Menu

zaglavlje

OTIŠAO JE  VALJEVAC MAKI, POSLEDNJI MOHIKANAC I NEPOTKUPLJIVI REVOLUCIONAR 20. VEKA

OTIŠAO JE VALJEVAC MAKI, POSLEDNJI…

Biti svoj, hrabar, nepo...

MEDALJAŠICA MAŠA HARA EKS JUGOSLAVIJOM

MEDALJAŠICA MAŠA HARA EKS JUGOSLAVI…

Najbolja valjevska spor...

ZA JUBILEJ 3 DECENIJE SVETOSAVSKE  TRKE, SVI POBEDILI, DVE ENE, UROŠ, TEODORA…

ZA JUBILEJ 3 DECENIJE SVETOSAVSKE …

Svetosavska trka, zaživel...

83. PLIVALO, A ČASNI KRST PO TREĆI PUT  PONEO ACA KOVAČEVIĆ

83. PLIVALO, A ČASNI KRST PO TREĆI …

Kod Berkove brane na G...

KOŠARKA  SIJA, DOK  DISKLEJMER  “ODGOVORNO” GURA U BANKROT I SLONČE U LONČE

KOŠARKA SIJA, DOK DISKLEJMER “OD…

Svedoci smo svakodnevni...

RADOST SU PARTIZAN, ZVEZDA, NOLE, A NAMA VALJEVCIMA METALAC I VALIS

RADOST SU PARTIZAN, ZVEZDA, NOLE, A…

Zakoračismo smo, orno, či...

U BOŽIĆNOJ NOĆI GORELI  BADNJACI

U BOŽIĆNOJ NOĆI GORELI BADNJACI

Paljenjem badnjaka u pr...

TROFEJ “LUKA STANČIĆ”  IDE U NOVI SAD

TROFEJ “LUKA STANČIĆ” IDE U NOVI S…

Pobednik 2. po redu košar...

VIŠE SREĆE 2023. GODINE!

VIŠE SREĆE 2023. GODINE!

  "BUDITE POTREBN...

Prev Next

Specijalistička internistička ordinacija Dr Tomić Valjevo, V. Mišića 102. Tel: 014/228-321 i 065/228-3211

Kardiolog (Dr Đorđević) Telefon: 064/9700-041

INTERNISTIČKI PREGLEDI, GASTROENTEROLOGIJA, ENDOKRINOLOGIJA, ALERGOLOGIJA, DIJAGNOSTIKA, GASTROSKOPIJA,

KOLONOSKOPIJA, ULTRAZVUK ABDOMENA, SRCA, ŠTITASTE ŽLEZDE, DOPPLER KRVIH SUDOVA ABDOMENA

OTIŠAO JE VALJEVAC MAKI, POSLEDNJI MOHIKANAC I NEPOTKUPLJIVI REVOLUCIONAR 20. VEKA

maki 10

Biti svoj, hrabar, nepokoljebljiv i odlučan, sa idealom bespoštedne borbe protiv tiranije, jednostavno revolucionar, borac za demokratiju, danas takav čovek ne postoji, jer poslednji Mohikanac 20. veka, Valjevac  Bogoljub Arsenijević- Maki(1955) je otišao u svetlost beskrajno čistu, lepu i toplu 3.februara 2023.godine.

MAKI SASA SATANKOVIC

Bogoljub Arsenijević Maki u svojoj Radničkoj koloniji, naselju  Milorada Pavlovića,  iskazao karakter i duh buntovnika, umetnika, revolucionara.  

U leto 1992. godine, 17.jula u koloniji je postavio spomenik Miloševiću, visok 2,5 metra u obliku ogromnog crvenog uda, sa dva  testisa. Epilog rušenje skullpture nazvane “Srpski predsednik”, hapšenje autora i   osuda na 4 meseca robije,  uslovno.

 Bila je to svojesvrna  najavi  pošasti, nesalomovog i svestranog rokera, slikara, udarnika, najveće  od tada  prisutne u Srbiju.

U  Valjevu 12.jula 1999, za života doživotnog predednika  Titovom trgu, kasnije preinačenom  u  Gradski, po okonačanjju Nato agresije, Maki organizuje Petrovdanski ustanak. Neviđeni   bunt građana, spontano okupljenih preplavio je Valjevo.

maki

Prvi   javni veliki protest protiv vlasti posle bombardovanja, otvorio je oči tzv opoziciji ko će će im biti najveća snaga  i oružje  u rušenju dikatatora.

Osnivač  građanskog otpora nakaradnom režimu, Bogoljub Arsenijević- Maki je  poručio okupljenom narodu, da samo oni mogu pobediti zlo I osvojiti otetu slobodu.

“Stokooo, došli ste, šta čekate, borite se za slobodu” najjaća  je poruka Makija upućena prisutnima, a bilo  je kao nikada do tada, a  ni posle, najviše okupljenih na jednom mestu.

"Miting protiv Miloševićeve vlasti" 1999. godine, završen je napadom, povređivanjem “branilaca" i  oslodilaca, i na  kratko    zauzimanjem  zgrade Skupštine opštine, kasnije pretvorene u “sivonju”

Maki  se iz Valjeva sklonio u Republiku Srpsku, pošto za njim raspisana poternica. Posle sastanka sa generalom Perišićem, specijalci su brutalno pretukli  Makija. Zatvoren i teško povređen, sa slomljenom vilicom I polomkjenim rebarima,  prebačen je iz Valjeva u  bolnicu Centralnog zatvora u Beogradu. Maskiran uspeva da pobegne, a sa novom maskom, i pored intenzuvne potere,  stiže na izložbu, organizvanu njemu u čast  u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu. Borka Pavićević direktor CZKD javno je rekla obraćaćajuči se prisutnima "Maki je tu sa nama. Tu je u svakome od nas, samo to ne govorite, jer i "oni" su tu. Džaba im, ne mogu ga videti. Sloboda je nevidljiva a tako slatka i prija"

U Okružnom sudu u Valjevu Maki nepravosnažnom presudom osuđen na tri godine robije.

Bismisao  suđenja, optužen da je pikslom u glavu, baš on, Maki  pogodio skrivenig u mraku džandara optuženi Bogoljub je demantovao pozivom, sudiji da pozove pravog krivca, koji čeka ispred vrata sudnice Okružnog valjevskog suda. Sudija se "upecao" i istog časa pozvao obezbeđenje da uvede “krivca”. Naravno ispred sudnice nije bilo nikoga, a  burna reakciju u publici, komešanje, aplauz  povici  “Sloboda za Makija” su potrajali.

Maki, Valjevac 1999.godine, u izboru "Kolubare" tvorac otpora Miloševićevom režimu, bio je iks faktor Petooktobarskih promena, I najzalužniji je sa osvajenje i ulazak u  Skupštinu.

maki otpor

Došlo je "novo doba“, ali je Makiju ostala kazna od tri godine robijem dok predsednik Boris Tadić, u septembru 2010. nije doneo akt o pomilovanju.

U vremenu posle,  vremenu apsurda umesto lustracije uništitelja Srbije, u narodu viđeni ministar kulture, I najmanju ruku gradonačenik Valjeva, nije želeo u vlast. Ostao je svoj, izopštio je javnu politiku kao opciju svog delovanja.

Na svoj umetničko –rokoresko-kozerski način nastavio je da svoj nepotkupljivi put, bez vlasti.

Posle falusa Miloševiću, simbola “Republike kolonije”, radničkog naselja kod zapadnog ulaza u valjevsku fabruku Krušik, sravnjenog sa zemljom Nato bombama 2.maja 1999. u obnovljenom “Mrkonjić gradu” je formirao Vladu Republike kolonije. Vladu si činili momci iz kraja sa kojima rastao. Voleo ih je iskreno, bratski, iako su bili na margini društvene lestvice, Ćela, Macan, Gubar, Geja, Roki, Teša...  Za razliku od mnogih, bilisu  samo  ljudi. Nisu bili ni nalik polusvetu današnjem,  u skupocenim odelima,  "naoružani" besnim  autima, sa kajlama oko vrata, skupocenim satovima,  Korumpirani i kriminalozovani do koske,  postavljeni na visoke fumkcije, da bahato ruši i uništava sve što je ostalo u devastiranoj Srbijim nikada nisu bili Makijev izbor.

Bogoljub Arsenijević- Maki  je  prvi u “pobednicima” i budućim preletečaima prepoznao novo povampireno zla,  još veće i gore od onog iz Miloševičeve ere.

Bez mladalačke energije, ali ljudski sazreo, duboko svestan da nema s kim više da pravi novu revoluciju, večiti buntonik, roker, ikonopisac, slikar i velemajstor fotografije, i dalje samo čovek, je nestao iz javnog života.

Ostao je posvećen umetnosti, viđan je na likovnim izložbama kod "Ljube",  a za svoju decu i svoje ljubavi je jedino je izdvajao slobodno vreme.

maki 1

Dobri i iznad svega hrabri čovek, kakvih Srbija više nema, niti će ih skoro imati, ostavio je svoje  svoje savremenike i svedoke da sagledaju  smisao hrabrosti i bespoštedne borbe protiv tiranije, uveren da će  doći novi čovek sposoban da nastavi tamo gde je on, Bogoljub stao.

 “Sloboda čoveka nije u tome da može činiti sve što želi, nego u tome da ne mora činiti ono što ne želi”, reči su Žan-Žak Rusoa, a Maki je bio samo čovek, uragan ljudskosti i ljubavi.

Po ličnoj želji Bogoljub Arsenijević-Maki biče sahranjen u prisustvu najvoljenijih.

Read more...

VIŠE SREĆE 2023. GODINE!

 

2023 VS

"BUDITE POTREBNIJI DRUGIMA NEGO ONI VAMA.

NE UZIMAJTE VIŠE NEGO ŠTO DAJETE.

NE RADITE ONO ČEGA ĆE SE VAŠI RODITELJI STIDETI,

I ČEGA ĆE SE VAŠA DECA SUTRA STIDETI.

NEMOJETE SEBE PROGLAŠAVATI JEDINIM I NAJBOLJIM.

NISTE JEDINI I NAJBOLJI.

NAJBOLJI SU OTIŠLI, A MI SMO TU ZATO ŠTO NJIH NEMA.

NE BUDITE SLUGA, I KADA BI TO HTELI.

POŠTUJTE LJUDE, DA BI I LJUDI VAS POŠTOVALI

NE DOKAZUJTE SE PRED GORIMA OD SEBE.

NE TRAŽITE JOŠ, BUDITE SKROMNI, JER JE TO VAŠ IZBOR, A NE ZATO ŠTO VAM GA DRUGI DAJU", rekao je, za sva vremena u novogodišnjoj poruci besmrtni i neponovljivi Duško Radović.

VIŠE SREĆE  2023. GODINE!

ALI I PAMETI, HRABROSTI, I ISTRAJNOSTI.

MOŽDA BUDE OD KORISTI.

PRIJAČE SVIMA, A I VAMA, SIGURNO!

 

Read more...

DANAS JE MEĐUNARODNI DAN LJUDSKIH PRAVA

 

ljp Međunarodni dan ljudskih prava obeležava se od  1948. godine. Tog 10-og decembra Generalna skupština je Ujedinjenih nacija usvojila Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima.

Ljudska prava predstavljaju skup prava i sloboda koje važe za sve ljude, ona su univerzalna, nedeljiva, neotuđiva, međuzavisna i međusobno povezana. Pravno, ljudska prava su definisana u međunarodnom pravu i u unutrašnjem pravu velikog broja država.

 Iako Deklaracija o ljudskim pravima nije obavezujući dokument, inspirisala je više od 60 instrumenata o ljudskim pravima koji zajedno čine međunarodni standard ljudskih prava.

 Ljudska prava su prava koja imamo jednostavno zato što postojimo kao ljudska bića – ne daje ih nijedna država.

 Ova univerzalna prava svojstvena su svima nama, bez obzira na nacionalnost, pol, nacionalno ili etničko poreklo, boju kože, veru, jezik ili bilo koji drugi status. Oni se kreću od najosnovnijih – prava na život – do onih koji čine život vrednim življenja, kao što su prava na hranu, obrazovanje, rad, zdravlje i slobodu.

 Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, koju je usvojila Generalna skupština UN 1948. godine, bila je prvi pravni dokument koji je utvrdio osnovna ljudska prava koja treba univerzalno zaštititi. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, koja je napunila 70 godina 2018. godine, nastavlja da bude temelj svih međunarodnih zakona o ljudskim pravima.

 Izvor: United Nations Human Rights; Human Rights Day;www.OHCHR | Human Rights Day

Read more...
Subscribe to this RSS feed
Info for bonus Review bet365 here.

VESTI

Pratite nas