OTIŠAO JE ČOVEK, NAŠ MIĆA ILIĆ VALJEVAC I ZLOKUĆANAC ^Featured

U Beogradu je u subotu 28.marta u 13 sati  preminuo NAŠ Valjevac i Zlokućanac, čovek Milorad-Mića- Ilić(68).

Obavljao je dužnost  predsednika Skupštine grada Valjeva, bio je istaknuti funkcioner i osnivač Socijalističke partije Srbije i predsednik Zlokućanskog sportskog kluba.

Milorad Ilić rođen je u Valjevu 1952. godine. Završio je OŠ Žikica Jovanović- Španac, a zatim i  valjevsku Gimnaziju.

Fudbal Miću nije omeo da  diplomira u roku  na Pravnom fakultetu u Beogradu 1975. godine. Zaposlio se u MUP-u Srbije 1976. godine, bio je šef pravne službe ŽTP Beograd u Valjevu od 1978. godine. predsednik Skupštine SOUR ŽTP Beograd od 1984. do 1986. godine. Načelnik u Opštinskoj upravi je od 1986. do 1992. godine.

Za predsednika SO Valjevo biran je 1992, 1994. i 1996. godine.

Bio je gradonačelnik Valjeva  u vreme NATO agresije 1999 i zemljotresa sa epicentrom u Mionici 1998. godine.

Dostojanstveno je predao vlast žutoj pošasti posle 5. oktobra 2000, pokazavši gospodstvo i hrabrost da u rezidenciji Grada Valjeva sa osmehom  dočeka pobednike izbora "demokratsku vlast". Poželeo im je pred novinarima uspeh, duboko svestan tragedije  koja očekuje  Valjevo. Grad Valjevo je u novom milenijumu postao grad ugašenih fabrika, nezaposlenih, a sada je na putu da bude i pregradje varoši Ub.

U periodu od 2000. do 2004. godine Mića Ilić je bio je direktor i kontrolor poslovne organizacije “Jugopetrola” u Valjevu, bavio se advokaturom do  2009. od kada postaje  pomoćnik ministra saobraćaja. Od 2014.godine je bio na dužnosti  pomoćnika gradončelnika Valjeva, a od  2016. godine do smrti je predsedavao valjevskim parlamentom.

Tokom  najveće posleratne ekspanzije fudbalskog sporta u Valjevu, i danonoćnog igranja male ševe sa društvom iz Čika Ljubine i Hajduk Veljkove,ali pojedinaca  iz Sinđelićevog bloka, u pomenutim ulicama i  livadici izmedju klanice i kasarne, i  vožnje helikopterom za nezaborav  dogodio se "ozbiljan" fudbal i ZSK.

MIća je sa grupom Zlokućanaca uz podršku Miše Pavića iz belog sveta oživeo  stari simbol svih Zlokućana i fudbalskih zaljubljenika Zlokućanski sportski klub.

Sa prvim trenerima "Vladimirom -Gazdom-Okonjom" i  Mikeom  počela je ZSK-ova fudbalska priča.

Za plavo bele u dresu sa grbom rode istoriju su pisali Pera, Raka-šokac,  Bina, Džane, Benks, Ivica, Kašika,   Peca, Bane, Pop,  Mare-krpelj, Mućak, Mića-čupavi, Pevac, Reja, Baća-dalton Dasović, Dule-Šlać, Đenka, Džokej, Santoro... i naravno Mića kaplar.

Pored domaćeg vaspitanja iz porodične kuće u Čika Ljubinoj 2,  Mića je naučio da deli sa drugovima iz ulice osim hleba masti i paprike, mesto kružnoj vožnji merdžom u kraju, kao i svoj prvi "pretisov" bicikl.

U  ZSK-u je usledila nadgradnjai  najvažnije životne lekcije druženja, poštovanja protivnika, istrajnosti, i nikada neodustajanja od zacrtanog cilja.

Sa izgradnjom naselja  Oslobodioci Valjeva "Blatuša" kod "Remonta" je dislocirana novo mesto. Preko noći mali valjevski klubovi: OFK Valjevo,Tešnjar,Borac, Ilidža, Stari grad... pored Pećine,  počeli su da igraju na terenu pored Poljoprivrdene škole.  

Kad je ugašen  "novi teren" za "malene" ZSK sa Mićom Ilićem, Jovom Pimićem, Miškom Ratkovićem, Đerom, Ducijem Žerajićem nastavlja da živi na Senjaku. Sa Zofom i ekipom je u jednom trenutku je preskočio Budućnost i zaigrao u  Drugoj lig tada SR Jugoslavije.

Bombardovanje 1999.  je odnelo Jovu Pimića a Mića Ilić je preuzeo veliku obavezu i odgovornost da kao predsednik  nastavi i završi izgradnju stadiona za ponos Zlokućanaca.

Sa  unukom Vanjom velikim partizanovcem na dedu, i ćerkom zetom Vedranom, sinom Vere i Tima Mašića iako zvezdašem, Mića je stizao na  evropske utakmice Partizana na JNA, a uživao je čarima  košarke u Pioniru i Areni.

Ljubav i tugu zbog tragične sudbine fudbala u svom gradu nije nikada krio.

Bio je dugogodišnji generalni sekretar Stare dame, predsednik Fudbalskog saveze Valjevo.

Voleo je 2014.ugašenu  Staru damu FK Budućnost i uvek je u društvu Vanje i Vedrna rado odlazio na utakmice sada  mutanta u Parku Pećina, ili na Krušik.

Ali najviše pažnje je poklanjao svojoj fudbalskoj ljubavi ZSK-u.

Zaštitini znak ponosa Zlokućana pored besmtrnog Miše Pavića bili su Toma- brica, Raca, Obren, čika Đera, Jova Pimić...a sada ostaju da trade  Žika, Trimpa...

Mića se najlepše se osećao na  Senjaku, posebno kad se kao nekad u mladosti igrača čuvena mala ševa na travantom tepihu. Planirao  je i postavljanje terena sa veštačkom travom pored postojećeg, i  pokrivanje  tribine.

Biće to obaveza za naslednike u klubu, posle dve decenije bez još jednog predsednika.

Čovek humanista, nikada nije pretio i vitlao mačem, Mića Ilić  je ostavio dubok trag u valjevskoj politici. Bio je častan i odan  partiji, dosledan  do poslednjeg časa  idealima jednakosti svih, pravde, istine i pobede.

Ostaće duboko u sećanju Valjevki  i Valjevaca, Zlokućanaca posebno, za ponos porodice, supruge Dobrile, ćerki  Milke i Mirjane brata Dušana i svojih partijskih drugova i prijatelja iz Valjeva i drugih gradova i sredina.