Marokanski kralj Mohammed VI je u kraljevskoj palati u Rijadu organizovao svečani pijem i tom prilikom odlikovao popularne Lavove Atlasa, četvrte na Svetskom prvenstvu u fudbalu. U centru pažnje bile su majke reprezentativaca, sa sinovima prisutne na prijemu. Iz Kraljevske palate je stigla poruka da je ovaj čin ujedno priznanje Marokankama koje su svoju decu naučile načelima požrtvovnosti i pripadnosti domovini. Nagrada  iz Katara od 24 miliona evram ide na poklon siromašmoj deci Maroka, odlučili su fudbaleri i stručnin štab reprezetacije Lavova Atlasa!

U svakodnevnoj poplavi bljutavih  do bola besprizornih objava kvazi i ostalih mejnstrim i fejk njuz gebelsovskih medija, očekivano,  nema baš ove  SVETSKE VESTI.

Umesto istine o sportskim junacima i poštovanju majki fudbalera, bombardovani smo  bezočnim lažima,  trovača  zla  što neistinama blate i kidišu podobni i polsušni na  svakog ko misli svojom glavom.

Spremni da  zavade  dva oka u glavim tamo gde su umislili da su najmoćniji, potučeni su do nogu.

Zanemeli su i poltroni, čankolisci i nalogodavci, navikli da neistinama haraju i obmanjuju sve oko sebe, pred istinom o ponosnim momcima iz Maroka.

Marokanski fudbaleri  su nagradu,  24 miliona evra,  poklonili siromašnoj deci u svojoj domovini, preneo je novinar Kaled Bejdun, ali još vest putuje i nije stigla do "crnih" i najcrnjih  tzv tabloidnih  medija i žute štampe  u Srbiji.

Fudbal, jali od svake politike,  je ujedinio Arape od Kazabalanke do Katara. Bagdad,  Kairo,  Bejrut, Tunis, Aman,  Ramala,   Katar zaboravili su međusobne razmirice, živeli su za uspeh i radovali se pobedama Maroka.

Svearapski ponos je se probudio posle pobede Saudijske Arabije nad Argentinom. Ludilo je nastalo kada su Lavovi Atlasa, reprezentacija Maroka,  ponos  svih  Arapa, i  Severne  Afrike, počeli da gaze rivale.  

 Igrali su  svoj ratnički  ples kao niko  pre njih  sa Crnog kontinenta.

Uz zvuke bubnjeva  i najglasnije  navijanje navijači su bili najbrojnjiji u Dohi, i 12-i igrač Maroka.  Pred Lavovima sa Atlasa  padali redom  svi, favorit  Belgija, Kanada, a  sa Hrvatima su odigrali  0:0 u grupnoj fazi.

Ples lavova je nastavljen u osmini finala. Pao je vekovni   kolonizator delova Maroka  Španiju(3:0) penalima, jer u regularnom delu nije bilo golova.

Na red je došao  Portugal,  i  najveća pobeda,   za polufinale 1:0.

Umor, povrede i sreća su odlučili protiv  Galskih petlova(0:2), u polufinalu. Isto je bilo u borbi za bronzu sa   “vatrenima" na žalost, čiji su pojedinci, i dalje "braniteljski" zadojeni i "za dim spremni" su izgubili 1:2.

Četvrto mesto je za arapski svet  ravno osvajanju  Boginje, jer niko  ou Afrike, to pre Maroka nije uradio.

I kulminacija marokanske bajke i ljudskosti  Lavova sa Atlasa usledila je po povratku kući.

U Rabatu je fudbalske junake dočekao narod, a  ispred kraljevske  palate četvtvrtoplasirane na planetarnoj smotri fudbala majke,  i lično kralj Muhamed Šesti!

Konačno, primerom za poštovanje momci su ponovo potvrdili karakter šampiona sveta. Sve što su zaradili  reprezentativci i stručni štab  Maroka  u Kataru,  a to su  čak 24 miliona evra,  odlučili su da podele siromašnoj deci u svojoj domovini.

Potez Marokanaca naišao je izuzetno pozitivne reakcije širom sveta, ali u zemlju "čuda"  gde  je i vemenske prognoza, sve češće neistina, još nije stigao.

Umesto komentarisanja  (ne) dela nedostojnih  bilo čega, vlasti ponajmanje, na ovaj ili onaj način, valja samo slediti  Lavove Atlasa.

Momci su na terenu pokazali kako se poštuje i voli svoj narod.

Primer Markonaca  za početak da slede svi što imaju veliki novac u Srbiji .

Oni što ga časno zaradiše, poput marokanskih fudbalera,  ima I takvih  još u Srbiji, pokazaju svoj karakter, a  oni drugi što postadoše bogataši preko noći, ni iz čega, imaju šansu da pokažu koliko stvarno vrede.

Valja znati deca su budućnost Srbije, zemlje danas sa 6.690.887 stanovnika, skoro pola miliona manje u odnosu na prethodni popis pre 11 godina,  kada je registrovano  7.186.862 stanovnika.

Cifra je poražavajuća, I ako se nastavi trend smanjivanja broja ljudi,  nestaćemo za dva veka.

I zato se mora sačuvati dostojanstvo i ponos, ulaganjem u sve što život znači!

A naš ponos su deca na prvom mestu!

Da ih bude što više, i da rastu i da se razvijaju, da ne budu sutra robovi  i najamni radnici kolonizatora, našeg doba, nazvanih investitorima, što vole svakog radnika u Srbiji  i u svetu ma gde bili, do poslednjeg centa.

Umesto, investitora, besmislenih industrijskih zona sa pljačkačkim fabrikama za motanje  kablova i lepljenje etiketa,  što  besumučno pljačkaju, investicione fondova, do  besmislene  gradnje stadiona… te zaklinjanja da  su nam Amerikanci, Englezi, Francuzi i ostali Nemci prijatelji, valja se suočiti sa istinom, i pokazati karakter i nepoklobljivst i istajnost.

Besmislene pretnji ratom,  zimom, mrakom, grobljima... i svim drugim što vređa zdrav razum,  su samo prokazane metode obmane i zastrašivanja.

 Budućnost Srbije  su deca, obrazovanje, zdravstvo, kultura...

Sreću nam neće doneti  proizvodnja bombi, već zdrave hrane, i poštovanje prirode koja nam šruža sve.

Na tlu sve zagađenije Srbije,  naveliko okupirane "dobročiniteljima"   što nas  izrabljuju, decenijama,  i prave od raja na zemlji pakao od života narodu u Srbiji, nema izbora, moramo se  boriti za najveće vrednosti: porodicu, otadžbinu i svoj narod.

Ako su mogli Marokanci da se bore i izbore da budu 4. na planeti može i i mora ponosni narod  Srbije da se bori za slobodu!

Narod srpski to zna bolje od svih na svetu.  Borba za slobodu  je jedina šansa da se zlu i pošasti stane na put.

Da, sva deca budu NAŠA, i najbitnija, a ne da ih delimo po bilo kom osnovu, i na bilo koji način.

Od dece i ljubavi svako dobro počinje, i zato u borbu do pobede!