Svoj drugi povratak u Okružnu ligu(prvi put 1995.godine)  Fk Iskra iz Donje Bukovice je izborla u sezoni 2015/2016, i od avgusta kreće u pohod na nove pobede i uspehe u Okružnoj ligi Kolubara.

Iskra je zaiskrila 1980 godine, akcijom mladih iz Donje,Gornje Bukovice i Zlatarića,a pet godina kasnije klub je i zvanično regostrovan u OFS Valjevo.

Milenijumski uspeh je izboren  viteštvom i fudbalskim umećem u konkurenciji klubova iz Pogorine, Mionice, Ljiga i valjevskog kraja, pre svega  neverovatnom organizacijom i vođenjem kluba.

Impozantni skor: 17 pobeda 3 remija i dva poraza potvrda je dominacije sastava iz Donje Bukovice.

Ono što predstavlja najveću vrednost Iskre je jedinstvo, ljubav i nescrpna energija Bukovčana od najmlađih do najstarijih, uvek kraj igrališta spremnih da podrže svoj tim.

Za razliku od drugi sličnih sredina dres Iskre nose isključivo rođeni Bukovčani što je dokaz da ima nade da nam selo pretekne  i preživi u ovim smutnim i teškim vremenima kada se seljaku mnogo toga uskraćuje.

Nije tajna da su momci iz Iskre bili uspešni i u dresovima klubova višeg ranga u valjevskom kraju, što samo potvrđuje da se kvalitetno radi sa momcima na terenu.

Ljubav vrednih domaćina, entuzijazam i nesebično davanje klubu su dokaz zdrave sredine koja i bez pomoći društvene zajednice prepoznaje sport, odnosno fudbal kao bitan segment života na selu, ali i toliko potrebnog uspeha i radosti u životu svakog čoveka.

Otuda nije nikakvo čudo što je teren Iskre u egalu sa najboljima u Valjevu, održavanih na najprofesionalnijem nivou, za divno čudo, jedino dobrom, imajući u vidi stanje i mesto fudbalskog sporta u gradu na Kolubari.

U Valjevu več dve decenije, od 1996. godine traju fudbalske neprilike.

Smenjuju se neznalice i kvazi sportski radnici u odorama svih mogućih političkih stranaka.

Primer kako valja voditi finansije za razliku od luzera i nadobudnih zgubidana okupljenih u jednom od najvećih CENTARA TROŠKA fudbalskog sporta Budućnost Krušiku, su Bukovčani.

Iz svog kućnog budžeta izdvajaju prema potrebi, ali uvek dovoljno da tim nosi opremu za ponos, da se nikad praznog stomaka ne krene na utakmicu, a pobede i porazi, bude i njih, se “overavaju” večerom, druženjem pesmom i muzikom. Kako tek budu dočekani rivali u D. Bukovici je priča za sebe, i dokaz da je fudbal i dalje ipak nešto više od igre.

Pored terena Iskre za primer i većini superligaških ima dovoljno objekata izloženih propadanju. Od nadležnih i valjevske opštine čeka se zeleno svetlo i dozvola da Bukovčani jednu od ruina pretvore u svoj Dom fudbal.

Pored omladinske reprezenatacije Valjeva, okupljene sticajem okolnost u FK Radnički sa Petog puka posle proterivanja  sa trenerom Lukićem iz Budućnost Krušika, izmedju ostalog zbog "uštede"  300.000  dinara, koliko je t trebalo izdvojiti za plasman u Omladinsku ligu Srbije, zatim   kadetske selekcije škole fudbala Senjak( od FS Valjevo stimulisane za rad sa 70.000 dinara),i po sličnom receptu kao FK Iskra, organizovanih  OFK Divaca novog člana zone Drina, dakle,  FK ISKRA je  jedino svetlo u mraku fudbalskog sporta u Valjevu.

Ko stoji iza FK Iskra? 

Pre svega moćna i mudra uprava, sposobna ne da troši nezarađeno već da od dinara napravi dva, a kad treba i bez novca idejom i akcijom pokrene tim ka pobedi.

Boban Tadić, Veroljub Matić, Milan Mijailović, Branko Hadžić, Jovan Đorđević, Milovan Ilić, Ignjat Kotarac, Miroljub i Ivan Matić, Milan Jakovljević, Vladan Živković, Milan B.Timotić, Neša Andrić, Milan Obradović, Aca Kovačević, i uvek uz svoje Bukovčane predsednik FS Valjevo Radovan-Raša Tezić nose FK Iskra van  terena,

A tamo gde se osvajaju bodovi lista pobednika je nešto duža i izgleda ovako: Igor Tešić Đorđe Tešanović, Aleksandar Plavšić, Marko Milivojević, Marko Jović, Aleksandar Kotarac, Nemanja Minić, Darko Marković, Nemanja Kremić, Nikola Tomić, Nikola Živković, Sloba i Vladan Đukanović, Zlatko Matić, MIroslav Timotić, Zdravko Jović, Stefan i Nemanja Živanović, Peđa i Nenad Jakovljević, Željko Popadić, Miloš Maksić, Mika Vuković, Nikola Milošević, Milijan i Dragan Timotić, MIlan Davidović, Đorđe Đorđević, i naravno trener: Dušan Mladenović.

Ljubav, međusobno poštovanje i rad su uslov za  sreću a pronašli su j  momci i devojke svih generacija u Gornjoj Bukovici na sebi svojstven način, u sebi samima, jer drugde je nemoguće.

I zato će na isti način, sigurno samo sa još većom energijom nastaviti da biju bitke i pobeđuju i u konkurenciji svih najvećih “malih” klubova od avgusta, i u Okružnoj ligi Kolubara!

Srećno da bude, i biće, jer sreću su i zaslužili !