Nestvarnu bajkovitu fudbalsku priču ispričali su “Srpski beli orlovi” osvajanjem treće tutule, zahvaljujući i umeću mladog trenera Valjevca Mirka Medića, odvažnog da iz igračkih uskoči u trenerske vode, i donese sa sjajnim timom treću titulu “orlovima”

U šampionatu Kanade, za potpunu radost se pobrinuo i Valjevac Mirko Medić -Meda, kome je ovo posle igračke(2008) i prva trenerska titula.

Statistika kaže da su Srpski beli orlovi najbolji tim u Kanadi u poslednjih osam godina, otkako igraju u Kanadskoj eliti, jer najredovnije su od svih ekipa stizali do finala plej-ofa, pored"večitog rivala" Toronto Kroacije.

Mirku Mediću, fudbalski zanat ispekao u valjevskoj Budućnosti, je bilo najteže. Meda je finala morao da vodi sa tribina, zbog crvenog kartona u polufinalu.

“Naš tim čine mahom momci iz Srbije, a u tek završenoj sezoni regularni deo smo završili i na deobi 4 i 5. mesta ali nam je bolja gol razlika donela prednost na tabeli. Četvrfinale plej sa Toronto Atomikom, petoplasiranim smo dobili 1:0. U polufnalu je usledio pokršaj sa Ukrajina junajtedom, sastavljenom mahom od Ukrajinaca. Težak meč, ali slatka pobeda izvojevana golom u 78 minutu. Finale sa Hamilton Sitijem je krenulo jako nepovoljno po nas jer su smo primili gol iz prvog šuta na gol. Lopta upućena posle douđeng slobodnog udarca je pogodila živi zid promenila smer i odsela je u mreži. Do poluvremena smo se vratili u igru, ali tek u anstavku smo u svim segmentima nadvisli rivala. Izjednačili smo na vreme sredinom poluvremena i uz dve prečke naših napadača otišlo se u produzetke. Ubrzo smo poveli izvanrednim golom Miloša Šćepanovića, propustili dve “mrtve” šanse, a protivnik jednu. Osvojili smo titulu i ispisali stranicu istoriju kluba zlatnim slovima, jer ponovljen je uspeh iz 2008. godine, kada sam bio akter finala na terenu” priča o uspehu nad uspesima Mirko Medić.

Valjevac je odlično spremio finale, a na klupi ga je uspešno zamenio Uroš Stamatović.

“ Sa najmanjim budžetom ali najvećom željom da uspemo, verovali smo u sebe i stigli smo do cilja. U finalu su odlučivale nijanse, ali i naš individualni kvalitet, kao i fizička pripremljenost tima. Podigli smo formu kada je bilo najvažnije. Od početka plej ofa igrali smo sve bolje. Samopouzdanje je raslo, a da smo tim za velika dela potvrda je stigla u finalu kada smo preokrenuli rezulat.

Medić je pred početak sezone okačio kopačke o klin i preuzeo da vodi Srpske bele orlove.

“ Nisam imao dilemu,godine čine svoje,prestao sam da igram, ali sam dobio poverenje da vodim tim. Sa najmanjim budžetom u istoriji kluba smo šampioni profesionalne lige.U finalu su igrali: Škarić, Vukomanović, Kamberović, Jelić Kusić, Švonja, Velašević Marović Jocić Bojić. Miloš Šćepanović je golom odluke u finalu pokazao zašto je kapiten tima.

Šef stručnog staba Srpskih belih orlova otkriva za naš potrtal jednu veliku tajnu.

“Pred početak sezone sam se odrekao najboljeg strelca ekipe koji je bio stranac, jer se po mom misljenju nije uklapao u sistem igre. Uz veliku pomoć bivših saigrača ispostavilo se da je to bio ključ za titulu.

Treća titula Srpskih belih orlova po redu, a druga Mirka Medića, prva kao trenera, je samo dokaz da se u klubu zna ko šta i kako radi.

Klub srpskih iseljenika je nastao 1968. godine, pod imenom Hamilton Srbija. Sve do 1980. važio je za poluprofesionalni klub koji se takmičio u Kanadskoj ligi, a 1975. stigao je čak do KONKAKAF Kupa šampiona, takmičenju Severne i Srednje Amerike, pandamu evropskoj Ligi šampiona. Hamilton se povukao iz nacionalnog šampionata 1980. i sve do 2006. postojao kao amaterski klub.

Od 2006. klub se zove Srpski beli orlovi, vraća se u elitni rang takmičenja i za kratko vreme postaje jedan od najuspešnijih klubova u Kanadi. Osim titule osvojene 2008, "orlovi" su 2006, 2007. i 2009. stizali do finala plej-ofa.

U profesionalnoj fudbalskoj ligi Kanade(CPSL) sa osam klubova se e igra trokružno pa slledi plej of. Srpski beli orlivi igraju na stadionu Senteniel (Centenielle) u Torontu, kapacitet je 10.000 mesta.

Slavu ovog kluba, prvo kao igrač pomenute 1975, a potom i kao trener 2006, proneo je avu ovog kluba, prvo kao igrač pomenute 1975, a potom i kao trener 2006, proneo je legendarni Dragoslav Šekularac,

“U krugu porodice Mirko Medić u Torontu, provodi zaslužen odmor, i najavljuje dolazak u Valjevo, za Novu godinu!

Kada već Valjevo nema fudbalskog šampiona. Valjevac ga je podario Kanađanima.

Medo,dobro došao kući, i ponesi "ušatog" da ga vidimo i mi !

Najbolji teniser sveta Novak Đoković u finalu ATP turnira u Majamiju savladao je Japanca Kea Nišikorija 2:0( 6-3, 6-3) za svoj rekordni 28. naslov na turnirima iz Masters serije, odnosno 63. titula u karijeri.

Nole je u Majamiji trijumfovao šesti put, treći put  put uzastopno, čime je dostigao Andreu Agasija.

Naslov u Majamiju doneo je Đokoviću i 1,028 miliona dolara pa je u do sada zaradio samo od turnirskih nagrada neverovatnih 98,1 milion dolara, pa mu i tom segmentu Rodžer Federer gleda u leđa, jer je na turnirima zaradio 97,8 miliona dolara.

Đoković je postao i prvi teniser u istoriji koji je četiri puta u istoj kalendarskoj godini osvojio Masters turnire u Indijan Velsu i Majamiju.

Do sedme pobede nad Nišikorijem u njihovom devetom međusobnom duelu Nole je došao posle sat i 26 minuta igre.

Đoković na novoj ATP listi je postavio novi  rekord. Postao je prvi igrač koji će imati duplo više od drugoplasiranog. Đoković će na prvom mestu imati 16.540, a Britanac Endi Mari 7.815.

Do četvrte uzastopne titule šampiona Srbije, ukupno 11. Crvena zvezda je stigla savladavši u finalnoj seriji Partizan 3:1- u pobedama.

U četvrtom meču finala Zvezda je slavila sa 3:1, po setovima 25:14, 22:25, 25:17, 27:25.

Crveno-beli su dobili prva dva meča u taj-brejku, a Partizan je u trećem duelu bio bolji.

Zvezda je 11. titulom prvaka stiga crno-bele po broju osvojenih šampionskih trofeja. Vojvodina je 13 puta bila šampion. Partizan je u finale ušao kao blagi favorit s obzirom da je regularni deo sezone završio bez poraza, ali su povrede u ekipi Vladimira Vasovića uzele svoj danak, i Zvezda je zasluženo slavila. 
U odlučujućim momentima, crveni beli su pokazali veću želju koncentraciju i odlučnost i posle greške Majstorovića četa Dragana Kobiljskog je dobila četvti set 27:25 i osvojila  titulu.