VALJEVO ISPRATILO BESMRTNOG ĆAMIJA U SVETLOST NEBESKU ^Featured

U vremenu neljudstva i nepočinstva nikada većeg, Valjevke i Valjevce ni vrelo Sunce drugog septembarskog dana nije sprečilo da u ogromnim broju budu prisutni u hramu Spasa Presvete Bogorodice, na opelu, a zatim i na Novom groblju, isprate u carstvo nebesko besmrtnog dr Milana-Čamija-Nikolića(63).

Čoveka što je lečio srca, duše i tela svojih svojih sugrađana, bez izbora da li su dobri  ili  manje dobri ljudi, surova bolest je  odnela u trenu. Bez prilike da se stigne do izlečenja otrgla je našeg Ćamija, po volji svevišnjeg. Stigao je Ćami u blaženo carstvo mira i spokoja, i postao deo svetlosti kojoj svi pripadamo.

"Ćami je bio planina, lekar duše i tela",  definisao  je misiju dr Nikolića, u   besedi posle opela prota Stojadin Pavlović.

Posle komemorativnig skupa u Opštoj bolnici Valjevo u Pokrovskoj crkvi je služeno opelo. Načalstvovao je starešina manastira Lelić iguman Georgije.

"Da je svako srce koje je izlečio dr Milan Nikolić, među kolegama i sugrađanima omiljeni Ćami, makar jedan otkucaj moglo podariti njegovom, živeo bi bar ceo vek.  Ali plan Božji,  ljudskoj logici je nedokučiv. Čami je to znao, kao i da Bogu služi. Svojim darom, znanjem i čovekoljubljem… baš kao otac mu, ugledni prota tešnjarski, blažene uspomene Predrag-Cane Nikolić", rekao je otac Stojadin Pavlović i nastavio.

"Kardiolog Milan Nikolić je bio lekar, ne samo doktor, kako njegovi Valjevci kažu. Lečiti ljude priziv je i misija, a biti doktor katkad samo zvanje i titula. Tog 30. avgusta 2024. mnogima su potekle suze. Otišao je dr Ćami. Hrišćani smo, privremeno je. Ipak, kad veliki odlaze, tuga se jednostavno useli u srca onih koji ostaju. Pod ruku sa strahom, jer nedostaju kao svedočanstvo svega uzvišenog čoveku na čast, Bogu na slavu i dar. Plakao je Zdravstveni centar, gde je modernoj kardiologiji izlio temelje. Reči hvale na komemorativnom skupu proiznosili su saradnici mu, na putevima Hipokrata i Svetih Kozme i Damjana. Plakao je verni narod u Hramu Pokrova Presvete Bogorodice, prinoseći sa sveštenstvom molitve da mu se duša nastani tamo gde pravednici počivaju. Bio je lekar duše i tela, čije su dijagnoze olakšavale bolesniku da prebrodi greh, da otklanja uzrok i koristi duhovne lekove", nizao je Čamijeva dela u besedi  u svojoj besedi protojerej- stavrofor Stojadin Pavlović.

Posebno je istakao Ćamijev dar da bukvalno produžava živote ljudima. "

Tu veštinu je stekao kraj oca, domaćina u mantiji, prepoznatljivog po šeširu, i stričeva sa šajkačama, istog nivoa karaktera i dobrote"

Prota Stojadin Pavlović zamolio još nešto našeg Ćamija.

"Danas te molimo, Ćami, da poneseš spiskove iz računara, iako znamo da sve svoje pacijente imaš u glavi. To su najduži spiskovi koje može imati jedan duhovnik, jedan lekar… Ponesi te spiskove pred lice Božje! Nećemo te pustiti, još ćemo te moliti, nećemo te maltretirati. Ostaćemo u redovima za termin koji nikad nije bio upitan i sporan kod tebe. Neka te spiskove čita prota Cane pred Gospodom! Neka moli svevideće ultrazvučno oko našeg Gospoda, kada bude zavirivao u naša srca ovde na zemlji, da nemamo toliko preskakanja, da smanji broj društvenih, kulturnih i aritmija svake druge vrste. Verujemo u tebe kao molitvenika sa takvim potencijalom, jer si to potvrđivao svojim primerom i delima.  Upraznio si mesto broj JEDAN u Zdravstvenom centru i mesto broj JEDAN u ovom kraju. Sve si svojom skromnošću mogao da pokriješ i od tebe treba učiti kako su učile i mlađe kolege", poruka je prote Stojadina Pavlovića izuzetnom lekaru i čoveku, čija dela i dobrotu zaborav ne može odneti.

Dr Milan Nikolić je rođen 1960. godine u Ubu. Valjevska gimnazija,  Medicinski  fakultet u Beogradu, specijalizacija Interne medicine, i subspecijalizacija u oblasti kardiologije bile su stepenice kojima je ponosno hodao Ćami  usvršavajući svoje znanje i primenjujući ga  u Opštoj bolnici Valjevo nepune 4 decenije.

Ćami je lečio svoj narod, delima svojim je  izrastao  u čoveka  planinu.

Vrstan stručnjak, voljen  i poštovan među kolegama i pacijentima, bio je spreman da u svako doba dana i noći priskoči u pomoć, i posebno da podeli svoje znanje i iskustvo sa mlađim kolegama.

Voleo je pesmu, društvo, deo mladosti ostavio kao folklorac Abraševića, Na kratko je uskočio i u  politiku, duboko svestan da mu tu nije mesto. Ali da bude narodu bolje ga je vodilo, da shvati lako i brzo da je politika đavolja rabota.

  Sport i sportisti su posebna priča.

Voleo je košarku i Metalac, posebno. Posle ogromnih napora na terenu, znao je da leči srca i dušu košarkaša, rukometaša, fudbalera, boksera...

U ćaskanjima uz hladno pivo sa ekipom, na mestu odmora  u Vladinoj "10" u ulici Žikice-Španca, voleo iz prve ruke da čuje, hoće li konačno na vrata Metalca zakucati sreća. Bolje sutra, nije dočekao, iako optimista da će  najbolji od svih posle  Luke i Zoće,  Vladimir  Đokić, raditi svoj posao u svom Valjevu. Čami je samo znao da kaže: "Ispeglaćemo i taj jad i čemer,  u moru nepravdi što nas pritiskaju" .

Ako je Ćami rekao, desiće se!

Putem svog oca da nastavi misiju dobročinstva  krenula je Ćamijeva kćerka Sofija, lekar u prestonici Srbije. Pored Milice u braku sa suprugom Milicom Milan NIkolić  je dobio je i sina Bogdana, danas  dokazanog u oblasti informacionih tehnologija.

Našeg Ćamija ispratili smo  na Novom groblju u Valjevu prvog septembarskog ponedeljka.

Reka Valjevki i Valjevaca, u pretužnom mimohodu je odala poslednju počast velikanu vremena zlog.

Pečat sudbine odneo je je  deo vere i nade u bolje sutra.

Ostaje  nam da ljudski verujemo da nas besmrtni Ćami čeka u svetlosti nebeskoj.