Prvi čovek valjevskog boksa Đorđe Milanović, pronašao je formulu kako Grad Valjevo, samo sa 2 miliona narodnih para može biti čašćen prvi put u svoj bogatoj sportskoj istoriji oreolom zvaničnog šampiona države u olimpijskom sportu, boksu.

Čvrstu rešenost da pobednički niz nastavi Milanović je potvrdio sinoć svojim obraćanjem na obeležavanju 30 godina SPS u Valjevu.

Sa ogromnim simpatijama   pozdravljeno je obraćanje Milanovića, U svemu drugačije od izlizanih praznih priča iz svih političkih tabora što su se smenjivali od 80-ih prošlog veka do danas, ostavljajući malo toga dobrog narodu i građanima Valjeva i Srbije.
Ovaj mladi čovek očigledno čvrsto rešen da mnogo toga u valjevskoj politici pokrene i okrene kurs za 180 stepeni svojim obraćanjem pokazao je privrženost mladosti Valjeva i čvrstu rešenost da samo dobrim potezima Valjevo ponovo postane i Grad za ponos svih Valjevki i Valjevaca o svojim planovima u politici govorio je za naš portal.
"Interes naroda i običnog čoveka mora kao nikada do sada biti iznad svake politike. Neće biti lako. Mladost ovog grada svoju energiju će usmeriti na pravu stranu, na stranu naroda, na stranu običnog čoveka, i sve one što veruju da je bolje sutra moguće. Ni po koju cenu mladi neće izneveriti očekivanja ljudi čije poverenje dobiju. Mi osećamo kako narod diše. Upoznaćemo svakog našeg sugrađanina, razgovarati sa svakim od njih i borićemo za svakoga ko želi da Grad Valjevo ide napred" najavio je Milanović scenario za bolje veće prosperitetnije i srećnije Valjevo.

Na tom putu u srećniju budućnost Milanović prepoznaje šta sve treba rešavati po "kratkom postupku"
"Naša generacija mora da se izbori za sve strateške projekte, koji su od životnog značaja za ubrzani razvoj grada. Mi moramo da se izborimo za halu sportova, zatvoren bazen, akva park, moderan stadion po evropskim standardima, brze trake do Nepričave, severnu obilaznicu oko Valjeva, prugu Valjevo -Loznica. Da nam Evropa dolazi u Valjevo, da vide sportske spektakle evropskog ranga, kroz organizaciju velikih takmičenja. Akteri će naravno biti naša deca. Fudbalska Akademija "Miša Pavić" i košarkaška " Miloš Teodosić" su put do Univerzitetskog i sportskog centra jedinstvenog na Balkanu. Valjevo zaslužuje da se većina sportskih klubova takmiči u najvišem rangu Super ligi, potvrdio je tvorac najvećeg uspeha u istoriji valjevskog sporta.
Kroz vrhunski sport i rezultate Valjevo će dobiti najveću promociju.
"Mogao je Metalac da igra košarku u najjačoj ligi u Evropi, sa svojom decom osamdestih godina prošlog veka. Danas je košarka sa bizarnim sredstvima ponovo posle toliko godina živa, a 2015 Vladmir Đokić je doneo sa Metalcem Valjevu Evrokup, a sa Srbijom postao prvak Ecrope. Danas je  Đokić udahnuo novi život Metalcu. Bolje upućeni u ovaj problem najbolje znaju kakav je podvig napravio Đokić za protekla 4,5 meseca. Takvi ljudi su potrebni Vajevu. Mi smo uspeli smo da vratimo boks i Metalac na mapu Balkana i nadamo se da će neko od naših boksera izboriti vizu za Olimpijadu. Borićemo se i izboriti da vratimo fudbal tamo gde pripada. Vaterpolo klub Valis je  najperspektivniji u gradu.

Fudbal dobija najviše od svih,devastiran je i praktično mrtav" sa ugašenim FK Budućnost.

"Zalažem se za to da svoje mesto u fudbalu dobiju Đorđe Lazić poslednji igrač  zapažen u srpskom svetu fudbala, pored reprezentativca Matije Nastasića. Milan Jović, Peđa Simić, Milan Jović, Dušan Jovanović Lušin ... su tu. Njihovim ulaskom u svet fudbala napravili bi ključni korak da vratimo najpopularniji sport,   ali ne sa dometom  Super lige, već Evrope za  ponos svih Valjevaca"
Sportska infrastruktura je takođe problem kako u gradu tako i u selu.
"Gradski stadion u Parku Pećina se mora rekonstruisati da ispunjava UEFA standarde. Valjevo kao nekada treba da bude domaćini reprezentacije. Preko Valjeva je Jugoslavija postali šampion sveta, i ponovo će. Hoćemo da tribine u Parku Pećina kao nekada budu ispunjene do poslednjeg mesta i da se igra fudbal na visokom nivou. Stadion Krušika konverzijom duga prebacićemo u vlasništvo grada. Pokrićemo oba stadiona postaviti stolice i reflektore. Tu je Senjak mesto za fudbalsku Akademiju, i to uz neznatna ulaganja. Seoski tereni moraju imati pristojne svlačionice, tribine do 200 mesta, sa stolicama "
Ogledalo svakog grada su ulice parkovi, saobraćaj?
"Baš tako. Sve Gradske ulice moraju biti rekonstruisane sa zamenom kompletne komunalne infrastrukture, a trotoare će krasiti umesto parking mesta drvoredi. Kružni tokovi će biti ogroman pomak u saobraćaju grada. Park Pećina, Brdo Vidrak, obale reke Gradac, Kolubare su bogastvo grada. Sportski centar Miloša Teodosića je učinio Divčibare preko noći postanu najtraktivnija destinacija u Srbiji i na Balkanu. Kumovi Marko Pantelić i Dejan Stanković će sa fudbalskim terenima još više uzdići planinsku leopticu. Ne zaboravimo u okruženju Valjava su pored Maljena, Povlen, Medvednik, Jablanik".

Valjevo je nekada bilo jak privredni centar, a danas nije.
"Borićemo se da to ponovo budemo kao nekad Grad poznat po privrednim dostignućima. Privatni sektor je prvo zaživeo baš u Valjevu. Rad, stručnost i posvećenost moraju imati svoju vrednost u prvoj drugoj i najveću trećoj smeni, ako već mora da je bude. Pomoćićemo, a znamo kako svim našim privrednicima, našim Valjevcima na prvom mestu. Uz neznatne napore i finansijska sredstva možemo mnogo da im pomognemo, a rezultat će biti nova radna mesta. Uz sve to imaće mogućnost da sponzorstvima još više pospeše sport u gradu. Sve je to uzajamno, a na opštu dobrobit".
Selo i poljoprivreda su srce i duša valjevskog kraja i Srbije.
"Valjevo ima čistu i zdravu vodu. Dovešćemo je u svako seosko domaćinstvo, i asfaltirati preostale seoske puteva. Seljak mora dobiti novu mehanizaciju, da može da pospeši proizvodnju i da dostojanstveno živi od svoga rada! Nama je opstanak sela prioritet jer seljak je sa puškom branio Srbiju, i plugom i krvavim radom je hranio. Ne možemo gledati da li je nešto ekonomski opravdano ili nije, kada je u pitanju seosko područje, važan je opstanak sela! Selo nas je održalo u svim teškim vremenima, selo i srpski seljak! Zato moramo imati i apoteku i ambulantu, makar u većim seoskim centrima! Moramo voditi računa o seoskom stanovništvu!"
Sela postaju pusta, a sve je manje dece u Srbiji.
"Podizanje nataliteta i zdravlje su osnovni preduslov za život i razvoj grada Valjeva. Potrudićemo se da podmladimo svoj grad, uz veća izdvajanja za porodilje i novorođenčad. To je najvažniji zadatak svih nas. Izborićemo se za jednakost i znamo način kako da obezbedimo besplatne udžbenike i užine za osnovce, škole stranih jezika, škole sporta, besplatne ekskurzije. Roditeljima kao i deci školovanje mora biti radost, uz organizaciju tokom leta Sportskih igara mladih"
Kultura je oduvek "zadnja rupa na svirali", a grad Valjevo i valjevski kraj su prepoznati po brojnim kulturnim i istorijskim vrednostima i spomenicima, posebno po verskim objektima" .
Moramo da pospešimo i kulturne programe, da rešimo zgradu Doma vojske, zgradu biblioteke, pozorište... Tekovine naroda su Istorijski spomenici, i najragoceniji spomenici duhovne kulture, crkve, manastire i bogomolje su naša obaveza da ih sačuvamo i približemo svima.

Svaka vlast je oročena na 4 godine. Vi i ostali mladi i stručni ljudi grada Valjeva to ne želite.
"Vlast radi vlasti nas ne interesuje, to je prolazno. Nas interesuje da ostavimo trag iza sebe, da sutra naša deca kada prođu nekim delovima grada znaju da smo nešto mi izgradili i napravili, i da budu ponosni na nas. To je ono što nas ispunjava. Radićemo odgovorno, timski i stručno, a svakih pola godine položićemo račune za sve što smo uradili za naš grad, naše Valjevke i Valjevce. Mi ćemo se boriti i izboriti da samo rezultatima svog rada opravadamo ukazano poverenje" kaže na kraju razgovora mladi čovek o kome dela sve govore.

Đorđe Milanović šampion Srbije u boksu sa Metalcem od kada je na čelu Valjevskog Vodovoda ovo preduzeće je obeleži izuzetne rezultate.      

Rekonstrukcija i izgradnja 75 kilometara vodovodne mreže, rekonstrukcija i izgradnju crpnih stanica, uvođenje treće i četvrte faze SKADA sistema, modernizacija i nabavka nove opreme su ključni rezultati Valjevskog vodovoda.

 U Beogradu je 23. februara preminuo mudar, hrabar i odmeren čovek, vizinoar i humanista bez granica Miodrag - Mića- Teodosić(68) otac Miloša Teodosića jednog najvećih srpskih sportista novog milenijuma.  Mića Teodosić je u prisustvu brojnih prijatelja, Valjevki i Valjevaca danas sahranjen na  Novom groblju u  rodnom Valjevu.

Biti danas skroman, ljubazan, normalan, pobediti strah i sujetu, i biti  čovek sa dušom i karakterom humaniste i vere u ljubav nije teško.  

Zavidini, posvađeni, otuđeni,  sluđeni zagubili smo se u tom haosu beznađa što pritiska veru u sopstvene vrednosti,  ljudskost i poštovanje.

Jedan od retkih siguran da nemoguće može biti   moguće je bio baš Mića Teodosić, hrabar i iskren čovek, vizionar,  čija topla i čista ljudska duša traje i lebdi ovde pred nama.

Kada odlazi drag čovek,  utrnemo ne osećamo bol smrti. Bol  stiže kasnije. Nemoć da se promeni bilo šta, predhodi praznini bez dna.

Mića je  nošen nestvaranom energijom  gledao  u istom pravcu sa svojom  Zoranom.

Posvećeno je verovao i spoznao da nije teško biti ponosan čovek u svom Valjevu, Beogradu, Moskvi, Barseloni, Atini, Los Anđelesu, Bolonji, Berlinu. Kakvu radost su Mići tek doneli  Mišini uspesi i osvajeni  trofeji.

Na tom putu pobednika Mića stekao je nove iskrene prijatelje. Hvala  vama koji ste  danas ovde.    

Mića je uvek bio isti. I kada je imao i kada nije imao, manje ni najmanje. I danas je tu sa nama kada ga ispraćamo kao jednog od Valjevaca što je svoje trajanje u vremenu obeležio na jedinstven način.

Sin Zorana Teodosića, učitelja i i učiteljice majke Gordane, naš Mića, Ćomi, i naravno moj jedinstveni i neponovljivi Ćora, boem u srcu, sa svojom Zoranom ljubav je vezao u jednu duši iz dva tela.

Bio je oličenje skromnosti i normalnosti, duha ratničkog pobedničkog, šmeker da  situaciju prepozna u svakom trenutku i nepogrešivo povuče najbolji potez.

Mića nije hodao. Trčao je, padao, podizao se i uporno nastavljao  nikada nije odustajući od najviše postavljenih ciljeva.

U trci  života Teodosići su pronašli pobedničku formulu i znali su kako nadvisiti  jače i moćnije od sebe.

Podarili su  svetu, Evropi, ovoj zemlji, svom Valjevu,  deci sveta, ono  što svako želi radost i ljubav, svog i naše pobednike Mišu i Jocu.

Mićini i Zoranini  sinovi su njihov ali i ponos svih nas.

Ljubav je jedina  neobjašnjiva stvar,  kao i sve što su u svom trajanju gradili i postigli Teodosići.

U vatri što donosi prestanak trajanja Mića je  otišao tiho i nečujno.

Nevidiljiv kako on to samo zna da bude podario je sa Zoranom   Miši samopouzdanje, veru, talenat i magiju košarkaškog genija, nadgrađen  savršenim karakterom mudrog  i velikog pobednika.

 Mića  je ostavio  Zorani i svojoj i deci, unucima Ini, Tadiji, Petri, snahama Ivi i Jelisaveti i svoj deci  ove zemlje i sveta  obavezu da uživaju   u radostima života što ga valja  zajednički gradili.

Borio se da traje  na krilima vere do poslednjeg daha.

Vaspitanje i poštovanje Mića i Zoka su poneli  iz svoje kuće, i preneli sinovima, slepo im privrženim kao niko na svetu.

I zbog toga smo posebno srećni, jer biti prijatelj Teodosića je čast i privilegija.

A danas bole reči koje nismo razmenili,  a mogli smo. Čekali smo da pobediš kao i obično što to radiš.

Danas bole uspomene i  ćutanje. Boli saznanje da se nikada više nećemo  sresti,  da pogledom kažemo jedan drugom više od 1000 reči.

Ponosan sam na naše druženje,  na  dane lucidnog rukometaša, na studenske beogradske žurke, na tvoju i Zokinu posvećenost Joci i Miši da zavole košarku u "rupi"kraj Ljubostinje, na naša putovanja, do Stambola, Carskih ostrva, na radost  u "Sinan Erdenu", Mercedes Areni...na našu kaficu na bilo kom valjevskom mestu.

Dodirnuli smo deo nemerljivih ovozemaljskih vrednosti, sa Belim i prijateljima mereći  ih samo  poštovanjem i ljubavlju,  na naš način, vanvremenski.

Gospodine i prijatelju Mićo, postao si  deo svetlosti što zrači.

Kada odlazi neko drag, shvatamo koliko  je sve kratko trajalo. Suza i  kap nebeske rose će pasti u na ovo mesto da u blatu minulog života  zaslade gorčinu fizičkog nestajanja.

Ma šta ko mislio siguran sam da je Mića je otišao srećan.

Da baš tako bude pobrinula se i Mišina magija, i glas podrške  kada se kraj nazirao.

U ovom svetu prolazanosti života ljubav zaslužuje baš sve. Sve drugo je nelogično.

Pobednik, naš Ćomi  je ostavio je veru, ponos, mudrost, dobrotu i skromnost. Obavezao nas je da  i mi ostavimo vama mlađima kad krenemo Mićinim putem. A vi najmlađi  nemate izbor, sledite dostojanstveno put ljudskosti časti i poštenja i budite srećni ljudi.

Slava i svetlost neba što  traje gospodinu i prijatelju humanisti bez granica Mići Teodosiću.