Menu

zaglavlje

KOMEMORATIVNA OKUPLJANJA ŠIROM SRBIJE  I PORUKA : RUKE SU VAM KRVAVE!

KOMEMORATIVNA OKUPLJANJA ŠIROM SRBI…

"Zastani Srbijo" komemo...

DAN REPUBLIKE  SFRJ “ 29. NOVEMBAR" U SRCIMA ČASNIH LJUDI ŽIVI!

DAN REPUBLIKE SFRJ “ 29. NOVEMBAR…

Ovog 29.novembra se n...

"ZASTANI SRBIJO-15 MINUTA ZA ŽRTVE NOVOSADSKE TRAGEDIJE" I U VALJEVU

"ZASTANI SRBIJO-15 MINUTA ZA Ž…

Kiša i sneg, i vetar, n...

PARTIZANOV ŠOU-TAJM ZA 6. "GUŽVIN" TROFEJ

PARTIZANOV ŠOU-TAJM ZA 6. "GUŽ…

Valjevo je posle dugog&...

JELENA GOLUBOVIĆ ZRAK  SVETLOSTI NA ZAMRAČENIM MUZIČKOM NEBU VALJEVA

JELENA GOLUBOVIĆ ZRAK SVETLOSTI NA…

Naša Valjevka prof. muz...

Prev Next

Specijalistička internistička ordinacija Dr Tomić Valjevo, V. Mišića 102. Tel: 014/228-321 i 065/228-3211

Kardiolog (Dr Đorđević) Telefon: 064/9700-041

INTERNISTIČKI PREGLEDI, GASTROENTEROLOGIJA, ENDOKRINOLOGIJA, ALERGOLOGIJA, DIJAGNOSTIKA, GASTROSKOPIJA,

KOLONOSKOPIJA, ULTRAZVUK ABDOMENA, SRCA, ŠTITASTE ŽLEZDE, DOPPLER KRVIH SUDOVA ABDOMENA

Items filtered by date: jul 2024

BRAVOOO ZORANA I DAMIRE ZA PRVO ZLATO SRBIJE U PARIZU

  • Published in Razno

OI ZOARANA I MIKEC

Konačno, prva medalja, i to zlato za Srbiju na Olimpijskim igrama u Parizu. Zorana Arunović i Damir "upucali" su ZLATO, i to u poslednoj 15.seriji, kada je Damir Mikec gađao  za "11" a Zoka svoj "promašaj" i   Damirov hitac za zlato  ozdravila po srpski " u p.. m.. bravooo" !

Posle 2. mesta juče u kvalifikacijama i dana odmora, u izuzetno uzbedljivog i do poslednje serije  neizvesnog finala  srpski miks strelaca, u disciplini 10 metara vazdušni pištolj uspeva da pobedi je turski tandem Ilajda Tarhan/Jusuf Dikec rezultatom 16:14.

Povela  je Srbija na startu posle  sjajnih 10,2 Mikeca. U drugoj seriji 9,6, i Zoraninih  10,3, nedovoljno   i  Turci su poravnali na  2:2. U trećoj seriji odlučila nijansica   19,6:19.5, i  Turska vodi 4:2.

Četvrta serija donosi Turcima 6:2. Usledio je tajmaut za Srbiju, ali i najslabije pucanje i 8:2 za Tursku. Turčin gađa deseteke kao lud i vodi "delije"   ka zlatu. Nema predaje za Srbiju, i  Zorana vraća nadu,   8:4 je.

Posle duela dama Srbija se diže i stiže do 8:6. Sledi tajm auta Turska ide na 10:6. Mikec "promašuje", ali Zorana sa 10,8 vraća Srbiju i rezultat je 10:8. U 10-oj seriji Srbija stiže na 10:10.

Zorana "ubija"!

Slede ključne 2 ili 3 serije do kraja. Srbija vodi 12:10 posle 10,3 za Mikeca"promašaja" Turkinje.  Srbija je na koraka  do zlata, ali uzbuđenja se rešaju i napetost raste. Turski miks u 12 seriji, Tikec i Tarkan  uspeva da poravna na 12:12.

Kulminacija finala.

Dve desetke, ali Turska ipak dobija jop dva boda i vodi 14:12.

Ilajda Tarhan i Jusuf Dikec  imaju meč loptu! 

 Nema predaje,  Zoraninih 10,8 vraća Srbiju na zlatni put!

Sledi poslednja  serija i Damir sa 10,7 anulira  Zoranin "promašaj" i  Srbija osvaja 4 zlato Srbiji u streljaštvu  najtrofejnijem sportu na Olimpijskim igrama. 

oi damir pobedaa

 

OI ZORA2

Turci su drugi, Indija treća, Jućna Koreja četvrta.

Srbiji je na Olimipijskim igrama, osvojila ukupno 14 odličja najtrofejnijem srpskom olimpijskom sportu.

OI Z I M 2

BRAVO ZORANA, BRAVO DAMIRE!

BRAVOOOO SRBIJA!

Read more...

SPORT JE POBEDIO KIŠNI PARIZ OKOVAN ZLOM SATANIZMA I NEVREDNOSTIMA

  • Published in Svet

 OI OKS 1

 FOTO OKS  U kišom okupanom Parizu, svečano  su otvorene XXXIII Olimpijske igre.

Pariz je treći put u istoriji domaćin, posle 1900. i 1924. godine. London je organizovao Igre takođe tri puta, 1908, 1948. i 2012. Naredne OI 2028. biće u Los Anđelesu. 

U Parizu na OI učestvuje  10.714 sportista, u 32 sporta, iz 206 država i teritorija, a tu je grupa sportista, takmičara pod zastavom MOK-a, kao i Izbeglički tim. Zbog rata u Ukrajini u timskim sportovima ne učestvuju Rusija i Belorusija. Olimpijski tim Srbije predstavlja 112 sportista.

Na  otvaranju, na defileu brodova Senom, zastavu Srbije je nosila odbojkašica Maja Ognjenović, peti put na Igrama, i vaterpolista Dušan Mandić, četvrti put učesnik  Igara.

OI BROD 10

Srbija će pokušati da osvoji najmanje 10 medalja i da sruši rekord iz Tokija 2021, kad je osvojeno devet - tri zlatne, jedna srebrna i pet bronzanih.

OI BROD 1

FOTO OKS  Najveći aduti Srbije su Novak Đoković, atletičarke Adriana Vilagoš Angelina Topić, košarkaši, basketaši, vaterpolisti, strelci, rvači, džudisti,   odbojkašice, odbojkaši... 

Na Igrama je najviše  Amerikanaca, čak  592 člana tima, slede domaćini Francuzi sa 573, Australijanci sa 460, Nemci sa 428, Japanci imaju 403, Kina 388, Španija 383, Italija 371, Velika Britanija 327.... Jedini sport koji "debituje" je brejkdens. Organizacija Igara koštaće oko devet milijardi evra. Igre će trajati do 11. avgusta, a za raziluko od otvaranja, prvi put navn stadiona,  ceremonija svečanog zatvaranja održaće se na stadionu "Francuska" u Sen Deniju.

Ceremoniju otvaranja pratio je milionski auditorijum širom sveta. Brodovi sa učesnicima igara su plovili  Senom, da makar na ovaj način pokažu simbolično zajediništvo i prijateljstvo među nacijama. Kiša je nemilice lila, ali nije  umanjila radost i entuzijazam sportista i prisutnih  više od 300.000 gledalaca.

OI AJFEL KULA1

Ceremonija je obeležena  spektakularnim svetlosnim kolažom, a kulturno-umetnički program,  je bio prikaz istorije i kulturu Francuske, začinjen muzički nastupom renomiranih muzičara.

Lejdi Gaga je imala kabaretski nastup uz pesmu ''Mon truc en plumes'' kultnog francuskog umetnika Zizija Žanmera. Planterana diva, Selin Dion pevala je na samom kraju ceremonije svečanog otvaranja Olimpijskih igara u Parizu!. 

 Spektakl na obalama Sene rušile su neke druge fekalije. Promocija uporno nametnih novih "vrednosti", globalističkog uništenja ljudske vrste,  satanizima, sa čudovištima što nipodoštavaju  ljudskost u čoveku, su posebno isticani, za mučninu u stomaku, svakog normalnog posmatarača.

 Zaduženi za sanitrani sistem su izgradili novi rezervoar za otpadne vode, ravan značaju Notr Dama. Očistili su Senu od fekalija. A u trenutku nastajanjaje bila boginja, "nimfa" nazvana Sequana, koja se pretvorila u reku, da  umakne Neptunu. Dakle, Sena je samo žena koja pruža otpor nasilniku, muškarcu, ženska sila otpora, neko ko je bio i motiv da režiseru ceemonije otvaranja Tomasu Džoliju, da simbolično poveže reku sa sportom, emocijom, spektaklom na vodi, ekologijom... Spektakl je na obalama na žalost posut je  fekalijima zla i pošasti. Šoknatan i neprimeren performans  plesne grupe "Drag Race France" i ruganje hrišćanskoj "Tajnoj večeri" odnosno Isusu i njegovim učenicima, je jasna poruka "jahača apkolapse".

A Hrišćana je na planeti tek oko 2,5 milijarde.

"Olimpijske igre su postale dno, baklju je nosio narkoman. Ceremonija otvaranja Olimpijskih igara u Parizu predstavlja ogroman neuspjeh, poručila s portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharovai podse.

Zaharova je potsetila da je neposredno pred početak Igara uhapšen šef kuhinje ruskog porekla zbog optužbi za navodnu špijunažu i pokušaj ometanja ceremonije.

" Pitam se još koliko je špijuna postavljeno kako bi se osiguralo da otvaranje Igara bude tako veliki neuspjeh? To je dno dna, i to reke Sene, objavila je Zaharova na društvenoj mreži "Telegram".

Zaharova ističe  nekoliko incidenata pred početak otvaranja, a i tokom samog otvaranja Igara, od raspada sistema brzih pruga zbog "sabotaže", najezdu pacova na ulicama Pariza, kao i na to da su tokom predstavljanja timova pomešana  Severna i Južna Koreja.

"Baklju je nosio reper i narkoman Snup Dog, zastava Olimpijskog pokreta bila je u rukama jahača apokalipse, a centar grada pretvoren je u gnezdo za beskućnike, dodala je Zaharova, a posebno se osvrnula na prikaz "Tajne večere" uz učešće zajednice LGBT.

"Jedan od glavnih nastupa na ceremoniji je ruganje LGBT jednoj od najsvetijih tema za hrišćane - Tajnoj večeri. Apostole su predstavljali transvestiti. Očigledno je da su u Parizu odlučili da, pošto su olimpijski krugovi višebojni, sve bude pretvoreno u neprestanu gej paradu, naglasila je Zaharova.

Mađarski premijer Viktor Orban  izneo niz kritika na račun "slabosti i dezintegracije Zapada", ilustrovano posebno istaknuto "ceremonijom otvaranja Olimpijskih igara (OI) u Parizu". 

Orban smatra da „prazninu“ Zapada odražava otvaranje OI na kojem je odata počast mešovitoj Francuskoj i istaknuta zajednica LGBT+, uz transvestite prikazane oko stola kao na slici Leonarda da Vinčija „Tajna večera“ o biblijskoj poslednjoj večeri Isusa Hrista sa apostolima.

Italijanski novinar i finansijski analitičar Anđelo Đulijano napisao je na društvenoj mreži X da traži od Rusije azil. Đulijano se na ovaj korak odlučio posle gledanja svečane ceremonije otvaranja Olimpijskih igara i onog što je tamo video.

"Tražim od Rusije da mi da azil, ne želim da budem deo ovog s...a", napisao je italijanski novinar, aludirajući na kontroverzne scene, ismevanja "Tajne večere" i javnog provlačenja satanizm..

Objašnjenje organizatora OI da je to bila samo  umetnička interpretacija grčkog boga Dionisa, i ukazivanje  na "apsurdnost nasilja među ljudima." malo ko je ozbiljno prihvatio.

Poljski javni servis je suspendovao novinara i sportskog komentatora jer je na otvaranju Olimpijskih igara reagovao na izvođenje legendarne pesme Zamisli (Imagine) Džona Lenona (John Lennon) tvrdnjom da se radi o svojevrsnoj "viziji komunizma".

TVP, poljski javni servis je saopštio da je  Przemislav Babiarc suspendovan i da mu neće biti dozvoljeno da uživo komentariše sportske događaje sa letnje Olimpijade u Parizu.

U pomenutoj pesmi Lenon peva o zamišljenom svetu bez raja i pakla, bez država, religije i privatne imovine.

"Zamisli da svi ljudi žive za danas, zamisli da svi žive u miru, možda ćeš reći da sam sanjar, ali nisam usamljen..." pevao je davne 1972. jedan od legendarnih Bitlsa (The Beatles), ali to nije impresioniralo novinarsku "sveznalicu".

"Ovo je nažalost vizija komunizma", rekao je samouvereno Babiarc tokom ceremonije otvaranja OI, ekspresno je "počišćen".

 "Međusobno razumevanje, tolerancija, pomirenje – to nisu samo osnovne ideje Olimpijade, već su i temelj standarda koji vode novu Poljsku televiziju. Ne postoji razlog za njihovo kršenje" stoji u obrazlaženju  suspenzije TVP.

Agencija AP je objavila da su državni mediji u Poljskoj godinama bili ideološko bojno polje u državi i da su ga kao megafon koristili desničarski populisti, koji su vladali Poljskom od 2015-2023. godine.

Među nosiocima Olimpijske baklje na obalama Sene, pored Serene Viljams,  nije se našao najbolji teniser i sportiste planete svih vremena Novak Đokovića.

Desilo se neverovatno, od Zinedina Zidana, simbola Francuske ne samo u svetu fudbala, olimpijsku baklju je preuzeo "bik sa Majorke", uz nemušto objašnjenje lajavog krelca, da je razlog, 14 puta osvajan Rolan Garos.

 Hoće li smeti posle dve godine na megdan najboljem, uveliko se nećka, jer kako kaže  "interes tima je najvažniji", saznaćemo danas oko 16 sati  kada ga na "Filip Šatrijeu" čeka Mađar Fuskovič.

Legendarni francuski sportisti Mari Žoze Perek i Tedi Rine upalili olimpijski plamen.

pariz oi 24

foto tanjug Pitanje svih piatanua je zašto olimpijska baklja na kraju nije završila u rukama Nišlije Nikole Karabatića, najboljeg rukometaša Francuske svih vremena, ako ne i planete?!

Na igrama u Parizu Karabatić se u 40-oj oprašta od aktivnog bavljenja sportom, i upisuje šesti nastup na najvećoj svetskoj sportskoj smotri, što pre njega, to niko nije učinio. Sa Francuskom je na pet dosadašnjih učešća, osvojio dva zlata i srebro, a sada želi treće  zlato.

Danas novi skandal na OI u Parizu. Holanđanin Stiven Van de Velde igrač odbojku na pesku, pre deset godina je osuđen za silovanje 12-godišnje devojčice koju je upoznao preko društvene mreže Facebook. Tada 20-godišnji Van de Velde je osuđen na četiri godine zatvora, ali je izašao na  slobodu posle godinu dana. Njegova žrtva je pretrpela ogromne traume. Otuda oštre reakcije publike koja ne želi da gleda silovatelja na Olimpijskim igrama. pariz oi otv

 foto Tanjug Ap Spektakularna ceremonija otvaranja 33. letnjih Igara  trajala je puna četiri sata, a završena je paljenjem olimpijskog plamena

OI BALON

foto Tanjug Ap U gradu svetlosti i kulture, čeka nas još "samo" teče drugi pd ukupono 16 dana spektakla i sportskih uzbuđenja za nezaborav.

I za kraj svima nama uvek dobrodošla poruka rimskog filozofa Seneke, kada je teško:

Niie da se usuđujemo da uradimo nešto zato što su te stvari teške, več su te stvari teške zato što se mi ne usuđujemo da ih uradimo".

crno beli svet

A na sve sve što se deševa izvan Pariza, ovih dana od Valjeva do danas u Srbiji ljudska reč ima  pravi odgovor.  NE DAM!

 

Read more...

TIM SRPSKIH NAUČNIKA: "ZBOG LITIJUMA SU VEĆ OGROMNE ŠTETE U JADRU"

  • Published in Svet

litujum jadar o

Juče je  predsednica Narodne Skupšine SR Srbije najavila mogućnost  formiranja parlamentarne komisije po pitanju kopanja litijuma. Pozvala je  opoziciju da se uključi u rad. Predsednik SR Srbije je najavio za kraj naredne godine mogućnost referenduma o iskopavanju litijuma, kao "izbor između zatucanosti i lažne brige, i ekonomskog prosperiteta, posebno Zapadne Srbije". Opozicija sve predloge odbacuje i traži raspravu o litujumu na posebnoj sednici Skupštine pred tv kamerama i građanima Srbije.

Najkompetentniji su pre poslednjih dešavanja  rekli sve šta misle o iskopavanju litijuma u Jadru, u svom naučnom radu,  sa ključnim zaključkom "SADA SU VEĆ ŠTETE OGROMNE".

A počelo je da "gori" od odluke Ustavnog suda, reakcije Vlade Republike Srbije, dolaska predstavnika stranih zemalja, potpisivanja memoranduma sa zainteresovanim strancima za kopanje litujuma u Srbiji.

Reakcija nije izostala. (Ne)očekivane je prvo Valjevo reklo NE KOPANJU!.

va p 888

Fascinantni protest spontano okupljenih građana  Valjeva bez ikakvog udela opozicije i pozicije (bilo koga od 11 jahača apokalipse prim.aut.) zatim  protest,  Loznici, i domino efekat, serija protesta u Srbiji po pitanju rudarenja u Gornjim Nedeljicima i Zapadnoj Srbiji, su potvrda da nema predaje, i da borba za  zdrav život u Srbiji tek počinje. 

Naučni rad nedvosmisleno ukazuje da bi RUDARENJE donelo bi uništenje  života za oko 20.000 stanovnika lokalne zajednice koji već dobro zarađuju. Usred plodnog zemljišta okruženog naseljima, sa najvećim rezervama podzemne pijaće vode u zapadnoj Srbiji, jalovište bi bilo i između dve bujične reke. Potrošnja enormne količine vode za proizvodnju litijum karbonata bi donelo ogromne količine otpadnih voda, kao  veliku trajnu opasnost od zagađivanja površinskih i podzemnih voda. 

Tim naučnika iz Srbije u sastavu: Dragana Đorđević, Jovan M. Tadić, Branimir Grgur, Ratko Ristić, Sanja Sakan, Jelena Brezjanović, Vladimir Stevanović i Bogdan Šolaja, objavio je originalan naučni rad „Uticaj istražnih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji“ u časopisu iz grupe „Nature“ familije čiji je zaključak:

„Ležište litijuma u zapadnoj Srbiji nije vredno eksploatacije u pogledu ekoloških rizika jer je jedino u svetu gde se planira vađenje litijuma u naseljenom i plodnom poljoprivrednom području, a što je najvažnije sigurno će uništiti jednu od samo tri vodonosive oblasti u Srbiji. Takođe, ovo ležište sa ~1% globalne rezerve litijuma ne nudi iznos koji će globalno rešiti problem klimatskih promena“.

Apstrakt

Predložena eksploatacija ležišta litijum/borata u dolini Jadra u Srbiji, od strane korporacije Rio Tinto, ukazuje da će to postati velika prerada rude koja sadrži bor i litijum. To bi bio jedan od prvih rudnika litijuma na svetu u naseljenom i poljoprivrednom području. U kompaniji tvrde da će predviđena eksploatacija biti u skladu sa zahtevima zaštite životne sredine. Za ležišta doline Jadar se tvrdi da pokrivaju 90% trenutnih potreba Evrope za litijumom. Ipak, lokalno protivljenje rudarstvu je nastalo zbog potencijalnih razornih uticaja na podzemne vode, zemljište, upotrebu vode, gubitak biodiverziteta i akumulaciju otpada. Istraživačko bušenje koje je izvršila rudarska kompanija već je izazvalo štetu po životnu sredinu, pri čemu je voda iz rudnika koja sadrži visoke nivoe bora curila iz istražnih bušotina i uzrokovala sušenje useva. Štaviše, naša istraživanja otkrivaju značajno povišene nizvodne koncentracije bora, arsena i litijuma u obližnjim rekama u poređenju sa uzvodnim regionima. Pored toga, ovde pokazujemo da uzorci zemljišta pokazuju ponovljena kršenja graničnih vrednosti sanacije sa posledicama po životnu sredinu i na površinske i podzemne vode. Otvaranjem rudnika, problemi će biti umnoženi jalovinom, otpadnim vodama rudnika, bukom, zagađenjem vazduha i svetlosnim zagađenjem, ugrožavajući živote brojnih lokalnih zajednica i uništavajući njihove izvore slatke vode, poljoprivredno zemljište, stoku i imovinu.

 

Uvod

Sektori snabdevanja električnom energijom i transporta su najveći globalni emiteri gasova staklene bašte (GHG) — glavni pokretači klimatskih promena1. Usvajanje tehnologija sa niskim sadržajem ugljenika je jedna od opšteprihvaćenih mera za minimiziranje efekata klimatskih promena2. Ove moderne tehnologije se u velikoj meri oslanjaju na litijum-jonske i druge baterije koje zahtevaju kobalt, bakar, nikl, grafit, mangan i druge metale i minerale3. Litijum-jonske baterije, sposobne da skladište veliku gustinu energije, zahtevaju nove količine litijuma iz prirode, delimično i zbog toga što se postojeće baterije neznatno recikliraju4, 5.

Uprkos obilju litijuma na Zemlji, nema mnogo koncentrisanih depozita, ili „rezerva“, koje se mogu isplativo izvući6. Takozvani litijumski trougao, koji obuhvata regione Čilea, Argentine i Bolivije, sadrži većinu svetskih nalazišta litijuma7. Najveća nalazišta litijuma u svetu8 su uskladištena u slanicima litijumskog trougla (do 70%) i znatno manje u obliku rudnih stena (oko 10%), među kojima su spodumen, lepidolit, hektorit i jadarit9. Najlakši i najmanje štetan po životnu sredinu je metod eksploatacije litijuma iz slanih rastvora, dok eksploatacija iz rudnih stena ima teške ekološke posledice10. Stoga se rudarenje litijuma obično obavlja u pustinjama i nenaseljenim područjima Australije, Čilea, Kine, Argentine, Kanade, Zimbabvea i Sjedinjenih Država11. U poslednje vreme se razmatra eksploatacija litijuma u dva naseljena mesta u Portugalu i Srbiji12, 13.

Kako Kina sada kontroliše većinu lanaca snabdevanja litijum-jonskim baterijama, sa 80% svetske prerade sirovina, 77% svetskog kapaciteta ćelija i 60% svetske proizvodnje komponenti, Evropska komisija je podstakla rudarske projekte u Evropi14. Obradović i dr. su prvi izvestili o visokom sadržaju litijuma i bora u dolini Jadar 1999. godine15, u Republici Srbiji, a mineral jadarit okarakterisali su 2007. Vhitfield et al.16. Prema nedavnim izveštajima17, nalazišta pronađena u dolini Jadar su značajna i imaju potencijal da zadovolje do 90% trenutnih evropskih potreba za litijumom. Ipak, treba napomenuti da sadržaj litijuma u Jadru predstavlja samo oko 1% globalnih rezervi11.

Rio Tinto, multinacionalna rudarska korporacija, već više od 15 godina istražuje nalazišta minerala i planira da otvori rudnik litijuma u Srbiji. Rio Tinto je završio geološka istražna faza projekta Jadar u januaru 2020. godine, nakon višestrukih eksperimentalnih bušotina sa ciljem istraživanja jadarita, novog izvora litijuma13. Kompanija je dobila političku podršku srpskih vlasti u junu 2021. Naši početni rezultati analiza odabranih hemijskih elemenata iz rudarske zone Jadar u lokalnom tlu i rečnim vodama pokazuju da je uticaj na životnu sredinu tokom faze istraživanja evidentan oko potencijalnog jadarskog rudnika i prelazi zonu planiranog kopa.

Inicijalna istražna bušenja izazvala su tvrdnje lokalnog stanovništva o uočenim značajnim negativnim efektima nusproizvodnje podzemnih voda na zemljište i kvalitet vode. Takva zabrinutost je pojačana postojećim informacijama o negativnim uticajima iskopavanja litijuma na upotrebu vode, gubitak biodiverziteta i stvaranje otpada na drugim mestima18, 19, 20. Peticija koja se protivi otvaranju rudnika prikupila je preko 292.000 potpisa21, što je dovelo do protesta, blokada puteva i političkih tenzija22. Štaviše, naučna debata je izazvala zabrinutost oko ekoloških i tehnoloških rizika, posebno imajući u vidu upitna tehnološka rešenja obrade jadarita. Rio Tinto je podneo patentnu prijavu za proces oporavka minerala 2018. godine, a EPO je odobrio patent tek 5. jula 2024. godine.

Iako su vladine politike i nastojanje industrije ka održivim izvorima energije za smanjenje emisije CO2 bili moćni narativi, oni su takođe poslužili kao prepreka za diskusiju o negativnim uticajima upotrebe litijumskih baterija, uključujući njihovo recikliranje. Bibliometrijska istraživanja otkrivaju da većina objavljenih studija dolazi iz zemalja koje koriste litijum i da se uglavnom fokusiraju na životni ciklus baterije i njene troškove23. Samo oko 5% ovih studija fokusira se na društveno-ekološke uticaje, a samo 2% dolazi iz zemalja koje proizvode litijum23, 24, 25, 26, 27. Ova neravnoteža u dostupnosti informacija predstavlja veliku zabrinutost i služi kao hitan poziv za proširenje istraživanja uključivanjem holističkog ispitivanja ekstrakcije minerala litijuma i njegovog društveno-ekološkog uticaja.

Ovaj rad ima za cilj da ispita i proceni ekološke, eko-hemijske i socio-ekološke opasnosti povezane sa aktivnostima eksperimentalnog bušenja i predloženim rudnikom litijuma u Jadru, Srbija. Procena ekološkog rizika rudnika litijuma Jadar u Zapadnoj Srbiji

 

Planirani rudnik litijuma Jadar, zajedno sa pratećom infrastrukturom, proizvodnim kapacitetima i najmanje dve deponije, nalazi se u zapadnom delu Srbije u blizini granice sa Bosnom i Hercegovinom, na području poznatom po prosperitetnoj poljoprivrednoj praksi. Projekat bi zauzeo teritoriju okolnih sela koja imaju oko 20.000 stanovnika. Na osnovu prvobitno predstavljenog životnog veka od 64 godine, projekat bi rezultirao gubitkom posla za hiljade ljudi koji se trenutno oslanjaju na poljoprivrednu proizvodnju ovog područja28.

Preliminarna procenjena prostorna pokrivenost projekta Jadar je između 2.031 i 2.431ha, pri čemu se očekuje da će 533 ha zemljišta biti uništeno tokom početne faze implementacije projekta. Od zemljišta koje se uništava, 203ha su šume, a 317ha oranice. Iskopavanje rude i ispumpavanje podzemnih voda ili curenje rezultiralo bi slijeganjem skoro 850ha zemljišta. Uspostavljanje deponija u neposrednom obalnom pojasu reka Jadar i Korenita, izuzetno bujičnih lokalnih vodotoka, stvorilo bi stalnu opasnost od kontaminacije nizvodnih delova, ugrožavajući vodosnabdevanje oko 2,5 miliona ljudi.

Planirane deponije jalovišta, površine 20ha i sa povećanjem otpada od 360.000 t/god, kao i deponija industrijskog otpada površine 167 hektara sa povećanjem otpada od 1,4 Mt/god29, napunjena opasnim materijama kao što bor, arsen itd. koji bi se odlagali na foliju debljine 1,5–2mm namenjenu zaštiti rezervi podzemnih voda od curenja toksičnih materija28. Takođe, deponije jalovine bi se smestile pored reka Korenita i Jadar, koje su podložne velikim poplavama okolnih područja.

U ovom regionu postoji jedinstveni izdanak peskovito-šljunkovitih naslaga, koji je direktno povezan sa praktično celim terenom Mačvanskog i Jadarskog kraja. Najveća debljina ležišta je duž toka Drine i kreće se od 50 do 75m, dok je u ostatku Mačve između 20 i 40m. Ovo područje predstavlja najznačajniji rezervat podzemnih voda u zapadnoj Srbiji30.

Implikacije predloženog projekta Jadar koji izaziva degradaciju zemljišta i eroziju tla odgovaraju terminu „dezertifikacija“ i predstavljaju direktnu negaciju principa „RIO“ konvencija (UNFCC-klimatske promene, UNCBD-biodiverzitet, UNCCD-borba protiv dezertifikacije i degradacije zemljišta). Štaviše, projekat podriva Ciljeve održivog razvoja Ujedinjenih nacija i prihvaćenu Agendu 2030, kao i domaće zakonodavstvo u vezi sa očuvanjem prirode.

Očekuje se da će planirani projekat „Jadar” izazvati značajno uništavanje i fragmentaciju staništa, što će rezultirati ozbiljnim negativnim uticajima na živi svet, uključujući nekoliko stotina biljnih i životinjskih vrsta. Među ovim vrstama 145 ima zaštićeni i strogo zaštićeni status27. Projekat bi takođe ugrozio izolovanu istočnu enklavu T. scorodonia, subatlantske vrste koja se nalazi više od 600km od najbliže zapadne populacije. Pored toga, retka paprat Driopteris i 20 drugih retkih vrsta nestale bi sa mesta planiranog jalovišta, kako navode Krizmanić i sar. u 202131.

Takođe, projekat „Jadar” predstavlja opasnost za postojeću turističku destinaciju, kao i za preko 50 objekata arhitektonskog nasleđa i arheoloških lokaliteta od istorijskog, kulturnog i duhovnog značaja. Pored datih uticaja, naša procena sugeriše da mogući prihod od poljoprivrednih aktivnosti, procenjen na 81,96 miliona evra godišnje (na osnovu 17.000 evra/ha), daleko prevazilazi potencijal rudne rente od 16 miliona evra (Ergo strateška grupa, septembar 2023).

Prema nedavnim istraživanjima32, stare šume mogu da asimiliraju približno 1,6–4 t CO2 godišnje; za 204ha može se proceniti na 0,32–0,82 kt godišnje. Za poljoprivredno zemljište, uz pretpostavku minimuma od 0,5kg po 1m2, procenjena je stopa asimilacije ugljenika od 5t po hektaru, odnosno 1,6kt na 320 hektara33. Deo ugljenika se prenosi u zemlju, a velike količine se skladište u šumskom zemljištu34. Bjorheden35, na osnovu podataka Stendahl et al.36, sugeriše da je prosečno skladištenje ugljenika u zemljištu u švedskom šumskom zemljištu otprilike 75t po hektaru, do dubine od 100cm, ili preračunato na CO2 daje 275t. Analogno tome, 204 hektara šuma u Srbiji planiranih za uklanjanje zbog projekta „Jadar” bi uskladištilo oko 56 kt ugljenika.

Deponija industrijskog otpada planirana je u slivu potoka Štavica (površine 167 hektara) gde bi se uklonilo oko 26.000m3 drvne mase28. Ova količina šumskog drveta za asimilaciju CO2 biće trajno uništena, što će ubrzati eroziju zemljišta, isušivanje izvora, nestanak živog sveta u slivu i koritu i povećati rizik od razornih bujičnih poplava. Brojni su primeri u svetu da su rudničke vode i ispiranje opasnih materija iz rudarskog otpada toliko zagadile reke da su one postale mrtve37, 38, 39, 40, 41, 42, 43 uključujući i Borsku reku u istočnoj Srbiji44, koja je zbog rudarskih aktivnosti toliko zagađena da je postala mrtva reka i jedna je od najzagađenijih reka na svetu.

Eko-hemijski rizik od vađenja jadarita i ekstrakcije litijuma

Proces ekstrakcije litijuma iz rude jadarita, kao što je predloženo u prijavi za svetski patent VO 2019/094674 A1, uključuje varenje rude korišćenjem koncentrovane sumporne kiseline (>95%) na temperaturama između 80 i 95°C i unutar pH opsega od 2,0–3.8. Dobijeni digestat bi se koncentrisao i dalje tretirao da bi se proizveo B(OH)3, Li2CO3 i Na2SO4 kao nusprodukt. Na osnovu studije izvodljivosti45, godišnja proizvodnja Li2CO3 bi bila 50.000t/godišnje, a proizvodnja B(OH)3 bi dostigla 248.000t/godišnje. Međutim, jalovina otpada bi sadržala visoku koncentraciju bora i drugih štetnih elemenata poput arsena i drugih, što ih čini opasnim otpadom. Predložena prerada rude (853.333t/godišnje) zahtevala bi 320.000t/godišnje koncentrovanog H2SO4 (94–98%) i raznih goriva, materijala i drugih komponenti. Prirodni gas bi verovatno bio najizvodljivija opcija za gorivo, a takođe bi bile potrebne značajne količine cementa, a emulzioni eksploziv bi se koristio u značajnim količinama.

Faza istraživanja projekta imala je štetan uticaj zbog curenja toksične vode iz rudnika koja sadrži visoke nivoe bora, arsena i litijuma. Ovi elementi su doprineli zagađenju zemljišta i vode u poljoprivrednim oblastima zbog curenja toksične vode iz rudnika tokom faza istraživanja. Kada bi se rudnik otvorio, ove toksične vode bi iz dubine oko rudnog tela, pod pritiskom od nekoliko bara, dospele na površinu koja je bogata površinskim i plitkim visokokvalitetnim podzemnim vodama. To će svakako značajno zagaditi kako zemljište, tako i okolno zemljište.

Uprkos predloženoj najavljenoj novoj tehnologiji, kompanija nije uspela da ispuni zakonske granične vrednosti za bor u zemljištu i vodi46. Međutim, granične vrednosti bora u vodi koje su propisane lokalnim zakonima su povećane47, 48, pa se bor više ne smatra štetnom materijom ni u zemljištu, prema najnovijim propisima u Srbiji49, 50. Naša terenska merenja, sprovedena na mestu gde su uzorci prikupljeni, pokazuju da su toksične podzemne vode iz zone rudnih stena (Tabela S1) kontaminirale poljoprivredna polja pod usevima. Geološka struktura podzemlja na proučavanom području je uglavnom karbonatnog porekla. Uzorci zemljišta sa njiva sa usevom uzimani su sa površine, do dubine od 5cm. Uzorci površinske i podzemne vode za piće, kao i rečni sedimenti, takođe su prikupljeni iz sredine reka Jadar i Korenita u PE bocama (tabela S2). Uzorci zemljišta i sedimenta su ekstrahovani korišćenjem BCR procedure sekvencijalne ekstrakcije, koja uključuje zaostalu frakciju za elemente koji su snažno povezani sa mineralnim kristalnim strukturama. Analizirano je i sedamnaest uzoraka podzemne rudničke vode iz dve bušotine, koje je lokalnoj zajednici dostavio istraživački tim Rio Sava. Koristeći iCAP-6500 Duo induktivno spregnuti plazma optički emisioni spektrometar (ICP/OES) sa nesigurnošću od 1%, odredili smo koncentracije elemenata (pogledajte dodatne materijale za detaljne metode). Tačnost dobijenih rezultata proverena je analizom referentnog materijala sedimenta (BCR-701) za sekvencijalnu ekstrakciju u tri koraka. Tačnost je određena upoređivanjem izmerene koncentracije sa sertifikovanom vrednošću, a zatim izražena u delovima na sto. Prosečne vrednosti izvlačenja teških metala u standardnom referentnom materijalu bile su u rasponu od 82,7–109,5%. Za merenje preciznosti metode korišćeni su dupli uzorci. Relativna standardna devijacija sredstava duplih merenja bila je manja od 10%. Nesigurnost merenja za sve metale bila je maks. 3% dok je proširena neizvesnost sa faktorom pokrivenosti 2 bila maks. 6%.

Elementi As, B i Li su karakteristični za rudno telo u dolini Jadra, njihova istovremena pojava je otisak te rudne zone. Njihovo istovremeno prisustvo u visokim koncentracijama konstatovano je u podzemnim rudničkim vodama, zemljištu u blizini bušotina koje propuštaju i u reci Jadar nizvodno od rudne zone u Jadarskom polju, više od 20km od izvora koji propuštaju. Nisu pronađeni uzvodno od potencijalnog rudarskog područja u dolini Jadar i reci Jadar gde je utvrđeno da su njihove koncentracije oko ili ispod granice detekcije bilo u tlu ili udaljeno od istražnih bušotina. Sadržaj bora u podzemnoj rudničkoj vodi prelazio je 1gL−1, a sadržaj bora u zemljištu oko bušotina koje propuštaju graničnu vrednost definisanu ranijim zakonskim normama46 za faktor četiri. Međutim, prema novim državnim propisima49, 50, sadržaj bora u zemljištu više uopšte nije regulisan. Granična vrednost za arsen je takođe nekoliko puta prekoračena (8–9 puta); čak je premašio popravnu vrednost (4–5 puta), kao što je prikazano u Dodatnom materijalu (Tabele S3 i S4).

Analizom uzoraka utvrđeno je da se sadržaj bora u zemljištu oko bušotina koje propuštaju, katastarske parcele br. 259, br. 101/2 (Sl. 1) kretao od 73,2 do 214 mg kg-1, pri čemu je lako rastvorljiva frakcija51 sadržala 96% do 97% ukupnog sadržaja bora u kontaminiranom zemljištu. Usevi uspevaju zdravo u oblastima udaljenim od ispitnih bušotina (slika 1), dok u oblastima oko ispitnih bušotina koje propuštaju kontaminirane borom, usevi su vidljivo zakržljali. Prisustvo bora nije utvrđeno u područjima gde su usevi bili zdravi. Iako je bor ipak bitan element za ishranu biljaka, toksičnost bora može inhibirati rast biljaka u zemljištu. Visok unos bora kod ljudi može biti štetan za želudac, jetru, bubrege i mozak i čak dovesti do smrti52. Ministarstvo za životnu sredinu u Ontariju, Kanada, postavlja granicu od 36mg kg−1 za sadržaj bora u poljoprivrednim i drugim zemljištima53. U zemljištu oko bušotina koji su nedavno procurili, sadržaj litijuma u mobilnoj fazi je oko 30% od ukupnog njegovog sadržaja pronađenog u zemljištu (Sl. 1). Veća pokretljivost bora u odnosu na litijum određuje njegov veći sadržaj u reci Jadar nizvodno od zone rudnika (Sl. 2).

https://www.ozonpress.net/wp-content/uploads/2024/07/jadar2-166x300.webp 166w, https://www.ozonpress.net/wp-content/uploads/2024/07/jadar2-568x1024.webp 568w" sizes="(max-width: 685px) 100vw, 685px" style="max-width: 98.5%; height: auto; margin: 0px; padding: 0px; border: 0px none; font: inherit; vertical-align: baseline; width: auto;">

Slika 1: Ukupan sadržaj i distribucija As, B i Li među mobilnim (plavim) i drugim fiksnim fazama (crvena, zelena i ljubičasta) oko bušotina za ispitivanje curenja u poljoprivrednim zemljištima

Slika 2: Sadržaj specifičnih elemenata u reci Jadar (voda): (a) uzvodno od istražnih bušotina, (b) nizvodno od istražnih bušotina

Istraga je otkrila da su koncentracije arsena u poljoprivrednom zemljištu oko bušotina koje propuštaju prekoračile nacionalne granične vrednosti (29 mg kg−1)49, 50 nekoliko puta, čak i prevazišle sanacijsku vrednost (55 mg kg−1). Prema Ministarstvu životne sredine Kanade, granična vrednost arsena u poljoprivrednom zemljištu je 11mg kg−1, a za stambene, parkovske, institucionalne, industrijske, komercijalne, društvene ili imovinske svrhe, granična vrednost je 18mg kg.−153.

Štaviše, naša studija je otkrila da su koncentracije arsena, bora i litijuma u vodi reke Jadar nizvodno (Sl. 2) bile značajno veće u poređenju sa nivoima uzvodno (9, 17, odnosno 3 puta više, na 25km nizvodno u poređenju sa 2km uzvodno od potencijalnog nalazišta rudnika u dolini Jadar). Ovi rezultati pokazuju uticaj istražnih aktivnosti na akumulaciju arsena, bora i litijuma u vodi reke Jadar u blizini njenog ušća u međunarodnu reku Drinu. Ova tri elementa predstavljaju otisak ležišta litijuma i bora u Jadru.

Problemi koji se pominju u ovom radu odnosili su se samo na istražne aktivnosti rudarske kompanije. Predviđamo da će otvaranjem rudnika, pored prikazanih problema koji će se umnožavati, pojaviti i novi problemi zbog barske jalovine koju kompanija planira da postavi pored dve bujične reke Korenita i Jadar, kao i u dolini Štavice uzbrdo od litijuma. rudnik bora i fabrika za preradu rude. Predviđamo i da će doći do ispuštanja otpadnih voda rudnika sa visokim rizikom da ugroze vodni sistem u širem obimu, što će zajedno sa bukom, vazduhom i svetlosnim zagađenjem ugroziti živote brojnih lokalnih zajednica u neposrednoj blizini rudnika. poljoprivredu, stočarstvo, pčelarstvo, itd. Takođe smo procenili ukupnu godišnju emisiju CO2 iz projekta Jadar koja bi bila u rasponu od 428 do 522 CO2 ek/kt godišnje (Tabela S5).

Globalno, eksploatacija litijuma se uglavnom obavlja samo u pustinjskim i nenaseljenim delovima planete, ali dolina Jadra je naseljeno područje sa veoma važnim rezervoarom kvalitetne plitke podzemne vode za piće. U Grinbušu (Australija)54 postoji rudnik litijumske rude u poljoprivrednom području i materijal se fino drobi i rafiniše, a koncentrat se pakuje za otpremu. Nedavno je, u relativnoj blizini Grinbuša, litijum projekat55 Kemerton započeo proizvodnju litijum hidroksida iz koncentrata Grinbuša, međutim projekat se već danas suočava sa ozbiljnim problemima. Pored toga, većina, ako ne i cela ruda litijuma iz Australije je otpremljena negde drugde za proizvodnju baterija56. Otpad od prerade spodumena u Australiji nije okarakterisan kao opasan otpad57, 58, dok preradom jadarita nastaje opasan otpad zbog visokog sadržaja bora i arsena u njemu. Takođe, u Australiji se otpad ne gomila na (ili oko) mestu prerade koncentrata (proizvodnja, u ovom slučaju, litijum hidroksida).

Socio-ekološki rizici Rio Tintovog projekta rudarenja jadarita u Srbiji

Kvalitativna analiza podataka sprovedena u julu 2021. godine u Gornjim Nedeljicama, selu u zapadnoj Srbiji, otkrila je dokaze o zagađenju zemljišta i vode, krčenju šuma, kao i prinudnom raseljavanju stanovnika, zbog istražnih aktivnosti korporacije Rio Tinto za potencijalno rudnik u tom području (videti dodatne materijale). Polustrukturirane intervjue sa stanovnicima je vodila Jelena Brezjanović, koja je prijavila više problema otkako je kompanija počela da istražuje rudnik, uključujući degradaciju životne sredine, kao i rastuću društvenu zabrinutost. Tokom procesa intervjua, korišćene su detaljne beleške sa terena da se osvrnemo na intervjue i zapažanja na terenu. Istraživač je snimio razgovore i sačuvao ih na bezbednom uređaju, koji nije zaštićen lozinkom, u skladu sa smernicama i propisima Univerziteta u Beogradu, Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (UB-ICTM), u vezi sa pravima učesnika i zaštitom podataka. Institucionalno telo je odobrilo protokol istraživanja za ovu studiju u pisanoj formi. Pored toga, dobijen je informisani pristanak od svih subjekata, a svi identifikatori su uklonjeni iz papira, a pojedinci anonimizovani. Protokol istraživanja je odobrio Naučni odbor UB—ICTM koji je takođe odgovoran za zaštitu etičkih standarda u naučnoistraživačkom radu u skladu sa propisima definisanim Kodeksom profesionalne etike Univerziteta u Beogradu. Helsinška deklaracija koja reguliše etičke principe za medicinska istraživanja koja uključuju ljude nije relevantna za ovo istraživanje. Postojeći dokazi pokazuju da bi predloženi rudnik u dolini Jadra negativno uticao na 22 sela koja zavise od poljoprivrede tako što bi devastirali njihovo bogato poljoprivredno zemljište, oko 14.000 pčelinjaka i više stočnih farmi59. Potencijalni ekonomski gubitak je isprepleten sa bogatim istorijskim nasleđem jer ovi stanovnici generacijama žive na ovoj zemlji. Meštani se oštro protive otvaranju rudnika i zahtevaju očuvanje svoje zemlje i sredstava za život.

Tokom početnih faza predloženog rudarskog projekta, neki stanovnici su dozvolili bušenje uzoraka na svojim imanjima ne shvatajući da se njihovo zemljište nalazi na planiranom jalovištu. Međutim, čim su oštećenje useva (vidi Sliku 3) i gubici životinja u kontaktu sa izluženom, toksičnom podzemnom vodom iz rudnika sa lokacije bušenja postali očigledni, oni su izrazili zabrinutost u vezi sa projektom. Dve godine kasnije, kompanija je počela da otkupljuje nekretnine od stalno naseljenih domaćinstava, kao i vikendice koje bi bile zahvaćene rudarskim projektom (Mailer vlasnicima nekretnina, oktobar 2020. riotinto.com/Jadar). Dok su neki meštani prodali svoje domove zbog pritiska kompanije ili straha od negativnih posledica, ostali nisu bili svesni svojih prava. Kao rezultat toga, preostali stanovnici su se osećali ugroženo i veoma uznemireno strategijom kompanije da skine krovove sa kupljenih kuća, obeležavajući ih žutom trakom sa natpisom „Privatna svojina, zabranjen pristup“, ostavljajući ih da propadaju kako lokalno stanovništvo tumači, znakove upozorenja. Važno je napomenuti da je rudarska kompanija agresivno branila svoje postupke i navela moguće ekonomske koristi od projekta, dok su stanovnici izrazili zabrinutost zbog uticaja na životnu sredinu i društvo.

Zaključak

Iskopavanje rude litijuma u Zapadnoj Srbiji (Jadar) u naseljenom i živom poljoprivrednom kraju bio bi prvi i jedinstven slučaj u svetu. Izgradnja rudnika i postrojenja za preradu, u okviru istog industrijskog kompleksa za vađenje litijuma i bora uništila bi životnu aktivnost oko 20.000 stanovnika lokalne zajednice koji već dobro zarađuju. Preduzeće planira da rudnik i prerađivačku fabriku postavi usred plodnog zemljišta okruženog naseljima koja se nalaze iznad najveće rezerve podzemne pijaće vode u zapadnoj Srbiji, a takođe i jalovište između dve bujične reke koje svakih par godina plave polje. Veliki problem vezan za eksploataciju litijuma u svetu je agresivan proces hemijske ekstrakcije koji uključuje ogromnu količinu koncentrovanih mineralnih kiselina, pre svega koncentrovane sumporne kiseline. Potrošnja enormne količine vode za proizvodnju litijum karbonata bi posledično stvorila ogromne količine otpadnih voda koje bi predstavljale veliku trajnu opasnost od zagađivanja površinskih i podzemnih voda. Iako se čini da litijum igra značajnu ulogu u smanjenju emisije GHG, ogromna količina energije iz fosilnih goriva se troši u procesu proizvodnje litijum karbonata iz ruda i emisije CO2 su značajne. Ekstrakcija litijuma iz rudnika i proizvodnja litijum karbonata ne doprinose smanjenju emisije CO2.

Ležište litijuma u zapadnoj Srbiji nije vredno eksploatacije u pogledu ekoloških rizika jer je jedino u svetu gde se planira vađenje litijuma u naseljenom i plodnom poljoprivrednom području, a što je najvažnije sigurno će uništiti jednu od samo tri vodonosive oblasti u Srbiji. Takođe, ovo ležište sa ~1% globalne rezerve litijuma ne nudi iznos koji će globalno rešiti problem klimatskih promena.

Reference

1. Climate Vatch. Istorijske emisije GHG. Dostupno na mreži: https: //vvv.climatevatchdata.org/ghg-emissions (2021).
2. Nacionalne akademije nauka, inženjerstva i medicine. Budućnost električne energije u Sjedinjenim Državama (The National Academies Press, 2021). https://doi.org/10.17226/25968.
3. Lebre, E. et al. Društvena i ekološka složenost vađenja energetskih tranzicionih metala. Nat. Commun. 11, 4823. https://doi.org/10.1038/s41467-020-18661-9 (2020).
4. Svain, B. Oporavak i reciklaža litijuma: Pregled. Sep. Purif. Technol. 172, 388–403 (2017).
5. Iang, I. Proizvodnja litijum metala sa jon-selektivnim čvrstim elektrolitima. Green Energi Environ. 2020. 5 (4). S. 382–384.
6. Oliveira, L. et al. Ključna pitanja litijum-jonskih baterija – od iscrpljivanja resursa do indikatora ekološkog učinka. J. Clean. Prod. 108, 354–362 (2015).
7. Dickson, E. perspektiva Južne Amerike. Litijumski trougao. Resource Vorld (2017).
8. Kesler, SE et al. Globalni resursi litijuma: Relativni značaj pegmatita, slane vode i drugih ležišta. Ore Geol. Rev. 48, 55–69 (2012).
9. Li, H., Eksteen, J. & Kuang, G. Oporavak litijuma iz mineralnih resursa: Najsavremenije i perspektive—pregled. Hidrometalurgija 189, 105129 (2019).
10. Liu, V., Agusdinata, DB & Miint, SV Prostorno-vremenski obrasci iskopavanja litijuma i degradacije životne sredine u slanoj stanici Atacama, Čile. Int. J. Appl. Earth Obs. Geoinf. 80, 145–156 (2019).
11. Ambrose, H. & Kendall, A. Razumevanje budućnosti litijuma: Deo 1, model resursa. J. Ind. Ecol. 24 (1), 80–89 (2020).
12. Barozo litijumski projekat. Savannah Resources. https://vvv.savannahresources.com/project/barroso-lithium-project-portugal (2023).
13. Projekat Jadar. Rio Tinto. https://vvv.riotinto.com/en/operations/projects/jadar (2022).
14. Pisonero, ECS Jadar bi mogla biti ekonomska prilika ako se ispune ekološki standardi. N1. Dostupno na: https://rs.n1info.com/english/nevs/ecs-pisonero-rio-tinto-jadar-project-can-be-good-economic-chance-for-serbia (2022).
15. Obradović, J., Vasić, N., Kašanin-Grubin, M. i Grubin, N. Geohemijske karakteristike neogenih jezerskih sedimenata i autilgenih minerala. Ann. Geol. Penins. Balk. 63 , 135–154 (1999).
16. Vhitfield, PS et al. LiNaSiB3O7(OH) – nova struktura novog borosilikatnog minerala jadarita određena iz laboratorijskih podataka o difrakciji praha. Acta Cristallogr. B Struktura. Sci. 63 (3), 396–401 (2007).
17. Reuters. Rio Tinto zainteresovan za razgovore o oživljavanju srpskog litijumskog projekta . Reuters [Internet]. Dostupno na: https: //vvv.reuters.com/business/rio-tinto-keen-restart-talks-stalled-serbian-lithium-project-2022-05-05 (2022).
18. Baspineiro, CF, Franco, J. & Fleker, V. Potencijalni oporavak vode tokom eksploatacije litijuma iz rasolina visokog saliniteta. Sci. Total Environ. 720 , 137523 (2020).
19. Fleker, V., Baspineiro, CF & Galli, CI Obnova litijuma iz slanih rastvora: vitalna sirovina za zelenu energiju sa potencijalnim uticajem na životnu sredinu u njenom rudarstvu i preradi. Sci. Total Environ. 639 , 1188–1204 (2018).
20. Babidge, S., Kalazich, F., Prieto, M. & Iager, K. ’To je problem sa tim jezerom; menja strane’: Mapiranje ekstrakcije i ekološke iscrpljenosti u Atakama. J. Polit. Ecol. 26 (1), 738–760 (2019).
21. Unkovski-Korica, V. Rudarske kompanije i EU žele litijum Srbije. Jacobin [Internet]. 2022. Dostupno na: https: //jacobin.com/2022/01/serbian-lithium-rio-tinto-environmental-protest-movement-eu (2022).
22. The Guardian. Litijumski rudnik Rio Tinto: Hiljade demonstranata blokiraju puteve širom Srbije. The Guardian [Internet]. 2021. Dostupno na: https: //vvv.theguardian.com/vorld/2021/dec/05/rio-tinto-lithium-mine-thousands-of-protesters-block-roads-across-serbia (2021).
23. Agusdinata, DB, Liu, V., Eakin, H. & Romero, H. Socio-ekološki uticaji ekstrakcije litijumskih minerala: Ka agendi istraživanja. Environ. Res. Lett. 13 (12), 123001 (2018).
24. Vanger, TC Budućnost litijuma—resursi, reciklaža i životna sredina. Conserv. Lett. 4 (3), 202–206 (2011).
25. Reuter, B. Procena pitanja održivosti za izbor materijala i tehnologija tokom dizajna proizvoda: Studija slučaja litijum-jonskih baterija za električna vozila. Int. J. Interact. Des. Proizv. 10 (3), 217–227 (2016).
26. Prior, T., Vager, PA, Stamp, A., Vidmer, R. & Giurco, D. Održivo upravljanje oskudnim metalima: slučaj litijuma. Sci. Total Environ. 461, 785–791 (2013).
27. Vang, K. et al. Analiza uticaja na životnu sredinu i optimizacija procesa baterija na osnovu procene životnog ciklusa. J. Clean. Prod. 174, 1262–1273 (2018).
28. Službeni glasnik Republike Srbije. Prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar” broj 26 (2020).
29. Knežević, D., Nešić, A. i Cvijetić, A. Tretman i odlaganje rudničkog otpada i proces ekstrakcije i zatvaranje deponije nakon završetka projekta „Jadar“. U projektu Jadar — šta se zna? Srpska akademija nauka i umetnosti, Naučni skupovi , knj. CCII. ISBN: 978-86-7025-924-9 87–106 (2021).
30. Službeni glasnik Republike Srbije. Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine , broj 3/2017 (2017).
31. Krizmanić, I. Živić, I., Niketić, M., Vukov, T., Ćirović, D., Kuzmanović, N., Vesović, N., Anđelković, A., Cvijanović, G., Nikolić, D., Penezić, A., Maričić, M., Bogdanović, N., Popović, M. i Lakušić, D. Projekat Jadar: Biodiverzitet i biološki uticaji. U projektu Jadar — šta je poznato? Srpska akademija nauka i umetnosti, Naučni skupovi , knj. CCII. ISBN: 978-86-7025-924-9 157–176 (2021).
32. Toochi, E. C. Carbon sequestration: How much can forestry sequester CO2. For. Res. Eng. Int. J. 2(3), 148–150 (2018).
33. Mota, C. Apsorpcija CO2 od strane najzastupljenijeg u regionu Mursija useva . Izveštaj SCIC (2010).
34. Ontl, TA & Schulte, LA Skladištenje ugljenika u tlu. Nat. Educ. Znaj. 3 (10), 35 (2012).
35. Bjorheden, R. Klimatski uticaj švedskog šumarstva. Skogforsk izveštaji, ISBN 978-91-88277-09-1 https://vvv.skogforsk.se/cd_20191216101138/contentassets/01f064719a434ecda8fcf0a0956755dc/climate-1pdf-svedish-impact .
36. Stendahl, J., Johansson, MB, Eriksson, E., Nilsson, A. & Langvall, O. Organski ugljenik u zemljištu u šumama švedske smrče i bora – razlike u nivoima zaliha i regionalnim obrascima. Silva Fenn. 44 (1), 5–21 (2010).
37. Arafat, AA Povratna analiza kvara brane Mount Pollei Tailing Dam. Magistarska teza, Univerzitet Iork, Toronto, Kanada (2017).
38. https://thenarvhal.ca/topics/mount-pollei-mine-disaster/.
39. https://civil.ubc.ca/mount-pollei-mine-tailings-present-in-kuesnel-lake-vater-eight-iears-after-big-spill/.
40. https://vvv.savebristolbai.org/mt-pollei-disaster.
41. Soldan P, Pavonič M, Bouček J. & Kokeš J. Baia Mare nezgoda: Kratak ekotoksikološki izveštaj čeških stručnjaka. Ecotokicol. Environ. Saf. 49 , 255–261. https://doi.org/10.1006/eesa.2001.2070 (2001).
42. https://reliefveb.int/report/hungari/baia-mare-gold-mine-cianide-spill-causes-impacts-and-liabiliti.
43. https://media.greenpeace.org/archive/Cianide-Spill-at-Aurul-Goldmine-in-Romania-27MZIFPVPVP.html.
44. https://vvv.telegraf.rs/english/2921659-the-name-of-the-serbian-river-is-chilling-one-of-the-most-polluted-rivers-in-the-vorld-and- više-nema-životnih-formi-u-tom-više-video.
45. Studija izvodljivosti podzemne eksploatacije ležišta litijuma i bora, Jadar, Univerzitet u Beogradu—Rudarsko-geološki fakultet, Beograd (2020).
46. Niska regulativa o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja. Službeni glasnik Republike Srbije. br. 23 (1994).
47. Niska regulativa Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće (Sl. glasnik RS br. 42/98 i 44/99 i br. 28/2019) (2019).
48. Niska regulativa Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće. Službeni glasnik Republike Srbije broj 28/2019 (2019).
49. Niska regulativa o graničnim vrednostima zagađujućih, štetnih i opasnih materija u zemljištu. Službeni glasnik Republike Srbije broj 30/2018 (2018).
50. Niska regulativa o graničnim vrednostima zagađujućih, štetnih i opasnih materija u zemljištu. Službeni glasnik Republike Srbije br. 64/2019 (2019).
51. Ure, A., Kuevauviller, P., Muntau, H. & Griepink, B. Izveštaj EUR. CEC Brisel, 14763, 85 (1992).
52. Bolan, S. et al. Kontaminacija borom i upravljanje rizikom u okruženju kopnene i vodene životne sredine. Pregled. Sci. Total Environ. 894 , 164744 (2023).
53. Standardi za zemljište, podzemne vode i sedimente za upotrebu prema delu KSV.1 Zakona o zaštiti životne sredine, Ministarstvo životne sredine, Kanada. https://dr6j45jk9kcmk.cloudfront.net/documents/998/3-6-3-sediment-standards-en.pdf (2011).
54. https://vvv.talisonlithium.com/greenbushes-project.
55. https://vvv.abc.net.au/nevs/2024-01-18/albermarle-kemerton-lithium-project-ekpansion-scaled-back-/103364330.
56. Graham, JD, Rupp, JA & Brungard, E. Litijum u tranziciji zelene energije: potraga za održivošću i bezbednošću. Održivost 13 (20), 11274 (2021).
57. Izveštaj i preporuke Uprave za zaštitu životne sredine, Earl Grei Lithium Project, Covalent Lithium Pti Ltd, novembar 2019.
58. Earl Grei Lithium Project, Revidirani predlog, Dokument o proceni životne sredine pripremljen za Covalent Lithium Pti Ltd, april 2022, JBS&G Australia Pti Ltd.
59. Udruženje pčelara Loznica (Pčelarski savez Loznica), intervju sa članom.
60. https://balkangreenenerginevs.com/thousands-demand-revoking-serbias-commitments-to-rio-tinto/.

Read more...

NENAD ZIMONJIĆ NA SVOJ NAČIN DIGAO GLAS PROTIV „Rio Tinta“

  • Published in Razno
 Foto: foto: Marina Lopiči Za razliku od svih sportista još uvek bez reakcije, nemih na pokušaj kopanja litijuma i okupacije Srbije, uvek originalan i svoj  Nenad Zimonjić je  jednim gestom  pozvao Srbiju da kaže NE kolonizaciji  i rudarenju. 
Ziki nekada najbolji dubl tenis igrač planete,  ovog puta hje samo postavio  „stori“ snimak koji govori o štetnim posledicama koje Rio Tinto ima po životnu sredinu. Iako ima previše dokaza o zlu i pošasti  što nosi iskopovanje litujuma, Srbija je pod pretnjom  da postane najazagađenija zemlja u Evropi, vlast ima svoj istinu i zalaže se za kopanje. Planom je previđeno  zagađenje  Srbije i kopanje  litijuma na  čak 63 različite lokacija.

Zimonjić je odlučio da makar na ovaj način to pokaže.

ziki milica

https://www.instagram.com/p/C9xMPTPNlfQ/

Bez  ijedne napisane reči  Zimonjić je  objavom snimka srpske influenserke doktorke Hristine Lazarević Milošević koja poziva ljude na akciju protiv Rio Tinta, našao način da  pokaže da u potpunosti podržava dr Lazarević Milošević, i da se protivi  kolonizaciji  i uništenju Srbije.

Svetao primer treba slediti, na potezu su  Nikole, Bogdan, Mitar, Strahinja... dok i dalje mudro ćute Pikseta, Džajkan, Ćure, Zeka, Bjeka...

Read more...

SPC: NE KOLONIZACIJI SRBIJE, PODRŠKA ZA ČIST VAZDUH, BISTRU VODU, PLODNU ZEMLJU, ZDRAVU HRANU!

  • Published in Razno

spc zastava 1
 foto spc Srpska pravslavna crkva se konačno oglasila stavljajuči se otvoreno na stranu svog naroda.

Jasnim stavom podrške ZA ČIST VAZDUH, BISTRU VODU, PLODNU ZEMLJU, ZDRAVU HRANU, i protiv svih što bi da Srbiju pretvore u rudarsku  koloniju, Srpska Pravoslavna Crkva je poslala nedvosmilenu poruku Rio Tinta i sličnim kompanijama što u bastionu pravoslavlja, Srbiji da rudare i srpski narod stave u okove ropstva buduće  rudarske kolonije!

Upravnik Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke Oliver Subotić se zalaže da eksploataciju litijuma mudro prepustimo velikim državama, ali na njihovoj sopstvenoj teritoriji.

Na osnovu svega što se moglo čuti u javnoj debati, zdravorazumsko rasuđivanje ukazuje na to da je rizik od iskopavanja litijuma u dolini Jadra prevelik za teritorijalno malu zemlju poput naše, pogotovo stoga zdravog vazduha, čiste vode, plodnog zemljišta i kvalitetne hrane.

Eventualne posledice bile praktično neotklonjive, smatra upravnik Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke Oliver Subotić.
U tekstu objavljenom na zvaničnom sajtu SPC, Subotić predlaže da eksploataciju rude litijuma mudro prepustimo velikim državama, ali na njihovoj sopstvenoj teritoriji, a da mi, koji smo teritorijalno mali, pomno pratimo njihove aktivnosti i učimo na njihovom iskustvu.

Tekst prezvitera dr Olivera Subotića, upravnika Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke prenosimo u celosti:

spc oliver
"U vreme dok sam vodio Centar za proučavanje i upotrebu savremenih tehnologija pri našoj pomesnoj Crkvi, stručnoj javnosti sam, na osnovu višegodišnjeg proučavanja uticaja tehnologije na čoveka i društvo, predložio upotrebu metodologije trostrukog ključa za „otključavanje“ složenih tehnoloških dilema 21. veka.

Osnovna ideja tog pristupa bila je da se savremeni tehnološki izazovi posmatraju u tri različita uzastopna prolaza – kritičkom, kontekstualnom i konceptualnom – da bi odgovor bio celovit i adekvatan.

U narednim redovima ću primenom te metodologije pružiti skromni doprinos otvorenoj javnoj debati koja se tiče predloga projekta iskopavanja rude litijuma (preciznije: minerala jadarita koji u sebi sadrži litijum) u dolini Jadra.


Prvi nivo metodologije trostrukog ključa zahteva nepristrasnu kritičku analizu primene određene tehnologije u praksi. Ta analiza se izvodi u pro et contra formi i tiče se studioznog odmeravanja utvrđenih dobrih i loših strana konkretnog tehnološkog rešenja. U dosadašnjoj polemici u vezi sa iskopavanjem litijuma sasvim jasno su se profilisale pozicije „za“ i „protiv“.

U prvoj se ističe prihod koji bi rudarenjem litijuma u dolini Jadra bio ostvaren i ubrzan industrijski razvoj naše zemlje. Suprotna pozicija napominje veliku verovatnoću ozbiljnog ugrožavanja životne sredine, uzevši u obzir lokaciju potencijalnog rudnika i ranija gorka iskustva nekih država. Na polju sučeljavanja ova dva argumenta narednih meseci se očekuje još intenzivnija rasprava srpskih stručnjakâ, pogotovo iz oblasti hidrogeologije, biologije, ekologije i ekonomije.
Načelno gledano, ovaj početni, kritički nivo opservacije je potreban, ali ne i dovoljan, no tema iskopavanja litijuma u Srbiji je krajnje specifična. Naime, veoma lako se može desiti da nivo kritičke opservacije ujedno bude i završni ukoliko stručna javnost i dalje bude izrazito podeljena. Razlog je jednostavan: u cost-benefit analizi ne postoje finansijske dobiti, ma kolike bile, koje mogu pokriti štetu eventualnog ugrožavanja životnog prostora, a podeljenost stručnjakâ automatski znači i neizvesnost koja u domenu zaštite životne sredine nije pametna.
U narednom periodu će se, najverovatnije, dobar deo težišta polemike preneti i na samu mogućnost davanja punih garancija očuvanja prirodnog okruženja, što će posredno otvoriti temu lične odgovornosti. Podsetimo, s tim u vezi, da u svoje vreme uopšte nije predviđen nastanak globalne ekološke krize, a da za nju danas niko ne odgovara uprkos očiglednim posledicama koje svi osećamo na svojoj koži. Stoga se već na prvom nivou kritičkog ispitivanja postavljaju dva suvisla pitanja. Prvo glasi: ko uopšte može dati stabilne i odgovorne garancije za upotrebu tehnologije koja je već pokazivala negativan uticaj na ekosistem?

Drugo je: na koji način bilo ko lično može odgovarati za eventualnu štetu koja bi mogla nastati decenijama kasnije, kroz kumulativni efekat primene te tehnologije?
Drugi nivo ispitivanja u okviru metodologije trostrukog ključa je kontekstualni. Njime se apostrofira značaj proučavanja društvenog okvira primene određene tehnologije. To je jako važna tema jer je primećeno da korišćenje identične tehnologije u različitom društvenom kontekstu često ne daje slične rezultate. Stoga je u razmatranje ove teme neophodno uključiti pravnike, politikologe i sociologe. Na ovom nivou ispitivanja jasno primećujemo da je predlog projekta iskopavanja litijuma u Srbiji od samog početka par excellence političko pitanje koje ima širi geopolitički kontekst u koji smo, hteli – ne hteli, uvučeni od strane moćnih globalnih korporacija i svetskih sila. Pritisak (neko bi rekao: podrška) dve vodeće zapadnoevropske države u pogledu iskopavanja litijuma u dolini Jadra samo su jasan odraz pragmatičnih geostrateških interesâ, a ne brige za našu zemlju. Sve navedeno implicira potrebu formiranja preciznih mehanizama koji bi nas štitili od pretvaranja Srbije u rudarsku koloniju. To, međutim, nije ni jedina ni glavna tema koju treba razmatrati u domenu kontekstualne opservacije. Glavni izazov je oštra polarizacija u srpskom društvu, koja može dovesti čak i do građanskih nemira, kojima bi se radovali samo srpski neprijatelji. Stoga je rešavanje litijumske zagonetke bez uzimanja u obzir složenog društvenog konteksta čist avanturizam koji može imati nesagledive posledice.
I na kraju, preostaje nam konceptualni nivo sagledavanja ovog tehnološkog projekta, koji je vezan za proučavanje konceptualne dubine i tehnološke konvergencije.

Tehnologija litijum-jonskih baterija je relativno brzo potisnula prethodnu, nikl-kadmijumsku, a već sada postoje naznake o njenoj konvergenciji ka budućim rešenjima koja će izvršiti novu smenu tehnoloških generacija. Ipak, ovo su samo procene koje se zasnivaju na određenom stepenu verovatnoće.

Postoji, međutim, tema o kojoj na ovom nivou analize možemo razgovarati sa potpunom izvesnošću. Ona se tiče komplementarnosti koncepcije projekta rudarenja litijuma sa ranije donetim strateškim dokumentima Republike Srbije vezanim za društveni interes koji se tiče esencijalnih resursa – 

Odgovor na pitanje u kojoj meri postoji sudar koncepcija na ovom polju ostavljam za razmatranje stručnjacima iz datih oblasti.
Lični stav autora teksta je da aktuelni predlog iskopavanja litijuma u dolini Jadra ne može izdržati temeljnu kritiku. Jednostavno govoreći, na osnovu svega što smo do sada čuli u javnoj debati, zdravorazumsko rasuđivanje ukazuje na to da je rizik prevelik za teritorijalno malu zemlju poput naše, pogotovo stoga što bi eventualne posledice bile praktično neotklonjive. Kod teritorijalno velikih i industrijski razvijenih zemalja (poput onih koje nam sugerišu iskopavanje jadarita) situacija je, reklo bi se, značajno drugačija jer zbog veličine svoje teritorije one mogu da eksploatišu rudu litijuma na lokalitetima koji nose neuporedivo manji rizik od nastanka ekološke katastrofe. Stoga je mudro da velikim državama ustupimo avangardnu poziciju u domenu tehnologije rudarenja litijuma, ali na njihovoj sopstvenoj teritoriji, a da mi, koji smo teritorijalno mali, pomno pratimo njihove aktivnosti i učimo na njihovom iskustvu.
Uostalom, čemu tolika žurba?

Litijum neće pobeći iz doline Jadra i strpljivo će čekati podno Cera sve dok tehnologija njegovog iskopavanja ne postane potpuno bezbedna. Tačnije – ako to ikada postane", zaključuje starešina dr Oliver Subotić, upravnik Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.

Read more...

VALJEVSKI POKRET SAD ODLUČAN: VALJEVKE I VALJEVCI RECITE NE RIO TINTU!

POKRET SAD1

Valjevski Pokret SAD, sramno, beščasnom voljom predvodnika "jahača apokalpse" izbačen sa junskih lokalnih izbora po proglašenju liste, zbog "proceduralnih propusta", očigledno viđen kao opasna pretnja bivši i sadašnoj vlasti nastavlja časnu borbu protiv "sekte".

Istina sloboda i NE Rio Tintu, su jedini uslov za spas devastiranog Grada Valjeva, bez dileme su u valjevskom GG Pokretu SAD. 

OČigledno prepoznati kao opasna  zverka, i pretnja, jer  u strahu su velike oči, jasno valjevski GG Pokret SAD potencira na svom stavu o rudarenju Rio Tinta u Srbiji, i  u svom valjevskom kraju.

U svom saopštenju valjevski GG Pokret Sad  podržava žestok otpor, i podržava svim snagama, svaki oblik otpora uništavanju zemlje, vazduha i vode svog Grada Valjeva.

Saopštenje valjevskog GG Pokreta SAD prenosimo u celini:

“Pradeda po kome ste dobili ime poginuo je u Prvom svetkom ratu. Njegova sestra se udala, ali joj je muž poginuo u istom ratu. A sin joj je odveden u logor u Drugom svetskom ratu. I brat i otac su bili u ratu 90-ih. Ovo je sudbina mnogih porodica u Valjevu, u celoj Srbiji.

’’Ovu zemlju smo pozajmili od naših potomaka”. I sad zemlju za koju smo ginuli, za koju smo dali sve! krv, suze, znoj, znanje, vreme, za koju smo vezali našu ljudsku suštinu, hoćete zauvek da otrujete za 3% rudne rente, koliko vredi ispodprosečni fudbaler.

Ovo više nije političko pitanje, ovo je pitanje opstanka!

Ako ovo dozvolimo ne treba da postojimo!

Da se ne lažemo, niko ozbiljan, sa ljudima koji falsifikuju diplome, sa ljudima koji završavaju ad hoc sumnjive fakultete i školice bez akreditacija ne bi ulazio ni u kakav ozbiljan posao. Jedini cilj sramnog "poduhvata" je da i dalje vladaju neispunjeni ljudi, prosečni malograđani, natprosečno ambiciozni i alavi, nekompetentni, ali i preosetljivi na bilo kakvu kritiku i drugačije mišljenje.

Da  li postoji i samo jedan primer  gde je rudarenje (’’Rio Tinto’’, ili bilo ko drugi)  ostavilo “zaštićenu životnu sredinu”?

Da li postoji i jedan primer gde je vladajuća većina ispoštovala standarde zaštite životne sredine?

U gradu koji se muči i nateže (ali uporno ne uspeva) da reši odvod obične kišnice, gde su ulice samoispirajuće (operu ih samo letnje, jesenje i prolećne kiše), gde je smeće na sve strane, gde je zagađenost vazduha (posebno zimi) jedna od najvećih u svetu, gde se tekući problemi ne reševaju, grad u kome gradonačelnik sa članovima Veća, i svim svojim odbornicima nikad ništa nije rekao za rudarenje… ne možemo ništa dobro očekivati od rudarenja.

Zbog svega istaknutog Valjevski GG Pokret SAD poziva sve građane, sve bez izuzetka, da zaborave sve razlike koje postoje, da se zajednički odupremo BILO KAKVOM PREKOPAVANJU naših imanja, dvorišta, parkova, šuma i livada.

Valjevski GG Pokret Sad će svojim delovanjem, svim svojim snagama podržati svaki oblik otpora uništavanju zemlje, vazduha i vode Valjeva.

Građanke i građani Valjeva, SAD JE VREME, SAD JE TRENUTAK, SAD RECITE NE, NE RUDARENJU! , stoji na kraju saopštenja valjevskog GG Pokreta SAD”.

Read more...

USTANIČKO I SLOBODARSKO VALJEVO: "RIO TINTO, MARŠ IZ SRBIJE, NEĆEŠ KOPATI"

va k osmeh

Valjevo Grad svetlosti, zasijao je u vrelo julsko predvečerje svetlije od Pariza.  Svenarodni skup na Gradskom trgu okupio je časno Valjevo,Valjevke i Valjevce.

va k 6

Na protest protiv okupacije, protiv Rio Tinta i iskopavanja litijuma došlo je mlado i staro, momci i devojke, bebe u kolicima, i kćeri i sinovi na ramenima ponosnih očeva i majki, ali i najhrabrije bake i deke, još uvek neispranih mozgova.

va k 9

U ponedeljak 22.jula, predveče, tek nešto više od 10-15.000, a ima ih što su izbrojali i 20.000 nepotkuljivih časnih ljudi dostojnih života, u svom Valjevu je demonstriralo moć naroda. Nestvarnom energijom iskazali su nepokolebljivu  odlučnost ljudsku hrabrost, čast i dostajanstvo.

VA KRK 22 7 1

Čak i policajci u uniformama i u civilu osmesima i izrazom lica su potvrdili da su i oni na strani svih što su bili deo sinoćne pobune protiv tiranije, okupacije zla i pošasti.

va k 11

Narod je ljudskošću spržio ubačene provokatare. 

Jedinstvena poruka veličanstvenog skupa okupatoru što bi ponovo da ruši i razara slobodarsku zemlju ali i umišljenim  gazdama Srbije, novcem opijenim korumpiranim vlastodršcima,  izdajnicama i kriminalcima glasi:

"NAROD ČE BRANITI I ODBRANITI SVOJE VALJEVO. RIO TINTO NEMA KOPANJA, MARŠ IZ SRBIJE "

va k fb

 Valjevke i Valjevci probudiše  nadu reče dobronameran čovek.

"Kad sam vas video, video sam nadu, kamen ste mi sa leđa skinuli, zaplakao sam od sreće... Sa vama i svima kao što su Valjevci dobićemo ovu bitku, samo da istrajemo. Živeo narod Srbije, i svaki brat i sestra što Srbiju otadžbinom  zovu"

va k 5

 Iskra ujedinjenjenja sloge  i neugasive borbe za slobodu je zapalila plamen, jači čak od Petrovdanskog 12.jula 1999. i Makijevog ustanka.  Zagrmelo je Valjevo, silinom oslobođenog uma, diglo glas protiv okupatora, protiv izdajnika, protiv vlasti, protiv svih što su bili vlast, i opet bi da postanu jahači apokalipse.VA KRK MASAAA

Diglo je Valjevo glas protiv svakog bašibozluka, protiv onih što jedno govore,  drugo misle, a treće rade. 

Na kraju protesne šetnje narod je na poziv valjevskog "Brazilca" režisera i slobodumonog Zorana Đorđevića, neformalnog organizatora okupljanja iz hiljada grla izgovoren je "Oče naš" ispred našeg hrama Vaskrsenja Gospodnjeg. Upućena je poruka da sveštenstvu da stane u svoj narod i podrži proterivanje Rio Tinta i svih što bi da okuraju i da Srbiju pretvore u koloniju.

VA KRK MICA

Svenarodni skup bez stranačkih obeležja, iskoristili su malobrojni nacionalisti. Kružili su poput lešinara, i bili ignorisani, i skup u  trajanju od  gotovo dva sata je protekao je bez najmanjeg incidenta.

va krk aca

Srbija je ipak mogla da  vidi sinoć Valjevo u punom sjaju, javljanjem sa lica mesta, i kasnije emitpvanim izveštajima, da se gotovo sve o VALJEVSKOM USTANKU.

va k n1

VA KRK 4

va kr dj i pfc

PESMA Urednicima zaključanih mediji, od  najgoreg, tv Bastilje  pa redom što ćute, i kriju VALJEVSKI USTANAK, poruka je samo u jednoj reči "SRAMOTNO" A kako se brani Domovina nek nas podsete stihovi pesme Ljubovija Ršumovića Domovina se brani lepotom.

Domovina se brani rekom
i ribom u vodi
i visokom tankom smrekom
što raste u slobodi.
Domovina se brani cvetom
i pčelom na cvetu
makom i suncokretom
i pticom u letu.
Domovina se brani knjigom
i pesmom o nebu
sestrinom suzom i majčinom brigom
i onim brašnom u hlebu.
Domovina se brani lepotom
i čašću i znanjem
domovina se brani životom
i lepim vaspitanjem.

Read more...

"NEĆEŠ KOPATI" PORUKA JE USTANIČKOG I SLOBODARSKO VALJEVO

 

Izašlo je Valjevo, Valjevke i Valjevci, mlado i staro, momci i devojke, bebe u kolicima, i na ramenima ponosnih očeva  majki, ali i najhrabrije bake i deke, još uvek neispranih mozgova, u ponedeljak 22.jula predveče. Tek jih nešto više od 10 -15.000, a ima ih što su izbrojali i 20.000 nepotkuljivih časnih ljudi dostojnih života. Valjevo je demonstrilao moć nestvarnu energiju  nepokolebljivu  ljudsku hrabrost, čast i dostajanstvo. Čak i policajci u uniformama i i civilu osmesima i izrazom lica su pokazali da su i oni na strani svih što su deo sinoćne pobune protiv zla i pošasti. Narod je ljudskošću spržio ubačene provokatare. 

Jedinstvena poruka veličanstvenog skupa okupatoru što bi ponovo da ruši i razara slobodarsku zemlju ali i umišljenim  gazdama Srbije, novcem opijenim korumpiranim  vlastodršcima,  izdajnicama i kriminalcima, NAROD ČE BRANITI  I ODBRANITI SVOJE VALJEVO, NEMA KOPANJA, MARŠ IZ SRBIJE "

Valjevke i Valjevci probuduše  nadu što reče dobronamerni čovek.

"Kad sam vas video, video sam nadu, kamen ste mi s a leđa skinuli, zaplakao sam od sreće... Sa vama i svima kao što su Valjevci dobićemo ovu bitku, samo da istrajemo. Živeo narod Srbije, i svaki brat i sestra što Srbiju otadžbinom  zovu"

 Iskra ujedinjenjenja  sloge  i neugasive borbe za slobodu je zapalila plamen.  Zagrmelo je Valjevo, diglo glas porotiv okupatora, protiv izdajnika, protiv vlasti, protiv svih što su bili vlast,  i opet bi da postanu jahači apokalipse. Diglo je Valjevo glas protiv svakog bašibozluka, protiv onih što jedno govore,  drugo misle, a treće rade.

Urednicima zaključanih mediji, od  najgoreg, tv Bastilje  pa redom što ćute, i kriju VALJEVSKI USTANAK, poruka je samo u jednoj reči "SRAMOTNO" 

Read more...

5,5 DECENIJA OD ULASKA VALJEVSKOG METALCA U DRUGU FUDBALSKU LIGU SFRJ

  • Published in Fudbal

METALAC kula 1969

foto Dragiša Medenica Na današnji dan pre 5,5 decenija FK Metalac(od 1971.  do 12. jula 2014,  FK Budućnost, kada je Stara dama ugašena i nastao obismišljeni mutanat) tim isključivo sastavljen od Valjevaca je podario svom Gradu fudbalskog drugoligaša.

fk bfc 1969

Tri generacije Valjevaca, uklopljene u u FK Metalac su na današnji dan, posle tri pokušaja, jedan njihiv i još  predhodnika, konačno 13.jula 1969. donose Valjevu nezapamćenu fudbalsku radost.

Posle ubedljivog trijumfa u Srpskoj ligi usledile su dve kvalifikacione utakmice. Ostvarene su zlatne pobede protiv Hajduka. Najpre je ostvaren trijumf u Kuli. Žika Janković je igrao maestralno na poziciji levog halfa, i zatvario sve prilaze svom golu. Velika igra celog tima krunisana je golovima Raje Lazića i Žila Prodanovića 6.jula 1969. za nedostižnih 2:0.

U revanšu sedam dana kasnije je bilo 1:0, a strelac je ponovo Lazić. Utakmica je odigarana pred prepunim tribinama stadiona Krušik. Na fotografiji sa revanša u Valjevu Lale Đurić u akciji. 

FK METALAC kula lale đurić

Valjevski fudbal se tog vrelog letnjeg  nedeljnog popodneva  na radost  više od 8.000  vatrenih navijača,  konačno vinuo tamo gde mu je odavno bilo mesto u Drugu ligu, tadašnje SFRJ.

METALAC kula navijači

Uspeh je ostvaren  nedelju dana pre nego što je ljudska noga i Nil Armstrong iz Apola kročio na mesečevu površinu.

San svih generacija do 1969. su ostvarili su Ladovec, Velimirović Petković, Perović, Brajović, Žika Janković, Prodanović, Djurić, Djurica, Paunović, Lazić sa trenerom Perom Cosićem i predsednikom Radenkom Lukićem, i uvek prisutnim Dragišom kazandžijom.

Priča o uspehu Đurice i drugova ispričana je i na televiziji  Marš  u specijalnoj emisiji TV MARŠ  "Kako smo dodirnuli nebo".

O sportskom podvigu u ime onih koji više nema Đurice, Tekira, Žila, Raje govoriili su  asovi  tri generacije tog vremena: Gnjeca Perović, MIća Perković, Vladika Džons Ladavec, Laca Velimirović i Dragoš Babić.

A, ovako je valjevski nedeljnik Napred zabeležio ulazak u Drugu ligu Metalac. Tekstove su pisali  besmrtni novinar i komentator bez premca na prostorima  eks SFRJ Jordan Ivanović i urednik Zoran Tripković. Posle prve utakmice 6.jula 1969. godine Jordan Ivanović je nepogrešivo i analitički utvrdio pravo stanje na terenu i dao smernice kako završiti veliki posao.

bfc kula izveštaj kula

bfc kula 1969

 Na adresu kluba pristiglo je preko 100 telegrama povodom velikog uspeha i naravno torta, pored Žike Letećeg največeg navijača, poslasticara Bude Isidorovića.

bfc 1969 torta

 Ostaje neizbrisivo sećanje na sezonu snova i kvalifikacije za ulazak  Metalca pobedom od 1:0 protiv Hajduka iz Kule, 13. jula 1969. godine: 

Stadion: “Krušik”. Gledalaca preko 8.000. Strelac: Radivoje Lazić u 60. minutu.

Sudija: Sabrija Abadžić (Brčko).

Metalac: Ladovec, Velimirović, Petković, Perović, Brajović (Mirjačić), Žika Janković, – Prodanović, Lale Đurić, Đurica, Paunović, Lazić. Trener: Petar Ćosić

Hajduk: Martinović, Majoroš, Kozoš, Bulatović, Ćetković, Kraljević, Božović, Ivan Bašić, Lakčević, Vitković, Mumin. Trener: Kolaković. 

Uvod u kvalifikacije sa Hajdukom iz Kule bio je poslednji meč u Srpskoj ligi sa Prvom Iskrom iz Bariča na Krušiku 3:0 za potvrdu da su Sreten Đurica ostale valjevske bebe bez premca u ligi.

bfc djura prva iskra

Tako je bilo pre 5,5 decenija, a danas dok sistem vrednosti diktira nekompetenti sveprisutni umišljeni faraon, ni dece ne piše se dobro, a kamo li  fudbalu. Poslednji primer sve govori. 

Partizan će ovog jula igrati bez publike, ali i  bez prisustva najmlađih  kvalifikacioni meč za Ligu šampiona sa Dinamom iz Kijeva na svom stadionu, Da  slučajno  sa tribina ne zagrmi "pederčinooo".

Najprizemnije politkanstvo hara na svim nivoima, a fudbal je srozan do te mere da  je plata poslušnog selektora veća od selektora Španije sutra šampiona Evrope, kao i od godišnjeg budžeta većine tzv prvoliša. Regularnost je svedena pod reč pohara! 

Ljudi koji ne poštuju istinske vrednosti, istoriju, predhodnike ustanike, ratnike, antifašiste, su zlo svog naroda. 

Bio je je ove godine 4. i 7.jul Dan antifačističke borbe, i Ustanka naroda Srbije!

Svi mediji, od vremena žutog zla  do  ovog danas, najcrnjeg vremena crno crvene plave koalicije  su i na plus 60 C, "zaleđeni".

Ćute,  "pomračenje" traje jer istina je zabranjena.

Juče je bio  12. jul, i 25 godina od najvećeg javnog skupa protiv vlasti.

maki

 foto: m. petrović Od vremena Tita do danas na Trgu baš Titovog, imena nikada nije bilo više ljudi.  Heroj svog doba Bogoljub Arsenijevi Maki je pozvao narod na bunu protiv režima Slobodana Miloševića. 

Maki je poveo i oslobodice  5.oktobra 1999. u Beogradu.

Danas ga nema, a Rio Tinto se obrušio na Srbiju i Valjevo.

U ćutanju je  mudrost, ali zastavu pobedu niko nam oduzeti neće.

"Najgore je kad ljudi ćute, kad se ne objasne, pa svaka sumnja ima pravo na život, i moja je tvoja" reči su Meše Selimovića.

Nekada je steg pobede i časti nosio ponosno najveći na  svetu Nikola Tesla, danas je to šampion planete Novak Đoković.

Primer za sve  su dva ratnika i pobednika,  mora se sledeti!

Read more...

ANTO TADIĆ ČOVEK LJUBAVI VELIKOG SRCA, DANAS JE SVETLOST U TIŠINI BESKRAJA

  • Published in Boks

anto tadic1

Boks je bio neponovljivi deo života, Ante Tadića, ljudine, spremnog da maštom, na krilima  volje, velikog srca, asketskim  odricanjem  prihvati svaki izazov. U životu je stekao naviku da se bori i da  pobeđuje, pokazujući svima koliki je "lako" biti šampion velikog srca.

 Harizmatičan naoružan samopouzdanjem, vitalnošću, energijom, pozitivnošću i entuzijamom, posedovao je magnetizam da privuče druge da uđu u magični četvorougao I da osete čari plemenite veštine.

Hrabri dečak iz kraja naoružan željom i vizijom, posvećen, naravno od dobrih ljudi imao šta da nauči, rastao je izrastao u  neustrašivog borca, neverovatnog instikta da se u ringu prilagodi svakom protivniku, i prepozna priliku kako da ga nadmudri.

 Nije bio ni mali,  ni veliki šampion.

zlaja i ante tadic

Izrastao je jedinstvenog nepovoljivog, nezavisnog, slobodnog čoveka-ljudinu, uvek ispred svog vremena, kakav se ne rađa. Samo svoj, optimista beskrajne energije, fleksibilan i otvoren, sposoban da se  prilagodi  svakome ko mu se obrati i pruži  ruku rešavao je s lakoćom najizazovnije situacije. Gestom i delom, a ponekad bila dovoljna i topla reč, znao je da  usadi veru svakome  da shvati da nije teško biti čovek, ali i da je život neprestano dokazivanje. Samo treba imati srce.  

Uskočio je kao mališa u ring i nikada ga nije napustio. Platio je najskuplju cenu, misleći da je star samo onoliko koliko je mislio da je mlad.

Nikada nije odustao od cilja. Rođen je hrabar,  rizikovao da  neće postići ništa u životu, a postigao je više od umišljenih da nešto znaju, da vrede onoliko koliko imaju novca, lažnih pohvala i samohvalisanja do besmisla.

Kada je na početku ulazio u salu, i svakim minutom treninga, dokazivao je sebi, da sutra ni slučajno neće  odustati u ringu od borbe i pobede. Rođen da pobeđuje, živeo je život šampiona, na isti način sa 16 i ovaj nesrećno prekinuti sa 60. Učio je i mlade da budu samo ljudi velikog srca, i da sve drugo dolazi, samo ako žele. 

 U Hali sportova 15.septembar, održane je komemeracija a od Ante Tadića oprostili su se Nebojša Jelić, Muradif Salkić, Zarije Andrić...

ante tadić Dragica

Supruga Dragica je smogla snage da izrazi još jednim ljubav i poštovanje za čoveka koga voli, poštuje, najboljeg. Anti je posvetila život jer joj je ljubav i srce je podario iskreno  toplo, istinski.

ante TADI KOMEMORACIJA

ANTE TADIC KOM 0

U neponovljivom hramu boksa, apluzom smo u večnost  ispatiili smo našeg brata i prijatelja, čoveka, ljudini, velikog srca.

Poslednji opraštaj usledio na vrelini julskog Sunca, u prisustvu najdražih, i brojinh prijatelja iz Srbije i sa prostora eks SFRJ.

anto t sahr 01 1

ant t sahr 0

Apluaz se prolamao jače od grmljavine, a tužna pesma posvećena šampionu ljudskosti zalivena je kišom bolnih suza, da pokažu koliko nam je Bog blizu.

Na svežoj humki u cveću je bio i poslednji poklon od Antinih Tuzlaka, par rukavica kluba u kome ponikao, za neke nove borbe i pobede sa najboljim trenerima kako je znao da kaže Micojem Vasićem, Dulom Cimerom, i saborcima iz ringa Marom, Romanom, Zimcem, Draškom...

anto t sahr 5 1 rukavice

Nežni Bojanov otac, kao što je ružama  potrebno Sunce,  svojoj Dragici je darovao ljubav, najbolji Bogdanov deka i Marijin svekar, Katicin, Filipov i Ilijin brat za poželeti, u trenu  je postao deo svetlosti, i tišine beskraja,  naš Anto Tadić. 

Slava mu i hvala Bogu što nam je podario da budemo deo života Ane Tadića.

Read more...
Subscribe to this RSS feed
Info for bonus Review bet365 here.

VESTI

Pratite nas