U vremenu neljudstva i nepočinstva nikada većeg, Valjevke i Valjevce ni vrelo Sunce drugog septembarskog dana nije sprečilo da u ogromnim broju budu prisutni u hramu Spasa Presvete Bogorodice, na opelu, a zatim i na Novom groblju, isprate u carstvo nebesko besmrtnog dr Milana-Čamija-Nikolića(63).

Čoveka što je lečio srca, duše i tela svojih svojih sugrađana, bez izbora da li su dobri  ili  manje dobri ljudi, surova bolest je  odnela u trenu. Bez prilike da se stigne do izlečenja otrgla je našeg Ćamija, po volji svevišnjeg. Stigao je Ćami u blaženo carstvo mira i spokoja, i postao deo svetlosti kojoj svi pripadamo.

"Ćami je bio planina, lekar duše i tela",  definisao  je misiju dr Nikolića, u   besedi posle opela prota Stojadin Pavlović.

Posle komemorativnig skupa u Opštoj bolnici Valjevo u Pokrovskoj crkvi je služeno opelo. Načalstvovao je starešina manastira Lelić iguman Georgije.

"Da je svako srce koje je izlečio dr Milan Nikolić, među kolegama i sugrađanima omiljeni Ćami, makar jedan otkucaj moglo podariti njegovom, živeo bi bar ceo vek.  Ali plan Božji,  ljudskoj logici je nedokučiv. Čami je to znao, kao i da Bogu služi. Svojim darom, znanjem i čovekoljubljem… baš kao otac mu, ugledni prota tešnjarski, blažene uspomene Predrag-Cane Nikolić", rekao je otac Stojadin Pavlović i nastavio.

"Kardiolog Milan Nikolić je bio lekar, ne samo doktor, kako njegovi Valjevci kažu. Lečiti ljude priziv je i misija, a biti doktor katkad samo zvanje i titula. Tog 30. avgusta 2024. mnogima su potekle suze. Otišao je dr Ćami. Hrišćani smo, privremeno je. Ipak, kad veliki odlaze, tuga se jednostavno useli u srca onih koji ostaju. Pod ruku sa strahom, jer nedostaju kao svedočanstvo svega uzvišenog čoveku na čast, Bogu na slavu i dar. Plakao je Zdravstveni centar, gde je modernoj kardiologiji izlio temelje. Reči hvale na komemorativnom skupu proiznosili su saradnici mu, na putevima Hipokrata i Svetih Kozme i Damjana. Plakao je verni narod u Hramu Pokrova Presvete Bogorodice, prinoseći sa sveštenstvom molitve da mu se duša nastani tamo gde pravednici počivaju. Bio je lekar duše i tela, čije su dijagnoze olakšavale bolesniku da prebrodi greh, da otklanja uzrok i koristi duhovne lekove", nizao je Čamijeva dela u besedi  u svojoj besedi protojerej- stavrofor Stojadin Pavlović.

Posebno je istakao Ćamijev dar da bukvalno produžava živote ljudima. "

Tu veštinu je stekao kraj oca, domaćina u mantiji, prepoznatljivog po šeširu, i stričeva sa šajkačama, istog nivoa karaktera i dobrote"

Prota Stojadin Pavlović zamolio još nešto našeg Ćamija.

"Danas te molimo, Ćami, da poneseš spiskove iz računara, iako znamo da sve svoje pacijente imaš u glavi. To su najduži spiskovi koje može imati jedan duhovnik, jedan lekar… Ponesi te spiskove pred lice Božje! Nećemo te pustiti, još ćemo te moliti, nećemo te maltretirati. Ostaćemo u redovima za termin koji nikad nije bio upitan i sporan kod tebe. Neka te spiskove čita prota Cane pred Gospodom! Neka moli svevideće ultrazvučno oko našeg Gospoda, kada bude zavirivao u naša srca ovde na zemlji, da nemamo toliko preskakanja, da smanji broj društvenih, kulturnih i aritmija svake druge vrste. Verujemo u tebe kao molitvenika sa takvim potencijalom, jer si to potvrđivao svojim primerom i delima.  Upraznio si mesto broj JEDAN u Zdravstvenom centru i mesto broj JEDAN u ovom kraju. Sve si svojom skromnošću mogao da pokriješ i od tebe treba učiti kako su učile i mlađe kolege", poruka je prote Stojadina Pavlovića izuzetnom lekaru i čoveku, čija dela i dobrotu zaborav ne može odneti.

Dr Milan Nikolić je rođen 1960. godine u Ubu. Valjevska gimnazija,  Medicinski  fakultet u Beogradu, specijalizacija Interne medicine, i subspecijalizacija u oblasti kardiologije bile su stepenice kojima je ponosno hodao Ćami  usvršavajući svoje znanje i primenjujući ga  u Opštoj bolnici Valjevo nepune 4 decenije.

Ćami je lečio svoj narod, delima svojim je  izrastao  u čoveka  planinu.

Vrstan stručnjak, voljen  i poštovan među kolegama i pacijentima, bio je spreman da u svako doba dana i noći priskoči u pomoć, i posebno da podeli svoje znanje i iskustvo sa mlađim kolegama.

Voleo je pesmu, društvo, deo mladosti ostavio kao folklorac Abraševića, Na kratko je uskočio i u  politiku, duboko svestan da mu tu nije mesto. Ali da bude narodu bolje ga je vodilo, da shvati lako i brzo da je politika đavolja rabota.

  Sport i sportisti su posebna priča.

Voleo je košarku i Metalac, posebno. Posle ogromnih napora na terenu, znao je da leči srca i dušu košarkaša, rukometaša, fudbalera, boksera...

U ćaskanjima uz hladno pivo sa ekipom, na mestu odmora  u Vladinoj "10" u ulici Žikice-Španca, voleo iz prve ruke da čuje, hoće li konačno na vrata Metalca zakucati sreća. Bolje sutra, nije dočekao, iako optimista da će  najbolji od svih posle  Luke i Zoće,  Vladimir  Đokić, raditi svoj posao u svom Valjevu. Čami je samo znao da kaže: "Ispeglaćemo i taj jad i čemer,  u moru nepravdi što nas pritiskaju" .

Ako je Ćami rekao, desiće se!

Putem svog oca da nastavi misiju dobročinstva  krenula je Ćamijeva kćerka Sofija, lekar u prestonici Srbije. Pored Milice u braku sa suprugom Milicom Milan NIkolić  je dobio je i sina Bogdana, danas  dokazanog u oblasti informacionih tehnologija.

Našeg Ćamija ispratili smo  na Novom groblju u Valjevu prvog septembarskog ponedeljka.

Reka Valjevki i Valjevaca, u pretužnom mimohodu je odala poslednju počast velikanu vremena zlog.

Pečat sudbine odneo je je  deo vere i nade u bolje sutra.

Ostaje  nam da ljudski verujemo da nas besmrtni Ćami čeka u svetlosti nebeskoj.

Dođe vreme da gradonačelnika Lazara Gojkovića, na ovaj način pošto drugog oćigledno nema, suočimo sa istinom, a danas je dan D ne "samo" za nešeg šampiona KK Metalac, jer bude li što biti ne može, ostadosmo izmešu ostalog i bez  košarke.

Ali da krenemo od rudarenja u Valjevu, Lazare  kategorično ste i kazali.

 "U Valjevu se neće kopati, što je potvrdio i predsednik SR Srbije".

Valjevo je mnogo širi pojam od Grada. Iako se deceniju i duže  gura u okvire samo kasabe na domak Uba, pod Valjevom se podrazumeva mnogo više od table postavljene na više ulaza u Grad, počev one iz pravca Petnice  pa redom.

Valjevo čini i venac valjevskih planina.

Čist vazduh, šume izvori bistre i vode za piće,  potočići, livade, šume, lekovito bilje... Nepresušno bogatstvo, izvor života i zdravlja su na Jablaniku, Medvedniku, Maljenu Povlenu sa Maglešom, na Suvoboru. Valjevski brilijanti su vredniji od svih dijamanata, i istraživanja litijuma započetog devedestih prošlog veka, pa nastavljenih 2011.godine, nedaleko od Grada  niz Kolubaru. Mnogo su veće zlo od Sepija kod Ćatine brane, bušotine od Lukavca ka Divcima. Rio Tinto,  pa sad Euro litium  "buškaju li buškaju". I kad im istekne rok, stiže nova dozvola za nastavak istraživanja.

Trenutno traje nikad agrsivnija medijska ofanzivi, da  opravda namera "bezbednog" kopanja, ali i onih "tričavih" koliko li milijardi-dolara svejedno, "penala" što slede ne bude najcrnjeg rudarenja u Srbiji. Rudarenja, št bi da nam od Srbije  napravi što nisu mogli Turci, Austrogori, Nemci... Tu su nam ponovo na vratima.

Ali "Neće proći, nema kopanje", kaže narod!

Dešavanja na Kosovu, gde genocid i obespravljivanje srpskog naroda traje , sa jasnim ciljem da nestane sa okupiranog Kosova i Metohije, promiču ispod "radara".

Kroz Beograd defiluju visoki predstavnici od  "najprijateljskije " Amerike, "gospodara" planete, do "večitog prijatelja" Srbije Nemačke. Stiže nam i Emanuel Žan-Mišel Frederik Makron, trenutni  predsednik i su-knez Andore.  "Rafal" po ceni od koje uši otpadaju, Ima još niz tema od metroa, Rusije, Kosovo i Metohija, BiH,  energetika... Makron sa sve "rafalima" skupim "ko otrov", i još nekim "ponudama", za nova zaduženja, naravno naroda. 

Danajaca se čuvaj, i kada darove nose",  jer njih v dar je oduvek bio "opasan i poguban"

Da se vratim na povod, a to je "krečana"  u valjevskom svetu sporta.

Ovoga puta bez 3D "čarolija".

Realnost je surova, štetočine svih formata dolaze i odlaze.

Valjevo se bruka u svetu sporta, četvrt veka i duže.

Za, jednu a možda i dve milijarde, "samo" dinara, narodnog novca,  u novom milenijunu videsmo bljesak košarke, dve sezone Metalca u ABA ligi, boks stiže do prve klupske titule, jedino vaterpolo "ispod vigvama" istrajava. Valis je treću sezonu zaredom u Evropi. U septembru će posle u kvalifikacije za LEN Kup, pa sledi debi u Regionalnoj Premijer ligi. Ali, najbolji, samo ne u svom Gradu Aleksandar  Kovačević ode da igra za Šabac, a da li je baš tako moralo biti!?

Fudbal je u Srbiji  devastiran do korena a private, ono  ponos zaslepljenih od u LŠ, da ga čerupaju Inter, Milan, Barsa, Benfika, Štutgart, Jang Bojs... da odbrani prošlogodišnji "uspeh" jedan bod.

Začet je u Kini u 3.veku p.n.e. Pravila su  izmišljena su u Kembridžu 1848. godine, a usvojena stvaranjem prvog fudbalskog saveza 1863. godine. 

FIFA je objavila da preko 250 miliona ljudi igra fudbal, po 17  Pravila fudbalske igre. Primena fudbalskih pravila, fudbalski zakoni, su ogledalo svake utakmice.  Svako novo pravilo i izmenu potvvrđuje IFAB, a (NE)mešanje države u sport je uzrok. 

Najpopurarniji sport, je otvoreno podređen interesima jednog kluba, bolej rečeno jednom čoveku, a  posledice su pogubne.

Čaušeskov koncepet je okončan brutalnim smaknućem diktatora, a rumunska "Zvezda" je 2017. promenila ime u FCSB zbog sukoba sa vojskom. Danas  je privatizovana i opet igra.

U Srbiji se apsurdi nižu.

Superliga sa  16 klubova, ima tek 3-4 "podobna" stadiona, a novac se nemilice troši na rušenje starih  i zidanje  novih stadiona. Posete na utakmicama su katastrafalne, mere se stotinama posmatrača,   sa  izuzetkom "Rajka"  gde bude i po nekoliko hiljada navijača,a protiv "velikana" Bodea, kiša je zalila više od 45.000 prisutnih.

 "Državnom neprijatelju" FK Partizan UEFA zbog vređanja rodne ravnopravnosti i pominjanja pedera se zabranjuje prisustvo gledalaca, već dva puta ovog leta. Pored svih zala što mu pravi trener, skauti  i nesmenjivo  rukovodstvo, i pre svih, ovo, Partizan je ispao iz svih kvalfikacija, tone sve dublje,a  jadoju ne pada na pamet da ode već jednom u pm!  I ne samo on!.

Na drugoj strani u podbanjički kolektor se trpaju desetine miliona evra. Efekat je dominacija  u nameštenoj domaćoj ligi,  i "redaljka"  u Evropi.

U komšiluku 30-ak km od Valjeva se igra fudbal u najvišem rangu, a kakvi  su rezultati, bolje da se ne igra.

U Valjevu sa decom svojom, ali  i ubskom mutant sa tendencijom da konačno prestane da bude klub sa dva pisma u grbu, Stara dama" se ne predaje.

Iako "vezanih ruku" po pitanju nastavka radova na sređivanju stadiona Krušik, mutant pokazuje "znake života".

Decenija pohare štetočine veka, ostavija  je duboke tragove. Tek ove 2024. stvari počinju da dolaze na svoje mesto.  Valjevska i ubska deca sa Kostom Markovićem na klupi i Ilijom "Gromovnikom" su dokaz da se  fudbal igra,  bez ovog i onog, naravno kurte i murte. Startovali su klinci  dobro iznad svih očekivanja. Srčano, hrabro i napadačkom igrom srušili su čajetinske Zlatiborce. Juče su drljali njivu od terena u Podunavcima,  dostojnom  za igre  između dve vatre osnovaca u seoskoj školi "Branko Radičević". Od fudbal ni "f" ali je zato sudija brojao do "stotke". Samo  10 minuta se igralo posle 90-og minuta. Trener Kosta je potrošio sve živce ovog sveta da iskontroliše svoje pulene, bez prepoznatljive agresije i napadačkom ritma. Real je imao 3-4 dobre prilike, da bi Valjevci tek po koji put zapretili. U svojoj trećoj srpskoligaškoj sezoni Real je na startu srušio, pre godinu dana, Supeligaša Metalac i G. Milanovca, narednog gosta  u Parku Pećina. Vezni red Valjevaca će biti pojačan, koliko videćemo naredne subote. Ambicije rastu, avgustovska vrelina prži, a šta  na to kažu gradski oci, ništa naravno. A mogu da daju mig, makar da se stadion Krušik stavi u funkciju fdubala.  

Gradonačelnik košarkaški nastrojen, ponovo ima priliku da se suoči sa stvarnošću, i to u sportu koji baš voli.

Vladan Janković je svojim novcem sprečio gašenje KK Metalac pre godinu dana, a radio je slične "gluposti" još od vremena kada je klub vodio neko drugi.

Hvala za dobročinstvo, ne postoji, ali iste "čorba" kao i lane,  po svoj prilici neće biti, jer "hoću, neću. hoću neću... i tako u  nedogled, "overeno" ke jučerašnjim  javnim priznanjem u "Napedu" o odlasku.

Košarkaško Valjevo je ogorčeno prošloletošnjom i ovoletošnjom Jankovićevom strategijom.

Ali ovog leta talentovana deca  "zapalila" iz Metalca.

Klub je danas sa jednim igračem, Nemanjom Jankovićem, sinom "u mene malog" što bi rekao pokojni Dule Bukača, Vladanov otac, "lud" za fudbalom, boksom i pred kraj prerano okončanog života i za košarkom. naravno zbog svog unuka.

Janković je jesenas spasavao klub svojim novcem, niko mu ne može osporiti.

"Nema puno vremena za bilo šta..."  rekao je Mladen Delić na Poljudu kad je Radanović i glavom zakucao  loptu u mrežu, i Jugoslaviju oodevo na EP u Francusku, ražalostivši Bugare i Velšane. Bilo na je na Poljudu. 1983. godine.

Mladenova "Ludnica, šta je ovo" danas je ponovo aktuelna u košarškom Valjevu. Desetak dana traje agonija, hoću, neću...

Gradonačelnik, do sada sa toliko šansi da pokaže karakter i hrabrost čoveka. Dočekao je još jednu, da li poslednju za KK Metalac odgvor ćemo dobiti danas u petak 30.avgusta.

Lazare Gojkoviću, nije sramota pitati kad nisi siguran u svoju odluku, pa makar i predsednika. A, pitanje glasi:

Sme li u Valjevu makar  košarka da izađe iz tamnog vilajeta?

Za početak je dovoljna jedna,  garancija da može.

A to je Vladimir Đokić, pored Željka Obradovića, najbolji trener danas  u srpskoj klupskoj košarci. Lazar je imao priluku da uči   košarku i život od Vladimira, i prvo i najvažnije pravilo: Samo najbolji mogu da ostvare što su naumili.

Ali, nema više "ničija do zore" Sveće su pogorele, mrak je.

Kucnuo je čas, pali svetlo, ili krpe  Lazare Gojkoviću!

Potvrdi da sve u životu počinje  isključivo sa mladima. Mogu i  "starci" da pomognu, ali tu su,  tek  za po koji udarac.

Danas je dan D!

Rešava se sudbina KK Metalac, ili živi ili se gasi.

Kako i s kim može i mora da proceni gradonačelnik, u ime svih nas.

Tri opcije su na talonu.

Nastaviti po starom, igrati rulet i dovoditi igrače na 6,7,8 meseci, čuvati rang i bacati svoj(Vladan Janković) i novac  naš, građana Valjeva.

Druga opcija je da "čuvar pečeta" opravda novce uzete za aktuivnosti KK METALAC. Hoće li to Vladan Janković i učiniti, saznaćemo danas i mi i čovek spreman da preuzme klub.

Put u bolju budućnost  vodi samo sa mladim igračima i Vladimirom Đokićem.

E baš taj Vladimir je garant da će svako talentovano dete  u Srbiji poželeti da igra u Metalcu.

Već viđeno ide nam u prilog.

Mlad, a ne skup tim je nešto što se dešava  u valjevskom svetu fudbala.

Ostaje i najgora treća opcija za KK Metalac, ugasiti klub!?

Ipak realnost je Metalac može da živi novi život, samo  Vladimirom Đokićem, a  da bi Vladmir radio, zna valjda Lazar Gojković  šta mu je činiti!

Ako postoji diilema, oko izbora opcije  odresa je  ipak  predsednik.

A bez imalo lažne skromnosti u Gradu Valjevu postoji još neko ko se meša u svoj posao,  i razume MALO više i u košarku.

Dakle  "otac i sin" ili totalni zaokret i neko drugi novi put do sistema i nećege što nam fali od vremena Luke Stančića i Zoće  Kovačevića.

Uslovi za  rad, dodatni novac, pored onog iz budćeta Grada,  nov mladi tim sa perspektivom da se klub za par godina, može da se  samofinansira, a ne da ga nova dugovanja odvedu u nestajanje što danas preti, je način daKK Metalac živi i radi.

Najlakše je biti čovek, ali danas izgleda sve teže i teže. 

Francisko Goja je naslikao  "Saturna koji prožidre svog tek rođenog sina".