, Švajcarci "svojim" Albancima, a Velšani Slovacima, polako pada zavesa na fudbalsko cirkuziranje u Srbiji. Ukus ostaje gorak zbog svega što se dešavalo od prošlog jula do danas.
Za one sa kraćim pamćenjem srpsko fudbalsko leto je počelo julskim gašenjem Zvezde u Evropi, nastavljeno u svlačionici OFK Beograda, slovom lica sa poternice, a danas slavljenog Zvezdana Terzića.
Posle neuspešnog pokušaja gašenja košarkaškog usledio je otvoren napad na FK Partizan.
Za razliku od Zvezde gde su fudbelari nicali kao pečurke posle kiše, u Partizan je došao samo Abubakar. Bilo je vremena da se pojača sredina i odbrana crno beli, ali je Babović morao da igra, a pozadi je bilo nikad gore. I gle čuda takav izmaskrirani Partizan prodali su izdajnici sve što vredi sa trenerima bez karaktera je uspeo sa tri asa Sašom Ilićem, Andrijom Živkovićem i Oumaru Abubakarom da dočeka decembar u Evropi, a da je bilo malo više znanja, hrabrosti i sreće, možda bii tako desetkovani preživeo Bate Borisova, Ricolija i Augzburg i prezimio u Evropi.
Poraz od Augzburga bio je uvod u niz najsramnija dešavanja i postupke najgore uprave u istoriji Partizana.
Najpre su svi podneli su ostavku, ali su Vučelić i Vazura i naravno Zečević nastavili da šire zlo kao da se ništa nije desilo.
Ucenjujući ga da potpiše novi ugovor, skratili su pravo najboljem Andriji Živkoviću da igra utakmice u prolećnom delu sezone. Ponizili su Partizan do te mere da ga je pobeđivao ko je hteo, jer im je neko „šapnuo“ da tako mora da bude, a iskustvo je čudo.
Svi znaju da su Djurić i kompanija lopovi i da su teški po ko zna koliko godina robije.
Za 6 godinaPartizan je prodao igrače za 137 miliona.evra. Sa učešćem u Ligi šampiona i tv pravima, reklamama suma sumarum, do 200, ali neka bude 180 miliona evra.
Za život klub je cifra od 5-6 milona taman. Od 180 miliona, 36 je trošak a ostalo je pojela maca.
Ko je UKRAO 147 milina.evra, nisu sigurno lica sa fantomkama iz Savamale!?
Loznički svinjar, naslednik taksiste, je više puta bio u valjevskom Okružnom sudu nego u Partizanu, najavio je da će doneti 6 milona evra odmah, a za tri meseca jos 8. Za gajenje i tov svinja je pozajmio od Partizana 8 milona.evra.
Recept poznat i primnjen u komšiluku.
Komšinica, je prodala jednog igrača za 7 milona evra leglo je 4, a lice sa poternice mrtav ladan reče: “ Zvezda skinula dug sa 60 na 37 milona evra”. Kao i u KK CBGD Telekom dug je vraćen verovatno prodajom vazduha iz podbanjičkog kolektora u celofanom zatvorenim teglama.
Nepostojeća uprava FK Partizan sada zamenjena prinudnom preko JSD u FK Partizan sa Vučelićem Milom Jovčićem i Radivojem Radinovićem nastavlja tiradu još goru od predhodnika.
Radnici u fabrici FK Partizan su bez socijalnog i penzionog osiguranja, primaju i potpisuju platne listiće, ali para nema. Mrzitelji lika i dela pomenute trojke kažu biće bolje kad dođe ponovo Nenad Bjeković.
Može li da bude bolje, ako ponovo dodje Đura pljačkaš srpskih firmi i sa zekinim političarima ojaditelj Partizana, ili Milija Babović da njegovom sinu kliče jug, a svi ostali da mu jebu sve po spisku.
U Zvezdu od noćne posete Aleksandra Vučića stižu igrači kao na filmskoj traci. Stranci se ovog juna ređaju da čovek pomisli reč je Mančesteru, a ne o klubu dužnom kao Grčka, umalo prodatom, gle baš Grku iz Olimpijakosa.
Čudne li rabote braće AAV trenutno zaokupljene dokazivanjem ko je crn a ko beo u "igri sa fantomkama".
Valjda ljudi misle kiša pada, pa niče trava a i pare se primile pa se kote od kišnice. Njavažnije je da se narod veseli i da će kao na solilo krenuti na najveći srpski stadion kad dođe vreme.
Ali ona narodna kaže : Radi za dobro i nadaj se dobru, ako se i desi dobro je. ako se ne desi, šta ćeš..
Zvezda je osvojila tuttulu, zna se kako, „nadmoćno i superiorno“ pokušavajući da „slučajnim porazima“ od Vojvodine i Čukaričkog spreči komšije da kroče ovog leta u Evropu.
Nije prošlo i pored podrške odozgoi odozdo.
A, od Tita do dolaska vođe sa Severa „samo je Partizan bio miljenik države“ a Zvezda je otimano crno ispod nokta.
Od lopovčina zakletih u Zvezdu do poslednjeg dinara, marke, evra, je muka svakom penzioneru i zaposlenom zbog bolje sutra. čijeg li samo.
Svima se i dalje zakida zarađeno i u vreme Tita, a i danas.
Kaže čovek biće bolje 2017, a nešto slično je pričao i 2014, navodeći narednu 2015. godinu.
Ali uvek i opet povlašćeni na čelu sa aboliranim danas i dalje ne daju Šekiju da uđe i pogleda utakmicu Zvezde.
Ti isti samo nabeđeni velikani pokazuju koliko su u stvari mali ljudi i sitne duše. I da se zna nikada neće biti ni do kolena brisaču cipela u to vreme najvećom jugoslovenskom novčanicom.
Istina je da je grof - lažni car Ščepan mali posle prošlojulskog ispadanja iz Evrope, dok je visio u domaćoj ligi sa licem sa poternice bio glavna zabava za ono malo novinara spremnih da se budalašu nasmeju u lice i skrešu u brk da to što radi i priča je obična farsa. A sada se on smeje dok čeka priliku da s pravom ili ne da opali sudiju po njušci. Zna da će danas rečeno i napisano u sudijskom izveštaju sutra biti po notama lažnog cara.
Ali nije zaboravljeno da i bez Živkovića nijje izostala kradja u derbijima. Sudijski kriminal opravdan u medijima, pod okupacijom i konačno jednoglasno na kursu šampiona, bio je uvod u izbor novog predsednika FSS, toliko stručnog i upućenog u fudbal da bio mogao samo da da mu dozvole, sutra da provoza i najnoviji Lovac “suhoj T-50″ nevidljivi !
Sudijske lakrdije bezobrazno i beskrupulozno favorizovanje državnog projekta ubilo je iniženi i okamnjeni srpski fudbal.
Zlo se „odozgo“ prenelo u niže sfere.
Na trećeligaškom Zapadu favorizovano je najpre Smederevo, zatim Mačve, i dripačka zaštita Poleta, a na kraju direktna režija u Priboju za ispadanje ubskog Jedinstva, su pokazali da je vreme nezamenljvima ipak curi i da im se kraj bliži..
Cirkuziranje na Istoku nije dobilo željeni epilog jer je Radnički iz Pirota potabao sile zla, i u foto finišu pretekao Tabane, iščupavši šiju ćuranima u njihovom kočaku. Pirot se kako kaže moj kolega Neša Paun „vratio kući“ u Prvu ligu, i taj uspeh je jedino svetlo u tunelu srpkog fudbala, sa još većim značajem ako se zna da kadeti Radničkog su takođe u svom rangu u eliti Srbije.
A haos veći i od onog jesenas u oči glavnih izbora desio se prošle zime u kragujevačkim Šumaricama..
Kafanjerosko picerijski izbor prvog čoveka u sudijskoj organizaciji Zapadne Srbije, odnosno klasičan falisfikat, negovestio je produžetak golgote u Zapadnoj Srbiji čvrsto u rukama moćnika iz Čačka i Kragujevca.
Umesto kažnjavanja i visokih fudbalskih funkcionera iz Kragujevca u srpkoj kući fudbala je bilo važnije skloniti Tola i postaviti novog „eksperta“ po ukusu a koga drugog do velikog navijača najvećeg srpskog kluba..
Ti najprizemniji lažni gospodari života i smrti u svetu fudbala stavili su tačku na svoju ovosezonsku misiju.
Umesto da Smederevo dobije utakmicu u Ljubiću službenim rezultatom 3:0 utakmicu zbog uapada ni apada gledalaca na teren za koju je odgovoran domaćin, odigran je u novi meč i naravno Polet je pobedio.
U poslednjem kolu Polet je izgubio od Mokre Gore 2:1. Istim rezultatom je ubsko Jedinstvo poraženo u Priboju od FAP-a. Ništa neobično osim što je FAP postigao gol iz penala „jutros“ u 95. minutu, pa će umesto u zoni igrati i dalje u Srpskoj – trećoj ligi,a Ubljani će u 4.razred u paketu sa Zviždom iz Kučeva i Šumadijom iz Aranđelovca.
Valjevska priča je završena porigravanjem posle poraza od Mokre Gore, ali dovoljnim samo da osvoji drugo mesto. U 30.kolu za 16 pobedu i 56-i bod bilo je 3:1 protiv Karađorđa u utamici sa više šansi nego na svim predhodnim ovog proleća u Valjevu, što će reći da je trener kasno pronašao pravu napadačku igru.
Zbog pet bodova izgubljenih od Poleta (remi u Valjevu i poraz u Ljubiću) i kiksa u Kučevu, (1:1) Mačva će u Prvu ligu,sa šest bodova suficita Klub sa imenima dva ugašena valjevska sada sa novim, da li slučajno od Valjevaca uvek spremnih da se našale na svoj račun umesto stare dame i Krušika prozvan je FK "prošlost“.
Možda bi sve bilo drugačije da su : Đukić, Janković i Đermanović igrali u svom Valjevu, a ne u Mačvi. Da ne zaboravim i Sofronića amaterskog reprezentuvca Srbije, ovog proleča uzdanice opstalog u ligi Želje iz Lajkovca.
Sa ljudima iz žute i dundjerske prošlosti hleba nema bez obzira na iskustvo doneto iz druženja sa Borom –krezom i pokušaja pikanja lopte na blatuši kod Remonta.
Blatuše i Remonta nema odavno, pa je red da se u prošlost presele prodavac magle i luzer sa svojom terzićevskom Skupštoinom. Dakle, i mi Valjevci imamo Terzića, ali srećom ni nalik onom beogradskom licu sa poternice. Na najavljenoj ostavci 2013. posle prve godine predsednikovanja Milana Milinovića neću insistirati, jer je nije bilo od tada do danas ali dok je još na vlasti makar i u tehničkom mandatu valjalo bi da poradi nešto korisno za valjevsku u decu, sport i svoj grad.
Do Vidovdana valja pozvati dve Valjevke učesnice predstojećih Olimpijskih igara u Riju.
Prva je maratonka Ana Subotić, posle Londona drugi put će uzastopno na OI.
Druga je rušiteljka nacionalnog rekorda na 400 metara, tri puta u junu 2016, Tamara Marković, sada široj javnosti poznata kao Salaški, takođe sa olimpijskom normom u džepu.
Siguran sam da će Valjevo kao nikad u svojoj istoriji imati i trećeg asa u Rio de Žaneiru, Miloša Teodosića, kapitena Srbije i najboljeg košarkaša Evrope, junaka u trijumfu CSKA 15.maja u finalu Evrolige u Berlinu.
NIje veliki napor ali je korist nemerljiva. Ko razume shvatiće
