Menu

zaglavlje

VEMBLI, ATINA, SPLIT, DUBAI, DOK ŽOC ALEKSA I MITAR GAZE.... A RATKOVICA VODI NAŠ METALAC

VEMBLI, ATINA, SPLIT, DUBAI, DOK ŽO…

Protekle noći u centru ...

LUKA MIHAJLOVIĆ  SENIORSKI ŠAMPION DRŽAVE U BOKSU!

LUKA MIHAJLOVIĆ SENIORSKI ŠAMPION …

  Valjevo je 10.maj...

CRVENA ARMIJA I PARTIZANI SU DONELI SLOBODU VALJEVU PRE OSAM DECENIJA

CRVENA ARMIJA I PARTIZANI SU DONELI…

Umišljeni da se istorij...

TIHI ODLAZAK VELEMAJSTORA KIČICE RADOVANA-MIĆE TRNAVCA (1950-2024)

TIHI ODLAZAK VELEMAJSTORA KIČICE RA…

foto đorđe đoković Slik...

ALEKSA DA, A NE "MIŠ BELI ŠTO SREĆU DELI"!

ALEKSA DA, A NE "MIŠ BELI ŠTO …

Foto TILA U odsustvu bi...

BIOLOŠKI FAKULTET: JEDINA  MERA JE ODUSTAJANJE OD PRERADE JADARITA U JADRU

BIOLOŠKI FAKULTET: JEDINA MERA JE …

Foto(BETAPHOTO/SAŠA ĐOR...

MADRID NOVA DESTINACIJA MATIJE NASTASIĆA

MADRID NOVA DESTINACIJA MATIJE NAST…

Matija Nastasić je novi...

VALJEVO ISPRATILO BESMRTNOG ĆAMIJA U SVETLOST NEBESKU

VALJEVO ISPRATILO BESMRTNOG ĆAMIJA …

U vremenu neljudstva i ...

Prev Next

Specijalistička internistička ordinacija Dr Tomić Valjevo, V. Mišića 102. Tel: 014/228-321 i 065/228-3211

Kardiolog (Dr Đorđević) Telefon: 064/9700-041

INTERNISTIČKI PREGLEDI, GASTROENTEROLOGIJA, ENDOKRINOLOGIJA, ALERGOLOGIJA, DIJAGNOSTIKA, GASTROSKOPIJA,

KOLONOSKOPIJA, ULTRAZVUK ABDOMENA, SRCA, ŠTITASTE ŽLEZDE, DOPPLER KRVIH SUDOVA ABDOMENA

Items filtered by date: decembar 2023

SVEČANA AKADEMIJA POVODOM VEKA KOŠARKE U JUGOSLAVIJI I SRBIJI BEZ NAJBOLJIH

 kss vek palja divac

Bez najvećih,  Kiće, Praje, Ducija, Plećaša, Daneua, Bodiroge, Divca, Stojakovića, Paspalja, Đorđevića, Gurovića, Teodosića, Novice... opravdano odsutnih Jokića i Bogdanovića, uz put pomenute Ćosu, Dražena, Kindžeta, Varaju, Cigu Vasojevića... pitanje je, da li slučajno ili namerno,  u beogradskoj  MTS dvorani, je održana  svečana Akademija Košarkaškog saveza Srbije, povodom nestvarnog jubileja, sto godina košarke za istoriju!

Izostao je (ne)očekivano predsednik SR Srbije, ali je tu bio prvo čovek Republike Srpske Dodik.

Među brojnim zvanicima je bio  najboljii najuspešniji trener na Starom kontinentu i šire Željko  Obradović, šampion i vicešampion planete sa Jugoslavijom i SR Srbijom Pešić.

kss vek zvanice1

 Svečanost su svojim prisutvom uveličali Zoran Savić, Srećko Jarić, Zoran Stevanović, profesor Vladimir KopriviceMarin Sedlaček,  Stragi Stevanović, Vlada Dragutinović,Danilo Anđušić, Nebojša Ilić,  Pero Antić,  Marina Maljković, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Božidar Maljković...

Valjevski velikani, kapiten  Crvene Zvezde i Metalca,  Branko Kovačević  i šampion Evrope sa SR Srbijom na EP  U-20, sa Partizanom na Fajnal foru u Barseloni i osvajač Kupa sa crno belima Vladimir Đokić su predstavljali košarkaško Valjevo.

kss vek k 2 1

Čačana, Užičana i Kraljevčana je bilo najviše, a na spisku pozvanih su bili, pored brke Đure,  čak i  Vrščani braća Grujin?

Pored krema evropske, jugoslovenske i srpske košarke, čelnika KSS i najviših zvaničnika FIBA Evropa, bile su i košarakašice i basketaši.

Zvanicama se prvo se obratio domaćin ovog istorijskog skupa predsednik KSS Predrag Danilović, zahvalio se zavanicima na dolasku.

kss velk sasa111

„Imam veliku čast i zadovoljstvo da vam se obratim kao predsednik Košarkaškog saveza Srbije u godini ovog velikog jubileja. Naš Savez osnovan je na današnji dan pre 75 godina, a košarka se prvi put pojavila na ovim prostorima pre 100 godina. Zato naš jubilarni slogan glasi – DUŽE OD VEKA, VIŠE OD IGRE!

kss vek 45 69

kss 69 1

U tom sloganu prožeti su i prošlost i sadašnjost i budućnost, ali i naš nacionalni ponos koji osećamo prema košarci. Košarka je u Srbiji počela kao jedna mala vest u listu „Politika”, 1923. godine, u vreme kad su neki drugi sportovi već stekli veliku popularnost. Od prvog kursa košarke, koji je u dvorištu škole Kralj Petar Prvi održao izaslanik američkog Crvenog krsta Vilijam Vajlend, košarka se postupno razvijala da bi u našoj zemlji našla svoje mesto pod Suncem. Generalni sekretar FIBA Bora Stanković pisao je u svojim memoarima da su roditelji u početku branili deci da igraju košarku, jer su smatrali da se zbog povijenog položaja prilikom vođenja lopte stvara grba na leđima! Srećom, postojali su uporni ljudi, vizionari, koji su u košarci videli nešto sasvim drugo. Igru lepih pokreta, uzbuđenja, nadigravanja, viteštva i želje da se svakim danom uči i napreduje. Košarka je bila prilika za ličnu i kolektivnu afirmaciju, šansa da se vaš grad i vaša zemlja predstave svetu u najboljem svetlu. Pobede na tom magičnom prašnjavom pravougaoniku – pošto se nekada igralo na šljaci – pokrenule su zlatni točak tradicije koji nas je doveo do toga da danas budemo ispunjeni neizmernim zadovoljstvom. Iza nas je vek ponosa, a ispred nas vek novih izazova.

kss vek 85 92 06

kss vek 2o23 1

Okupili smo se danas da bismo slavili dela naših predaka, da bismo svetlo reflektora sa današnjih asova uperili na očeve osnivače naše košarke, jer njima dugujemo sve ono što smo kroz košarku proživeli i doživeli. Oni su trasirali put ka svim neverovatnim uspesima koji su doveli do toga da Srbija postane zemlja košarke. Danas je to normalna stvar: kad kažeš Srbija, misliš košarka. Ali, ne smemo nikada da zaboravimo da smo mi samo jedna karika u tom lancu i da imamo obavezu da uradimo sve što je u našoj moći da svaka naredna karika bude još otpornija i snažnija.

 Predsednik Danilović je posebno  naglasio da  naši prethodnici mogu da budu ponosni na ovaj trenutak, kao krunu vekovnog  put srpske košarke.

„ U ovoj godini jubileja osvojili smo četiri medalje: tri zlatne i jednu srebrnu. Dve zlatne osvojila je naša muška reprezentacija u 3h3 košarci, po jednu na svetskom i evropskom prvenstvu. Evropski prvaci su i naši juniori koji su nas oduševili svojim igrama na šampionatu u Nišu. Košarkašice su pete u Evropi, ali znamo da su u poslednjih deset godina dva puta bile šampionke Evrope i jedna su od najboljih reprezentacija na svetu. Ono što je izazvalo najveću erupciju zadovoljstva među ljubiteljima sporta u Srbiji dogodilo se na ovogodišnjem Svetskom prvenstvu za košarkaše. Naša reprezentacija je osvojila srebrnu medalju u Manili, podsetivši svojim načinom igre i odnosom prema nacionalnom timu na neke od najsvetlijih trenutaka u istoriji naše košarke. Pred nama je obaveza da nastavimo ovim putem i u novom veku srpske košarke. Kako bismo u tome uspeli, neophodno je da se još više fokusiramo na rad sa mlađim kategorijama, da usmerimo svoje snage na razvoj klubova koji su oduvek bili temelj zdrave i uspešne košarke, da stvorimo uslove da decu u najmlađem uzrastu približimo našem sportu, da devojčice animiramo da se kroz klubove i košarkaške pokrete bave košarkom, da ponovo afirmišemo domaću ligu i razvijemo novu generaciju uspešnih trenera. Košarka je kod nas postala to što jeste dobrim delom zahvaljujući entuzijastima u manjim sredinama, koji su svoje živote posvetili košarci. Zato bi jedan od naših zadataka trebalo da bude i da svim tim ljudima, kako neangažovanim, tako i budućim trenerima, omogućimo uslove za kvalitetan rad. Na kraju, želim svima da vam zahvalim što ste došli da zajedno obeležimo ovaj naš jedinstven jubilej i da vam poželim srećne božićne i novogodišnje praznike. Svim sportistima želim uspeha u novoj, olimpijskoj godini“, poručio je na kraju Danilović.

 Generalni sekretar FIBA Andreas Zaglis, u Beograd  u društvu izvršnog direktora FIBA Kamila Novaka, se zatim obratio zvanicama.

 kss vek fiba1

„U ime FIBA, Međunarodne košarkaške federacije, stojim pred vama večeras počastvovan, ali i ponizan. Dok ponosno slavite tradiciju dugu 100 godina, svetska košarkaška zajednica želi da izrazi svoje poštovanje i divljenje prema vama, živim legendama srpske košarke. Naš predivni sport je mnogo više od puke fizičke aktivnosti. To je igra koja zahteva umnu pripremu, hemiju između članova tima, detaljno pripremljenu strategiju i taktiku – morate biti spremni na razne situacije na terenu. Ali na dan slavlja, kao što je to slučaj večeras, moramo da govorimo iz srca. Stoga, govoriću iz srca o nadaleko poznatoj ”srpskoj” školi košarke i njenom globalnom uticaju na košarku. Govoriću o stvarima na koje treba da budete ponosni, koje treba da štitite i prenosite na buduće generacije. Najpre, vaša izuzetna tradicija u košarci je izgrađena na temeljima strasti i posvećenosti igri. Sećam se kada sam bio u ovom gradu 2016. godine i finala Olimpijskog kvalifikacionog turnira protiv Portorika u prepunoj Areni. Peti minut igre, rezultat je 25:3, tajmaut za Portoriko i 20.000 ljudi na nogama. To je strast. Zatim na red dolazi posvećenost. Izvanredne ličnosti ovog društva, ličnosti sa diplomama iz oblasti medicine, prava, inženjerstva, koje bi se mogle baviti bilo kojim drugim dobro plaćenim poslovima na visokim pozicijama, poput Bore Stankovića, Ace Nikolića, Nebojše Popovića i Radomira Šapera – posvetile su se košarci. Oni su stvorili stil podučavanja sporta koji se temelji na osnovnim veštinama. Naglasak na podučavanju i usavršavanju igračkih veština u ovoj zemlji je postao svetski model – za posmatrača, to liči na umetničku opčinjenost. Opsednutost savršenstvom, šutiranje 1.000 koševa dnevno ili priprema Bogdanovića da bude sledeći kapiten reprezentacije tako što ga terate da šutira preko četke kako bi poboljšao svoj luk. Ovaj sistem je doveo do izvanrednih rezultata. Pokušajte da se prisetite najboljih svetskih košarkaša svake decenije od Drugog svetskog rata pa do danas. Izvan „Kuća slavnih“ i MVP nagrada, nemoguće je sastaviti listu najboljih deset igrača svake decenije, a da se ne uključi i nekoliko igrača iz Srbije. Ali kao što sam već pomenuo, ovo je timski sport i neophodan je lider koji dodeljuje uloge i stvara hemiju za sav ovaj talenat. Srpska škola košarke se takođe pobrinula i za to, čemu se ja lično divim. Toliko jakih ličnosti, lokalnog rivalstva, i da budemo iskreni, ponekad ega, ali kada je u pitanju košarka pomažete jedni drugima, razmenjujete iskustva i znanje. Vaši briljantni treneri dele znanje između sebe, podučavaju jedni druge. Ne oklevate da pružite poverenje mlađim igračima, da ekperimentišete kako bi napredovali, kako bi napravili nešto novo, bez obzira da li je u pitanju ženska, muška ili 3×3 košarka. I ovo radite na najbolji način u jednom specifičnom okruženju, okruženju koje spaja veštinu sa nacionalnim ponosom, a to je reprezentacija Srbije. Poštovani ministre, vaša zemlja je odlična u mnogim sektorima koji je čine globalno poznatom. Ali, čak i ako mnogi ljudi širom sveta voze automobil sa srpskim prezimenom, dozvolite mi da kažem da nema boljeg ambasadora Srbije u svetu od košarke. Dragi prijatelji porodice srpske košarke, molim vas, održavajte tu strast živom, održite tu opsesiju stvaranja elitnih igrača kojima se ceo svet divi, održite ovaj sistem deljenja znanja i podučavanja igre, i, pre svega, održite reprezentaciju kao biser vaše škole, srpske škole košarke.

 Nije izopstalo obraćanje ministra sporta u Vladi Republike Srbije Zorana Gajića, koji je početku svima preneo pozdrave velike srpske sportske porodice.

„Prenosim pozdrave velike srpske sportske porodice. Sa ponosom mogu da kažem da svi mi koji smo iz drugih sportova, moramo da priznamo da smo u nekom periodu svog života i rada učili od vas. Učili smo od  ljudi koji su podigli ovaj vaš divni sprot, sport koji je na najbolji mogući način, kako reče Saša, proneo ime Srbije. Vi niste samo igrali za sebe, igrali ste za Srbiju, za naš narod gde god da živi na zemaljskoj kugli. Svi su bili ponosni, ne samo na zlatne, srebrne medalje, već na način kako ste vi igrali, na koji ste pobeđivali, ponekad i gubili. A umeli ste i da dostojanstveno izgubite, na svu sreću mnogo puta i da pobeđujete. U svakom smislu, trenažno-metodološkom pravcu, u marketinškom pravcu, u sportsko-organizacionom pravcu, bili ste lučonoša, avangarda, putokaz kako i mi ostali treba da radimo. Od srca vam želim da i sledeće generacije nastave sa ovim rezultatima, jer nije svejedno kada ih vi stvarate u kontinuitetu, a ovde vidim mnoge greneracije koje imaju rezultat. Najteže u sportu je odbraniti osvojeno, a vi negde od 50 i neke godine, pa one velike iz Ljubljane 70, pa posle kao SRJ, pa kao Srbija, držite taj kontinuitet 60 i nešto godina. Želim vam svaku sreću, da budete jedinstveni, da se držite zajedno i da se dogodine na Olimpijskim igrama svi zajedno radujemo kako uspesima uopšte srpskog sporta, a naročito uspesima košarke“

Usledilo je emitovanje  video zapisa, kroz  prebogatu istoriju košarke , od donete prve lopte u Srbiju 1923. godine, do poslednnje srebrne medalje u Manili.`

 Na kraju svećanosti su  uručene je nagrada za životno delo Košarkaškog saveza Srbije ustanovljene samo za ovu priliku. Laureati su osam veličanstvenih ličnosti kojima je priznanje dodeljeno posthumno. To su: Nebojša Popović, Bora Stanković, Radomir Šaper, Aleksandar Nikolić, Sonja Mladenović, Ranko Žeravica, Radivoj Korać i Dušan Ivković.

kss vek k1

Priznanja predstavnicima porodica laureata ovog jedinstvenog priznanja, za doprinos u prvom veku srpske košarke, uručio je predsednik Košarkaškog saveza Srbije Predrag Danilović, a reči zahvalnosti uputila je Zaga, supruga Ranka Žeravice.

Read more...

OKS PRIREDIO SPORTSKI FORUM "OD TALENTA DO ŠAMPIONA"

  • Published in Razno
olimp komitet
 „Od talenta do šampiona“ naziv je  prvog sportskog foruma  organizovanog  na Beogradu na inicijativu  Sportske komisija Olimpijskog komiteta Srbije,  i  uz podršku Međunarodnog olimpijskog komiteta
Forum je zvanično otvorio predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Božidar Maljković.
olimp kom srb
Govornici su bili  prof. dr Vladimir Koprivica, olimpijac i nekadašnji plivač Čaba Silađi, dipl. psiholog Andrija Gerić, predsednica Sportske komisije OKS Milica Đuričić, strelkinja Zorana Arunović, džudista Aleksandar Kukolj i jedan od najboljioh vaterpolista svih vremena Filip Filipović.
Read more...

PREMINULA HRABRA VALJEVSKA HEROINA KAĆA ČOČOVIĆ, SIMBOL BORBE ZA ŽIVOT

kača čočov

Valjevka Katarina Čočović(37), majka dvoje dece posle osam godina lavovske borbe izgubila je bitku protiv melanoma.

Dugotrajno iščekivanje nije donelo poziv za lečenje Kaća je izgubila najvažniju bitku.

Faktor država, po ko zna koji put se oglušila i ogrešila, jedan mladi  život je ugašen!

Po rođenju prvog deteta, 2015. godine, Kaći je dijagnostifikovan melanom. Operisana je,  i tri godine je provela bez terapije. Potom je počela da se leči, sve dok nisu iskorišćenje sve terapijske opcije u Srbiji.  

Sve vreme je bila u kampanji, protiv solarijuma. Kao član Udruženja pacijenata obolelih od melanoma govorila je o štetnosti sunčanja.

„Kriv je solarijum i apelujem, ako imam ikakvog uticaja, na sve da to prestanu da ga koriste. Klinički je dokazano da su lampe koje se koriste u solarijumima kancerogene. Ja sam ih koristila čak desetak godina, pred letnju sezonu. Govorili su mi – nisu štetne, dobro bi bilo da pre izlaganja Suncu pripremiš kožu. To je laž, luično sam se uverila" govorila je  Katarina. 

Dojeći prvo dete, sina Vukana,  videla je izmenjen mladež na telu. Usledila je operacija, a kako nije bila pod terapijom, odlučila je da rodi još jedno dete. Kad se operisala, bolest je uzale maha, bio je to treći stadijum.

Usledio je apsurd vremena u kome živimo. Tek kada su nastupile  metastaze  po celom organizmu, i četvrti stadijum  Kaća je stekla pravo na lečenje.

A četvrti stadijum  je nastupio  2018. godine, i tada mogla da primi terapiju. 

Još u toku druge trudnoće, u sedmom i osmom mesecu, hirurški su joj uklonjeni uvećani limfni čvorovi.  To je bila biološka ciljana terapija, ali je efekat bio minimalan.

Beba Damjan je rođena zdrava, a Kaćina  borba tek tada počinje.

Na žalost Kaćino zdravlje se pogoršalo prošle godine.

katarina cocovic 2 830x0

Ipak, da uliju nadu i olakšaju borbu potrudile su se Sarajlije. Prilikom susreta pacijenata sa melanomom i lekara koji se bave lečenjem ove vrste kancera u Bosni i Hercegovini, Kaći je saopšteno, „Imamo, Ipilimumab, lek koji ti je sada neophodan, dobićeš ga kao donaciju“. Nada je stigla od doktorke Anine Jalovčević Suljević.

katarina cocovic 11

Kaća dobila lek i još jednu šansu za produžetak života, do  odlasku na lečenje u inostranstvu.

Na žalost nije dočekala taj dan, da nastavi lečenje, jer država su od ljudi bitniji, strani investitori, autoputevi, "Beograd na vodi", stadioni... Sahrana Katarine Čočović je u sredu 13.decembra u 13 sati na Novom groblju, a opelo u 11,30 u hramu Pokrova Presvete Bogorodice.

Read more...

"SLATKIŠ ZA DRUGARA", MAMI OSMEH I BEZGRANIČNU LJUBAV DECE GRADA VALJEVA

 
slatkiš
Istinsko dobro je u svakome od nas u duši. Da vaša vera, misli reči, postanu  dela, navika,  karakterna osobina,  konačno sudbina, put je nije dalek.
Dragi ljudi, evo prilike za slatki mali koračić!
Poziv bezgranične ljubavi, humanosti  i poštovanja za najmlađe upućen je i ovog decembra.
Milena Radovanović, Iskrina mama i humahista bez granica poziva sve Valjevke i Valjevce, sve ljude dobre volje, da se uključe u akciji "Slatkiš za drugara" da zaslade, i osmeh podare dečici svog Grada.  
Na više od 20 puktova u Gradu Valjevu postavljeni su punktovi, ako  želite da postavite i vi svoj punkt,  i uključite se u akciju na svom  radnom mestu. žJavite se Mileni što pre!
Poziv na tren ljudskosti i pažnje, da kupovinom slatkiša donesete najslađi osmeh najmlađima, potrebno  za početak da pozovete: 060- 130-31.63!
Akcija traje do 27. decembra!
Više od 20 punktova za akciju "Slatkiš za drugara" se nalaze u Valjevu, a  jedan je postavljen u Lajkovcu!
Punktovi se nalaze u :
OŠ "Žikica Jovanović- Španac" -Prva osnovna, "Desanka Maksimović", OŠ "Nada Purić", OŠ "Sestre Ilić", Muzičkoj školi "Živorad Grbić", -Valjevskoj  Gimnaziji, u Tehničkoj školi - Milica Pavlović-Dara, Medicinskoj škola "Dr Miša Pantić", na Fakultet zdravstvenih i poslovnih studija Valjevo. 
Punktova još nema, a možda ga i bude u  HK Krušik, Bizerbi, Hansgrohe, VEGI, privatnim valjevskim  firmama GREDI, KEJ-u, Imgrap Omniu,  Liniji, King Komercu... u  Opštinskoj upravi, MUP-u, u sva 4 valjevska suda, u trgovinama, LIDL, Maksi, Roda, Europrom, Žinasa... AIK banci i u drugim bankama u Valjevu, pekarama, na benzinskim pumpama...
Ne zaboravite, za ljubav prema deca uvek ima mesta i vremena!
 
 
Read more...

KALIGULA I INCITAT(US), ZA PRESLIKANI PUT METALCA U AMBIS ZBOG VOLJE ZA MOĆ

KALIGULA LOPTA I KK PFC1

Jedna dobijena bitka na prvo viđenje prevari čoveka,  zavede ga pomisao da je jak. Uspeh ga ponese do neslućenih visina, a brže od misli udar groma, poraz ga vrati u surovu realnost, nemoći kao  posledicom nedostatka znanja, i lične mudrosti.

Spasenje je u radosti ljubavi davanja, a ne u novcu i porivu uzimanja, neznanju i gluposti.  

Nejak duh  privlači još slabiji. Zna dobro da će ga  jači  bez okolišenja razoružati i vratiti u realnost, da je u tu gde je, samo sticajem okolnosti društevnog trenutka, u novom milenuijumu obismišljenog do besmisla.

Rimski car Kaligula glavom platio ljubav prema je  Incitatu(su), koga je voleo istim intenzitetom kojim je prezirao rimske senatore. Prezir je išao toliko daleko da je Kaligula jeo i pio sa Incitatu(som),  u dva navrata je  želeo Incitatusa da imenuje za sveštenika i konzula, kako bi  ismejao senatore.

KALIGULA INCITATUS

Ma kakva  bila istina o ispadima cara, senatorima i pretorijanskoj gardi je prekipelo, i ubili su  Kaligulu.

KALIGULA PIJE

Težiti da budeš vrhunski u svom delovanju je  ljudski. Crpeti snagu u delima,  jačih od sebe u svim parametrima je normalnost.

Uspeti je posledica veštine, osećaja, da kad padneš ne kloneš, već sagledaš greške i nastojiš, da ih u narednim postupcima ne ponoviš. Za pobedu u svemu je potrebna ljubav, ali ne prema sebi. Pobeda dolazi kao posledica strogosti prema sebi i blagosti prema drugima. Svirepa neljubavost truje, dok radost sebi i drugima, svima  donosi spasenje.

Stalno preispitavanje ličnih postupaka  donosi kajanje, i vraća ljubav čoveku, sprečavajaći ga da bude stvor, neprihvaćen ne i širem već u najbližem okruženju. Kad koristiš svetinju ljubavi za lično smirenje i strpljenje, donosi o loše prisustvo gordosti, sebičnosti, prevare i svih loših  potencijala.

Utišati lični egoizam znači učiti sebe da čuješ i slušaš  druge, da bi mogao sebe i svoj ego priložiti, a ne svojim egom druge vređati i ponižavati.

Darovanje je moć da misliš da uvek može bolje, a ne gore.

Agape je zajednička večera ljubavi, mesto za sve a ne nekog ubeđenog da je baš njemu samo namenjena. Jesti sam za prebogatom trpezom donosi samo trenutno zadovoljstvo, i ništa dobro.

Sport je kao i sve druge sfere života, hteli to da priznamo ili ne, postao igračka  u rukama pojedinca, nemoćnog da shvati sudbinu  Kaligule i konja Incinatusa.

Iako se sve danas valja u blatu laži, korupcije i bezočne pljačke,  KARMA pokazuje pokazuje svoju moć.

Najomiljenija i neprevaziđena košarka rušena u 21.veku, isti toliko koliko je uzidazana u 20-om, potvrđuje svoju harizmu i zahvaljujući daru, znanju i uspesima prepoznatog najvećem medju nama, Željka Obradovića, budi nadu da ljubav i posvećenost nemaju granica.

Partizan je danas najgledaniji isinita bajka, na planeti.

štark arena pfc

Ispred je svih, iako naoružanih moći, vlašću, novcem, propagandom pre svega.

Uzalud trud, svet prepoznaje sve i poštuje jedini mogući sistem vrednosti.

Uzalud igra lažnih brojeva o prisustvu, kupljenih bonom za benzin, čokoladicom u marketu, ili silom došlih po zadatku.

laž

Istina je neumoljiva, slika raskrinka u trenu izbezumljenost lažnih pobednika, stiglih do  samog kraja nametanja  nestina,  mačem pravde i istine, isečana na komadiće.

Večeras će Arena Beograd ponovo biti centar sveta, pa ponovo u za dva dana četvrtak.

arena bgd real

Na megdan najvećem od svih i Žocovoj armiji na terenu i na tribinama, stižu kneževi od Monaka, pa skupoceni manekeni iz Milana, grada umetnosti i mode. Večeras najbolji Obradović,  protiv preizmenjaka, otpisanog  gde se to nije smelo desiti, i samo zato su te gde su.

Dva spektakla u roku od 48 sata, za potvrdu da kad se hožeš, i zna šta se hoćeš, sve možeš!

Najveći na planeti opet Srbin Nikola Jokić se posle osmog tripl-dabla, novih pobeda i poraza odmara, pred nastavak pohod ka nestvarnim uspesima.

Dokazaće još koliko li još puta, kao i Nole da je bolji od svih, da ga još MALO VIŠE omrznu, u bezuspešnom pokušaju da košarakaški brilijant pretvore u kamen.

Dođosmo do kamena, a nas Valjevce i Valjevke kamenje i kamenovanje sa svih strana baš pritislo. Kamen se besumočno odvozi, put ka Lajkovcu je razvaljen, a zima kuca na vrata. 

Viđene aktuelnog trenutka  našeg KK Metalac iz ugla mladog čoveka, i obaveštenog o svemu što bi da sazna, posle prošlosubotnjeg  "šamaranja" baš od kluba Nikole Jokića, je novi signal, da stvar ponovo izmiče kontroli.

Umesto da shvatiš da se snaga ne crpi  iz neznanja i lične  nemoći, nastavljaš da srljaš. Kad shvatiš da zajedništvom, jer  život dobija smisao zavsvakoga od nas samo ako je zdraviji i bogatiji. Ako  smo samo na "istoj talasnih dužini" a ne u blatu što bi da nas sve proguta, da nestanemo, eto radosti i ljubavi.

A izveštaj svedoka i upozorenje sve kazuju.

Samo nekoliko dana nakon velikog brejka u Novom Pazaru i prve pobede na strani, košarkaši Metalca su izbrisali  uspeh. Izgubili su na domaćem parketu, prvi put, i to od debitanta u Košarkaškoj ligi Srbije,  Džokera iz Sombora  84:96 (19:29, 20:24, 26:22, 19:21).

Novajlije u takmičenju je dominirao praktično svih 40 minuta. Metalac je u nekoliko navrata hvatao priključak, ali snage za preokret nije bilo.

Simptomatični su svi ovosezonski uvodni minuti Metalac. Uvek su  traljavi, negledljivi, bezidejni u napadu, sa defanzivom da joj pozavide i NBA timovi u regularnom delu sezone. Uzrok je očigledan, nema trenerskog autoriteta, nema poštovanja publike, i svakoga s zdravorazumskim razmišljanjem i osećajem za nepravdu.

Madridski Real ne bi mogao da parira s četvoricom igrača naspram protivničkih peta, a kamo li ovaj i ovakav Metalac.

Zašto se ta mazohistička košarkaša  neguje u Metalcu, znaju samo "upravni odbor", šala na stranu, zna samo  čovek koji vodi klub, zarad ispunjenja nekih ličnih ciljeva, nimalo realnih i racionalnih.

A, na terenu, već na polovini prve četvrtine, Somborci su imali dvocifren plus (17:6), bez alarma za trenera Metalca da tajmautom, ili izmenama, bar ne dok ne ispuni zadatu kvotu za predodređene igrače, prekine seriju gostiju. Valjevski tim je za divno čudo, na kratko, mada dalje u  debelom  minusu, je davao "znake života".

U međuvremenu je s meča udaljen i predsednik valjevskog kluba, zbog "karakterističnih reakcija". 

Metalac je treći kvartal otvorio  serijom 16:3, na krilima veterana Lešića, momčine, e bar dve klase iznad KLS-a. Dolazak na -1 zaostatka za Džokerom, i potreba za maksimalnom  koncentracijom i smirenošću, poštovanje Lešića pre svega,  se pretvoilo u besumučno srljanje, konfuziju, za krila Somborcima  da "dokrajče" Metalac, lakše nego što su se nadali.

Višedecenijsko iskustvo čuvenog Željka "Struje" Lukajića ponovo je došlo u prvi plan.

"Visoki napon" Lukajićevog  "Džokera" je "istopio "Metal(ac).

 Roster kakav poseduje Metalac ne bi smeo da se oslanja na jednog do dva igrača, čijim dobrim zatvaranjem ostali postaju nemoćni. Trener mora da radi posao za koji je preplaćem ( više od 10 sirotinjskih minimalnih penzija), a ne da bude nemi posmatrač. Biće da je jednom pomoćnik - uvek je pomoćnik.

VIdesmo na delu talenat Obućine, taman da ne bude rečeno da nema minuta za talentovanu valjevsku decu (za talentovanu ima minut, nije da nema, a za nekoga, je malo i četvrtina).

Džoker Somborca je bio Matija Milin. Sa pozicije 5 je doprinosio na sve moguće načine, a statistika kaže - 23 poena, 11 skokova i šut iz igre 10/18 (3/6 za tri). Pratili su ga Aleksa Jugović sa 17 i Zek Simons  16 poena i 9 skokova. U metiljavom Metalcu, standardni paket Save Lešića - 30 poena i 8 skokova, za indeks korisnosti 34, a jedini dvocifren pored njega bio je Miloš Grubor, s dabl-dabl učinkom od 13 poena i 10 skokova. Ameri su definitno zatajili.

Možda pobeda u Pazaru vredi kao dve, ali zato ovaj poraz u Valjevu košta mnogo više.

Jurnjava za pozitivnim skorom na polusezoni biće skoro, pa nemoguća misija, u ovakvoj atmosferi što pritiska  brend valjevskog sporta.

U narednom kolu, "sokolovi" će u Užice. U Gradskom Parku ih čeka pakao Užičana, i izuzetno mladi sastav Slobode, sa  perjanicama,  nesuđenim  pojačanjima Metalca proletos i letos, Vukom Borovićaninom i Mihailom Mušikićem. Moguće je da se ponovi Novi Pazar, ali samo pod uslovom da be bude silovanja zdravog razuma, i sa ponovo na visini zadatka makar Armstrongom, ali i odgovorom trenera i plaćenih momaka, da pobeđuju, a  ne da primaju platu.

I da se zna: Spasenje je u radosti ljubavi davanja, a ne u novcu i porivu uzimanja, neznanju i ljudskoj gluposti! 

Read more...

DAN POČETKA KOLUBARSKE BITKE I NAJBRILJANTNIJE POBEDE SRPSKE VOJSKE POD MIŠIČEVOM KOMANDOM

  • Published in Razno

 

Kolubarska bitka

Pre tačno 109 godina 3. decembra 1914. godine, general Živojin Mišić je u 7 sati ujutru  komandovao starešinama da povedu srpske ratnike u kontraofanzivu. Bio je to ključni trenutak Kolubarske bitke u Prvom svetskom ratu. Vrhovna komanda se  izričito protivila  Mišičevoj komandi, ali general je ostao neumoljiv, i ispotavilo se da je bio pravu, Srbija je izvojevala epsku pobedu.

Evropa je očekivale vesti o "konačnom slomu" izmorene Srpske vojske, spremna da veliča pohod Aistrugara,  ne sluteći da sledi neverovatan preokret.

Par dana odmora i osveženja, podiglo je srpske ratnike. Osveženi i osokoljeni poput feniksa digli su se iz pepela, i krenuli u pobednički pohod. Razbili su kao niko nikada Austrugarsku vojsku, u tom trenutku jednu od najmoćnijih vojski na svetu.

Pobednička kontraofanziva proučava se na vojnim školama po svetu kao jedinstven primer genijalne strategije vojvode Mišića!

vojvoda zivojin misic

Kolubarska bitka je remek delo taktike ratovanja. Pregrupisavanje samo Prve armije i koncentrisane  udare na VI armiju, osmislio je i izveo Živojin Mišić. Značaj Kolubarske bitke je da ni Srpska, ni Austrugarska vojska nisu imale  strategijske rezerve, kojima bi mogle da ojačaju svoje linije tamo gde je to neophodno. U trenutku kada je Peta austrougarska armija priređivala svečanu paradu u Beogradu, Evropa očekivala da Srbija svaki čas poklekne, a Oskar Poćorek ubeđen da je srpska kraljevina već gotova, 3.DECEMEBRA 1914. je  otpočela je velika protivofanziva celokupne srpskih ratnika.

Na planini Suvobor, Prva srpska armija probila je front Šeste austrougarske armije i žestoko krenula ka Valjevu.

Usledilo je proterivanje Austrougara iz Valjeva  6.decembra.

Srpska vojka nastavlja pobednički pohod  na obale Drine i Save, kod Šapca i 15. decembra 1914. godine oslobađa Beograd za nestvarnu epsku pobedu u Prvom svetskom ratu.

POBEDI SRPKE VOJSKE su predhodili brojni problemi.

Jedan od većih je bio artiljerijska municija!

Već u oktobru 1914. godine nedostajalo je artiljerijske municije. Usledila je racionalizacija korišćenja preostalih zaliha. Od saveznika je zatražena pomoć u municiji. Engleska je pozajmicu od 800.000 funti, uslovila Srbiji nakon rata da deo Makedonije ustupi Bugarima. Ucena nije prošla. Artiljeriiska municija iz Francuske uvdrugoj polovini novembra stiže u Solunsku luku, ali se ispostavlja da ne odgovara srpskim topovima, od 75mm. Čaure su bile duže za 2.5mm. Munivcija je železnicom transportovala do Niša  na  demontiranje, pa u Kragujevac, u topolivnicu(buduću Zastavu odnosno Crvenu Zastavu), gde su  čaure skraćene,  municina osposobljena. Sledi transport  prugom na ratište. Zbog brzine tranpsorta načelnik štaba vrhovne komande vojvoda Radomir Putnik je železnicu nazvao:„Petom  srpskom armijom.“

 Na osnovu stanja u Prvoj armiji i izveštaja o protivniku,  komandant, general Živojin Mišić izdaje naredbu da se 2. decembra izvrši grupisanje trupa na desnom boku i da se otpočne sa pripremama za protivnapad 3. decembra.

U Srpskoj vojsci je   okončana  popuna srpske vojske ljudstvom, regrutima, obveznicima i kao poslednji atom snage na ratište su upućeni đaci podoficiri iz vojne škole u Skoplju tzv. 1300 kaplara.

Mišić  komanduje  srpskim armijama  3. decembra da krenu u opšti protivnapad, dok trupe Odbrane Beograda ostaju na svojim položajima da bi zaštitile bok i pozadinu II armije.r

Osnovna zamisao bila je da se brzo zauzme greben Suvobora, da se  munjevitim udarom  stigne u dolinu Kolubare, do Valjeva, sa jasnim ciljem presecanja austrougarskih trupa na dva dela. Stoga je Mišić naredio:

  • Drinskoj diviziji I poziva da prodre na frontu Ručić – Kriva Reka
    Reljinskom odredu i bataljonu na Golubcu (483) čuvaju desni bok divizije i izvrše napad na liniji Ugrinovci – Golubac (483)
  • Moravskoj diviziji I poziva da prodire na frontu Ručić – Ozren
  • Dunavskoj diviziji I poziva da prodire na frontu Ozren – Lozanj
  • Dunavskoj divizija II poziva da prodire na frontu Lozanj – Brezna ka Banjanima i Teočinu

Mišić zahteva i jaku artiljerijsku pripremu za napad rečima:

„…da ona svojom snažnom i obilnom vatrom, ne štedeći u ovi mah municiju, još u prvim trenucima treba da slomi otpor neprijatelja i da prokrči put pešadiji.“

Austrougarska vojska je tokom 02. decembra 1914. godine nastavila kretanje ka severoistoku i ušla je u napušteni Beograd.

U protivofanzivi  celokupne srpske vojske započetoj u 7 sati 3. decembra Austrougarske trupe su u potpunosti iznenađene, i primorane su na povlačenje. Prvog dana kontraofanzive 3. decembra zarobljena su  3 oficira, 400 podoficira i vojnika, 4 topa sa 1 000 granata. Zbog povoljnog razvoja situacije Mišić naređuje produžetak napada na 16. korpus koji nije imao nikakve rezerve i u stalnom povlačenju sa ciljem ovladavanja grebenskog masiva Prostruga – Rajac – Suvobor. Istovremeno ostale srpske armije bivaju zadržane jakim otporom na svojim početnim položajima, zbog čega SVK 4. decembra naređuje Mišiću da po osvajanju Suvobora obustavi ofanzivu, dok se ne raščisti situacija na ostalim frontovima. Oko podne 5.demebra  Prva armija izbija na greben Prostruge i do kraja dana ga u potpunosti zauzima i tu se zaustavlja. Istovremeno Dunavska divizija I poziva uspeva da preseče odstupnicu austrougarskim trupama na Suvoboru i Maljenu i oko 23 sata  izbija na Kondžulsko brdo i Čugulj.

Ovim uspesima Prve  Armije 5.decembra je  probijen front 16. korpusa austrougarske vojske i otpočeo je progon  neprijatelja iako su ostale armije i dalje bile na svojim početnim položajima, dok je Timočka divizija I poziva (iz sastava II armije) poslata kao pojačanje Odbrani Beograda.

Oskar Poćorek uviđa potpuni poraz 16. korpusa i proboj austrougarskog fronta zbog čega 6.decembra naređuje VI armiji da se povuče na levu obalu Kolubare, naređujući:

  • 16. korpusu da se povuče severno od Valjeva
  • 15. korpusu da se povuče na liniju Slovac – Lajkovac
  • 13. korpusu da što je moguće duže zadrži položaje kod Lazarevca

Istog dana I armija izbija na liniju Gugoši – Mednik – Baćenac – Rudo – Maljen, i Trećaa  armiji pobđeuje na svom frontu. Neprijatelj je  primoran na povlačenje da bi sačuvao sopstvene bokove. Užička vojska izlazi na obalu Drine, dok je II armija, oslabljena prebacivanjem Timočke divizije I poziva, obustavila ofanzivu držeći se odbrambrenih dejstava.

U ranim jutarnjim časovima istureni delovi Dunavske divizije I poziva ulaze u Valjevo, oslobođeno 6.decembra, dok se 16. korpus utvrđuje na pozicijama severno od Valjeva u pokušaju pružanja poslednjeg otpora.

srbi valjevo 1000

Treća  armija izbija na Kolubaru i nastavlja da goni neprijatelja na prostoru izmelju Ljiga i Toplice, upućujući Drinsku diviziju II poziva kao pojačanje Drugoj  armiji, koja nakon toga prelazi u napad.

Oskar Poćorek naređuje 8.12. V armiji da obustavi napad i da se sa VI armijom, koja je u povlačenju, povuče i utvrdi na liniji: Stepojevac-Tolobas-Gradac-Parcanski vis-Koviona-Lina-Krajkova Bara-Mostinje (na Dunavu). Međutim sledećeg dana 16. korpus severno od Valjeva biva potpuno razbijen, zbog čega je 15. i ostacima 16. korpusa naredio da se povuku ka Šapcu, a 13. korpusu da pomogne V armiji u pokušaju da održi položaje Ralja – Stepojevac – Obrenovac (dužine 60km). Ova linija fronta bila je predugačka, tako da V armija 10.12. zauzima nove položaje Duboko (na Savi)-Sremčica-Cvetkov grob-Avala-Mostinje (dužine 32km).

Srpska vojna komanda istog dana naređuje I armiji da se zaustavi u Valjevu obezbedi bok i pozadinu ostalih armija koje će otpočeti proboj fronta V armije, a da istovremeno delom snaga nastavi proterivanje 15. i 16. korpusa koji su se u neredu povlačili ka Bosni i Sremu. Prema naredbama završna ofanziva za oslobođenje Beograda otpočinje 11. decembra udarom III armije u 5:00 odnosno I i II armije u 7:00.

Austrougarski 15. korpus je povlačeći se pred Drinskom divizijom I poziva u roku od 27 časova prelazi 40 km i kod Šapca napušta teritoriju Kraljevine Srbije. Istovremeno su se ka Šapcu pred Dunavskim divizijama I i II poziva povlačili ostaci 16. korpusa. Njihovim prebacivanjem u Srem 12. decembra okončane su operacije u Kolubarskoj bici.

Ostale neprijateljske trupe su se nakon poraza na Avali povukle ka Beogradu, a u podne 14. decembra izdata je naredba da se sa prvim mrakom izvrši povlačenje preko Save. Tokom noći austrougarske trupe su napustile Beograd koji je 15. decembra oslobođen čime su okončane borbe na balkanskom ratištu tokom jeseni 1914. godine.

Gubici vojske Kraljevine Srbije:

Poginulih – 22.000, ranjenih – 91.000, zarobljenih – 19.000

Ukupno oko 132.000 vojnika je izbačeno iz stroja.

Gubici  vojske Austrougarske  monarhije:

Poginulih – 27.216 (vojnika i podoficira) + 1080 (oficira)
Ranjenih – 118.911 (vojnika i podoficira) + 3.211 (oficira)
Zarobljenih – 1.800 (vojnika i podoficira) + 66 (oficira)
Nestalih – 73.988 (vojnika i podoficira) + 656 (oficira)
Bolesnih – 44.117 (vojnika i podoficira) + 2.599 (oficira)

Ukupno je izbačeno iz stroja 266.212 vojnika i podoficira i 7.592 oficira.

Posledice bitke:

Najveći značaj Kolubarske bitke ogleda se u tome što Austro-Ugarska nije uspela da svojim snagama uništi Kraljevinu Srbiju, zbog čega su Centralne sile i tokom 1915.godine primorane da se bore na tri fronta i što je još bitnije Nemačka je bila primorana da pošalje pomoć u ljudstvu na Balkanski front, čime su oslabljene njene snage na preostala dva fronta, a samim tim i njene šanse da uspešno eliminiše jedan od njih.

Bitka je imala značaj i na globalnom planu.

Silovita srpska pobeda odložila je ulazak u rat Bugarske, koja se spremala da uđe u rat na strani Centralnih sila, računajući da je Srbija poražena i da će bez borbe doći do teritorija oko kojih je protiv Kraljevine Srbije godinu dana ranije vodila Drugi balkanski rat.

Srpska pobeda je doprinela odluci Kraljevine Italije da uđe u rat na strani Antante.

General Živojin Mišić je posle uspešnog vođenja operacije unapređen u čin vojvode, dok je njegov suparnik Oskar Poćorek smenjen sa mesta glavnokomandujućeg Balkanske vojske krajem 1914.godina, a na njegovo mesto je postavljen nemački feldmaršal August fon Makenzen.

Značaj Kolubarske bitke u istoriji ratovanja.

Kolubarska bitka ušla je u istoriju ratovanja kao jedinstven primer da se vojska, kojoj je predviđen potpun slom, za kratko vreme reorganizuje, pređe u kontraofanzivu i nanese neprijatelju odlučujući poraz. Taktika pregrupisavanja samo I armije i koncentrisanog udara na VI armiju(koja je bila razvučena na širokom frontu) koju je izveo Živojin Mišić danas se izučava na vojnim školama širom sveta.

Kolubarska bitka je značajna i po tome što su obe vojske u operacijama nisu imale strategijske rezerve kojima bi mogle da ojačaju svoje linije tamo gde je to neophodno, već su to postizale prebacivanjem snaga sa jednog na drugi deo fronta. .kolubarska b 3 12

Valjevke i Valjevci sve glasnije zahtevaju da pored spomen parka na Novog groblju, Grad Valjevo ispuni obavezu da čuva sečanje na junake doba zla.

„Kadinjača" u Valjevu potiče iz doba Obrenovića, dve godine nakon formiranja Drinske divizije, 1885. naravni sve o trošku  nа­roda valjevskog kraja. U njoj je naj­pre bio Pe­ti pe­ša­dij­ski puk kra­lja Mi­la­na, a od 1899. go­di­ne – 17. pe­ša­dij­ski puk, ko­ji je pro­šao sve bit­ke, od Bal­kan­skih ra­to­va do  Pr­vog svet­skog ra­ta, od Ku­ma­no­va do Kaj­mak­ča­la­na, da bi u za­vr­šnoj fa­zi ra­ta, na­kon re­or­ga­ni­za­ci­je ma­ja 1917, nje­go­vo ljud­stvo bi­lo ras­po­re­đe­no u dru­ge je­di­ni­ce Drin­ske di­vi­zi­je.

kasarna kadinjaca

Ka­sar­na iz­me­đu Prvog i Drugog Svetskog rata no­si na­ziv Voj­vo­da Ži­vo­jin Mi­Stoga je sasvim  na mestu zalaganje  za  obnovu srušene Kasarne 17 puka Drinske divizije na  Jadru u Valjevu.

Read more...
Subscribe to this RSS feed
Info for bonus Review bet365 here.

VESTI

Pratite nas